Politika i pravosuđe

NEOČEKIVANA PODRŠKA: Tužiteljke B. Savović, J. Paunović i američki ambasador K. Hil

foto: fonet

Dve tužiteljke i dežurni bacači kamenja

Susret dve beogradske tužiteljke sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom pokazuje koliko jako tišina srpskih institucija odzvanja dok se pravosuđe urušava, a borba protiv korupcije propada. Ali i kako opozicija, i ona proruska i ona proevropska, a ne samo vlast, ima svaka svoga Đuku – Vladimira Đukanovića

Kada su tužiteljke Jasmina Paunović i Bojana Savović podigle glas protiv samovolje šefa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i grupe njegovih saradnika – institucije su ćutale.

Podsetimo, tužiteljke beogradskog VJT Bojana Savović i Jasmina Paunović skinute su sa predmeta malverzacija u EPS-u koji je doveo do hapšenja šest osumnjičenih da su oštetili to preduzeće za 7,5 miliona dolara i premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u prvostepeno Odeljenje za opšti kriminal, za šta tvrde da je odgovoran javni tužilac Stefanović.

Kada su tužiteljke, putem peticija, podržale kolege iz Prvog i Trećeg osnovnog tužilaštva, iz Tužilaštva za ratne zločine, desetine profesora Pravnog fakulteta, međunarodno priznata udruženja pravnika, tužilaca, sudija – institucije su ćutale. Kada su brojni advokati rekli da podržavaju tužiteljke jer njihov slučaj pokazuje koliko je besmislena borba protiv korupcije kada je vode partijski podobni rukovodioci – institucije su ćutale. Kada je javnost digla glas, građani izašli na ulice da se bore za zrno pravde, za dve hrabre tužiteljke – institucije, zapravo republička tužiteljka Zagorka Dolovac, Državno veće tužilaca pa i Ministarstvo pravde su ćutali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kratko je prokomentarisao da je sva ta halabuka zapravo politička hajka na tužioca Nenada Stefanovića. Međutim, nije se oglašavao od kako je, povodom te njegove izjave, tužiteljka Bojana Savović rekla da su njeni istupi u javnosti, od kada joj je oduzet predmet malverzacija u preduzeću “Elektroprivreda Srbije” (EPS), bili njena “ljudska reakcija na javno izgovorenu laž i reakcija struke na nasilje koje se sprovodi”.

“Iako ovo nije politička hajka na javnog tužioca Nenada Stefanovića, jasno je da je on dobio političku zaštitu. Kada je Stefanović javno iznosio neistine, ja ga nisam optuživala da je to politički napad na mene, a kada se branim od tih neistina, onda je to politički napad na njega”, ocenila je tužiteljka Savović.

SLIKA SA AMBASADOROM

Čitavu pobunu u srpskom Tužilaštvu prate i desetine istraživačkih novinarskih tekstova koji su razotkrili ko je ko u beogradskom Višem javnom tužilaštvu. Među tim tekstovima je i BIRN-ov o Stefanovićevoj prvoj zamenici za suzbijanje korupcije Brankici Marić, koja je nekoliko puta bila u sukobu interesa jer nije tražila izuzeće od postupanja po predmetima kojima je ona rukovodila, a u kojima je jedna od strana u postupku bio njen suprug.

Kako je BIRN otkrio, Brankica Marić je u poslednje tri i po godine bila u sukobu interesa najmanje dva puta kada je rukovodila slučajevima u kojima je njen nevenčani suprug, građevinski investitor Branko Krunić, bio jedna od zainteresovanih strana u postupku, a nije tražila izuzeće, pokazuje istraživanje BIRN-a. Šest zamenika tužilaca – koji ne žele da budu imenovani s obzirom na to da im je Brankica Marić i dalje jedna od nadređenih – za BIRN su izjavili da je ona prekršila i tužilačku etiku i zakon time što nije tražila izuzeće od postupanja po predmetima kada postoji sukob interesa.

Oni navode da ovakvo postupanje s krivičnim prijavama koje su povezane sa partnerom nadležne tužiteljke, može izazvati razumnu sumnju u njenu nepristrasnost, bez obzira na to da li su donete ispravne odluke u vezi sa predmetima. I na to su institucije ćutala.

Dan posle objave tog teksta, jedna fotografija podstakla je da progovore i oni koji mišljenje imaju po tuđoj potrebi. Naime, ambasador SAD Kristofer Hil pozvao je smenjene tužiteljke Bojanu Savović i Jasminu Paunović, te nakon susreta sa njima na društvenim mrežama objavio fotografiju i napisao da su nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni za napredak Srbije, a naročito članstvo u EU.

“Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju Srbiju u tom nastojanju i cene partnerstvo profesionalaca u Tužilaštvu koji su toga svesni poput Bojane Savović i Jasmine Paunović”, naveo je ambasador na Tviteru.

