Slike iz Narodne skupštine
Šibicarska atmosfera u skupštini: Radomir Lazović
Foto: Aleksandar Barda /FoNet
Dnevnik poslanika opozicije
Možda ste primetili da poslanici opozicije uglavnom jako glasno govore. Možda to u direktnom prenosu izgleda i čudno, ali u sali sve vreme dok govorimo traju dobacivanja, uvrede, vika i vriska od strane naprednjačkih poslanika. I to su nekad stvarno najgadnije uvrede, čak pozivi na tuču, ma neverovatno šta izađe tu iz tih ljudi. Mi ne čujemo sopstvene misli nekada. Zato su i zabranili novinarima da sa galerije prate sednicu jer bi videli sve ovo
ČITANJE 14 KILOGRAMA PAPIRA ZA 24 SATA: Nekada ni meni nije jasno kako uspevamo da se izborimo sa tim hrpama papira za sednicu koja počinje za 24 sata, ali uspevamo. Zakone pratimo čim na njima krene da se radi, pa to olakšava pripremu amandmana kada se jednom nađu na dnevnom redu, a naši ljudi idu na javne rasprave, na odbore, razgovaramo sa organizacijama civilnog društva, ljudi nam javljaju sporne odredbe zakona i posledice koje bi mogle da naprave.
Uprkos tome što vlast na sve načine pokušava da sabotira rad opozicionih narodnih poslanika, ja sam ponosan na naš poslanički klub, na koleginice i kolege, jer uvek uspemo da se jako dobro spremimo. Primer za to je 136 amandmana koje smo podneli na prethodnoj sednici.
Stanje u Narodnoj skupštini je katastrofalno. Predsednik skupštine Vladimir Orlić pokušava da pošalje sliku čoveka koji drži sve pod kontrolom, ali stvari su zapravo drugačije. Prema poslovniku, Narodna skupština bi trebalo da usvoji godišnji kalendar rada, što mi deluje kao naučna fantastika za Orlića. On je uvek u panici, u stisci sa vremenom i stalno nešto pokušava da ućari, na sitno da prevari, da ukrade neki sekund ili minut opoziciji… Sve to izgleda jako loše i čak su i koalicioni partneri Srpske napredne stranke nezadovoljni. Sve se radi ad hok i kad mu gazda kaže da nešto progura. Poslanici SNS-a i ne kriju da ne čitaju zakone – oni o tome i javno govore.
Pogledajte medijske zakone koji su se našli na Odboru za kulturu i informisanje – predsednik odbora Nebojša Bakarec je javno priznao da oni nisu ni dobili ni čitali poslednju verziju zakona, ali nemaju problem da o tome glasaju.
SKUPA ODELA I 24 STANA: Iza kulisa, kada nema kamera, stariji naprednjaci su uglavnom ljubazni. Dobro, ne baš Marijan Rističević. Mlađi se retko pojavljuju tamo gde ih mogu sresti, ili barem većina njih. Meni oni odaju utisak poslušnika koji se ne pitaju ništa, nemaju svoje mišljenje, a eventualno se dokazuju na Tviteru gde šire najprizemnije napade na neistomišljenike Aleksandra Vučića.
Naprednjaci u Skupštini uglavnom pokušavaju da se ponašaju kao da je stanje normalno, kao da se ne radi o kriminalnoj organizaciji koja je otela državu, već nekako ublažavaju i relativizuju stanje stvari. Oni koji su zaposeli poluge moći ili se obogatili u prethodnih deset godina, sada bi voleli da se zaboravi i zataška njihova prošlost, da se zaboravi da vladaju i bogate se nasiljem, kršenjem zakona, otimanjem, uništavanjem javnih dobara i prirode. Obuku skupa odela, stave kravate i misle da smo zaboravili odakle im 24 stana, odakle im koferi sa novcem ili možda misle da verujemo da je od tetke iz Kanade.
UVREDE, VIKA, VRISKA I POZIVI NA TUČE: Možda ste primetili da poslanici opozicije uglavnom jako glasno govore. Možda to u direktnom prenosu izgleda i čudno, ali u sali sve vreme dok govorimo traju dobacivanja, uvrede, vika i vriska od strane naprednjačkih poslanika. I to su nekad stvarno najgadnije uvrede, čak pozivi na tuču, ma neverovatno šta izađe tu iz tih ljudi. Mi ne čujemo sopstvene misli nekada. Zato su i zabranili novinarima da sa galerije prate sednicu jer bi videli sve ovo.
