Za zemlju u kojoj je pola veka celokupna vlast bila koncentrisana u rukama jedne partije svakako je presudno ono što se u toj partiji, odnosno u njenom najužem rukovodstvu, događalo. Svima je sada jasno da je jugoslovenski raspad počeo upravo raspadom koliko do juče moćnog, Saveza komunista Jugoslavije. Jasno je isto tako da je seme razdora, koje je dovelo do konačnog raspada, posejano još mnogo ranije i da su poslednje tri godine samo završni čin jedne višegodišnje drame. Rukopis buduće knjige novinara Andrije Čolaka, "Agonija SKJ – godine razdora", govori upravo o tom završnom činu tri poslednje godine.

Ovo, dakle, nisu stenografske beleške, ni zapisnici sa sednica, već naprosto zapisi svedoka i očevica mada su pojedini delovi dnevnika zapisivani stenografski precizno, posebno oni koji opisuju najdramatičnije događaje i trenutke.

15. novembar 1989, sreda

Sednica Predsedništva je čista improvizacija, iako je trajala čitav dan. Doduše, na brzinu se prošlo kroz nekoliko tačaka predviđenih dnevnim redom i posvećenih kongresnim pripremama, ali najviše vremena je potrošeno na pitanja koja su ubačena naknadno.

Prvo su se oštrili pri utvrđivanju dnevnog reda: Morina je zahtevao da Predsedništvo ne raspravlja o napadima štampe na Durakovića, jer "štampa napada i sve nas i kuda bi nas to vodilo da o svakom napadu raspravljamo".

Zatim je Račan predložio da se u dnevni red uvrsti pismo Predsedništva CK SK Slovenije povodom najave mitinga Srba i Crnogoraca u Ljubljani 1. decembra, a onda je Šimić zatražio da se raspravlja i o izjavi člana slovenačkog partijskog predsedništva Sošaka švedskom radiju.

Morininom predlogu odmah su se suprotstavili Šipovac i Trifunović. Ovaj drugi je podsetio na svakodnevne napade na Miloševića u slovenačkoj i hrvatskoj štampi, na sramnu osmrtnicu u "Mladini" i uzviknuo: ,,lz jednog dela jugoslovenske štampe nekim rukovodiocima se najavljuje atentat, a mi ovde treba da se bavimo Durakovićem!"

Zatim je Čkrebić predložio da se o svim slučajevima razgovara ravnopravno i na osnovu analiza koje bi bile napravljene u "našem Predsedništvu, a ne u Bosni i Hercegovini". Čkrebić dalje upozorava na to da "Danas" za izbore u Srbiji bezočno tvrdi da su "velika obmana", pa i o ovakvom pisanju treba razgovarati.

Rasprava se prilično odužila; svaka strana ima svoje argumente i zato je Lolićev predlog izgledao najprihvatljiviji i za Pančevskog spasonosan: da se. na osnovu jedne sveobuhvatne analize, raspravlja o svim napadima na rukovodstva i pojedince. Dakle, to bi bila još jedna rasprava o štampi, ako je bude. odnosno ako ovo nije samo manevar da se to pitanje skine s dnevnog reda.

Posle toga je Pančevski "zbrzao" nekoliko tačaka dnevnog reda oko kongresnih priprema, a zatim je Budimir Lončar, koji se u međuvremenu pojavio, informisao o trenutnim evropskim zbivanjima, posebno u Istočnoj Nemačkoj, Mađarskoj. Čehoslovačkoj, Bugarskoj i Poljskoj. Realni socijalizam se svuda ruši. osim u Rumuniji. Za Jugoslaviju tu ima mnogo pouka, samo što to, na žalost, za sada nije od koristi. Ni pitanja i kraća rasprava posle Lončarevog izlaganja nisu pokazala spremnost za ozbiljniju analizu ovih kretanja u Istočnoj Evropi.

Posle ručka, na zahtev Makedonaca, donet je zaključak da 1 decembar ne treba da bude zvaničan državni praznik, što su Srbi glatko prihvatili. a Pančevski nije krio zadovoljstvo.

Pod "tekućim pitanjima" glavna rasprava je vođena povodom pisma Predsedništva CK Slovenije u vezi sa najavljenim odlaskom Srba i Crnogoraca sa Kosova u Ljubljanu i održavanja "mitinga istine", kako bi se "slovenački narod upoznao sa pravom istinom o stanju na Kosovu" i "tragičnom sudbinom srpskog i crnogorskog naroda."

Kako će ova rasprava teći, odmah je pokazao Trifunović: "Zašto CK Slovenije nije tražio raspravu na CK SKJ kada je organizovan miting Albanaca u Ljubljani?"

Muževič na to odgovara: "Zato što taj miting nije bio u Prištini nego u Ljubljani: dakle, to nije bio izvoz mitinga iz Ljubljane, a ovo što se najavljuje jeste izvoz iz Kosova Polja u Ljubljanu."

Morina je bio kratak i jasan: "O ovome Predsedništvo ne treba uopšte da raspravlja, jer Savez komunista Kosova nije u to umešan."

Korošec upozorava na stavove 17. sednice CK SKJ o mitinzima i pita da li to znači da se ti stavovi proglašavaju nevažećim.

I Lolić upozorava na stavove 17. sednice: "Nema niko pravo da preduzima nešto što bi u drugim sredinama izazvalo uznemirenje."

Šipovac: "Ali. ne bi trebalo dozvoliti ni iritiranje javnosti u drugim sredinama, što se u poslednje vreme čini iz Slovenije."

Korošec: "Ovo može imati ozbiljne posledice na destabilizaciju Jugoslavije. Nisam spreman da prihvatim odgovornost za to!"

Čkrebić: "Utvrđene stavove treba poštovati do kraja, a mi nismo čak ni politički osudili jednonacionalna okupljanja u Ljubljani. Nijedan skup u Sloveniji nije održan radi podrške Srbima i Crnogorcima."

Šimić: "Svaka stvar u ovoj zemlji lako se prenese s jednog kraja na drugi. Djelujmo u skladu sa razumom, a ne oko za oko zub za zub. Slažem se da su iz Slovenije dolazili izazovi, ali ne mogu prihvatiti da se sada kaže — evo vam mitinga! Govorimo da treba smiriti situaciju. Pa, učinimo onda to. Molio bih i drugove iz Slovenije da i oni sagledaju štetu od svog ponašanja."

Trifunović: "Nikada ne bih branio princip oko za oko. zub za zub’, pogotovo ne u ovoj situaciji. Ali, drugovi iz Slovenije ponašaju se kao da im je sve dozvoljeno. Tolerišu se mitinzi Albanaca u Ljubljani, a sada se traži da ovo Predsedništvo interveniše. Predlažem da mi to ne činimo, već neka stupe u kontakt rukovodstva socijalističkog saveza Slovenije i Kosova i nešto zajednički preduzmu."

Bulatović: "Imam informaciju da će se ovom mitingu pridružiti i jedan broj naših revolucionarnih radnih organizacija. Prihvatam da treba razgovarati sa tim ljudima i ubediti ih da ne idu, ali ne znam kako i s kojim adutom kada se. s druge strane, u Sloveniji organizuju mitinzi Albanaca."

Došlo je zatim do malog duela između Morine, koji je rekao da iz Slovenije dolaze laži o Kosovu, i Muževića, koji se uvredio zbog ove izjave. Onda je Škundrić predložio Slovencima da preduzmu mere protiv aktivnosti albanskih separatista u Sloveniji. Time bi se, kaže. dobio širi prostor "za normalnije delovanje i povodom ovog zahteva".

Bulatović savetuje Muževića da organizuju razgovor sa predstavnicima organizatora mitinga iz Kosova Polja.

Opet se javlja Korošec sa svojim upozorenjima da bi u Ljubljani svašta moglo da se dogodi ako se bude održao miting.

Trifunović ponavlja svoj predlog da se sastanu rukovodstva Socijalističkog saveza Slovenije i Kosova. "a ako treba, i Srbije".

Onda Muževič i Korošec. po ko zna koji put. upozoravaju na posledice. Korošec insistira na nekim zaključcima. Trifunović neće da čuje ni za kakve zaključke. Morina mu se odmah pridružuje, a Čkrebić sugeriše da se interno odgovori Centralnom komitetu Slovenije na njegovo pismo i da taj odgovor bude u duhu Trifunovićevog predloga.

Korošec na to viče: "Nemojte očekivati da će se sada slovenačko rukovodstvo posipati pepelom!"

Pančevski. posle još nekoliko replika, zaključuje da .ne bi trebalo otvarati nove konfrontacije" i da treba da se postupi ovako kako je predloženo — da se sastanu rukovodstva Socijalističkog saveza Slovenije i Kosova.

Muževič je zaustio da još nešto predloži, ali ga je Trifunović presekao: "Dosta je već te vaše kombinatorike! Ne može više ništa na parče!"

Pančevski je pomogao Trifunoviću. ostavljajući Muževiča bez mogućnosti da nešto kaže. i zaključio: "Dobro, dosta je. idemo dalje!"

Tako je prihvaćen zaključak da se rukovodstva Socijalističkog saveza Slovenije i Kosova ,"a ako treba i Srbije", sastanu i "o svemu lepo dogovore".

Na kraju je na red došlo i Šimićevo pitanje o intervjuu člana Predsedništva CK SK Slovenije Sošaka švedskom radiju, u kome je Sošak, navodno. rekao da se slovenački komunisti sve više orijentišu na socijaldemokratiju i napuštanje komunizma.

Muževič i Korošec pokušavaju da uvere kako taj intervju uopšte nije autorizovan, da je to slobodna interpretacija novinara, ali Šimić je precizan:

"Ja uopšte ne pitam šta je Sošak stvarno rekao, već kakve su namere Saveza komunista Slovenije. Molim da mi se da zvaničan odgovor."

Korošec obećava da će svima biti dat ovaj program, a Pančevski zaključuje raspravu, a time i sednicu.

23. novembar 1989, četvrtak

Predsedništvo je opet mobilno — hitno je za popodne sazvana vanredna sednica na zahtev Slovenaca. Razlog, zna se — miting Srba i Crnogoraca u Ljubljani. Od prošle sednice Predsedništva ništa nije urađeno, niti je realizovan zaključak da se sastanu rukovodstva Socijalističkog saveza Slovenije i Kosova. Nisu uspeli da uspostave čak ni telefonski kontakt, jer se šefovi Socijalističkog saveza Srbije i Kosova nisu odazivali na pozive iz Slovenije. Navodno su stalno bili na "službenom putu".

Sednica se završila onako kako se i moglo očekivati — pat-pozicijom Zapravo, Srbi su u "blagoj prednosti", jer nisu dozvolili da se Predsedništvo CK SKJ oglasi javnim saopštenjem u vezi sa najavljenim mitingom u Ljubljani, ali. realno gledano, sada su svi u pat-poziciji zbog toga što im ne ostaje ništa drugo nego da čekaju i vide šta će doneti 1. decembar — krvoproliće, kako misle Slovenci, ili istinu o Kosovu, kako tvrde Srbi.

Kučan nije bio na jučerašnjoj sednici, ali je poslao poruku iz Ljubljane: Srbima i Crnogorcima nudi se Cankarjev dom i direktan radio i televizijski prenos. umesto mitinga na ulicama Ljubljane.

Na početku sednice su Korošec i Kučanova zamenica Tina Tomlje pokušali da ubede Predsedništvo u opasnost koju najavljeni miting predstavlja za javni red i mir i za dalje odnose u Jugoslaviji.

Prvi se zatim javio Morina tražeći "prvo da se dogovorimo". Umesto očekivanog predloga koji bi bio u vezi sa mitingom, čiji su organizatori iz Kosova Polja. Morinin "dogovor" se odnosio na helikopter koji ga je dovezao u Beograd i koji mora da se vrati natrag još dok je dan. Sada Morina traži da se sednica završi "za videla", ili da mu se obezbedi neki drugi prevoz.

Korošec je na to odgovorio: "Dobićeš avion da te vrati natrag", kao da je to njegovo lično vlasništvo, a ne novi veliki trošak iz potpuno iscrpljenog budžeta Predsedništva.

Onda je Morina protestvovao što "nema i drugih kojima gori pod nogama", misleći na Kučana. i dodao da on, Morina, mora, eto, hitno da doleti helikopterom. Objasnio je, zatim, zbog čega nije uspostavljen kontakt sa Slovencima "Kada je Smole zvao iz Ljubljane, predsednik i sekretar Socijalističkog saveza bili su odsutni". Uveravao je da niko iz Odbora za pripremu mitinga nije pretio krvoprolićem i. na kraju, izrazio određenu podršku predlogu iz Slovenije da se neka vrsta malog mitinga održi u jednoj od ljubljanskih dvorana. Uslovio je to dosta neodređeno: "Samo da se dogovorimo." Upozorio je da pretnje službe bezbednosti Slovenije nisu dobre i da iritiraju.

Javio se odmah Bogdan Trifunović koji se pitao koliko još puta treba da se raspravlja o ovome i zašto nije postupljeno po zaključku sa prošle sednice.

Na ovo je Korošec poskočio: "Pa. Smole je zvao. ali nikog nije mogao da dobije!"

Trifunović na to hladno odgovara: "Pa. neka drug Smole prošeta do Prištine. Takve stvari se ne rešavaju telefonom. Neka se sastane i sa drugovima iz organizacionog odbora. Oni nisu neko divlje društvo, već deluju pri Socijalističkom savezu."

Trifunović je kazao i to da je zabluda mišljenje da ovaj miting organizuju Morina ili neki drugi pojedinac, da je reč o masi ljudi nateranoj na to svojom tragedijom. Umesto dogovora, izriče se zabrana i preti barijerama, doliva se ulje na vatru, rekao je Trifunović, i pitao:"Da li drugovi iz Slovenije misle da Morina i ja možemo da zaustavimo ove ljude? To nije realno. Realno je da sednemo i da se dogovorimo.’

Korošec opet upozorava na posledice. na opasnost da se ugroze pripreme kongresa, da dođe do eskalacije mržnje, do ekscesa, pa i do fizičkog obračuna. Zato Predsedništvo mora da reaguje, pa predlaže da se odmah izda javno saopštenje u kome bi osnovni stav bio da miting ne treba da se održi, da se pronađe neki pogodniji način za susret Srba i Slovenaca i da se zaustavi medijski rat.

U vezi sa ovim poslednjim. Korošec je pokušao da podiđe Trifunoviću, pohvalivši njegov nedavni govor, na što je ovaj uzvratio: "Hvala ti ja sam to i nastojao, ali ću ipak da ti repliciram — ta politika štampe i javnih medija u Sloveniji ima svoj kontinuitet".

Korošec: "Da. ali sada gori vatra i to je opasno!" Onda je nastavio upozorenjem da treba zaustaviti i talas iz Bosne 1 Hercegovine i iz Vojvodine. gde se. takođe. obavljaju pripreme za pohod na Sloveniju.

Upada Stanko Radmilović: "Kako to može? Ja mislim da taj pohod treba dobro organizovati, kako bi prošao u redu. Inače, to niko ne može zaustaviti."

Korošec: "Ubeđen sam da to ne može proći bez incidenata. Zato treba da se oglasi ovo Predsedništvo. jer to je njegova statutarna obaveza. Znam da to nećete prihvatiti ali Predsedništvo mora da se oglasi, da spreči krvoproliće!"

Tako je Korošec, uz ove upadice uspeo da završi ovaj deo svog izlaganja ali mu je odmah uzvratio Škundrić koji se usprotivio širenju osećanja u javnosti o neminovnosti krvoprolića, "jer ga nije bik) ni na ranijim mitinzima". Dakle, "sve zavisi od druge strane, da li će ona da izazove to krvoproliće", kaže Škundrić i dodaje da on, međutim, ne vidi da ta druga strana čini konstruktivan napor u tom pravcu. Protiv je bilo kakvog saopštenja. jer ono ne bi dalo nikakav rezultat, već je za dogovor između rukovodstava Socijalističkog saveza, ali uz ispravku ocene o mitingu koja je stigla iz Slovenije.

Muževič: "Nakon ovog što je rečeno, imam osećaj da ništa ne mogu pokvariti, jer se ništa i ne može dogovoriti. Nijedan miting do sada ništa nije rešio. osim smenjivanja rukovodstava. A to je, izgleda, i ovde cilj. Šta da se dobro organizuje? Svađe i širenje mržnje među narodima, jer samo to može biti rezultat ovog mitinga!"

Dalje je Muževič rekao da se ljudi koji predlažu aboliciju Vlasija proglašavaju za veleizdajnike, a "abolicija je moralni čin."

Na ove reči Morina, usred sednice. počinje da zviždi i dobuje prstima po stolu, što se u tesnom salonu na 15. spratu vrlo dobro čuje i vidi.

Čkrebić je primetio da bi bilo kakav stav Predsedništva .mogao da posluži kao alibi slovenačkim organima da "u Ljubljani, na vratima Trsta, izvedu Tjenanmen."

Pančevski, zatim čita stavove 17. sednice CKSKJ o mitinzima. Trifunović ponavlja da Odbor sa Kosova nije divlji organ, a Korošec, opet, sumnja u to i tvrdi da ovaj Odbor nije u sastavu Socijalističkog saveza.

Brigić upozorava na to da je Predsedništvo dužno da proceni šta ova situacija donosi i kakve posledice su moguće. Ali ni on nije za javno saopštenje, već za stavove koji bi bili prosleđeni republičkim i pokrajinskim komitetima Saveza komunista. Predlaže, takođe, da se "utvrde modaliteti ovog okupljanja koji ne bi dovodili do opasnosti od krvoprolića" i da se ne ostavlja da stvari spontano teku, "jer su posledice veoma opasne".

Milo Đukanović, koji je zamenjivao odsutnog. Momira Bulatovića, prvo je održao malo predavanje o nacionalizmu, onda je govorio o avnojskoj Jugoslaviji, o izjavi Kučana u Cankarjevom domu i održao lekciju Slovencima. Sve je to prilično potrajalo, dok najzad nije prešao na stvar:

"I da hoćemo, ne možemo sprečiti odlazak u Ljubljanu. Možemo ga samo dobro organizovati. da bude miran i dostojanstven, bez mržnje, jer nijedan miting do sada nije bio sa mržnjom prema drugim narodima."

Na to je upao Muževič: "Hoćeš li citat sa dosadašnjih mitinga, parole i transparente?!"

Đukanović: "To su bili sporadični incidenti!" Zatim nastavlja: "Zato se uključimo u organizaciju, kako bi se ohladile strasti. Najopasnije bi bilo zatvaranje granice Slovenije. Evo kakvi su komentari povodom zatvaranja rumunske granice!"

Brigić: "Nemojmo takva poređenja!"

Đukanović: "Zašto ne? Da li su u ovoj zemlji zatvorene granice?"

Javlja se Radmilović sa predlogom da se Predsedništvo angažuje "na što boljoj organizaciji mitinga, a nikako na njegovom sprečavanju."

Dževad Tašić, koji je zamenjivao odsutnog Durakovića. založio se za "ove druge vrste manifestacija koje predlažu drugovi iz Slovenije" (održavanje skupa u Cankarjevom domu).

Morina: "Najbolje bi bilo da do ovog uopšte nije došlo, da smo to sprečili Ali, šta je — tu je!" Zatim i on odjednom smatra da bi trebalo da se izda saopštenje,ali u kome bi trebalo "da se pozivamo na zaključke CK SKJ da svi građani Jugoslavije imaju pravo da odgovaraju za sebe, da pozivamo progresivne snage da se uključe u to!"

Zatim se javio Šimić koji je rekao da "drugovi iz Slovenije svojim odnosom podgrejavaju ovu situaciju", da je "oko za oko, zub za zub oružje nacionalista, a ne komunista", da se sve "svodi na nacionalni interes, a ne misli se na Jugoslaviju", da se "blokira svaka akcija" i da se "doteralo cara do duvara".

Onda je zamerio "drugoj strani" što tvrdi da se pohod na Ljubljanu ne može zaustaviti, što se stvari prepuštaju stihiji. Uzviknuo je: "Onda, rasturimo Jugoslaviju!" A žalim je pripretio: "Armija neće pucati u radne ljude ove zemlje, to smo već više puta rekli. U Jugoslaviji neće hiti Tjenanmena. Tražimo politička rješenja, a ona se ovdje otežu i razvlače. Prije osam dana smo se dogovorili šta treba učiniti i od toga ništa nema. Može doći do sukoba, ko smije da garantuje da ga neće biti? Pogledajte ko su organizatori albanskih mitinga u Ljubljani i Zagrebu! Zar nam se ne mogu sada na ovom mitingu umiješati i oni? Gdje nam je. onda, država, kome ona služi? Treba da nas je sramota da osam dana uoči mitinga tvrdimo da ga ne možemo spriječiti! Nemojte očekivati da će zbog vaše nemoći armija da vadi kestenje iz vatre! E, neće!!"

Upadaju u glas Čkrebić i Trifunović: "Pa to nije niko ni rekao!"

Šimić: "Onda angažujte sve snage da ne dođe do situacije koja može da izazove sukobe i nemire. Neka se sva rukovodstva u ovoj zemlji time pozabave!"

Korošec se posle ovoga koristi prilikom da ponovo pokrene svoje zahteve. "Nužno je da se Predsedništvo CK SKJ oglasi javnim saopćenjem." Ako to nije u stanju da učini, zahteva hitno sazivanje sednice Centralnog komiteta SKJ. Dolazak Srba i Crnogoraca u Ljubljanu se ne može sprečiti. kaže on, i dodaje: "Ali se ni mitinge može organizovati!" Tvrdi da je velika mogućnost da dođe do potpunog rasula, do raspada Jugoslavije i zato Predsedništvo CK SKJ mora zauzeli i javno saopštiti svoj politički stav. Zatim je Korošec široko elaborirao moguće stavove, što je prilično potrajalo.

Ko zna koliko bi Korošec pričao, da ga u jednom trenutku Bogdan Trifunović nije prilično grubo prekinuo: "Pa. čoveče, dokle ćeš ti da pričaš?! Ne mogu više da te slušam! Hajde, reci šta hoćeš! Ja ovde bolestan sedim i slušam te, više nemam snage ni nerava. Umesto da odem u bolnicu, gubim ovde vreme koje ti svima nama oduzimaš".

Korošec je pomodreo u licu i počeo da zamuckuje: "Pa. to je, to je nekulturan gest, Bogdane."

Trifunović se okrenuo Pančevskom: "Druže predsedniče. ja sedim ovde bolestan, a on nas toliko pritiska." To je pritisak, pritisak.""

Pančevski je. takođe. zbunjen. Ubacuje se Čkrebić: "Ako je Slovenija rešila da svim sredstvima spreči miting, šta onda mi možemo i zašto uopšte ovde sedimo? I šta znači — dolazak da. miting ne? U interesu Jugoslavije trebalo je reći — dobrodošli, a ne ovako. To je van pameti! I. ako slovenačko rukovodstvo misli da je to konstruktivan doprinos da se sačuva Jugoslavija, onda se vara. Inače, kada sam pomenuo Tjenanmen, da odgovorim Šimiću — nisam mislio na armiju, već na slovenačke organe koji. takođe, raspolažu nekom silom."

Trifunović se malo smirio i predlaže obnavljanje zaključka o potrebi hitnog sastanka republičkih i pokrajinskih rukovodstava Socijalističkog saveza i da se na taj sastanak pozovu predstavnici Odbora koji organizuju miting u Ljubljani. Kaže: "Da se mirno razgovara i mirno proceni situacija i nadu zajednička rešenja."

Pančevski sledi Trifunovića i dopunjuje: da prestane medijski rat i da se dobavi procena državnih organa u vezi sa ovim mitingom.

Korošec sve ovo odlučno odbija i ponavlja da se mora izdali saopćenje za javnost, u protivnom — da se sazove Centralni komitet SKJ Tek sada se osvestio od onog Trifunovićevog "šamara", pa pokušava da mu uzvrati: "Ako sam ja tebe, Bogdane, na jednoj sednici slušao više puta. možeš i ti mene danas!"

Trifunović: "Dobro, nemoj sada na to da se vraćamo."

Đukanović: "Mi kao država se ne raspadamo i možemo svoj autoritet da založimo, da razgovaramo sa ljudima, da utičemo na to da ne prave u Ljubljani incidente i ne ističu nerealne zahtjeve. Nikome ne pada na pamet da ruši slovenačko rukovodstvo!"

Korošec ovo koristi da, ponovo, zatraži javno saopštenje, predlažući da u njega ude i ovo što je Đukanović rekao. Škundrić predlaže neke formulacije za saopštenje. koje Korošec ne prihvata.

Ipak se brže-bolje, priprema koncept na osnovu do tada predloženih stavova. Brigić upada sa opaskom da svako republičko rukovodstvo ipak može mnogo da učini na smirivanju, u protivnom "predstavlja se u pogrešnom svjetlu".

Sve je već rečeno i sada je sednica u finišu. Sve je više i izgleda da će doći do kakvog-takvog kompromisa i da će se dati saopštenje za javnost. Onda Čkrebić ubacuje: "Bez procene državnih organa, ne možemo doneti stavove na bazi rekla-kazala da će tamo doći do krvoprolića".

Morina: "Postoji i kod nas određena zabrinutost, ali se ipak preteruje sa tim procenama da će biti ovo ili ono.

Tomlje: "Morate znati Sloveniju i naše ljude ."Pančevski je prekida i insistira na svojim predlozima zaključaka, a Uglješa Uzelac upozorava na to da je sve to zaključeno pre osam dana. Ostali u glas pitaju zašto se to onda ne sprovodi.

Trifunović ponovo insistira da se usvoji ono što je Pančevski predložio, a Korošec će opet: "Javno saopštenje, javno saopštenje!" Brigić mu viče: "Ma, Štefane" to nije realno!"

Sada je već jasno da od saopštenja za javnost nema ništa. Mnogim se žuri da vide utakmicu "Crvena zvezda " —"Keln", čiji je televizijski prenos već počeo, i Pančevski zaključuje sednicu.

Državno predsedništvo je posle dva dana zasedanja ipak smoglo snage da u javnost izađe sa saopštenjem. Doduše, ono je vrlo uvijeno. Očigledno kompromisno, ali ipak je nešto dalo u javnost. Međutim, partijsko predsedništvo iscrpljivalo se na ovom pitanju na dvema sednicama bez ikakvog rezultata.

6. decembar 1989, sreda

Svašta se nakupilo proteklih dana. a najkrupniji događaj svakako je odluka Srbije da prekine odnose sa Slovenijom.

Predsedništvo SKJ se danas sastalo na 16. spiralu zgrade CK prvi put posle zabranjenog "mitinga istine u Ljubljani" i srpske blokade Slovenije. Za ovu priliku pozvani su najviši državni i ostali funkcioneri Federacije. Drnovšek, međutim, nije došao, niti neko kao njegova zamena, jer je istovremeno zasedalo i državno predsedništvo. Ante Marković je malo zakasnio i nije se dugo zadržao — posle sat i po. možda dva, ustao je i. uz poznati smešak, poželeo ostalima "ugodan boravak" i bez reči objašnjenja napustio sednicu. Ima, čovek, očigledno pametnija posla.

Prvog dana se radilo do dva sata posle ponoći i sve vreme su. osim članova Predsedništva SKJ. izdržali i predsednik Skupštine Gligorijević. predsednica Socijalističkog saveza Milojevićka, predsednik SUBNOR-a Džunov i predsednik Sindikata Vasić. Prisustvovali su i funkcioneri unutrašnjih poslova i narodne odbrane. odnosno Gračanin i admiral Brovet.

Nije baš bilo jasno šta Pančevski hoće kada je zatražio "da se sednica snima, ali da se ne umnožava". Mislio je. naravno, na to da se interni snimak sednice ne šalje odmah u daktilobiro na prekucavanje, ali šta se iza toga krije, moglo je samo da se nagađa.

Naime, valjda se iza toga krio određeni strah Pančevskog kako će biti primljeno njegovo uvodno izlaganje, u koje je. očigledno, ovog vikenda uložio ogroman trud. Verovatno je hteo da se prvo uveri da li se prihvataju njegovi predloži, pa tek onda da se to prenese na papir i umnoži.

Neki su već pre sednice znali da se u državnom vrhu prilično zakuvalo oko prekida odnosa Srbije sa Slovenijom i da je na sednici Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka tog jutra došlo do pat-pozicije. Ništa bolje se. dakle, ne može očekivati ni na državnom predsedništvu, koje se sastalo posle Saveta. a sasvim je izvesno da će tako biti i na partijskom predsedništvu.

Sednica na 16. spratu zgrade CK odmah je počela varnicama Kućan je, naime, postavio pitanje povodom toga što su Srbija. Vojvodina i Kosovo proglasili njega i Janeza Kocijančiča nepodobnim za članove CK SKJ. U materijalu na koji se Kučan poziva, za njega se. između ostalog, kaže da je "direktno ohrabrivao albanske nacionaliste, unosio razdor u SKJ i namerno nastojao da proizvede negativne posledice po međunacionalne odnose".

Kučanov komentar ovakvih kvalifikacija: "Vlasi bi bio srećan da ih vidi. jer to je. još veća osuda od njegove!" Ova ironija nije. međutim, mogla da sakrije njegovo uzbuđenje. Bio je bled i glas mu je podrhtavao. Voleo bi. kaže. da mu je to neko rekao u lice, ali pošto sada vidi da je to i zvaničan stav, a ne samo novinsko naklapanje, to i ne insistira na odgovoru. Naime, ovaj stav je prenela "Politika ekspres", a tek na početku sednice zvaničan dokument je podeljen članovima Predsedništva.

Atmosfera je i bez ovoga bila dovoljno napeta, pa Pančevski skoro i nije obratio pažnju na ono što je Kučan rekao. Brže-bolje je prešao na glavnu stvar i krenuo sa svojim očigledno dugo i temeljno pripremanim uvodnim izlaganjem povodom najnovijeg sukoba između Srbije i Slovenije. Rekao je da je situacija u zemlji veoma teška i da je sve ovo što se dešava usmereno na rasturanje SKJ i njegovo skidanje sa političke scene. Opalio je malo po svim rukovodstvima u zemlji "koja se nisu pokazala na visini situacije". Apelovao je da se "pod hitno, ovog časa. svi otrezne, u suprotnom moraćemo svi podneti ostavke, ili će nas narod i radnička klasa same smeniti". Ukoliko se produži sa ovakvom politikom, kaže. "i dalje ćemo biti na ivici ponora", i "ja lično u rušenju zemlje neću učestvovati".

Pančevski je zatim branio pravo na inicijativu građana da na mitinzima saopšte "svoju istinu i raspoloženje", pa je opširno razglabao o položaju Srba i Crnogoraca na Kosovu i o albanskom separatizmu. Opravdavao je inicijativu za održavanje mitinga u Ljubljani, "jer je u Sloveniji istina o Kosovu nedovoljno prisutna". Dalje kaže: "Odluka organa Slovenije nije primerena realnoj situaciji, niti procesima demokratizacije društva". Pančevski. na osnovu svega iznosi utisak da je "svesno naduvana opasnost po suverenitet slovenačkog naroda" i da se "ove stvari ne mogu rešavati grubim zatvaranjem granica".

Zatim je pokušao da napravi kakvu-takvu ravnotežu: proglas SSRN Srbije "nije politički primeren". niti je "u skladu sa našim reformskim opredeljenjima". I to je sve. Dakle, duga analiza i kritika slovenačkih poteza i samo jedna kratka rečenica polukritika prekida odnosa od strane Srbije.

Onda je prešao na političke odnose u zemlji, na otpore reformi i na odnose u federaciji. Hvalio je "principijelne napore" Srbije na reformi, ali i upozorio na nacionalističke snage u Srbiji, da bi odmah prešao na nacionalizam u Sloveniji. Posle svega prešao je na zadatke Saveza komunista, dobro poznate i bezbroj puta ponavljane, ali nikad realizovane.

Nešto konkretniji je trebalo da bude zaključak u obliku pitanja — da li odložiti sednicu Centralnog komiteta SKJ koja je zakazana za 6. decembar. "dok se ne postigne kakvo-takvo. pomirenje?"