ŠTA BI REKAO MARKO ĐURIĆ

Zakonska prepreka za održavanje takvog sastanka ne postoji. Ipak, da postoje tužiteljke, naprasno se setio čak i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji se ekspresno oglasio i izjavio da postupak Ambasade SAD predstavlja otvoreno i grubo mešanje u unutrašnja pitanja suverene države Srbije.

“Znam da velikim silama izgleda da sve mogu, ali zamislite kako bi to izgledalo kada bi u našoj ambasadi u SAD Marko Đurić primio nekog američkog tužioca ili sudiju”, naveo je Dačić u pisanoj izjavi.

On je dodao da je taj postupak u direktnoj suprotnosti sa željom za razvijanjem dobrih bilateralnih odnosa.

“Srbija je uvek otvorena i spremna za dijalog, ali svi strani predstavnici moraju da poštuju osnovne principe Bečke konvencije da nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja u kojima su akreditovani”, poručio je Dačić.

Posle toga na društvenim mrežama, kao po komandi, kreće hajka na tužiteljke. Te, kako su mogle? Pa zašto baš sa američkim ambasadorom? Te, narod ih smatrao srpskim Laurama, misleći na tužiteljku Lauru Koveši zbog čije smene je 2018. godine desetine hiljada Rumuna izašlo na ulice.

Tužiteljka Savović ni to nije oćutala.

“Jako me vređaju komentari jednog dela javnosti jer smatram da je borba protiv korupcije najbolji vid patriotizma i neretko sam viđala u sudnici ljude čija su usta puna lažnog patriotima a džepovi puni državnih para”, rekla je Bojana Savović agenciji Beta.

Hajku na mrežama povelo je gongo Udruženje sudija i tužilaca Srbije, čiji je predsednik Nenad Stefanović. Isti onaj Stefanović koji je i javni tužilac beogradskog Višeg tužilaštva.

Eto ti za gongo udruženjem glas diže ili, što bi stari rekli, “kamen baca” i advokat i narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović Đuka koji predsedava i Skupštinskom odboru za pravosuđe. Inače, već dugo se spekuliše da su upravo Đukanović i Vulin bili ključni pri izboru Stefanovića za šefa VJT-a u Beogradu decembra 2021. godine. Đukanović je na svom votsap statusu, koji se delio među novinarima, između ostalog napisao:

“Hil je na ovaj način rekao da su one pod njegovom zaštitom, a on se ovde svakako oseća kao pravi okupacioni namesnik…”

Ubrzo je postalo jasno da i opozicione stranke, koje su gotovo sve podržale tužiteljke, imaju svaka svoga Đuku. Naime, iz Stranke slobode i pravde oglasio se advokat Vladimir Todorić i u tvitu, iznad fotografije tužiteljki i ambasadora Hila, napisao:

“Najgluplja stvar koju su mogle da urade.”

Koliko je Todoriću stalo za pametnu stvar u VJT govori i to što je u jeku pobune tužioca Nenada Stefanovića pokušao da abolira odgovornostima ironično pišući da se u borbi protiv korupcije sve promenilo kada je došao upravo Stefanović. Onima koji su pokušali da mu odgovore kako je svaki vid borbe za slobodnije pravosuđe važan, odgovarao je:

“Budimo veverice.”

Da su tužitejke uspele da ujedine vlast i pojedine opozicionare, pa još i opozicionare iz zavađenih stranaka, pokazuje i objava advokata i narodnog poslanika Narodne stranke Vladimira Gajića, koji je na Tviteru napisao:

“Malo je reći da je ovo skandalozno, kako za ove lažne Laure tako i za ambasadora koji više i ne krije svoju poziciju kolonijalnog upravnika.”

Ipak, većina je, sudeći po komentarima, odolela spinu. Naime, “ujedinjeni kritičari” nisu našli za shodno da se u okviru poslednjih dešavanja podsete republičke tužiteljke Zagorke Dolovac kada prima orden od ambasadora Francuske.

Usledile su pretnje i disciplinovanje tužiteljki. Gongo udruženje čiji je predsednik i šef VJT u Beogradu Nenada Stefanovića zapretilo je na Tviteru:

“To kako se koleginica (Bojana Savović) borila protiv korupcije, nadamo se da će uskoro VJT objaviti izveštaj o njenom radu, kolege iz VJT su zaprepašćeni medijskim izjavama koleginica ‘Laura’.”

Stefanovićev intimus i predsednik još jednog gongo udruženja Mario Spasić podneo je i disciplinsku prijavu Državnom veću tužilaca protiv tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović zbog sastanka koji su imale sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom.

U VAŠINGTON ZBOG JEDINICE U ŠKOLI

Portal Nova.rs podsetio je na tekst nedeljnika “Vreme” iz 2003. godine u kom se otkriva da je, za razliku od tužiteljki koje je ambasador lično pozvao na sastanak i to mesec dana nakon što nijedna institucija republike Srbije to nije učinila, Spasić u vreme kad je bio srednjoškolac, sam dozivao u pomoć istu tu ambasadu da ga spase od “zle” profesorke matematike, koja mu je – zaključila jedinicu.

U tekstu pod naslovom “Spasić štrajkom glađu protiv jedinica iz matematike” 10. 7. 2003. navodi se:

“Predstavnici Saveza otpora Rasinskog okruga iz Trstenika su na konferenciji za novinare održanoj 5. jula sa ogorčenjem ispričali šta se dogodilo njihovim članovima Mariju i Mariji Spasić, učenicima Tehničke škole u Trsteniku. Kako brat i sestra Spasić tvrde, profesorka matematike im je, pod pritiskom ljudi koje nisu imenovali, zaključila negativne ocene samo zato što su članovi požarevačkog Otpora. Da bi ispravili ovu nepravdu, 1. jula su otpočeli štrajk glađu. Iako imaju zaključene jedinice sa prvog polugođa i po četiri jedinice i dve dvojke u drugoj rubrici, Mario i Marija Spasić ostali su nepokolebljivi u nameri, pa su o svom slučaju obavestili potpredsednika Vlade Srbije Žarka Koraća, ministra prosvete i sporta Gašu Kneževića, ambasadore SAD, Velike Britanije i Nemačke u Beogradu, beogradski Centar za ljudska prava, kancelariju Saveta Evrope u Beogradu, kancelariju OEBS-a i Fond za humanitarno pravo, od kojih očekuju pomoć. S obzirom da, kako kažu za ‘Vreme’, tokom cele godine imaju probleme sa pojedinim profesorima, odlučili su da ih okončaju, pa makar i na ovakav način.”

Sada isti taj Spasić, Stefanović i slični samoprozivaju se borcima protiv korupcije na koje su udarile velike sile, odnosno kuju teorije zavere iza kojih stoje zapadne ambasade. Sve podseća na policijsku anegdotu iz 90-ih, nastalu na Odeljenju za kradena vozila. Naime, tih godina, kriminalci uhvaćeni u ukradenom automobilu, kada bi ih policajci pitali: “Otkud ti taj auto?”, kao po pravilu, svi bi odgovarali: “Kupio sam ga na Bubanj potoku.” Podsetimo, Bubanj potok je bila velika auto pijaca gde su se, krajem prošlog veka, uglavnom prodavala vozila sumnjivog porekla, često bez i jednog dokumenta. Prema anegdoti, jedan od policajaca, kada su mu dojadili isti odgovori kradljivaca, na vrata Odeljenja zalepio je papir s porukom: “Varijanta – Bubanj potok više ne prolazi”.

Kako bi se zaista otpočela borba protiv korupcije i za slobodno pravosuđe, mnogima je i danas potrebna poruka, samo sa natpisom: “Varijanta – zavera zapadnih ambasada više ne prolazi”.

Sudski utvrđena laž

Više javno tužilaštvo ubeđivalo je javnost da su tužiteljke same tražile premeštaj, pa su im rukovodioci tobože želju ispunili odmah pošto su uhapšeni osumnjičeni.

Dok ovaj tekst nastaje, Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu je, u odgovoru na zahtev za pristup informacijama koji je uputila Transparentnost Srbija, potvrdilo da ne postoji dokaz kako je tužiteljka Bojana Savović tražila premeštaj iz Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije, navodi se u saopštenju te organizacije.

Istovremeno, VJT nije dostavilo tražene kopije izmena i dopuna godišnjeg rasporeda zamenika javnih tužilaca u 2022. i 2023, iz čega bi se moglo videti koje su promene rađene, kada i iz kojih razloga, navodi Transparentnost.

Ukazuje se da su ove informacije bitne zato što je VJT, nakon istupanja Bojane Savović i Jasmine Paunović, tvrdilo da nije bilo “skidanja sa predmeta” istrage jedne od zloupotreba u EPS, već da su u pitanju “izmene rasporeda”.

Takođe, VJT je u saopštenju navelo kako je premeštaj Bojane Savović iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije izvršen na njen zahtev.

“Ovakvo postupanje tužilaštva podstiče nepoverenje i zabrinutost u javnosti u vezi sa ispitivanjem zloupotreba i korupcije. To je naročito štetno u situaciji kada građani još uvek nisu dobili celovite informacije o odgovornosti zbog nezakonitog poslovanja i štete koja je naneta najvećem javnom preduzeću EPS, čak ni po četiri krivične prijave koje je od maja 2021. do januara 2022. podnelo Ministarstvo rudarstva i energetike”, ocenjuju u toj organizaciji.

Iz istog broja

Portret savremenika: Zvezdan Terzić, najmoćniji čovek srpskog fudbala

Nepokolebljivo uz gospodara

Željko Bodrožić

Naši sportisti i njihove zarade

Najboljima najviše

Aleksandar Aleksić

Portret savremenika: Aleksandar Kajmaković – Aca Bosanac

Čovek koji se pojavio niotkuda

Filip Mirilović

Politika

Tri bilborda sa lažnim porukama

Slobodan Georgijev

Rusija i stranački život u Srbiji

Kremlj boraniji ne veruje

Nedim Sejdinović

Intervju: Jovo Bakić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

Društvo je pod teškim opijatima

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu