Tenis: Novi rekord u broju osvojenih grend slem titula
foto: ap
Đoković na krovu sveta
Osim što je naš najbolji sportista svih vremena, Novak Đoković je definitivno i naš najbolji ambasador. Zahvaljujući njemu milioni ljudi su prvi put čuli za Srbiju, i opet zahvaljujući njemu – u pozitivnom kontekstu
Pobedom na šljaci Rolan Garosa, Novak Đoković je zaseo na prvo mesto tabele pobednika grend slem turnira, sa 23 osvojena trofeja, jednim više od Španca Rafaela Nadala i tri od Švajcarca Rodžera Federara – dva najveća rivala sa kojima čini trio najtrofejnijih tenisera svih vremena. Kako je Federer završio karijeru, a Nadal u svojoj 37. godini najavljuje povlačenje – tridesetšestogodišnji Đoković ima priliku da u naredne dve, tri sezone, pošto je i dalje u snazi i volji, poveća broj grend slem i drugih turnirskih titula, i time doda još teških argumenata na svoju stranu u večitoj raspravi ko je najveći (teniser) svih vremena.
OD TRNJA DO ZVEZDA
Da talentovani Beograđanin ima preduslove za velike domete dalo se nazreti još dok je reket bio veći od njega, ali da bi se došlo do teniske elite nisu dovoljni talenat i radne navike, već je neophodno obezbediti i pozamašan novac, kako bi neka mlada nada dobila dobre trenere i pristup jakim turnirima. Tako je uz velika odricanja porodice Đoković Novak sa 13 godina došao u Minhen, na Tenisku akademiju koju je vodio Nikola Pilić, koga je upravo Đoković desetak godina kasnije skinuo sa trona najtrofejnijeg tenisera sa eks-jugoslovenskih prostora.
Već sledeće, 2001. godine mlada nada najbolji je evropski teniser u svom godištu, i od tih kadetskih i juniorskih dana do danas niže titule i medalje na svetskoj sceni. Prvi ATP turnir osvaja 2006. godine, a te godine po prvi put ulazi u četvrfinale grend slem turnira (Rolan Garos), što ga smešta među 20 najboljih tenisera sveta. Već 2007. dolazi do trećeg mesta na ATP listi, iza Federera i Nadala, i od tada do pre neku godinu njih trojica su vladali svetskim tenisom. Prvo grend slem finale Đoković je igrao te 2007. godine, na Otvorenom prvenstvu SAD (US open) u Njujorku (poražen od Federera), a već na sledećem velikom turniru, Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu, u januaru 2008. prvi put se popeo na tron.
Po osvajanju prve grend slem titule usledio je jedini duži period u Đokovićevoj trofejnoj karijeri bez prvog mesta na četiri najprestižnija turnira, a prekinut je nakon tri godine novom pobedom u Melburnu, kojim će u narednoj deceniji potpuno zavladati i nanizati još osam titula, ukupno deset do danas. Te 2011. prvi put je slavio na turnirima u Vimbldonu i Njujorku (pobede nad Nadalom), a osvojio je još niz turnira i konačno zaseo na prvo mesto ATP liste. U narednim godinama ponavlja uspehe u Australije, Americi i Britaniji, a otvoreno prvenstvo Francuske (Rolan Garos) konačno osvaja 2016. godine i to mu je bila 12. grend slem titula. Tako je postao, nakon Andrea Agasija, Federera i Nadala, četvrti igrač u otvorenoj (open) eri grend slemova sa pobedama na sva četiri turnira.
Potom je usledio drugi krizni period u Đokovićevoj karijeri i prva ozbiljnija povreda, i 2017. je jedina godina od 2011. do danas bez ijednog velikog trofeja. Nakon operacije lakta i oporavka vratio se na teren početkom 2018. godine, a povratak na najviše postolje dogodio se u Londonu, osvajanjem četvrte vimbldonske titule. Od te pobede do danas osvojio je još deset grend slem titula na 20 održanih turnira, s tim da mu je na dva onemogućeno da se takmiči – u Australiji i Americi 2021. godini, a 2020. je eliminisan sa US opena zbog nesmotrenog udarca lopticom linijskog sudije. Iz ovog poslednjeg zlatnog perioda izdvaja se epski meč u pet setova sa Federerom na Vimbldonu 2019. godine, kada je Đoković potvrdio mentalnu i fizičku snagu, po mnogo čemu jedinstvenu u svetu tenisa, a i sporta uopšte.
KO JE NAJVEĆI
I ponovo dolazimo do pitanja ko je najveći teniser svih vremena, koje je aktuelizovano nakon Đokovićevog rekorda i koje teško da će ikada imati konsenzualan odgovor, ali čini se da će od sada, a naročito ako srpski superstar osvoji još koju grend slem, najviše glasova nositi upravo onaj koji ima najviše trofeja, a i po drugim parametrima dominira.
Mnogi će i dalje, poput nekih komentatora iz uglednih svetskih medija, tvrditi da je Federer zbog svoje graciozne igre, a i brojnih trofeja, najveći ikada, ali s druge strane i Novak je prototip savremenog tenisera i sportiste: po rečima stručnih ljudi odlično izvodi sve udarce, ima sjajan servis i bekhend-paralele, ima najbolji ritern ikada, fizički je besprekoran, a i psihički najstabilniji kad je najpotrebnije. Uz to, pored najviše grend slem titula (23), Đoković ima i najviše osvojenih ATP Masters turnira (38), dva više od Nadala i deset od Federera, a sa ovim drugim najviše je puta, po šest, osvajao ATP Master kup (završni turnir sezone). Ako je merilo ATP lista i tu je teniser iz Srbije najuspešniji – ukupno je 388 nedelja bio prvi, daleko ispred Federera (310), Pita Samprasa (286) i drugih teniskih velikana, i teško da će ga neko u doglednoj budućnosti skinuti sa tog trona. Đoković je, pored svega nabrojanog, uspešniji od dvojice najvećih rivala i u međusobnim susretima: u 50 duela sa Federerom slavio je u 27, a sa Nadalom ima skor 30:29.
Ali, Đoković na međunarodnoj sceni nosi i breme svoje države, okrivljene za ratove i zločine tokom devedesetih godina i na mnogo načina naružene, zasluženo i nezasluženo, i čini se da je neke u Zapadnoj Evropi i Americi to opredeljivalo kada su svoje simpatije poklanjali mnogim njegovim rivalima, najpre Federeru. Đoković se sa tim statusom dobro nosio, i mada je imao isklizavanja više puta je dokazao svoj kosmopolitizam, te pozitivan stav prema susednim (bratskim) narodima. Kada su mnogi krili da navijaju za fudbalsku reprezentaciju Hrvatsku, on ih je javno podržao i posebno pozdravio svog prijatelja Luku Modrića, što je izazvalo bes ovdašnjih desničara. Zato zaslužuje poštovanje i onih koji ne navijaju za njega, i zato je dobrodošao svuda u regionu, a i širom planete, i osim što je naš najbolji sportista svih vremena, on je definitivno i naš najbolji ambasador. Zahvaljujući njemu milioni ljudi su prvi put čuli za Srbiju, i opet zahvaljujući njemu – u pozitivnom kontekstu.
Nema sumnje da mu je imidžu i popularnosti najviše štetila odluka da se ne vakciniše po izbijanju pandemije korona virusa – donela mu privremeni nadimak “Novaks” i udaljila ga sa nekih turnira. Svoju odluku je pravdao brigom za lično zdravlje, a dobrim delom iskupio se velikom humanitarnom pomoći zdravstvu tokom pandemije. Prebrodio je i tu krizu, zadržao svoje navijače i poštovaoce širom sveta, i naposletku se pobedama vratio i na terene koji su mu bili nedostupni zbog strogih pravila o vakcinaciji.
Da se vratimo sportskim uspesima: niz trofeja našeg najvećeg sportiste upotpunjava i bronzana medalja osvojena na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu, te osvojeni Dejvis kup i ATP kup sa reprezentacijom Srbije. Pobeda u Parizu prošle nedelje donela mu je rekordnu grend slem titulu, a upravo bi pobedom u Parizu na Olimpijskim igrama naredne godine, kod većine poklonika tenisa, udario pečat na pitanje ko je najveći svetski teniser svih vremena. Mada, za mnoge i bez te medalje nema dileme da je najveći – Novak Đoković.
OD TRNJA DO ZVEZDA
Da talentovani Beograđanin ima preduslove za velike domete dalo se nazreti još dok je reket bio veći od njega, ali da bi se došlo do teniske elite nisu dovoljni talenat i radne navike, već je neophodno obezbediti i pozamašan novac, kako bi neka mlada nada dobila dobre trenere i pristup jakim turnirima. Tako je uz velika odricanja porodice Đoković Novak sa 13 godina došao u Minhen, na Tenisku akademiju koju je vodio Nikola Pilić, koga je upravo Đoković desetak godina kasnije skinuo sa trona najtrofejnijeg tenisera sa eks-jugoslovenskih prostora.
Već sledeće, 2001. godine mlada nada najbolji je evropski teniser u svom godištu, i od tih kadetskih i juniorskih dana do danas niže titule i medalje na svetskoj sceni. Prvi ATP turnir osvaja 2006. godine, a te godine po prvi put ulazi u četvrfinale grend slem turnira (Rolan Garos), što ga smešta među 20 najboljih tenisera sveta. Već 2007. dolazi do trećeg mesta na ATP listi, iza Federera i Nadala, i od tada do pre neku godinu njih trojica su vladali svetskim tenisom. Prvo grend slem finale Đoković je igrao te 2007. godine, na Otvorenom prvenstvu SAD (US open) u Njujorku (poražen od Federera), a već na sledećem velikom turniru, Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu, u januaru 2008. prvi put se popeo na tron.
Po osvajanju prve grend slem titule usledio je jedini duži period u Đokovićevoj trofejnoj karijeri bez prvog mesta na četiri najprestižnija turnira, a prekinut je nakon tri godine novom pobedom u Melburnu, kojim će u narednoj deceniji potpuno zavladati i nanizati još osam titula, ukupno deset do danas. Te 2011. prvi put je slavio na turnirima u Vimbldonu i Njujorku (pobede nad Nadalom), a osvojio je još niz turnira i konačno zaseo na prvo mesto ATP liste. U narednim godinama ponavlja uspehe u Australije, Americi i Britaniji, a otvoreno prvenstvo Francuske (Rolan Garos) konačno osvaja 2016. godine i to mu je bila 12. grend slem titula. Tako je postao, nakon Andrea Agasija, Federera i Nadala, četvrti igrač u otvorenoj (open) eri grend slemova sa pobedama na sva četiri turnira.
Potom je usledio drugi krizni period u Đokovićevoj karijeri i prva ozbiljnija povreda, i 2017. je jedina godina od 2011. do danas bez ijednog velikog trofeja. Nakon operacije lakta i oporavka vratio se na teren početkom 2018. godine, a povratak na najviše postolje dogodio se u Londonu, osvajanjem četvrte vimbldonske titule. Od te pobede do danas osvojio je još deset grend slem titula na 20 održanih turnira, s tim da mu je na dva onemogućeno da se takmiči – u Australiji i Americi 2021. godini, a 2020. je eliminisan sa US opena zbog nesmotrenog udarca lopticom linijskog sudije. Iz ovog poslednjeg zlatnog perioda izdvaja se epski meč u pet setova sa Federerom na Vimbldonu 2019. godine, kada je Đoković potvrdio mentalnu i fizičku snagu, po mnogo čemu jedinstvenu u svetu tenisa, a i sporta uopšte.
KO JE NAJVEĆI
I ponovo dolazimo do pitanja ko je najveći teniser svih vremena, koje je aktuelizovano nakon Đokovićevog rekorda i koje teško da će ikada imati konsenzualan odgovor, ali čini se da će od sada, a naročito ako srpski superstar osvoji još koju grend slem, najviše glasova nositi upravo onaj koji ima najviše trofeja, a i po drugim parametrima dominira.
Mnogi će i dalje, poput nekih komentatora iz uglednih svetskih medija, tvrditi da je Federer zbog svoje graciozne igre, a i brojnih trofeja, najveći ikada, ali s druge strane i Novak je prototip savremenog tenisera i sportiste: po rečima stručnih ljudi odlično izvodi sve udarce, ima sjajan servis i bekhend-paralele, ima najbolji ritern ikada, fizički je besprekoran, a i psihički najstabilniji kad je najpotrebnije. Uz to, pored najviše grend slem titula (23), Đoković ima i najviše osvojenih ATP Masters turnira (38), dva više od Nadala i deset od Federera, a sa ovim drugim najviše je puta, po šest, osvajao ATP Master kup (završni turnir sezone). Ako je merilo ATP lista i tu je teniser iz Srbije najuspešniji – ukupno je 388 nedelja bio prvi, daleko ispred Federera (310), Pita Samprasa (286) i drugih teniskih velikana, i teško da će ga neko u doglednoj budućnosti skinuti sa tog trona. Đoković je, pored svega nabrojanog, uspešniji od dvojice najvećih rivala i u međusobnim susretima: u 50 duela sa Federerom slavio je u 27, a sa Nadalom ima skor 30:29.
Ali, Đoković na međunarodnoj sceni nosi i breme svoje države, okrivljene za ratove i zločine tokom devedesetih godina i na mnogo načina naružene, zasluženo i nezasluženo, i čini se da je neke u Zapadnoj Evropi i Americi to opredeljivalo kada su svoje simpatije poklanjali mnogim njegovim rivalima, najpre Federeru. Đoković se sa tim statusom dobro nosio, i mada je imao isklizavanja više puta je dokazao svoj kosmopolitizam, te pozitivan stav prema susednim (bratskim) narodima. Kada su mnogi krili da navijaju za fudbalsku reprezentaciju Hrvatsku, on ih je javno podržao i posebno pozdravio svog prijatelja Luku Modrića, što je izazvalo bes ovdašnjih desničara. Zato zaslužuje poštovanje i onih koji ne navijaju za njega, i zato je dobrodošao svuda u regionu, a i širom planete, i osim što je naš najbolji sportista svih vremena, on je definitivno i naš najbolji ambasador. Zahvaljujući njemu milioni ljudi su prvi put čuli za Srbiju, i opet zahvaljujući njemu – u pozitivnom kontekstu.
Nema sumnje da mu je imidžu i popularnosti najviše štetila odluka da se ne vakciniše po izbijanju pandemije korona virusa – donela mu privremeni nadimak “Novaks” i udaljila ga sa nekih turnira. Svoju odluku je pravdao brigom za lično zdravlje, a dobrim delom iskupio se velikom humanitarnom pomoći zdravstvu tokom pandemije. Prebrodio je i tu krizu, zadržao svoje navijače i poštovaoce širom sveta, i naposletku se pobedama vratio i na terene koji su mu bili nedostupni zbog strogih pravila o vakcinaciji.
Da se vratimo sportskim uspesima: niz trofeja našeg najvećeg sportiste upotpunjava i bronzana medalja osvojena na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu, te osvojeni Dejvis kup i ATP kup sa reprezentacijom Srbije. Pobeda u Parizu prošle nedelje donela mu je rekordnu grend slem titulu, a upravo bi pobedom u Parizu na Olimpijskim igrama naredne godine, kod većine poklonika tenisa, udario pečat na pitanje ko je najveći svetski teniser svih vremena. Mada, za mnoge i bez te medalje nema dileme da je najveći – Novak Đoković.
Brojevi koji govore
Od kada su leta 1968. godine profesionalizovani teniski turniri i počela takozvana “Otvorena era”, Novak Đoković je osvojio najviše titula na grend slem turnirima u Melburnu, Parizu, Londonu i Njujorku – 23, a malo iza njega su Rafael Nadal sa 22 i Rodžer Federer sa 20 titula. Na večnoj grend slem tabeli iza velike trojke su drugi velikani ovog sporta – Pit Sampras (14), Bjern Borg (11), Džimi Konors (8), Ivan Lendl (8), Andre Agasi (8), Džon Mekenro (7), Mats Vilander (7)…
Ako uzmemo u obzir i ženske turnire, Đoković se sa 23 titule izjednačio sa Serenom Vilijams, i ima jednu manje od rekorderke – Australijanke Margaret Kort, i to mu je verovatno sledeći cilj koji želi da ostvari.
A Đoković je rekorder među teniserima i po zaradi od turnira – on je nakon pobede na Rolan Garosu ukupno inkasirao skoro 170 miliona evra, a iza njega su Nadal sa 125 miliona i Federer sa 121 milionom evra prihoda, i oni su jedini teniseri koji su u karijeri zaradili više od 100 miliona evra.