Iza ovog naivnog pitanja stoji, naravno, sugestija da se sednica odloži i da se dobije u vremenu kako bi se bolje pripremila nova sednica koja bi bila posvećena ovom najnovijem razdoru. I poslednja završna opaska Pančevskog: "Ako se nešto odmah ne učini, postavlja se pitanje političkog oportuniteta održavanja republičkih i saveznog kongresa!"

Pauza je, kao i obično, dobrodošla da se saberu utisci. U nastavku je, kako se i moglo očekivati, usledila duga i mučna rasprava. Prvo se javio Kućan da objasni da u Sloveniji povodom najavljenog mitinga nisu zavedene nikakve posebne mere, a ponajmanje vanredne, već je sprovedena odluka o javnom redu i miru. Uverava da organi u Sloveniji nisu odobrili održavanje mitinga albanskim separatistima. Rekao je. zatim, da ne vidi mnogo koristi od široke diskusije, već da treba odmah ići na zaključke.

Kao i uvek u delikatnim situacijama, diskusija teško kreće, da bi posle bilo teško zaustaviti je. Iako je i ovog puta Svi ćute, niko se ne javlja. Brigić prekida mučnu tišinu predlogom da se umnože i podele završni predloži iz izlaganja Pančevskog. kako bi se rasprava usmerila u tom pravcu. Isto to, odnosno nešto slično, predložio je i sam Pančevski u pauzi, ali sada taktizira:

"Sačekaj, biće!" Sa svojim uvodnim izlaganjem, odnosno sa njegovim umnožavanjem, i dalje je oprezan i zagonetan. U pauzi je bilo raspitivanja "ko je pisao uvodno izlaganje", ali se saznalo samo da nije niko iz kabineta, niti je u kabinetu rađeno već je to posle praznika. Pančevski doneo sa Ohrida.

Konačno se za reč javio Šipovac, jer, kako reče, uprkos ovakvoj situaciji, neko mora da počne. Onda je govorio o "ogorčenosti naroda", optuživao da je "traženje kompromisa i balansa" dovelo do ovoga, pa zamera Pančevskom što u njegovom uvodnom izlaganju "nedostaju uzroci ove situacije". Upozorio je na "ogorčenje u Vojvodini zbog zabrane mitinga i onoga što se vide to na televiziji", misleći na snimke iz Ljubljane. Sada je i on uveren da bi u Ljubljani bilo krvi da je miting održan, naravno zbog ponašanja Slovenaca i njihovih organa reda.

Onda je Duraković govorio o "zabrinutosti, zebnji i strahu u Bosni i Hercegovini", apelujući "da se ne bavimo onim što je bilo", jer "istine su nacionalno obojene i teško je doći do prave". Nije za simetriju, ali ni za asimetriju i to nije pitanje samo odnosa između Slovenije i Srbije: to pogađa čitavu Jugoslaviju. Podržava završne predloge Pančevskog,posebno predlog da se odloži sednica CK SKJ zakazana za .decembar. Zaključuje: "Izgleda da što više idemo u susret kongresu, sve više se dovodi u pitanje opstanak SKJ,pa,prema tome,i održavanje kongresa".

Grbović je protiv analiziranja uzroka ovog stanja. "jer to ne vodi nikuda".Zalaže se za "preduzimanje nužnih poteza, kako bi se ovo stanje počelo menjati". Ne odobrava mere Slovenije, ali je zabrinut i zbog proglasa Srbije i pita: "Kome to služi i kuda nas to vodi?" Upozorava da smo bliže raspadu zemlje nego definisanju celovitog reformskog kursa i kaže: "Naći ćemo se u potpunoj međunarodnoj izolaciji, a zbog naše situacije, spremne su armije susednih zemalja". Uzvikuje: "realno, postajemo opasnost po svetski mir!" Apeluje da što pre "dođe do pomaka" u odnosima između Srbije i Slovenije, "u protivnom nema ništa od kongresa, od reformi i prevladavanja krize". Upozorava, na kraju, da "nemamo ništa od prebrojavanja ko je za, o protiv ovoga ili onoga, što se čini poslednjih dana".

Zatim se javio Marko Lolić koji je apelovao "na razum", jer, ugroženi su kongres, reforme, novi Ustav. Podsetio je na to da je Predsedništvo "uzaludno upozoravalo da se prekinu propagandni rat i međusobne optužbe" i da su sada prisutne "drastične zloupotrebe nacije i štampe".

Škundrić je po završetku Lolićevog izlaganja to prokomentarisao za one oko njega: "Ovaj govor može za svaku priliku". A Bogdan Trifunović je to isto rekao na drugi način. Javio se, naime, odmah posle Lolića. sa ovakvom prvom rečenicom: "Ja nisam spremio ovako lepo izlaganje kao Marko, ali ću reći nešto bez uvijanja, jer smatram da ovo treba da bude otvoren razgovor".

Trifunović, dalje, kaže da se mora dati ocena uzroka ovih događaja da bi se mogle otkloniti njihove posledice. Bez toga ovi stavovi ne mogu pomoći, doći će do još težeg stanja. Priznaje da je reagovanje Socijalističkog saveza Srbije neustavno, da je to trebalo da reše državni organi, "ali neustavno je i drastično kršenje ljudskih prava u Ljubljani". Kaže da je srpsko reagovanje bilo iznuđeno, "da ljude ne teramo na puške koje ih čekaju u ‘ Ljubljani, ali i da damo političku ocenu slovenačkih mera".

Na kraju Trifunović predlaže da se prvo oceni da li je to što se u Sloveniji preduzelo bilo neustavno, da li je to gušenje građanskih prava, da li će se u Sloveniji i dalje davati podrška albanskim separatistima, da li je Slovenija republika sa posebnim statusom i zaključuje: "E. na to bi se onda mogli nadovezati stavovi koje Pančevski predlaže!" I poslednja njegova rečenica koja sve govori: "Dakle, prvo treba osuditi postupke Slovenije, pa onda ići na ove stavove!"

Pauza je ovde dobrodošla Kučan je u pauzama posebno zanimljiv sagovornik, jer je vrlo otvoren i ništa ne krije, ili se bar trudi da ostavi takav utisak. On, naravno, kaže da u Sloveniji nije bilo ni izdaleka onako kako to prikazuje "beogradska propaganda", ali tvrdi da je toga dana u Ljubljani bilo dosta ljudi iz Srbije, za koje tvrdi da su pripadnici Službe bezbednosti, koji su stigli "sa specijalnim zadacima".

Ovaj razgovor prekinuo je Škundrić koji je prišao i pružio Kučanu ruku. uz opasku: "Možemo, valjda, bez obzira na sve. da se drugarski rukujemo!" Mesto gde se to odigravalo bilo je u jednom uglu iza sale. polumračno i zaklonjeno od pogleda. Kučan je prihvatio Škundrićevu ruku. ali je ledeno odvratio: "Da. ovde gde te niko ne vidi!" Škundriću je, naravno, bilo neprijatno. ali taj neprijatni trenutak prekinuo je Šipovac, koji takođe prilazi. I on se rukuje sa Kučanom i odmah prelazi na stvar "šta su vam trebali one puške i psi u Ljubljani?"

Kučan: "A gde smo prvo videli puške i pse? Zar ne. na Ko sovu?"

Šipovac: "Popravite vi svoj stav o Kosovu, pa će sve biti u redu."

Kučan: "Neće ništa biti u redu dok glavnu reč imaju luđaci kao što je Kertes!"

Šipovac: "Pa. i vi imate svoje luđake!"

Kučan: "Imamo, na žalost!"

Nije rekao na koga misli, ali u jednoj ranijoj prilici žalio se na Jožeta Smolea da mu pravi velike probleme, naročito kada je u pripitom stanju, a to je uglavnom često.

Pošto su se Šipovae i Škundrić udaljili, razgovor se nastavlja pitanjem da li će se održati Jugoslavija. Razgovara se o tezi da je Jugoslavija upravo u poslednje dve godine pokazala ne koliko je slaba, već koliko je žilava i otporna, jer je izdržala ogromne udare i ako bi se težište sa partije ipak prenelo na državu to bi. možda, bila i šansa da preživi. Kučan se sa tim bez rezerve slaže, naročito kada je u pitanju partija. A, onda dodaje: "Ako uspemo da razvlastimo partiju, onda će Bogdan Trifunović praviti svoju staljinističku partiju!"

Ne može bez žaoka na račun Srbije, ali on to izgovara na način koji ne iritira, jer svemu daje polušaljivu notu. Za Hrvatsku kaže: "Bolja im je štampa nego rukovodstvo". Nije bio blag ni prema svojoj deželi. Za predstojeće izbore u Sloveniji kaže:

"Tu ćemo mi, komunisti, konačno propasti!" A, onda, posle kraće pauze: "Zato mi i nije jasno zašto su ovi toliko zapeli da nas sruše. Neka sačekaju naše izbore, srušiće nas vlastiti narod". Ko bi rekao da je toliki pesimist?

Grbović: "Postajemo opasnost po svetski mir"

Već je bilo 20 sati kada je sednica nastavljena Predsednica Savezne konferencije Socijalističkog saveza Jelena Milojević sasvim ozbiljno u svojoj raspravi priča dogodovštine sa pijanim Smoleom, koji je, navodno, u razgovoru sa predstavnicima Socijalističkog saveza pretio da će ukinuti pomoć Kosovu. Pančevski. kome se ova priča očigledno svidela, poziva Milojevićku da ispriča "šta je bilo na prijemu uoči 29. novembra". Ona se kao snebiva, a sve deluje kao po scenariju, unapred dogovorenom. Posle nećkanja, u stilu "nije možda red da to ovde koristim", ipak je ispričala kako je Smole na tom prijemu, očigledno pod uticajem alkohola, pretio čak oružjem, krvlju i slično. Time je Milojevićka završila svoju diskusiju i svoju misiju na ovoj sednici.

Rasprava se već vrti u krug. Svako ostaje pri svojim stavovima. Muževič kritikuje izlaganje Pančevskog zbog toga što je, kako kaže, 70 odsto utrošeno na kritiku "legitimnih mera" slovenačkog rukovodstva, a samo delić vremena na očito kršenje Ustava od strane srpskog rukovodstva koje je proglasilo prekid odnosa sa Slovenijom. Čak i za to je, kaže Muževič, Pančevski izrazio razumevanje. Onda je Muževič prešao na svoju omiljenu temu na ismejavanje "antibirokratske revolucije", zbog čega je Trifunović demonstrativno ustao i izašao iz sale.

Ostao je Škundrić da se nadmeće sa Muževičem. Na opasku Muževiča da "nijedan miting nije ništa dobro dao". Škundrić uzvikuje: "To je uvreda za sve one građane i mitinge koji su ubrzali rešavanje mnogih pitanja!" Nije ostao na tome. pa je dodao: "Kada ocenjujemo mitinge u Čehoslovačkoj, Poljskoj i Istočnoj Nemačkoj, onda smo puni hvale, a ovi naši nam smetaju!"

Korošec upozorava da je raskid odnosa ekonomska katastrofa za celu Jugoslaviju. Govori o posledicama. o mržnji među narodima. o rascepu u Savezu komunista. "Ako izgubimo kontrolu na kongresima Srbije i Slovenije, ništa nas onda neće spasiti!" Upozorava, zatim, da se napadi na Sloveniju u ovoj republici "doživljavaju kao politička prisila" i kaže da će slovenačko rukovodstvo možda biti srušeno na izborima, ali ne na mitinzima. Predlaže da se ukinu sve nerazumne odluke, na šta Kučan dobacuje: "Mi smo svoju odluku već ukinuli", misleći na slovenačku odluku o javnom redu i miru. Dakle, ostaje da Srbi ukinu odluku o prekidu odnosa sa Slovenijom.

Onda se Morina vrlo oštro okomio na "severozapadne delove Jugoslavije", što je Račana izazvalo da uzvikne: "Ovo nema smisla. tako se ne može!"

Ali, Morina je nastavio, ne obazirući se na Račanov protest.

U 21.30 stižu aperitivi, posle kojih će biti poslužena improvizova na večera, ali Morina i dalje govori u istom stilu pa ga Korošec upozorava: "Znaš, ovo je dosta uvredljivo!" A Muževič viče: "Ovo je mnogo uvredljivo i ja ću izaći, neću to da slušam!"

To što Muževič nije izašao, ipak treba da zahvali baš Morini. Jer. taman je Muževič krenuo da napusti salu, kada je Morina, govoreći o slovenačkoj podršci Vlasiju. spomenuo i aboliciju, za koju je. inače, nedavno priznao da ne zna šta znači. Sada priča o njoj, ali očigledno nije naučio kako se reč izgovara pa nekoliko puta kaže "abolacija". Muževič je na spomen ove reči počeo na sav glas da se smeje i rešio je da ostane u sali u kojoj počinje da biva zabavno.

Bez obzira na ovu epizodu, Morina je do kraja ostao oštar i beskompromisan i zaključio u stilu bivšeg policajca: "Krivce za ovo stanje treba naći i protiv njih preduzeti mere! Dosta je kompromisa! Nema simetrije, zna se ko su krivci!"

Unose večeru u pravom trenutku. Okupljaju se oko tacni i čačkalicama nabadaju komadiće mesa. Atmosfera, naravno, po

staje opuštenija, čak se i šale. Morina ubeđuje Muževiča da je potrebno osvrnuti se unatrag "ako hoćeš da ideš napred". Muževič mu odgovara: "Ne moraš se osvrnuti, gledaj u retrovizor!" Neko dobacuje Muževiču: "Ti, kao čuveni vozač, to najbolje znaš!" Na ovo poslednje najslađe se smeju, naravno, Trifunović. Čkrebić i Škundrić. Muževič se ne ljuti, smeje se i on. Preboleo je one batine od beogradske milicije.

Pauza je potrajala do 22 sata i u nastavku se konačno za reč javio Kučan. Govorio je. kao i obično, dugo, ali glavne misli bi se mogle sažeti u sledeće: za prekid odnosa Srbije sa Slovenijom rekao je da to nije prvi put, jer su već bila dva takva prekida u poslednje vreme. prvi put posle Cankarjevog doma. drugi put posle slovenačkih amandmana. Kaže da se o Sloveniji "zna i vidi samo ono što se želi". Pita: da li Trifunović veruje da će stvari biti rešene ako se ukloni slovenačko rukovodstvo?

Kučan zatim pokušava da objasni "šta Slovenci stvarno misle". Kaže da su o tome objavljena neka istraživanja. Tu je strah i zabrinutost, kao što je. uostalom, u čitavoj zemlji. Dalje kaže da su puške, psi i leševi prvo viđeni na Kosovu.

Tu upada Škundrić. koji dovikuje: "To nema smisla!"

Kučan nastavlja, ne obazirući se. i obraća se Pančevskom: "Druže predsedniče, ne mogu sasvim prihvatiti tvoje ocene, jer su suviše stereotipne i lociraju probleme samo na relaciji Srbija — Slovenija. Nije moguće izjednačiti zakonito i nezakonito, niti istinu sa propagandom. Nije istina da su bile zatvorene granice Slovenije. Bio je zabranjen miting i mere su se odnosile na to. Toga dana je stotine autobusa iz čitave Jugoslavije prošlo kroz Sloveniju. Treba videti ko su ljudi koji su bili privedeni i pušteni. Forum koji je organizovao miting rekao je sve. A taj miting nije kao ovi u Evropi. Slovenci nisu išli u Prag da ruše čehoslovačku vladu. Ne bih imao ništa protiv mitinga u Ljubljani, mitinga Slovenaca koji ruše svoje rukovodstvo, niti protiv mitinga u Beogradu na kome Srbi ruše svoje rukovodstvo…"

Ovde je nastao smeh. Kučan brže dodaje: "Uostalom, u Sloveniji su u maju izbori i tada će biti zamenjeno slovenačko rukovodstvo!"

Opet tvrdi da je taj miting trebalo da predstavlja političko nasilje i citira deo intervjua jednog od organizatora mitinga koji izjavljuje da postoji mogućnost da na mitingu bude i mrtvih.

Na ovo upada Trifunović: "Pa. našao si tu budalu da citiraš!"

Kučan uzvraća: "Ali, ta budala je jedan od organizatora mitinga!" Dalje upozorava da je u Sloveniji veliko neraspoloženje prema SKJ, ljudi masovno izlaze iz partije i traže da se osnuje Savez komunista Slovenije. Priznaje da su to "strašne stvari", ali pita odakle su one došle i zašto je to tako. Kaže: "Pogledajte, ovde sedi sedam članova iz SK Srbije, to je sedam glasova…"

Opet upada Trifunović: "A, dok su bila dva. nije ti smetalo!"

Kučan: "Meni jeste! Ja sam bio za to da se položaj Srbije reši!"

Trifunović: "Sramota je sada tako govoriti!"

Kučan nastavlja da je i on za smirivanje i da prihvata dosta predloga Pančevskog. "neka se prodiskutuje". Treba, kaže, pripremiti stavove za Centralni komitet SKJ. I onda se Kučan osvrće na ono što je Morina govorio, naročito na njegovu izjavu da podrška albanskim separatistima iz Slovenije ima teže posledice nego podrška iz Albanije. Kaže da će on predložiti da se Morinino izlaganje dostavi delegatima slovenačkog kongresa. "kako bi znali kakvi se stavovi ovde naturaju".

Morina upada: "Što se tiče moje diskusije, neka bude cela objavljena!"

Kučan završava: "Ako Slovenija nije ni u čemu u pravu, onda je pogrešila i što je ušla u Jugoslaviju!"

Očigledno je da je bio mnogo iznerviran.

Javio se Čkrebić koji bi da šire odgovori Kučanu, ali je u dilemi da li to da učini odmah, ili sutradan u nastavku sednice, jer je već kasno.

Kučan ga ohrabruje: "Sutra neću biti tu. pa to učini danas, da mirno spavamo i ja i ti!"

Čkrebić prihvata, pa prvo daje podršku Morini i potpuno se slaže sa svim što je ovaj rekao. Zamera Kučanu na poređenju pušaka i krvi sa Kosova, "jer tamo je bila otvorena kontrarevolucija". Dalje kaže daje antibirokratska revolucija u Srbiji ujedinila Srbiju, "makar to nekome ne godilo". Ona. dakle, nije samo rušila rukovodstvo i ne može se reći da nije ništa donela.

Već je prošlo 23 časa i snage su već na izmaku. Pančevski predlaže da se prekine i nastavi sutradan, ali Stojčević se protivi i traži da mu se pruži prilika da govori, jer sutradan neće biti tu. Pančevski popušta i onda — još sat vremena dok Stojčević govori, jer i on govori uvek opširno.

Pažnja je popustila, malo ko ga i sluša, a neki čak protestuju zbog Stojčevićeve preopširnosti. To, naravno, nisu članovi Predsedništva, koji su na sve to navikli i oguglali, već predsednik Skupštine Gligorijević koji ne može da se načudi ovolikom trajanju sednice, pa je nekoliko puta dobacio Stojčeviću da skrati. Stojčević se, međutim, na to nije obazirao.

U najkraćem, Stojčević je rekao da. ukoliko ne dođe do približavanja. svaka republika će početi sebe da štiti svojim sredstvima, a to je onda kraj Jugoslavije. Apelovao je na strpljivost i razum. I tako, u tom stilu.

Čim je Stojčević završio, Pančevski. koji je u međuvremenu imao i prilično težak astmatični napad i skoro se zagušio od kašlja, odmah je zaključio sednicu i rekao da se nastavlja sutradan. Bila je već prošla ponoć.

Sutradan, 5. decembra, Predsedništvo se prebacilo iz svoje zagušljive sale na 16. spratu u Palatu federacije, ali je dvoranu "Beograd", u kojoj Predsedništvo obično drži svoje sednice,ovoga puta zauzeo Ustavni sud koji raspravlja o slovenačkim amandmanima. Predsedništvo se smestilo u dvoranu "Mostar", i tako je u dvema susednim dvoranama Slovenija bila na dnevnom redu.

Pančevski odmah predlaže da se formira radna grupa za stavove koji će biti javno saopšteni. Dakle, i stavovi i saopštenje za javnost u jednom papiru. Natežu se oko sastava radne grupe, jer je Pančevski predložio u njen sastav skoro pola Predsedništva. Svi su nervozni i neispavani, stalno se nešto ljute, pa i oko sitnijih stvari, kakva je i izbor članova radne grupe za stavove. Kučan, koji je ipak ostao i na jučerašnjem nastavku, buni se što se u radne grupe uvek predlažu republički i pokrajinski predstavnici, a Pančevski mu odgovara: ,,A. kako ćete se približiti?" Kučan se. posle ovog argumenta, miri: ,,E. to je nešto drugo."

Konačno je određeno da u radnoj grupi za stavove budu: Trifunović, Morina. Uzelac, Lolić, Muževič,Škundrić,Šipovae, Varošlija i admiral Šimić, koji za ova dva dana nije progovorio ni jednu reč,što na svoj način opet nešto znači.

Jedan bivši general i jedan drugi admiral govorili su u ime SIV-a i svojih resora. Gračanin — u ime Saveznog SUP-a, Brovet — u ime SSNO. Obojica traže veća ovlašćenja za organe federacije i time najavljuju da će Savezno izvršno veće uskoro izaći pred Skupštinu sa ovim zahtevima.

Kučan pita da li nove nadležnosti federacije treba da obezbede,osim kretanja ljudi iz republike u republiku, i kretanje mitinga. Pitanje sadrži dobru dozu sarkazma, ali Gračanin ga ozbiljno shvata; međutim, odgovor mu je neodređen, pa Momir Bulatović smatra za potrebno da neke stvari pojasni i objasni Kučanu. Rekao je kako "drugovi iz Slovenije još nisu pronikli u problematiku mitinga" i da je to strah od nepoznatog. Dodao je nešto očigledno proizvoljno – da je na sprečavanje mitinga potrošeno

onoliko koliko Crna Gora dobija iz Fonda za nerazvijene.

Opet. dakle, prepucavanja. Račan je pokušao principijelnije,upozorivši na nemoć da se razlike rešavaju,umesto što se pretvaraju u parnice. Po ko zna koji put se čuju apeli na dijalog i razum.

Nastavak posle pauze je u sličnom tonu — svako nastoji da nešto nekome odgovori i tako teraju sve do ručka. Posle ručka radna grupa se povukla da usaglasi tekst stavova i to je potrajalo do 18 sati. Rad radne grupe se odvijao u nešto podnošljivijoj atmosferi. Članovi su bili umereniji i spremniji za konstruktivan dijalog. Sve u svemu, moglo bi se reći da su bili dosta pomirljivi. Tako je, nešto posle 18 časova, podeljen članovima Predsedništva tekst, koji, istini za volju, ima dosta starih mana — neodređenost i nezameranje jednima ili drugima, ali u ovakvim podelama drukčije se i ne može.

Trebalo je. međutim, još puna dva sata da se tekst stavova, odnosno saopštenja. usaglasi na Predsedništvu. Samo jedna polu-rečenica, koja otprilike kaže da srpsko i slovenačko rukovodstvo moraju u direktnom kontaktu prevazići ovu situaciju, samo ta rečenica je vredela truda. Ali, na žalost, ona je u tom glavnom usaglašavanju ublažena, izbacivanjem reči "direktan kontakt". A na grupi su se svi složili da je to ono što ljudi očekuju i žele da čuju — da dva, na krv posvađana rukovodstva, sednu za pregovarački sto.

No, šta je — tu je. Biće i to jedno od mnogih bezličnih obraćanja javnosti, koje ne može ništa bitno da promeni i popravi.

Oko 20 sati saopštenje je prekucano i bilo spremno za emitovanje. Ali upravo tog trenutka članovima Predsedništva podeljen je tekst govora Slobodana Miloševića održanog prilikom njegove predsedničke inauguracije. U govoru se žestoko napada Slovenija, pa je sve ono što je rečeno u saopštenju Predsedništva CK SKJ. koje je spremno za emitovanje. postalo bespredmetno.

Ponovo su se uspalile strasti. Jedni zahtevaju da se saopštenje ne emituje, drugi smatraju da treba da se emituje, treći predlažu izvesne korekcije. Pošto se kraj ovoj novoj raspravi nije mogao sagledati. Pančevski na svoju ruku odlučuje da se saopštenje emituje, kako bi stiglo na vreme i sutra se pojavilo u štampi.

Ali. emitovanjem saopštenja svađa nije prestala. Sada se prenela na Miloševićev govor. Sa dosta žuči se analizira svaka rečenica novog šefa Srbije, pa je Trifunović u jednom trenutku dobacio najoštrijim kritičarima Račanu i Muževiču: "Dosta mi je toga i vas!"

Račan je pobledeo. Ruke i glas mu podrhtavaju: "Vi me po svaku cijenu tjerate na onu stranu na koju ja ne želim!"

Onda i Čkrebić interveniše i opravdava govor Miloševića "našim sadašnjim ambijentom" i "šta se tu može".

Rasprava više i nema nikakvog smisla, ali se pričalo još čitav sat. Ništa se u tom vremenu nije hitnije dogodilo, a još manje popravilo. Završena je sednica koja je trajala preko 20 sati. a da je sav trud bio uzaludan.

Članovi Predsedništva silaze niz stepenice luksuznog predvorja Palate federacije pognutih glava. U prizemlju, ispred televizora. dežurni šoferi gledaju treći dnevnik. Slobodan Milošević govori na predsedničkoj inauguraciji.

11. DECEMBAR

Ovim članova Predsedništva pismeno je zahtevalo od Pančevskog da se hitno sazove sednica centralnog komiteta zbog sukoba između Srbije i Slovenije. Pismo su potpisali: Korošec, Uzelac, Muževič, Brigić, Lolić, Grbović. Račan i Varošlija. Ali. Pančevski već pet dana drži ovo pismo i ne odgovara.

Na današnjoj sednici Predsedništva Pančevski je odmah pokušao da objasni zbog čega se Centralni komitet ne može sastati pre 26 decembra, pri čemu je očigledno polemisao sa pismom osmorice članova Predsedništva.

Pošto je Pančevski otvoreno zamorio zbog ovog pisma. Korošec se ražestio i povišenim tonom pripretio da će to pismo dati u javnost, pa "neka se vidi" da li je zahtev osmorice "nizak udarac".

Ni Pančevski ne ostaje dužan Korošecu. I on je podigao ton na Korošecovo pominjanje objavljivanja pisma u javnosti.

Brigić je zatim pokušao da objasni namere potpisnika pisma, uveravajući da oni nisu zagovornici podela u Predsedništvu.

Na to će Škundrić, više za sebe: "A oni koji nisu potpisali ovo pismo, oni su zagovornici podela". Zatim se okrenuo prema Čkrebiću: "Ti i ja smo zagovornici podela.

Brigić ovo nije čuo, ali jeste Varošlija. koji prekoreva Škundrića: "To nije fer . . ." Škundrić se smeje.

Ipak sednica još nije završena, jer sada novi predsednik CK Makedonije Gošev — koji očigledno igra svoju samostalnu igru i ne obazire se mnogo na Pančevskog — počinje da kritikuje predloženo saopštenje. Korošec popravlja neke formulacije i konačno je saopštenje usvojeno. Sednica je završena oko 21. časa.

DECEMBAR, sednica je nastavljena prvo gledanjem dijapozitiva plakata i ostalih propagandnih poruka za 14. vanredni kongres. Korošec to zove "marketinška promocija".

Zatim Predsedništvo nastavlja usvajanjem nekih kongresnih dokumenata, dok su neki opet odloženi. Sednica je tekla brzo i sve je usvajano prilično lako, jer je sastav Predsedništva dosta okrnjen, pošto ne prisustvuje nijedan član iz Hrvatske, jer se u Zagrebu upravo održava hrvatski kongres.

Na red je došlo i bolno pitanje finansiranja ne samo kongresa, već i ostalih aktivnosti Predsedništva i Centralnog komiteta. Situacija je krajnje kritična, pitanje da li će biti novca i za plate. Šimić je juče upozorio da armija od sledeće godine neće izdvajati kao do sada ogromne doprinose za Centralni komitet. Još jedan izvor prihoda se, dakle, gasi, odnosno radikalno smanjuje.

Duraković je posle Brigića pokušao da uveri kako je nužno da se sednica Centralnog komiteta održi svakako pre srpskog i slovenačkog kongresa.

Uglješa Uzelac, takođe, objašnjava zašto je potpisao pismo i priznaje da je greška što nije ponuđeno Čkrebiću i Škundriću da ga i oni potpišu. Kaže da svako odlaganje odlaže i kongres, a to je nedopustivo.

Šimić upozorava na to da su odlaganja postala manir u Predsedništvu. a "kad god smo odlagali, imali smo više štete nego koristi. Novo odlaganje opet će imati negativne efekte u javnosti, jer je u nekim listovima već objavljeno da će se sednica Centralnog komiteta održati 18. decembra."

Sve to ipak nije pomoglo da se približe gledišta onih koji su za hitnu sednicu i onih kojima se ne žuri. Posle toga se malo raspravljalo o prošlom saopštenju i njegovim nedostacima ali su stvari ipak krenule napred, pa je sklepano novo saopštenje sa najavom sednice Centralnog komiteta za 26. i 27. decembar.

22. DECEMBAR 1989.

Ovaj datum treba svakako zapamtiti: pao je i najuporniji bastion komunizma u Evropi. Od sada ništa više neće biti kao pre. Ni kod nas. Jer, ono što se dogodilo u Rumuniji, mora se odraziti i na naša zbivanja. Ako je neko još verovao da se konzervativne snage mogu odupirati naletu demokratizacije. sada više to nije moguće. Teško je verovati da bi još neko u Jugoslaviji mogao imati petlju da. posle rumunskog iskustva. izaziva takvu sudbinu.

U senci zbivanja u Rumuniji počeo je i kongres SK Slovenije. Sa Tanjugovog teleksa mogu se pročitati Kučanove reči: "Jugoslavija je dovedena na ivicu građanskog rata. Bezobzirna, agresivna. ultimativna politika, kojoj se zbog oportunizma ne suprotstavljamo i nismo spremni da je nazovemo pravim imenom, u Jugoslaviji već dve godine održava napetosti i konflikte. Ne verujem da bi posledice takve politike morale da budu naša politika".

Tako govori Kučan mesec dana uoči kongresa SKJ. Sve govori da će savezni kongres biti mesto velikog okršaja, a možda i definitivnog razlaza.

26. DECEMBAR 1989

Sednica Predsedništva počela je sa 40 minuta zakašnjenja, jer su zbog magle na aerodromu kasnili Slovenci. Kada je sednica konačno počela, bilo je jasno zašto se toliko čekalo na "drugove iz Slovenije" i nije počinjalo bez njih. Pošto su stigli u novom sastavu, jer Kučana više nema u Predsedništvu i sada je tu Ciril Ribičič. Pančevski je otvorio sednicu najavom da će biti potrebno razjasniti "sa drugovima iz Slovenije sve njihove asimetrije".

Reč je o stavu tek završenog slovenačkog kongresa da SKJ treba da bude "savez saveza", a ne jedinstvena partija, pogotovo ne temeljena na preživelom principu tzv. demokratskog centralizma.

Tako su Slovenci opet na tapetu. Uzgred: pre početka sednice. kao i obično, podeljeni su notesi i olovke, koje su ovog puta drečavo zelene boje. pa Trifunović pita: "Jesu li ovo slovenačke olovke?"

Predlog da se Slovenci stave na dnevni red dao je Škundrić, koji je obično zadužen za ovakve inicijative. Na ovo Muževič reaguje u svom stilu: "To podrazumeva da mogu da predložim za dnevni red sva pitanja koja mi padnu na pamet!"

Škundrić je spreman za duel: "Sva pitanja i pitanje izlaska jednog Saveza komunista iz SKJ ne mogu biti ista!"

Muževič odmah skače, ali Pančevski daje reč Korošecu koji predlaže da se prvo razmatraju dokumenta za kongres, a pod trećom tačkom da se pruži informacija o zaključku slovenačkog kongresa.

Ipak je Muževič došao do reči i sada on kandiduje svoje teme za dnevni red: proglašavanje u SKJ i ekonomska blokada Slovenije od strane Srbije. "Eto, kaže, samo te dve, pa izvolite!"

Ribičič nije za stavljanje na dnevni red spornog zaključka slovenačkog kongresa. A ako se na tome ipak insistira, onda neka to bude na sledećoj sednici kako bi se pre toga sastao CK Slovenije. jer ovo je krupno pitanje koje neko tumači kao slovenačko napuštanje SKJ. što nije tačno.

Šipovac pita zašto se napušta praksa informisanja sa republičkih kongresa, a Trifunović smatra da je sve već jasno i ako se o tome ne razgovara odmah kako će onda raditi 14. vanredni kongres, jer se jedan Savez komunista može u svakom trenutku izdvojiti.

Pančevski apeluje na to da se prihvati predloženi dnevni red sa ovom dopunom, ali Ribičič ponavlja da nije spreman za to i. ako se to ne uvaži, on će morati da napusti sednicu i odmah sazove slovenački Centralni komitet.

Trifunović se rezignirano okreće Šimiću: "Mi čak nemamo pravo ni da razgovaramo o tome!"

Prema Korošecu. može da se dogodi rascep na kongresu ako se slovenački stavovi budu interpretirali "ovako kako to čini Škundrić.

Škundrić "Jadan ti kongres!"

Korošec: "Ovo nije za smejanje!" Podseća na inicijativu osmorice da se sazove sednica CK SKJ koja nije prihvaćena.

Pančevski: "To nije bila tvoja inicijativa! Šta se sada busaš! 1 ja sam ovde na Predsedništvu bio za to. ali nije prošlo".

Korošec: "Ja se ne busam! Slušaj, da ti kažem to je inicijativa osmorice i ona je ignorisana!"

Ribičič: "Omogućite mi konsultaciju sa svojim rukovodstvom!"

Trifunović: "Suština je u tome da su zaključci slovenačkog kongresa ozbiljno zabrinuli ljude. Ne može se preko toga ćutke preći, jer će to sutra izbiti na sednici Centralnog komiteta!"

Muževič: "Neko hoće da stvori situaciju da se SK Slovenije oseća ugroženim i praktično isključenim iz SKJ. Kad već nismo bili spremni da raspravljamo o uzrocima, onda bar temeljno pripremimo razgovor o posledicama!"

Pančevski naglo zaključuje: "Idemo na to u okviru treće tačke!"

Ribičič sleže ramenima, a Pančevski smatra da je stvar odlučena.

Pre prelaska na dnevni red verifikovano je i već emitovano saopštenje za javnost, odnosno javna izjava o Rumuniji, a Pančevski je najavio i za predstojeću sednicu Centralnog komiteta izjavu, za koju reče: "Sam sam je napisao kod kuće". Pošto je pročitao svoj sastav, bilo je jasno da ga je stvarno pisao sam, pa

je Marko Lolić sugerisao da se još malo doradi i popravi, u čemu će mu on pomoći, što je Pančevski prihvatio, a da nije osetio da je time izrečena ocena onome što je sam napisao.

Posle ručka rasprava o nacrtima kongresnih dokumenata išla je dosta brzo. izuzev oko političkog sistema koja se odužila do 17 časova.

Ipak. najviše uzbuđenja je izazvao predlog CK Hrvatske da se odloži 14. vanredni kongres. Obrazlažući predlog. Marko Lolić je preneo stavove CK Hrvatske o potrebi saniranja političkih prilika, ali je dodao i razloge tehničko-organizacione prirode kašnjenje publikovanja materijala i zastoje u usvajanju kongresnih dokumenata.

Predlogu da se pomeri datum održavanja kongresa oštro su se suprotstavili predstavnici Srbije i Vojvodine, a Trifunović je nekoliko puta ponovio: "Odlaganje bi bilo velika bruka!"

Rasprava je potrajala do 19 časova i na kraju je odlučeno da se Centralnom komitetu prenese stav da se kongres održi u predviđeno vreme. ah i rezerva da se može kasniti sa tehničkim pripremama i publikovanjem kongresnih materijala.

Oko 19 časova data je pauza, posle koje je trebalo da krene rasprava o zaključcima slovenačkog kongresa. Međutim, ta rasprava nije daleko odmakla. Pošto su se do 2(1 časova vrteli u mestu i uglavnom naklapali o istoj temi kao i na početku sednice, odlučeno je da se ipak prekine.

3. JANUAR 1990

Prvog radnog dana posle novogodišnjih praznika održana je sednica Predsedništva. Članovi su se okupili na 16. spratu. uz mlaka čestitanja Nove godine, bez nekadašnje srdačnosti uobičajene u ovakvim prilikama.

Korošec je otvorio sednicu i saopštio da će Pančevski u narednih desetak dana biti odsutan, "zbog rada na referatu za kongres". Prva tačka je informacija Cirila Ribičiča, odnosno Predsedništva CK Slovenije o zaključcima 11. kongresa SK Slovenije.

Ribičič je ponovio poznate slovenačke stavove i razloge za donošenje zaključka da se SKJ organizuje kao "savez saveza". Usput se oborio na "Politiku" koja "svojim podmetanjima šteti pre svega ne-Slovencima u Sloveniji". Bio je vrlo polemički raspoložen. povremeno i ciničan, naravno prema srpskom rukovodstvu. Priznao je da ima preterivanja i u nekim slovenačkim listovima, ali rekao je da ovakvo pisanje nema podršku u slovenačkom rukovodstvu. Osnovna optužba na račun protivničke strane: želi se, po svaku cenu. da se slovenački Savez komunista otera iz SKJ.

Prvi je reagovao Škundrić, tražeći neka objašnjenja i odgovore. Zatim je Muževič predložio da se formira jedna grupa Predsedništva CK SKJ koja bi otišla na razgovor u CK Slovenije, a da se rasprava na ovoj sednici prekine.

Lolić je insistirao"da jedni drugima pomažemo, a ne da odmažemo" i da se izbegavaju ultimatumi.

Šipovac zaključuje da je Ribičič govorio "iritirajuće" i traži razjašnjenje. Čkrebić. takođe, smatra da su potrebna razjašnjenja jer je zaključak slovenačkog kongresa isključivo ultimativan. Nije siguran da sa ovim treba ići na sednicu CK SKJ, zatim se popravlja i kaže — ne treba ići.

Šimić je kratak: ne mogu se prihvatiti ultimatumi i svršeni činovi. Korošec menja temu i pokušava da nametne raspravu o datumu naredne sednice Centralnog komiteta. Zatim predlaže dnevni red za tu sednicu. a to su uglavnom organizaciono-tehnička pitanja priprema kongresa.

Ali, Ribičič se vraća na raspravu o zaključcima slovenačkog kongresa pokušavajući da odgovori/na Škundrićeva pitanja.

Svestan, valjda, da ovo ne vodi nikuda. Trifunović se slaže sa sugestijom da se više ne raspravlja i ne polemiše. Za njega je Ribičičevo izlaganje "otrežnjujuće u krajnje pesimističkom smislu". To je, kaže, "pristup daljoj konfrontaciji i zaoštravanju upućen samo na jednu adresu".

Muževič replicira da i Slovenci mogu na kongresu postaviti pitanje "rušenja Jugoslavije od strane rukovodstva Srbije". Na to Škundrić gubi kontrolu i viče da se SKJ neće raspasti, a Duraković dobacuje: "Na žalost, sve su šanse da se raspadne!" Dodaje da "biti slijep i gluv na sve ovo što se dešava u Evropi, znači približiti se i nestanku Saveza komunista". Kaže da 14. kongres "može biti samoubistvo SKJ".

Korošec misli da su neki materijali za kongres već zastareli. jer su se u međuvremenu odigrali krupni događaji kod nas i u svetu. Tačno je. kaže da Ribičič potvrdno klima glavom) da je sve ovo što se događa u SK Slovenije jedan manevar pred izbore u Sloveniji, ali to je dobro i za SKJ, jer to bi u velikoj konkurenciji, omogućilo pobedu SKJ. Ponovo predlaže da grupa članova Predsedništva ode u Sloveniju i upozna se na licu mesta sa suštinom slovenačkih zaključaka.

Posle pauze za ručak prvi se javio Brigić sa predlozima kako da se izađe iz ove situacije, izražavajući optimizam i verovanje da neće doći do razlaza i rascepa u SKJ. Grbović, Škundrić i Šimić ne vide potrebu da grupa članova Predsedništva ide u Sloveniju, a Šimić upozorava na to da se na kongres ne može ići"sa ovim slovenačkim ultimatumom".

Sada Korošec predlaže glasanje a Trifunović pita: "O čemu?" Dodaje da Predsedništvo mora samo da traži izlaz, a ne da se ide u Sloveniju. I on smatra da kongres ne može da počne sa ovakvim opterećenjem.

Čkrebić dobacuje: "Sada ćemo još biti krivi ako Savez komunista Slovenije izgubi na izborima! Ne, biće za to kriva politika koju Savez komunista Slovenije vodi! Po njihovom, treba razbiti

SKJ da bi slovenački SK dobio na izborima. Da li jugoslovenski komunisti hoće da plate tu cenu?!"

Posle kraće rasprave prihvaćen je predlog da se za narednu sednicu u utorak pripremi predlog stavova o zaključcima 11. kongresa SK Slovenije. Tada će se odlučiti i o terminu naredne sednice CK SKJ.

Na kraju sednice doneta je možda najznačajnija odluka o kongresu — otkazuju se pozivi stranim delegacijama, o čemu je napravljeno saopštenje za javnost sa obrazloženjem. Konačno, nešto pametno.

JANUAR 1990; Korošecova "marketinška prezentacija" 14. vanrednog kongresa danas je izvrgnuta podsmehu na sastanku sa direktorima novinskih, radio i televizijskih kuća. Sada ništa drugo ne preostaje nego da se u narednih deset dana popravi što se popraviti može.

Bačen je silan novac, a sada se direktori televizijskih centara mole da besplatno emituju televizijski spot. Ali. prvo ga treba napraviti, jer Korošecova grupa je samo dala ideju koju tek treba realizovati. Pitanje je ima li za to vremena.

JANUAR 1990; Sednica Predsedništva počela je sa priličnim zakašnjenjem, jer je prethodno zasedala kadrovska komisija koja je trebalo da sačini predlog redosleda za izbor predsednika budućeg Centralnog komiteta SKJ. Komisija je zasedala iza zatvorenih vrata, čak ni članovi Predsedništva koji nisu članovi komisije nisu mogli unutra. Dobili su posle sednice komisije rezime iz koga se vidi da nije postignut nikakav dogovor, zbog čega se odustalo i od rasprave na Predsedništvu i sve je odloženo za tri dana. Dotle će se pokušati da se u republikama i pokrajinama nešto usaglasi i odluči.

Za sada su oko ovog pitanja stavovi krajnje nepomirljivi: Srbi traže da se produži mandat Pančevskom. što znači preskakanje, odnosno odustajanje od sadašnjeg redosleda. sa obrazloženjem da SKJ nema potrebe da se drži redosleda koji važi u državnim organima. Slovenci, naravno, traže da se dosadašnji redosled poštuje. jer je red da predsednik bude iz njihovih redova. Zbog toga je Korošec naknadno i delegiran za člana novog Predsedništva. što znači da računaju da on u slučaju izbora za člana Predsedništva, bude i novi predsednik. Hrvati insistiraju da niko od dosadašnjih članova Predsedništva ne bude kandidovan, jer to i ne zaslužuje.

Već po ustaljenom običaju da se oko svakog pitanja razvije polemika, ona se razbuktala i prilikom dogovora o pesmama koje bi trebalo da prate otvaranje i zatvaranje kongresa. Natezali su se oko toga da li da se intonira i državna himna, ili samo "Internacionala", ili obe Ali u tom slučaju je dilema sa kojom početi a sa kojom završiti. Himna je. za divno čudo, brzo otpala pa je trebalo odlučiti hoće li se ..Internacionala" intonirati na početku ili na kraju kongresa.

Onda se Uglješa Uzelac javlja sa trećim predlogom — da se intonira svečana pesma "Jugoslavija" i na početku i na kraju kongresa. Račan na sve to sasvim ozbiljno primećuje: "Nije bitno čime ćemo početi, već je bitno da završimo sa Jugoslavijom!" Samo što je ovo izgovorio, po smehu ostalih osetio je dvosmislenost pa se i sam nasmejao.

Za razliku od Račana. Korošec smatra da kongres treba početi sa "Jugoslavijom", na što se opet dobacuju opaske da to znači da je na kraju neće ni biti.

Najuporniji je. međutim. Morina, koji čvrsto brani stav da se mora intonirati himna. Muževič mu objašnjava da ovo nije državna partija i da himna ne treba da se intonira, ali Rahman ne popušta, čak ni posle Trifunovićevog mišljenja da je dovoljna samo "Internaeionala" I tako, u nedogled. Na kraju opet ništa nije rešeno. I ovo pitanje je ostavljeno za sledeću sednicu.

Zatim je na red došao sastav radnog predsedništva kongresa. Morina se ne slaže sa tim da u radnom predsedništvu sedi i Kučan, što je izazvalo reakciju Cirila Ribičiča koji je zapretio da se na ovom pitanju "može upropastiti ceo kongres". Za njega je to principijelno pitanje. Nije propustio da upozori na ogroman ugled i popularnost Kučana u Sloveniji. Ali Morina ostaje pri svome, "makar se otvorila i rasprava".

Korošec predlaže da kongres reši to pitanje, ali Lolić i Duraković reaguju: "Ne otvarajmo oko toga svađu na kongresu!"

Onda se rasprava prebacuje na pitanje broja članova radnog predsedništva. Prvobitni predlog da bude 11 članova, sada je dopunjen — da bude još četiri člana. I, opet ništa nije odlučeno, osim da se i to odloži. Jedino Morina i dalje tera svoje: "Izdvajam svoje mišljenje, i to dobronamerno". Baš. tako!

Na redu je zatim kongresna rezolucija o Kosovu, što je Ribičiču prilika da se revanšira Morini, iritirajući ga već poznatim slovenačkim stavovima. Ali. neke veće rasprave nema, jer se sada uoči kongresa sve veći broj pitanja svodi na konstataciju ..ovo je za raspravu, ali nećemo sada o tome". Tako je i rezolucija o Kosovu odložena. Kako će sve to stići da urade?

Korošec je zatim podneo izveštaj o svome putu u Zimbabve i prisustvu tamošnjem kongresu. Krenuo je da analizira situaciju na jugu Afrike kao da je to u ovom času od kapitalnog značaja za sudbinu i budućnost Jugoslavije.

Zatim je zapečaćena sudbina partijske škole u Kumrovcu. ..Ključ u bravu", kako reče Račan, jer su iscrpljene sve mogućnosti finansijskog krpljenja. Kada je reč o ftnansijama, Trifunović je, ne bez pakosti, primetio da su se sponzori kongresa javili samo iz Srbije i Vojvodine i pitao: ..Sta je sa ovim severozapadnim delovima?" Korošec je na to samo slegnuo ramenima.

14. JANUAR 1990.

Sednica Predsedništva je bezuspešna. jer su do 22,30 pokušavali da se nagode oko redosleda za predsednika budućeg CK SKJ, ali bez rezultata.

15. JANUAR 1990

Danas je sednica nastavljena, ali opet isto. Do kongresa je ostalo još pet dana. a sve je uglavnom ostavljeno da se reši dan uoči kongresa, na sednici Centralnog komiteta.

Složili su se opet i oko radnog predsedništva kongresa. Sada Pančevski, koji je odsustvovao deset dana ("zbog rada na referatu"), postavlja pitanje proširenja radnog predsedništva čak na 17 članova. Pokušaj izbacivanja Kučana nije uspeo, pa Srbi predlažu da u radnom predsedništvu sedi i Slobodan Milošević.

Stvar je suviše ozbiljna da bi se neko tek tako suprotstavio, ali ipak nije ništa rešeno. već je i to ostavljeno za "konsultacije"

u naredna tri. četiri dana. odnosno za sednicu Predsedništva. koja bi se na brzinu održala uoči sednice Centralnog komiteta 19. januara.

Morina, tražeći zabranu osnivanja stranaka Vuka Draškovića i Tuđmana: "Mi dole hapsimo dečake, a ovi mangupi prolaze nekažnjeno"

Ali od svega je najzanimljivija pat-pozicija zbog redosleda izbora predsednika CK SKJ. Slovenija. Hrvatska. Bosna i Hercegovina i Makedonija, za to su da se poštuje dosadašnji redosled, po čemu bi predsednik bio iz Slovenije. Ostali su za promenu redosleda. odnosno za to da se Pančevskom produži mandat Doduše Makedonci su svoj stav uslovili tako što su rekli da, ako je

većina za promenu redosleda. neće ni oni imati ništa protiv. Ali. očito je da novo partijsko rukovodstvo Makedonije. na čelu sa Petrom Goševom. nije naklonjeno Pančevskom, a to onda ima i šire značenje — nisu naklonjeni srpskoj politici. Bilo kako bilo, Pančevski i Korošec sada su ljuti protivnici, mada se ni do sada nisu bog zna kako slagali.

Ispada da se Predsedništvo jedino složilo oko pesama koje će se intonirati na kongresu Dakle, odluka je da se na početku ipak intonira himna (zbog čega je ne-Sloven Morina valjda sada zadovoljan), a na kraju "Internacionala". Znači, ne završava se sa Jugoslavijom, ali samo kada je pesma u pitanju, a za ono drugo, važnije, ćemo tek da vidimo.

Pančevski je ubacivanje himne na kongres ovako branio: ..Komunisti su ovu zemlju stvorili i imaju nameru da je i održe!" Muževič nije propustio da na ovo dobaci: "Loše je ako imaju nameru da je ovakvu održe!"

Pančevski nije na ovo reagovao, ali je malo kasnije lamentirao nad sudbinom Saveza komunista i upozoravao na osnivanje novih političkih stranaka koje, kaže, sve redom ..imaju za cilj da ruše postojeće postulate ovoga društva. A, Morina mu se pridružuje zahtevom da se Predsedništvo oglasi povodom osnivanja stranaka Vuka Draškovića i Franje Tuđmana, da ih osudi, jer, kako reče, .mi dole kod nas hapsimo dečake. a ovi mangupi prolaze nekažnjeno".

Muževič je na to izjavio da ne želi da učestvuje u takvoj diskusiji, "jer zašto se na dnevni red ne postavi razgrađivanje Jugoslavije i rušenje ustavnog sistema?" Da sa Muževičem polemiše bio je, kao i obično, raspoložen samo Škundrić, ali vremena je bilo malo. pa je Pančevski. brže bolje zaključio diskusiju, najavivši da će preostala pitanja biti na redu uoči sednice Centralnog komiteta SKJ.

Zatim se prešlo na razmatranje referata za kongres. To je knjižurina od preko 50 gusto kucanih stranica, referat čije bi tri četvrtine — ruku na srce — mogle biti pročitane na svim dosadašnjim kongresima. To je dozlaboga gnjavatorski, frazerski, parolaški. čak boljševički materijal. Ah, članovi Predsedništva ga nisu mnogo dirali, jer to ne bi imalo nikakve svrhe — o tome govore u kuloarima, svi. A Pančevski. pun sebe, misli da je napravio, odnosno da su mu napravili, epohalan referat. Stalno uverava da "prihvata sve dobronamerne i konstruktivne primedbe i sugestije. (Nastavak u sledećem broju)

18. JANUAR 1990

Od sutra, sledeća četiri-pet dana. a možda i noći. provodiće se u Centru "Sava". Sutra je poslednja sednica Centralnog komiteta, a prekosutra počinje kongres. U Predsedništvu je zatišje, svi su se rastrčali u republike i pokrajine na konsultacije i dogovore. Pančevski je, konačno, završio referat, ali ne može da se podeli štampi, čak ni Tanjugu, jer je naredio da se na referat udari pečat "državna tajna"!

Ne pomažu nikakva uveravanja da referat treba unapred dati štampi, radiju i televiziji kako bi se i oni bolje pripremili. Pančevskog nema u zgradi, a osoblje iz njegovog kabineta ne sme ništa bez njegovog znanja. Eto još jedne u nizu gluposti koje se godinama kotrljaju i koje su, takođe, doprinele da se Savez komunista nađe tamo gde se našao. Ostaje nada da je ovo poslednji referat jedne političke partije u ovoj zemlji koji nosi oznaku "državna tajna"!

19. JANUAR 1990

Danas je Centralni komitet prihvatio kompromisni predlog Predsedništva da se zadrži dosadašnji redosled za izbor predsednika i posle kongresa izabere novi predsednik iz Slovenije, ali i da se ne povećava trajanje mandata na dve godine. već da ostane po starom — jedna godina. Dakle kompromis.

Tako je i to skinuto s dnevnog reda. a današnja sednica Centralnog komiteta je prošla mirno i završena je već u prepodnevnim satima. Svi se spremaju za predstojeće naporne dane. a da će oni stvarno biti teški, potvrđuje i Kučan u slučajnom susretu u pauzi sednice Centralnog komiteta koji na pitanje šta očekuje od kongresa odgovara smrknuto i kratko — ništa dobro!

21. JANUAR 1990

Prva dva dana kongresa teku samo na izgled po scenariju, dakle, bez mnogo uzbuđenja i dramatike. Ali, u kuloarima sve vri. Slovenci su podigli prašinu svojom konferencijom za štampu pošto se u kuloarima uveliko priča da se spremaju da napuste kongres. To je bilo šlager-pitanje i na njihovoj konferenciji za štampu. Utisak je da njima sva ta gužva prija.

Kada je bilo jasno da u ograničenom prostoru brifing-sale neće biti dovoljno mesta za sve novinare i brojne snimatelje, preko uprave Centra ..Sava" obezbeđena je veća sala, ali Slovenci odbijaju da idu u nju. Ne pomažu ni upozorenja da u maloj sali nema dovoljno mesta. Ostaju pri tome da se konferencija za štampu održi upravo u njoj. Kada su kasnije došli na konferenciju. Ribičič i njegova pratnja nisu mogli ni da uđu u salu. jer je sve bilo puno, a ulaz su blokirali novinari i snimatelji; jedva su se nekako probili.

Posle konferencije, članica Predsedništva CK Slovenije Tatjana Juratovec, u razgovoru u četiri oka, otkriva ono što novinarima nije do kraja rečeno: ako ovako nastavi, Slovenci će morati da napuste kongres. Objašnjenje: iz Slovenije ova dva dana stižu telegrami u kojima se od slovenačkih delegata zahteva da se oštrije suprotstave "onima koji sa kongresne govornice pljuju po Slovencima". U ovim upozorenjima sve se češće pominje mogućnost napuštanja kongresa. Na pitanje da li je takva mogućnost razmatrana i pre dolaska na kongres, iskreno odgovara — jeste i najverovatnije to će se i dogoditi.

24. JANUAR 1990

Od juče Savez komunista Jugoslavije više ne postoji. To se slobodno može reći posle odlaska Slovenaca i solidarnih Hrvata sa 14 vanrednog kongresa SKJ. prošle noći u Centru "Sava".

Iako je, posle svega što se odigralo, ostavljena mogućnost da se kongres nastavi, teško je očekivati da će se u ovoj situaciji to desiti, sigurno ne u početnom sastavu.

Prva reagovanja u svetu pokazuju kako ko shvata i tumači raskol u SKJ i njegove uzroke. Nije nevažno šta taj svet misli, ma koliko to bilo jednostrano i pojednostavljeno.

Američka agencija "Asošijeted pres" navodi da su "komunisti iz liberalne Slovenije juče napustili kongres, jer se ne ide dovoljno u demokratske reforme". A milanski "Korijere dela sera" piše da je do rascepa "partije koja je još na vlasti došlo u složenom, proceduralnom. koncepcijskom i programskom haosu". "Više nego sukobu stavova prisustvovali smo sukobu dva sveta — od prvorazrednog boljševizma, do sofisticirane demokratije, one iz Slovenije" — zaključuje italijanski list.

Ovo su samo prve reakcije i narednih dana biće ih sigurno još. A prva reakcija Milana Pančevskog potpuno liči na njega: sazvao je juče za 11 časova na brzinu "sednicu Predsedništva". To je. naravno, obična farsa. Neispavani i podbuli članovi Predsedništva. koje su šoferi i kuriri budili i skupljali po Beogradu, delovali su kao utvare. Neki su. kao Marko Lolić, oštro protestovali zbog ove samovolje Pančevskog. ali. šta je — tu je" održan je jedan nepotreban sastanak, pun improvizacija, kome, naravno. nije prisustvovao niko iz Slovenije, a iz Hrvatske samo Lolić.

Sa ovog sastanka gotovo da ne vredi ništa zabeležiti. Čkrebić je meditirao o realizmu i. za divno čudo, izrekao potrebu "građenja mostova" sa svima "koji su levo" uključiv i slovenački Savez komunista, koji je "očito otišao u socijalđemokratiju".

Grbović je bio konkretan i oštar, treba odmah raspustiti Centralni komitet i Predsedništvo, jer su oni najodgovorniji za ovu situaciju.

Pančevski je žestoko branio i Centralni komitet i Predsedništvo i insistirao na njihovom radu i aktivnosti, kao da se ništa nije dogodilo. Čak je uporno tvrdio da je Korošec i dalje sekretar Predsedništva "samo je sada uzeo godišnji odmor"!

Ostali su bili isuviše umorni i neispavani da bi se ozbiljnije pozabavili analizom nastale situacije, pa je sastanak završen kako je i počeo.

Za to vreme i Slovenci su održali svoj sastanak i bili sasvim konkretni: odlučili su da zamrznu sve odnose sa SKJ do svoje konferencije koja je predviđena za 2. februar. Ribičič je tom prilikom decidirano izjavio da je Savez komunista Slovenije do 2. februara bez predstavnika u SKJ i da je SKJ u poslednjoj noći kongresa već funkcionisao kao "savez saveza". Sve po scenariju.

I, za kraj, evo tri karakteristična naslova iz naših vodećih listova: "Politika" — "Bitka za SKJ", "Borba" — "SKJ više ne postoji". Vjesnik" — "Raspad". I ovi naslovi dosta govore.

27. JANUAR 1990

Namera Pančevskog da se sednica ostatka Predsedništva održi juče. propala je. Ovih dana bezuspešno je pokušavao da se dogovori sa Slovencima, jer je na njegove uporne telefonske pozive Ribičiču. Korošecu i ostalima, uvek dobijao odgovor da "drugovi nisu tu".

Situacija bi se mogla nazvati "regularno neregularnom". Niti je Predsedništvo, posle onakvog razlaza na Kongresu sasvim regularno. niti je to njegov predsednik. a ponajmanje bi bilo regularno da se sada Slovenci, posle svega što su uradili, zatrće i dođu na sednicu.

Što se Hrvata tiče, oni su ovih dana sve rekli objavljivanjem neke vrste svog programa posle razlaza na kongresu, iz čega se jasno naslućuje da ni oni nemaju nikakvih iluzija u dalje zajedničko opstajanje. Uostalom, i Slovenci i Hrvati sada su okupirani nečim što je njima mnogo važnije — izborima u svojim republikama. na kojima se. posle debakla, koji je doživeo SKJ. ni njihovim savezima komunista ne piše dobro.

Pančevski je, međutim, uporan: za ponedeljak je sazvao "sednicu Predsedništva". a na dnevnom redu je "dogovor o zakazivanju sednice Centralnog komiteta SKJ". Iluzije se. dakle, nastavljaju. a Pančevski misli da je veoma važno da ova sednica bude strogo zatvorena, bez ikakvog saopštavanja javnosti. No, veliko je pitanje da li će sednice uopšte biti i u kom sastavu.

30. JANUAR 1990

Želja Pančevskog da se održi sednica Predsedništva nije ispunjena. Slovenci se nisu pojavili, a od Hrvata je došao samo Račan. jer se striktno drže zaključka CK Hrvatske da sastancima u Predsedništvu prisustvuje samo jedan čovek, po pravilu predsednik ili njegov zamenik. Dakle, već ta okolnost bila je dovoljna da se sednica Predsedništva ne održi, pa je nađeno solomonsko rešenje da se održi ..konsultativni sastanak".

Ovim rešenjem predstavnici Srbije nisu nikako bili zadovoljni. pa su otvoreno zamerili Pančevskom što se ne drži "normalna" sednica Predsedništva. bez obzira na to što joj ne prisustvuju predstavnici svih delova SKJ. Pančevski je pokunjeno prihvatio ovu kritiku, ali je Račan odgovorio da ne može biti sednice Predsedništva u ovakvoj situaciji i da bi ubuduće trebalo da se sastaju samo predsednici republičkih i pokrajinskih komiteta, dok ne nadu izlaz i rešenje.

Osim Srba, Crnogoraca i Vojvodina. ostali na ovo nisu reagovali. a Pančevski je smatrao da je najbolje da predloži da se i sa ovog konsultativnog sastanka da saopštenje za javnost. Opet se Račan žestoko usprotivio, "jer ovo nije sjednica Predsjedništva", ali ni to nije pomoglo, pa su ipak sklepane dve-tri rečenice koje su emitovane u javnost, a Račan je još pre toga spakovao stvari i otišao.

Zaključak ovog sastanka je da se ponovo sastanu u petak, naravno, sa željom i namerom da to bude sednica Predsedništva. Ribičič se konačno smilovao i jutros telefonom javio Pančevskom. Kada je čuo da je jučerašnji sastanak bio konsultativnog karaktera, a ne sednica Predsedništva, Ribičič je uveravao da bi on došao da je znao da će tako biti. Nije mu, valjda, Pančevski poverovao?

17. FEBRUAR 1990

Konačno, posle dve nedelje uzaludnih pokušaja i "konsultativnih sastanaka", juče je održana sednica Predsedništva. ili onoga što je od Predsedništva ostalo. Slovenaca. naravno, nema i na njih se više i ne računa. Ali. juče nije bilo ni Račana, uz obrazloženje — "zbog premora i drugih obaveza". Nema ni Durakovića. ni Goševa — zbog naprasne bolesti. Račan je poslao Borisa Maladu. a uz njega tu je i Lolić.

Izgleda da je Pančevski jedva čekao da počne sednica i da izlije iz sebe sve ono što ga ovih skoro mesec dana muči i izluđuje. Govorio je o tragediji, o rušenju SFRJ. o nužnosti da se nešto bez oklevanja preduzme. "jer oklevanje doprinosi daljoj destabilizaciji zemlje i ljudi". Evo još nekih bisera iz njegovog izlaganja: "Mi u ćelom tom uzavrelom loncu ćutimo i ne izjašnjavamo se"; "Imamo li prava da idemo na CK. bez obzira na sadašnje odnose?; "Zahtevam da se sa ove sednice oglasimo saopštenjem. da se vidi da nešto radimo i pokušavamo" … I još mnogo toga u tom stilu.

Stanko Radmilović, koji je već stupio na dužnost predsednika srpske vlade i jedva stigao sa zakašnjenjem na ovu sednicu. požurio je da se odmah složi sa Pančevskim, pošto će ubrzo, zbog mnogih obaveza, morati da napusti sednicu. Njegov Vojvođanin Šipovac zamera mu što se sprema da ode, ..jer nećemo imati kvorum za rad". Radmilović. međutim, ima jake argumente: ima "jednog ambasadora", pa ubrzo dodaje, valjda nezadovoljan efektom, da ima, "u stvari, dva ambasadora".

Izgleda da ni to nije bilo dovoljno efektno, jer na to Trifunović dobacuje: "Pa. otkaži im!"

Radmilović to prima sa velikim čuđenjem: ..Kako mogu da otkažem. molim vas, to je neozbiljno!"

Onda Trifunović. kome je Radmilovićevo prisustvo očigledno neophodno, predlaže: "Da prekinemo, onda. sednicu!"

Ipak je nađeno rešenje — da se sednica nastavi, a kada Radmilović završi svoje obaveze, da se vrati na sednicu.

Ono što je posle toga usledilo. trebalo je da predstavlja ključni momenat sednice. Pančevski je. naime, značajno pogledao u Šimića i rekao: "Pero, ti bi sada mogao da nam nešto kažeš o situaciji u onom dokumentu."

Šimić je. naravno, mudriji od Pančevskog i očigledno mu nije bilo po volji ovako direktno prozivanje. Prvo je informisao o sednici Komiteta SK u JNA, da bi posle, više kao uzgred, spomenuo "glavnu" stvar — jedan "američki dokument", koga se dokopala vojna obaveštajna služba. Dokument je svež — nosi datum 1. februar, a u njemu se. prema Šimičevim tumačenjima. ..zaključuje jedna faza potkopavanja komunističkih režima i sada se ide na njihovo slobodno rasturanje."

Po Šimiću. odnosno po dokumentu o kome govori, treba, dakle, da se "dotuče komunizam u zemljama istočne Evrope", i to "što pre i na vrlo konkretan način." Iz toga Šimić izvlači upozorenje: "Ta se faza već prepoznaje na našem terenu. To je rušenje SKJ do kraja i građenje novog sistema u duhu Zapada".

Šimić dalje podseća na to kako je kod nas u poslednje vreme zanemarivano "ono što dolazi izvana", jer kada bi se to spomenulo. "zamjeralo bi nam se da stalno izmišljamo vanjskog neprijatelja". Sve se. kaže on. radi po jednom scenariju, i u Poljskoj i u Mađarskoj, i u Bugarskoj; sada se, eto. "manifestuje i kod nas".

Dalje Šimić upozorava na to da "naše nove stranke" raspolažu ogromnim svotama novca i pita — odakle im. Zatim diže glas: "Da li smo dovoljno svjesni toga šta se čini protiv nas sa jasnim scenarijem i velikim parama? Sta je svrha naše blokade? Kako nemamo pameti da shvatimo šta se oko nas dešava! Meni su jasne stvari i mi u JNA nećemo sa tim da se mirimo! SKJ je u krvoliptanju, a mi sjedimo skrštenih ruku! Neki ne dolaze na sjednicu zbog bolesti ili premora, a vidite kakva je situacija. Nekome je očito stalo do ovakve blokade, a naše oklijevanje i čekanje je samolikvidacija! Hoćemo li mi kumovati našoj propasti ili ćemo djelovati? Valjda nam je ovaj mjesec dana bio dovoljan za razmišljanje. Nacionalističke stranke sa punim džepovima neće nam opraštati. Svi ćemo visiti na banderama! Zato vas pozivam da djelujemo aktivno, jer nam ni naše članstvo neće opraštati!".

Ovako krupne reči su. naravno, morale da ostave utisak. Ali. Malada i Lolić se delovali mirno, gotovo nezainteresovano. Samo otkriće "međunarodne zavere" i ne predstavlja ništa novo.

No. evo još nekih Šimićevih informacija: rekao je da ga je telefonom zvao Ciril Ribičič. posle sednice Komiteta SK u JNA. i zamorio "što JNA nastupa onako kako Milošević hoće". Ribičič je. kaže dalje Šimić. oštro protestvovao zbog spominjanja mogućnosti novog organizovanja "preostalih" komunista u Sloveniji. Šimić kaže da on nema iluzija da će Slovenci doći na sastanak Kongresa, ali "zato smo dužni da pomognemo da se komunisti Slovenije organizuju". Spomenuo je da penzionisani oficiri iz Slovenije "stalno zovu", pitaju šta će biti sa njima i zameraju Predsedništvu CK SKJ što okleva i čeka.

Neki su požurili da se uhvate za ova Šimićeva dramatična upozorenja i zatraže da se. maltene odmah, nastavi Kongres. Morina je bio prvi: "Počeću od rečenice koju je Pero rekao — čekanje je samolikvidacija. Zato treba učiniti sve. makar i bez kvoruma, da se odmah zakaže zatvorena sednica CK SKJ i da se na njoj sve raspravi".

Morini. Čkrebiću i Trifunoviću je "sve jasno" što se tiče "spoljnjeg pritiska" i "unutrašnje blokade". Ipak. nije im jasno kada su u pitanju stavovi SK Bosne i Hercegovine i Makedonije, čiji predsednici nisu na sednici. To bi trebalo da znači da Hrvatska nije nepoznanica, ali Trifunović ipak pita: da li SK Hrvatske čeka izbore? I ne sačekavši odgovor. Trifunović upozorava da SK Srbije ne dozvoljava "da nas rasturi neki drugi deo SKJ".

Posle pauze Brigić je. u ime radne grupe koja priprema platformu za nastavak Kongresa, informisao dokle se stiglo u ovom poslu. Što se toga tiče, stvari stoje dosta dobro i reklo bi se, da nema mnogo neusaglašenih pitanja. To je bio razlog da Pančevski. Škundrić, Trifunović i ostali predlože hitno sazivanje Centralnog komiteta i zakazivanje nastavka Kongresa.

Marko Lolić je. međutim, pokušao da ih ohladi, doduše dosta zaobilazno ali ipak dovoljno jasno da se vidi da SKH nije za žurbu. Druga strana je nezadovoljna zbog toga jer je od Kongresa do danas učinila značajan ustupak — složila se sa ukidanjem demokratskog centralizma i uvođenjem hrvatske formule demokratskog jedinstva, kojoj se uoči Kongresa žestoko suprotstavila.

Ni Boris Malada nije mnogo pomogao da se krene s mrtve tačke. I on zahteva da se "ne nameće opterećenje da treba sve učiniti odmah ili ćemo zakasniti". Govorio je dugo. ali nije mnogo doprineo da stvari krenu, jer se njegova diskusija pretvorila u predavanje o kretanjima u svetu i reformama u zemljama istočne Evrope, što je trebalo da predstavlja i delimičan odgovor na Šimićeva dramatična upozorenja.

Maladina priča o reformama u Istočnoj Evropi podstakla je Škundrića da replicira upozorenjem da ne bi trebalo potcenjivati ni ono "što je kod nas učinjeno u pravcu reformi", a Bulatović je podsetio na to da su čak i Kućan i Račan, samo pre nekoliko meseci. na ovom istom Predsedništvu bili protiv višestranačkog pluralizma, ,,a mi u Crnoj Gori smo bili za njega, samo to nismo smjeli otvoreno da kažemo". Iz ovoga Bulatović zaključuje da "nema čistih podjela, a najmanje da su nosioci antibirokratske revolucije protiv višestranačkog pluralizma".

Posle pauze za ručak Morina i Trifunović pokušavaju da ubede ostale kako je Brigićev izveštaj ohrabrujući i da ima osnova za brzi nastavak Kongresa. Trifunoviću. međutim, i dalje nije jasno "šta hoće komunisti Hrvatske", jer. kako kaže, "to se nije videlo iz Maladinog izlaganja". Traži da se Hrvati izjasne, "jer nećemo da se igramo mačke i miša". Zatim upućuje u pravcu Malade i Lolića upozorenje: "Mi nećemo čekati da se vi odlučite posle vaših izbora. Sami ćemo da se organizujemo, jer i mi imamo svoju opoziciju i ne smemo biti nespremni. Ali, to će nas sve skupo koštati!".

Trifunović je posle ovih reči pokušao da bude nešto pomirljiviji: "Jedan minimum možemo postići, makar morali našem članstvu da objašnjavamo zašto odstupamo od nekih stavova našeg kongresa."

Malada je na to klimnuo glavom u znak odobravanja a Lolić ovo koristi kao priliku da stavi do znanja da SK Hrvatske ne pristaje na olako odbacivanje Slovenaca, da treba stvoriti uslove da se na Kongresu privuče i njihov SK, ili kako se već sada zove. Ovo je Pančevskog ražestilo. pa pita Lolića, šta on misli o toj slovenačkoj partiji. Nije, međutim, ni sačekao odgovor, već je kategorički izjavio da ne postoje nikakve šanse da se Slovenci privuku na nastavak Kongresa i zaključio: "Ja mislim da ovako ne može i, ako vi na tome insistirate, bolje da se raziđemo i idemo kući!".

Sada Malada odgovara Pančevskom i informiše ga prvo o ideji koja je u Hrvatskoj već sazrela — da SK Hrvatske ide na svoj novi kongres, "jer su promjene ogromne" i podseća da i iz Bosne i Hercegovine stižu zahtevi za sazivanje 15. kongresa SKJ do kraja godine. Malada zaključuje da su i u Hrvatskoj za novi kongres SKJ kome će prisustvovati svi delovi SKJ. iz svih republika i pokrajina.

Čkrebić pita: "Je li to uslov?"

Malada odgovara da je to formulacija, ali i upozorava na to da formulacija ne može biti u stilu — ako neko neće, šta mu mi možemo.

Opet će Čkrebić: "Ali, ako neko izričito kaže da se isključio iz SKJ i da je za njega 14. kongres završen, šta onda?"

Malada: "Mi idemo iz uvjerenja da postoji prostor da se SK Slovenije ipak privuče i da treba učiniti sve u tom pravcu. Bojim se da se, u protivnom, na nastavku Kongresa još više ne razbijemo".

Upada i Šimić: "Mi ovde ceo dan pričamo, a tek sada vidim da se postavlja pitanje da li uopšte nastaviti Kongres. Povratak SK Slovenije je iluzija. Vrijeme za nas ne radi pa je rasulo realno!".

Sada se svi vrte oko toga i govore uglavnom uglas. Pančevski, kao i obično u ovakvim situacijama pokušava brže-bolje. da za

ključi, ali Malada uspeva da odgovori i Šimiću: "Ipak je moguće da se nešto promjeni i kod drugova iz Slovenije, kao što se promjenilo i kod drugova iz Srbije, koji sada prihvataju demokratsko jedinstvo, umjesto demokratskog centralizma. Zato nikako ne možemo prihvatiti ideje o paralelnom organizovanju komunista u Sloveniji, jer moramo voditi računa o konsekvencama uvođenja višepartijskog sistema".

Čkrebić pokušava da bude pomirljiv i sugerira da se ovo paralelno organizovanje "ne ističe u prvi plan", već da se zakaže sednica Centralnog komiteta, ako je moguće, već 2. marta.

Šipovac se obraća Loliću i Maladi pitanjem: "Recite otvoreno da li nastavak 14. kongresa smeta vašim izborima? Da vidimo da vam pomognemo, i mi vama i vi nama."

Malada odgovara da nema nikakvih izbornih kalkulacija, da bi na izborima od pomoći bio jedinstven SKJ, ali boje se od eventualnog neuspeha nastavka kongresa.

Na tome je završeno, a onda se prešlo na operativno zaključivanje. Dogovoreno je da radna grupa završi do utorka rad i da se Predsedništvo sastane u petak. Zatim su Pančevski. Trifunović i Čkrebić tražili da se odmah zakaže sednica Centralnog komiteta. ali su se Lolić i Malada suprotstavili. Prvi argument za suprotstavljanje je bio da je datum 2. mart zauzet, a kada je Pančevski predložio 1. mart, Lolić je upozorio da je to suviše brzo i ne ostavlja nikakav prostor da dokument radne grupe bude razmatran u republikama i pokrajinama. To je opet izazvalo polemiku, pa je Trifunović zapretio da će on obavestiti "svoj Centralni komitet" da se SK Hrvatske ne slaže sa zakazivanjem sednice CK SKJ. dodavši jetko: "Nismo mi vaši taoci!".

Lolić i Malada su videli da je dalje opiranje besmisleno, pa su samo slegli ramenima, a Pančevski je zaključio da se Centralni komitet zakazuje za 1. mart i naglasio da će ova sednica biti zatvorena za javnost.

Usvajanje saopštenja bila je prilika da se ponovo vrate na isto pitanje: Naime, u saopštenju je samo navedeno da će platformu za nastavak Kongresa razmotriti Centralni komitet, bez datuma sednice. Kada je saopštenje podeljeno, Pančevski pita zašto nije stavljen datum sednice. Odgovor da se zatvorena sednica ne najavljuje javno, on prihvata, ali su se usprotivili Trifunović i Čkrebić zahtevajući da se u saopštenju navede datum sednice Centralnog komiteta.

Sada Lolić i Malada pokušavaju da osujete bar objavljivanje datuma sednice, a Lolić insistira da se to ne čini pre naredne sednice Predsedništva. Međutim, Trifunović i Čkrebić su nepopustljivi. Trifunović čak dopušta mogućnost da se sednica Centralnog komiteta i pomeri za nedelju dana, ali sada mora biti objavljeno da će se održati 1. marta.

Tako je sada jasno da Hrvati po svaku cenu žele da pomere i sastajanje Centralnog komiteta i Kongres za što kasnije. Očit je strah od novih sukoba u već potpuno razbijenom SKJ koji se mogu negativno odraziti na predstojeće izbore u Hrvatskoj ali i odlučnost SK Hrvatske da u odnosu na ostale delove SKJ povede "tvrdu igru". Srbi su na ovoj sednici stvarno pokazali dosta spremnosti za popuštanje i ustupke, ali sve je to, izgleda, prekasno.

Otpora i nesuglasica nije bilo kada je trebalo doneti odluku o skidanju Korošeca sa funkcije sekretara Predsedništva. Argument da su sami Slovenci odlukama svoje konferencije isključili Korošeca iz Predsedništva CK SKJ bio je, valjda, dovoljno uverljiv. Na imenovanje Petra Škundrića za v.d. sekretara Predsedništva svetske agencije su preko TANJUGA odmah reagovale pitanjem iz koje je Škundrić republike. Znaju i u svetu za naše igre.

<3. FEBRUAR 1990

Sednica Predsedništva završena je" relativno brzo, oko 14.30. Na prvi pogled reklo bi se da je dokument radne grupe o nastavku Kongresa pogodio svačije želje i da će biti lako prihvaćen. Međutim, to je samo privid, jer suštinska rasprava o najvažnijim pitanjima i nije vodeni. Predsedništvo se zapravo opredelilo za to da za sada dokument načelno prihvati i uputi ga u republike i pokrajine na raspravu. Tek potom će se raspravljati u Predsedništvu i. na kraju, na Centralnom komitetu.

Sve to govori da je ono brzopleto zakazivanje sednice Centralnog komiteta za 1. mart bilo pogrešno, jer je sada datum održavanja sednice ostao otvoren i. po svemu sudeći, Centralni komitet neće se sastajati pre 20. marta. Ukoliko se uopšte i sastane.

Naravno, ni jučerašnja sednica Predsedništva nije prošla bez čarki. Najpre je. posle Brigićevog uvodnog izlaganja. Malada. koji je opet zamenjivao odsutnog Račana. ovog puta vrlo otvoreno stavio do znanja da je SK Hrvatske protiv žurbe da se nastavi Kongres, upravo zbog predstojećih izbora u Hrvatskoj. To, i teleks pismo iz CK Hrvatske, koje je dostavljeno članovima Predsedništva, jasno govori da ideja o skorom nastavku kongresa nema punu podršku. Zbog toga je Bogdan Trifunović upozorio da "treba uvažavati i situaciju "u drugim delovima SKJ". a ne samo u Hrvatskoj. A tim drugim delovima se. očigledno, žuri.

Trifunović je imao i ozbiljne primedbe na sam dokument radne grupe, koji je. kako reče. "rađen kao da se po svaku cenu moraju dovesti Slovenci na nastavak Kongresa, a to nije cilj". Priključuje mu se i Morina koji odmah zaključuje: "Očigledno smo se podelili". Zatim Morina kao iz rafala sipa zahteve da se odmah održi sednica Centralnog komiteta, da se što pre nastavi Kongres, sve to bez odugovlačenja i odlaganja. Za njega uopšte nije sporno da li je predloženi dokument prihvatljiv za sve ili nije. Neka se. kaže. o tome izjasni Centralni komitet. Time. dakako. Morina pokazuje da nije izvukao nikakvu pouku iz prekida 14. kongresa i da on i dalje veruje u moć preglasavanja na Centralnom komitetu.

Pošto rasprava nije usmerena na izjašnjavanje o samom dokumentu. to je i diskusija išla "zbrda-zdola" o svemu što se pomene. Tako se. posle prve pauze, zakačiše oko paralelnog organizovanja. koje Bogdan Trifunović brani kao pravo svakog pojedinca da se organizuje kako sam želi, dok Malada upozorava da je upravo to jedan od sporova "koji traje", jer, kako reče, niko nema pravo da nekome oduzme pravo na osnivanje stranke, ali SK ima pravo da ne dozvoli da se pod njegovim imenom osnivaju paralelne organizacije.

U polemiku se uključio i Šimić. koji je, dakako, osetio potrebu da brani stav Organizacije SK u JNA da je u nekim delovima Jugoslavije nužno ovakvo organizovanje. jer se time "spasava SKJ".

Bulatović se nadovezuje upozorenjem da se SKJ već raspada i zato se vraća na pitanje vremena, odnosno zahteva hitnu akciju, dakle, sednicu Centralnog komiteta što pre i. naravno, skori nastavak Kongresa.

Brigić se pridružuje Maladinom stavu, upozoravajući na opasnost da se i u drugim delovima komunisti samoorganizuju "iz drugih srazloga". Nije mu bilo potrebno da pominje Hrvatsku, dovoljan je primer Bosne i Hercegovine, gde bi ovakvo samoorganizovanje dovelo do katastrofe. Brigić pri tome ne spori da bi to možda u Sloveniji bilo celishodno. ali šta ako i drugi, svako iz svojih razloga, krenu to da čine. a moguće je, "jer jedno vuče drugo".

Pošto bi sve ovo moglo da odvede u beskrajnu raspravu, opet su se vratili na dokument. Trifunović predlaže da se ipak pokuša odmah sa usaglašavanjem najkrupnijih pitanja. Ali, već kod drugog pitanja došlo je do natezanja i bilo je jasno da se iz toga ne može izaći. To pitanje se odnosi na formulaciju jedinstva u SKJ. Dokument nudi jednu mekšu, elastičniju formulaciju, a Trifunović zahteva čvršću. Pošto to ne ide. Trifunović kaže: "Mi sve prihvatamo — i demokratsko jedinstvo i gotovo sve ove promene. a vi ne prihvatate jedinstvenu organizaciju. E, pa ne treba da brinete samo za Slovence, brinite malo i o Srbiji!"

Posle toga je nastalo dugo mučno ćutanje. pa je posle izvesnog vremena već bilo jasno da nema ništa od toga da će se sporna pitanja odmah usaglasiti. Trifunović je posle toga rezignirano poručio: "Neću više da učestvujem u ovako besmislenoj raspravi!" I Šipovac je reagovao na sličan način, pa nije preostalo ništa drugo nego da se odustane od pokušaja da se odmah usaglase sporni stavovi.

Ali. to nije kraj. Najveće iznenađenje priredio je Pančevski koji se u zaključnoj reči odjednom priklanja strani koja nije za žurbu. To je izazvalo reakciju Trifunovića. Šipovca i Morine, koji su mu upali u reč. tražeći da objasni ovakav svoj zaokret. Pančevski se zbunio, pa je počeo da zamuckuje da je on zapravo za hitnu akciju, ali da se neki red i redosled mora poštovati. Sve u svemu, jasno je da je on ovim manevrom želeo da ublaži kritike koje mu se u poslednje vreme upućuju, posebno iz njegove republike. da se previše stavlja na srpsku stranu. Smešno je delovalo njegovo pravdanje Trifunoviću: "Čekaj malo. moramo voditi računa o razlikama. Ovo je vrlo osetljivo. a ja sam inače za hitnu akciju . .

Bilo kako bilo. žurba je odbačena već činjenicom da nije zakazana ni sednica Centralnog komiteta, odnosno da je 1. mart odbačen, a novi datum uopšte nije određen.

30. MART 1990Prošlo je punih mesec dana u jalovim pokušajima da se zakaže i održi sednica Centralnog komiteta. U ovom periodu održana je samo jedna krnja sednica Predsedništva. bez ikakvog opipljivog rezultata. Zato je današnja sednica očekivana sa neskrivenim nestrpljenjem. Počela je sa priličnim zakašnjenjem. jer se čekalo da stigne Boris Malada. čiji je avion zbog magle morao da sc vrati u Zagreb. Tako je sednica održana sa samo jednim prisutnim članom iz Hrvatske — Lolićem, Slovenaca, naravno, nema i na njih više niko i ne računa.

Na početku je Škundrić ukratko prepričao šta je delegacija Predsedništva razgovarala u Zagrebu i kakav je rezultat tih razgovora. Rezultat razgovora sa predstavnicima SK Hrvatske je mršav, zapravo nikakav. Postavlja se sada pitanje kako i da li uopšte održati sednicu Centralnog komiteta, kada je jasno da Hrvati na nju neće doći.

Ovoj dilemi je dosta doprineo i Duraković koji se raspričao o "specifičnoj situaciji" u Bosni i Hercegovini i sugerisao da se sednica Centralnog komiteta SKJ ipak odloži, ili da se održi zatvorena sednica na kojoj bi Predsedništvo podnelo ostavku, a umesto Predsedništva da se formira radna grupa koja bi pripremala novi kongres, a ne nastavak prekinutog 14. kongresa.

Durakoviću se pridružio i Gošev koji smatra da nema uslova za održavanje sednice Centralnog komiteta bez prisustva dve republičke organizacije — Slovenije i Hrvatske. Predsedništvo CK Makedonije ne prihvata ni predloženi dnevni red za sednicu CK SKJ i smatra da to i ne treba da bude sednica Centralnog komiteta, već samo razgovor, i to bez prisustva javnosti. Gošev, takođe, sugeriše da Predsedništvo, a možda čak i Centralni komitet, podnesu ostavku. U svakom slučaju, kaže on. članovi CK SKJ iz Makedonije neće doći na ovu sednicu, sa ovakvim dnevnim redom. Završio je insistiranjem da se pre svega formira radna grupa "za obnovu SK".

Škundrić je na ove predloge Durakovića i Goševa reagovao prilično nervozno. Zapravo, skoro je vikao: "To je rušenje SKJ pred izbore! Treba da vodite računa o istorijskoj odgovornosti!"

Jasno je bilo da se predstavnicima Makedonije i Bosne i Hercegovine na ovakvu sednicu Centralnog komiteta ne dolazi, dok ostali upravo na tome insistiraju, kako bi pokazali da su za sve krivi drugi. Trifunović otvoreno kaže: "Mi na tajnoj sednici nećemo učestvovati!"

Onda se prešlo na izjašnjavanje, na glasanje o svakom predlogu — da li sutra sednica Centralnog komiteta, da li otvorena ili zatvorena, da li podnošenje ostavke Predsedništva. Naravno, nadglasali su oni koji su brojniji, pa je Brigić zahtevao da se na sednici Centralnog komiteta jasno kaže da su odluke donete nadglasavanjem.

Bosanci i Gošev su. tako, navukli na sebe bes ostalih, ali nisu popuštali. Popustio je pred kraj sednice i Ljuba Varošlija, koji se priklonio Goševu, pa je tako Pančevski ostao među Makedoncima u manjini.

Tu je i admiral Šimić apelovao da je potrebna hladna glava i razum, ali ovog puta ni on, međutim, nije bio hladan. Šimić je inače odmeren i dostojanstven, mada pomalo vojnički krut, ali u svakom slučaju čovek koji nastoji da miri a ne da potpaljuje. Prvi put je na sednici Predsedništva vikao. A vikao je o Jugoslaviji koja se raspada, o najezdi desnih snaga i opet o komunistima "koji će visiti na banderama".

Svako je, ipak, ostao pri svome: Srbi, Crnogorci, dve pokrajine i JNA su za sutrašnju sednicu Centralnog komiteta sa predloženim dnevnim redom. Bosna i Hercegovina i Makedonija samo uz navedene uslove, a Slovenije i Hrvatske, dakako, nema.

Na kraju, Pančevski pita: "Šta da zaključim?" Odmah zatim dodaje: "Ovo je zaista pat-pozicija. Tako je u svim saveznim institucijama. Tako će nam biti i sutra na CK, jer nećemo moći da donesemo ni dnevni red. To će biti cirkus, a ja nisam za cirkus!"

Opet se javlja Gošev i insistira da se, umesto sednice, održi zatvoreni sastanak članova Centralnog komiteta, a Šimić, koga su na ovoj sednici stvarno napustili nervi, traži da se u ovakvoj situaciji postojeći SKJ reorganizuje, ili osnuje novi! Naravno, bez obzira na to što nekih delova nema.

Posle ručka preglasavanjem je odlučeno da se sednica Centralnog komiteta održi, da bude javna (Morina — "Neka narod Jugoslavije vidi . . .") i da Predsedništvo ne podnosi ostavku. Brigić kaže da na takvu sednicu neće doći.

Posle sednice Gošev ima potrebe da neke stvari objasni, makar u užem krugu: "Neka se Pančevski ljuti, ali ja nemam drugog izbora. Ili ću sa mladim pametnim ljudima koji traže radikalne reforme, ili da se priklonim starim dogmatima koji ništa ne žele da vide. niti da se odreknu svojih privilegija. Pre neki dan sam otvoreno rekao Strahilu Gigovu — lako je tebi da pričaš, ti si i unuke zaposlio, a ovde će stotine hiljada mladih napustiti partiju i zemlju ako nešto radikalno ne preduzmemo."

31. MART 1990, Sednica Centralnog komiteta koja je danas trebalo posle ovakve odluke Predsedništva da se održi, prošla je kako se i moglo očekivati. Hrvati i Makedonci (i Slovenci, naravno) nisu ni došli. Bosanci su sednicu napustili, a sama sednica se zatim pretvotola u "radno-konsultativni sastanak", na kome su ipak donete odluke koje su u nadležnosti Centralnog komiteta. Jasno je kako će se poštovati i sprovoditi odluke o kojima se izjasnila samo polovina članova Centralnog komiteta.

10. APRIL 1990

Predsedništvo u ovakvom i ovolikom sastavu ne odustaje od namere da postoji i radi. pa je danas održana sednica koja je protekla mirno, a posle su se na ručku hvalili kako je sednica bila "veoma konstruktivna". Naravno, u odsustvu Slovenaca, Hrvata i Goševa nisu ni imali s kim da se svađaju, jer su i Bosanci odjednom omekšali, uprkos stavovima njihovog Centralnog komiteta od pre četiri dana. Možda je to neki manevar, ali za sada je tako. Sve u svemu, sada se već može očekivati da će uskoro biti sazvan nastavak kongresa ili novi kongres. naravno sa preostalim delovima SKJ, što je nagovešteno i u saopštenju sa sednice.

Danas je umesto Simića, koji je doživeo težak moždani udar i čije je stanje kritično, prisustvovao general Simeon Bunčić. Šta reći za Šimića? Čovek koji je sa najviše dostojanstva podnosio sve ove drame i bure, na prošloj sednici jednostavno je pukao. Njegov organizam to nije mogao da izdrži.

Momir Bulatović nastavlja ofanzivu protiv privilegija bivših članova Predsedništva, dodele stanova i sl. Na sednici je tražio da se sve ispita, što je u redu, ali onda je morao da sačeka to ispitivanje, a ne da odmah alarmira javnost. I dok on opaljuje po privilegijama, vozikanjima automobilima i malim avionima, činovnici, koji sve znaju, šapuću kako se i on u poslednje vreme stalno vozika malim avionom. A u početku je svaku sednicu napuštao ranije da bi stigao na JAT-ov avion.

18. APRIL 1990

Sednica Predsedništva pokazuje da se sastav Predsedništva ustalio. Sada se napamet mogu nabrojati stalno prisutni: Pančevski, Škundrić, Trifunović, Čkrebić, Varošlija. Šipovac, Bulatović, Morina, Grbović, Uzelac. Brigić i Duraković. Tu je, u ime Armije, posle Šimićeve smrti, general Bunčić. Dakle, ukupno 13 od 23 člana.

Slovenci su otpisani, ili su sami sebe otpisali, ako je tako bolje reći. Hrvati ne dolaze, izuzev juče Lolića. Ni Gošev ne dolazi: posle izbora za predsednika srpske vlade nema ni Radmilovića. iz istog razloga nema ni Jusufa Zejnulahua, predsednika kosovske vlade. To je, dakle, standardni sastav Predsedništva, a broj 13 je simboličan, ali ipak slučajan.

Juče su sumirana "reagovanja i predloži članova, organa i organizacija SK i delegata 14. vanrednog kongresa u vezi s inicijativom iz pisma članova CK SKJ sa radno-konsultivne sednice". Ovo je zvanični naziv tačke dnevnog reda, a reč je o Škundrićevom pismu koje je u zapadnoj Jugoslaviji dočekano sa podsmehom. a u Bosni i Hercegovini i Makedoniji sa otporom i odbacivanjem. Ostalo je, dakle, da je ovo pismo prihvaćeno samo u Srbiji, sa pokrajinama, Crnoj Gori i JNA.

Tako, i dalje ostaju nagađanja da li će se održati nastavak 14. vanrednog kongresa, ili će se ići na novi kongres, što traže Bosanci i Makedonci. Pošto nema Goševa, na meti je Duraković. Rahman Morina tvrdi da je pismo na Kosovu jednoglasno podržano i od Srba i od Albanaca. Duraković, Brigić i Uzelac su se na to nasmejali, a Morina je shvatio otkud taj smeh. pa se. popravio — mislio je. kaže, na opštinske komitete.

Dakako, to je nešto sasvim drugo, pa mu Duraković replicira: drago mu je. kaže, što na Kosovu oko pisma nema nacionalnih podela, ali u Bosni i Hercegovini, na žalost, ima. Morina mu odgovara u svom stilu: ..Da je kod mene tako kao što je u Bosni i Hercegovini, podneo bih ostavku".

Opet smeh. Morina se, međutim, ne da: "Ovo stanje u Bosni i Hercegovini ući će u istoriju, a i Nijaz sa njim". Sada je to već provala smeha, ali Morina je krajnje ozbiljan.

Od dogovora opet ništa. Ostalo je da se uoči sednice Centralnog komiteta, koja je zakazana za 26. april, dogovore, ali je malo verovati da će se i tada iskristalisati da li da se ide na nastavak 14. kongresa ili na novi kongres, da li s ovim predsedništvom, ili sa novim koordinacionim telom, odnosno radnom grupom.

Uoči ove sednice predstavnici SK Srbije i SK Bosne i Hercegovine održali su sastanak, pokušavajući da nađu zajednički jezik. Trifunović i Duraković su u toku sednice nekoliko puta izlazili da formulišu zajedničko saopštenje sa ovog razgovora, ali Brigić kaže: "Nismo ništa uspeli da se dogovorimo".

Za razliku od Srba, Crnogorci su, bar na prvi pogled, uspeli da se dogovore sa Bosancima. Pre neki dan u Sarajevu je održan razgovor dva partijska predsedništva i u jednoj od pauza jučerašnje sednice Momir Bulatović iznosi svoje utiske. Kaže da je razgovor bio veoma dobar i konstruktivan i da su se praktično oko svega složili. Doduše, Bulatović ne propušta da iznese i jednu pikanteriju: Što za vreme razgovora, što kasnije za vreme ručka Duraković je, prema Bulatovićevoj proceni, popio litar rakije, pa je bio ljubazan i otvoren za sve crnogorske predloge. Danas je. međutim, mnogo zatvoreniji, kaže Bulatović i žali se da čak ne prihvata ni njegov predlog da se okupe delegati 14. vanrednog kongresa da završe 3. plenarnu sednicu kongresa i na njoj odluče da li nastaviti stari ili sazvati novi kongres.

Posle ovakve pat-pozicije, Pančevskom nije ostalo ništa drugo nego da zaključi, odnosno da zakuka: "Opet se nismo ništa dogovorili! Dokle ćemo ovako? Kuda to vodi? U opasnoj smo situaciji, a ovako se ponašamo. A, ja vam kažem — biće svašta! Posle ćemo da kukamo za demokratiju ali to će morati da se preseče! Ne možemo mi to tako da pustimo. Ja sam želeo najbolje. ali vidite kako to ide. Pa onaj Gošev šta radi … Ja sam čist. a drugi neka se pitaju kakvi su. Ova zemlja je pred propašću. ali to nećemo da dozvolimo, pa makar bilo svašta!"

Malo kukanja. malo pretnji i to je — zaključak.