Orlić ova kršenja pravila ignoriše i koristi svoju poziciju da i on na sitno dobaci neki uvredljiv komentar ili vas prekine da bi vas dekoncentrisao dok govorite. Ovi jeftini trikovi, te sitne prevare, sitne podlosti, šibicarsko ponašanje, to mi je možda i najveći utisak o SNS-u u Narodnoj skupštini.
Zamislite jedan monolit – moćni SNS, fabrika zakona, graditelji mostova – a strašni Orlić na sitno kraducka po koju sekundu opoziciji, trči ovde po holu da bi nas prevario, pa ni jedan predlog opozicije ne dođe na dnevni red. Ili ono kada ugasi mikrofon u pola rečenice, pa je zadovoljan kako je uspeo da nas prevari. Jako tužno sve to izgleda.
ŠEST SEKUNDI PO TAČKI DNEVNOG REDA: Više vremena je Orlić čitao koji su sve zakoni na dnevnom redu, nego što je naša poslanička grupa imala vremena da o njima govori. Mislim da je negde oko osam minuta trajalo čitanje dnevnog reda, a moja poslanička grupa ima ukupno šest minuta da o njima govori. Kada se izračuna, to je šest sekundi po jednoj tački dnevnog reda. Poređenja radi, najveća opoziciona grupa ima oko 20 sekundi po tački dnevnog reda. Ne znam kakvu strategiju primeniti u tom slučaju, mi nismo mađioničari. Mene je bilo sramota i u svom govoru sam se ljudima izvinio što moram da biram šta mi je važnije, a sve su važna pitanja.
Na kolegijumu koji imamo pre svake sednice apelovao sam na Orlića da ne ode u istoriju kao rekorder po zloupotrebi skupštinskih procedura i da podeli dnevni red na makar neke smislenije celine, ali on se ne obazire na to što će ga istorija pamtiti kao najgoreg predsednika Skupštine ikad.
“KAKO IZDRŽAVAŠ DA SE NE IZNERVIRAŠ?”: Učiniću sve da nikada ne oguglam, da mi nikada to ponašanje ne postane normalno. To bi za mene bio poraz. Ali da je teško izdržati tokom sednice da ne reagujete, jeste. Najčešća pitanja koja mi na ulici ljudi postavljaju su: “Kako izdržavaš da se ne iznerviraš?” Ili “Kako se kontrolišeš?” Moj odgovor je “teško, ali moram”, jer mislim da je to naša odgovornost koju smo preuzeli. Ponesu me često emocije, ali ih kontrolišem i pokušavam da radim najbolje što mogu i znam. Ja sam ponosan na to što sam opozicioni poslanik koji je ukupno najviše vremena govorio u Skupštini. Naš zadatak kao pozicionih poslanika je da uprkos svim sabotažama i opstrukcijama iskoristimo svaki sekund da ljudima objasnimo kako Srbija može mnogo bolje. Da pošaljemo poruke da moramo da poboljšamo uslove života građana i da se suprotstavimo štetnim odlukama vlasti.
SAVET NOVIM POSLANICIMA: Moj savet bi bio da ne podlegnu toj šibicarskoj atmosferi koju stvara režim, nego da uprkos tome što je Narodna skupština na “niskim granama” od kada je SNS na vlasti, svojim primerom, zalaganjem i trudom daju doprinos da vratimo važnost ove institucije za naše društvo.
Kada smo započeli mandat, nismo dobili nikakva upustva, objašnjenje procedura, smernice ili bilo šta slično. Odmah smo se suočili sa tom šibicarskom atmosferom, u kojoj režim želi na svaki način da vas sabotira, da vas očerupa, pa vam tako negde skrate govor za minut, negde vam odbiju amandman zbog izmišljenih argumenata, ne jave za održavanje sastanka, i sve tako, na sitno, jeftino. Ali da Narodna skupština nije jako važna i da to što radimo nema smisla, pa ne bi se oni toliko trudili da nas sabotiraju.
Takođe, za sve poslanike je vrlo važno da u poslaničkom klubu postoji dobra atmosfera i da sa koleginicama i kolegama delite sve izazove na koje nailazite, jer ih je stvarno mnogo. Na moje veliko zadovoljstvo, ja sam u klubu sa najboljim ljudima koje sam mogao da zamislim.
ZNANJE, HRABROST, SRČANOST: Mislim da je opozicija pokazala jedno novo lice u Skupštini. Pokazali smo da možemo ravnopravno da se suprotstavimo mnogostruko jačem političkom protivniku, koji u svojim rukama drži sve poluge moći. Pokazali smo da imamo znanje, hrabrost, srčanost, odlučnost, a na temeljima dobre saradnje među poslaničkim grupama opozicije nastala je i organizacija protesta, a sada i jedna lista za izbore “Srbija protiv nasilja”. Uspeli smo i da nateramo vlast da raspiše izbore. Za nešto više od godinu dana koliko je trajao ovaj saziv, neki novi ljudi kojima građani veruju uspeli su da se nametnu i mi sada u novi izborni ciklus ulazimo sa velikom energijom i nadom. Čestitam svim poslanicima opozicije na velikoj borbi u ovom sazivu.
Uprkos tome što vlast na sve načine pokušava da sabotira rad opozicionih narodnih poslanika, ja sam ponosan na naš poslanički klub, na koleginice i kolege, jer uvek uspemo da se jako dobro spremimo. Primer za to je 136 amandmana koje smo podneli na prethodnoj sednici.
Stanje u Narodnoj skupštini je katastrofalno. Predsednik skupštine Vladimir Orlić pokušava da pošalje sliku čoveka koji drži sve pod kontrolom, ali stvari su zapravo drugačije. Prema poslovniku, Narodna skupština bi trebalo da usvoji godišnji kalendar rada, što mi deluje kao naučna fantastika za Orlića. On je uvek u panici, u stisci sa vremenom i stalno nešto pokušava da ućari, na sitno da prevari, da ukrade neki sekund ili minut opoziciji… Sve to izgleda jako loše i čak su i koalicioni partneri Srpske napredne stranke nezadovoljni. Sve se radi ad hok i kad mu gazda kaže da nešto progura. Poslanici SNS-a i ne kriju da ne čitaju zakone – oni o tome i javno govore.
Pogledajte medijske zakone koji su se našli na Odboru za kulturu i informisanje – predsednik odbora Nebojša Bakarec je javno priznao da oni nisu ni dobili ni čitali poslednju verziju zakona, ali nemaju problem da o tome glasaju.
SKUPA ODELA I 24 STANA: Iza kulisa, kada nema kamera, stariji naprednjaci su uglavnom ljubazni. Dobro, ne baš Marijan Rističević. Mlađi se retko pojavljuju tamo gde ih mogu sresti, ili barem većina njih. Meni oni odaju utisak poslušnika koji se ne pitaju ništa, nemaju svoje mišljenje, a eventualno se dokazuju na Tviteru gde šire najprizemnije napade na neistomišljenike Aleksandra Vučića.
Naprednjaci u Skupštini uglavnom pokušavaju da se ponašaju kao da je stanje normalno, kao da se ne radi o kriminalnoj organizaciji koja je otela državu, već nekako ublažavaju i relativizuju stanje stvari. Oni koji su zaposeli poluge moći ili se obogatili u prethodnih deset godina, sada bi voleli da se zaboravi i zataška njihova prošlost, da se zaboravi da vladaju i bogate se nasiljem, kršenjem zakona, otimanjem, uništavanjem javnih dobara i prirode. Obuku skupa odela, stave kravate i misle da smo zaboravili odakle im 24 stana, odakle im koferi sa novcem ili možda misle da verujemo da je od tetke iz Kanade.
UVREDE, VIKA, VRISKA I POZIVI NA TUČE: Možda ste primetili da poslanici opozicije uglavnom jako glasno govore. Možda to u direktnom prenosu izgleda i čudno, ali u sali sve vreme dok govorimo traju dobacivanja, uvrede, vika i vriska od strane naprednjačkih poslanika. I to su nekad stvarno najgadnije uvrede, čak pozivi na tuču, ma neverovatno šta izađe tu iz tih ljudi. Mi ne čujemo sopstvene misli nekada. Zato su i zabranili novinarima da sa galerije prate sednicu jer bi videli sve ovo.
Orlić ova kršenja pravila ignoriše i koristi svoju poziciju da i on na sitno dobaci neki uvredljiv komentar ili vas prekine da bi vas dekoncentrisao dok govorite. Ovi jeftini trikovi, te sitne prevare, sitne podlosti, šibicarsko ponašanje, to mi je možda i najveći utisak o SNS-u u Narodnoj skupštini.
Zamislite jedan monolit – moćni SNS, fabrika zakona, graditelji mostova – a strašni Orlić na sitno kraducka po koju sekundu opoziciji, trči ovde po holu da bi nas prevario, pa ni jedan predlog opozicije ne dođe na dnevni red. Ili ono kada ugasi mikrofon u pola rečenice, pa je zadovoljan kako je uspeo da nas prevari. Jako tužno sve to izgleda.
ŠEST SEKUNDI PO TAČKI DNEVNOG REDA: Više vremena je Orlić čitao koji su sve zakoni na dnevnom redu, nego što je naša poslanička grupa imala vremena da o njima govori. Mislim da je negde oko osam minuta trajalo čitanje dnevnog reda, a moja poslanička grupa ima ukupno šest minuta da o njima govori. Kada se izračuna, to je šest sekundi po jednoj tački dnevnog reda. Poređenja radi, najveća opoziciona grupa ima oko 20 sekundi po tački dnevnog reda. Ne znam kakvu strategiju primeniti u tom slučaju, mi nismo mađioničari. Mene je bilo sramota i u svom govoru sam se ljudima izvinio što moram da biram šta mi je važnije, a sve su važna pitanja.
Na kolegijumu koji imamo pre svake sednice apelovao sam na Orlića da ne ode u istoriju kao rekorder po zloupotrebi skupštinskih procedura i da podeli dnevni red na makar neke smislenije celine, ali on se ne obazire na to što će ga istorija pamtiti kao najgoreg predsednika Skupštine ikad.
“KAKO IZDRŽAVAŠ DA SE NE IZNERVIRAŠ?”: Učiniću sve da nikada ne oguglam, da mi nikada to ponašanje ne postane normalno. To bi za mene bio poraz. Ali da je teško izdržati tokom sednice da ne reagujete, jeste. Najčešća pitanja koja mi na ulici ljudi postavljaju su: “Kako izdržavaš da se ne iznerviraš?” Ili “Kako se kontrolišeš?” Moj odgovor je “teško, ali moram”, jer mislim da je to naša odgovornost koju smo preuzeli. Ponesu me često emocije, ali ih kontrolišem i pokušavam da radim najbolje što mogu i znam. Ja sam ponosan na to što sam opozicioni poslanik koji je ukupno najviše vremena govorio u Skupštini. Naš zadatak kao pozicionih poslanika je da uprkos svim sabotažama i opstrukcijama iskoristimo svaki sekund da ljudima objasnimo kako Srbija može mnogo bolje. Da pošaljemo poruke da moramo da poboljšamo uslove života građana i da se suprotstavimo štetnim odlukama vlasti.
SAVET NOVIM POSLANICIMA: Moj savet bi bio da ne podlegnu toj šibicarskoj atmosferi koju stvara režim, nego da uprkos tome što je Narodna skupština na “niskim granama” od kada je SNS na vlasti, svojim primerom, zalaganjem i trudom daju doprinos da vratimo važnost ove institucije za naše društvo.
Kada smo započeli mandat, nismo dobili nikakva upustva, objašnjenje procedura, smernice ili bilo šta slično. Odmah smo se suočili sa tom šibicarskom atmosferom, u kojoj režim želi na svaki način da vas sabotira, da vas očerupa, pa vam tako negde skrate govor za minut, negde vam odbiju amandman zbog izmišljenih argumenata, ne jave za održavanje sastanka, i sve tako, na sitno, jeftino. Ali da Narodna skupština nije jako važna i da to što radimo nema smisla, pa ne bi se oni toliko trudili da nas sabotiraju.
Takođe, za sve poslanike je vrlo važno da u poslaničkom klubu postoji dobra atmosfera i da sa koleginicama i kolegama delite sve izazove na koje nailazite, jer ih je stvarno mnogo. Na moje veliko zadovoljstvo, ja sam u klubu sa najboljim ljudima koje sam mogao da zamislim.
ZNANJE, HRABROST, SRČANOST: Mislim da je opozicija pokazala jedno novo lice u Skupštini. Pokazali smo da možemo ravnopravno da se suprotstavimo mnogostruko jačem političkom protivniku, koji u svojim rukama drži sve poluge moći. Pokazali smo da imamo znanje, hrabrost, srčanost, odlučnost, a na temeljima dobre saradnje među poslaničkim grupama opozicije nastala je i organizacija protesta, a sada i jedna lista za izbore “Srbija protiv nasilja”. Uspeli smo i da nateramo vlast da raspiše izbore. Za nešto više od godinu dana koliko je trajao ovaj saziv, neki novi ljudi kojima građani veruju uspeli su da se nametnu i mi sada u novi izborni ciklus ulazimo sa velikom energijom i nadom. Čestitam svim poslanicima opozicije na velikoj borbi u ovom sazivu.
