Beograd je prethodnih dana bio domaćin velikog okupljanja najboljih svetskih naučnika u oblasti nauke o podacima (Data Science) iz SAD, Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Ovu naučnu radionicu, značajnu i po obimu i po naučnom uticaju učesnika (takozvanom H-indeksu kojim se meri doprinos nauci), organizovali su udruženje Intersection, Matematički institut SANU i Arheološki institut iz Beograda. Skup su podržali, finansijski i svojim aktivnim učestvovanjem, Nacionalna fondacija za nauku SAD (National Science Foundation – NSF) i naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Bio je to jedinstven događaj za našu zemlju i region, jer smo prvi put imali priliku da na tako visokom međunarodnom nivou dogovaramo buduće zajedničke naučne projekte, i to u jednoj od ključnih oblasti današnjice. NSF je, inače, najprestižnija, nezavisna federalna agencija SAD čiji je zadatak podsticanje naučnog napretka, sa godišnjim budžetom od oko 9 milijardi dolara.

Do ovakve prilike za institucionalnu saradnju na najvišem naučnom nivou prešli smo dug put. Srbija je još 2010. godine potpisala Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, ali bilo je potrebno mnogo kontakata, pređenih milja, individualnih napora i na kraju okupljanje velikog tima entuzijasta sa jakim naučnim referencama da se obezbede sastanci u Vašingtonu sa rukovodstvom NSF-a. Takođe, i dve njihove misije su, nakon susreta sa kolegama u Srbiji, potvrdile da imamo naučni potencijal za obostrano korisnu saradnju u oblasti matematike, nauke o podacima, inženjerstva, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, genetike, molekularne biologije i arheologije. Saradnja je dobila pun zamah kada je ministar Mladen Šarčević, sa svojim timom, dao snažnu podršku pripremi poziva za buduće zajedničke naučne projekte Srbije i SAD, i podržao ideju da se osnuje Srpska naučna fondacija, po uzoru na američki model i mehanizme koji postoje u zemljama Evropske unije. Kada smo i na naučnom i na institucionalnom nivou predstavili jasne mehanizme da budemo deo međunarodnih naučnih tokova, stigla je podrška kolega iz SAD, i posebno naših naučnika iz dijaspore.

Predsedavajući beogradske radionice bio je dr Zoran Obradović, direktor Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Njegovom pozivu odazvali su se svi predavači koje smo želeli da okupimo u Beogradu, među kojima i predsednik Svetskog udruženja elektroinženjera (IEEE), profesor Moura, sa Univerziteta Karnegi Melon, šefovi katedri za kompjuterske i biološke nauke sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), Harvarda, Northisterna, Ratgersa, Univerziteta u Pensilvaniji, Teksasu i brojni drugi američki stručnjaci. Organizacionom timu potom su se pridružile i naše najinovativnije kompanije – Saga, Nordeus, Trizma, Comtrade, Orion Telekom, koje su zajedno sa velikim sistemima poput IHG – Crowne Plaza, Rajfajzena, Atosa, MK grupe i ostalih koji su razumeli značaj ovakve saradnje za nauku, ali i za ekonomiju i ukupan društveni napredak, pomogle da skup, kako kažu učesnici u pismima koja stižu u Beograd ovih dana, bude izuzetno inspirativan i visoko naučno relevantan. Tom utisku sigurno su doprineli i mladi naučnici sa preko 120 postera na kojima su izložili svoje ideje, kao i 50 volontera – najboljih đaka Matematičke gimnazije, studenata Računarskog i Matematičkog fakulteta, FON-a, TMF-a i ETF-a. Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju.