"Ako ih interesuju moja ljudska prava, neka se raspitaju i neka mi odgovore zašto sedim bez dokaza… Neka se izmotavaju na nekom drugom mestu", poručio je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević preko svog advokata predstavnicima Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji kada je čuo da su izrazili želju da ga posete u Centralnom zatvoru.

Naravno, pritvorenik Milošević imao je puno pravo da odbije posetu predstavnika Helsinškog odbora, iako je svrha njihove posete daleko od bilo kakvog izmotavanja. Republičko Ministarstvo pravde odobrilo je Helsinškom odboru da oformi tim stručnjaka koji će u narednih nekoliko meseci ispitati uslove u okružnim zatvorima u Srbiji i da utvrdi u kolikoj meri oni odstupaju od međunarodnih standarda. Ovo je ujedno prvi put da je nadležno ministarstvo dozvolilo timu stručnjaka jedne nevladine organizacije da vidi uslove u zatvorima i da na osnovu tog uvida sačini preporuke za sveobuhvatnu reformu kazneno-popravnih institucija u republici.

Kako izgleda život iza zatvorskih zidina doskora je bilo obavijeno velom tajne, iako su povremene izjave advokata i predstavnika nekih nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava ukazivale da zatvori često predstavljaju mesta gde se najgrublje krše ljudska prava.

Koliko su rđavi uslovi u zatvorima javnost je mogla da se uveri tek nakon burnih pobuna kojima su prošle jeseni sami zatvorenici pokušali na drastičan način da privuku pažnju nadležnih organa.

SVEOBUHVATNA INSPEKCIJA: Zaštita osnovnih ljudskih prava osoba koje se nalaze u pritvoru garantovana je odredbama domaćeg zakonodavstva ali i raznim međunarodnim dokumentima koji obavezuju i naše vlasti. Najznačajniji dokumenti koji se tiču na prava zatvorenika svakako su Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih i nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka i Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, dokument Ujedinjenih nacija. No, bez obzira na ustavne i međunarodne obaveze koje naša država ima prema svojim građanima kad je reč o poštovanju ljudskih prava, u praksi su odstupanja od domaćih i međunarodnih standarda bila toliko česta da su mnoge od ovih garancija bile obesmišljene. A kako je poštovanje ovih standarda preduslov članstva naše države u međunarodnim organizacijama, naročito u Savetu Evrope, državu očekuju ozbiljne reforme na ovom planu, u šta spada i reforma kazneno-popravnih institucija. Otvaranjem zatvorskih kapija za nezavisne eksperte i predstavnike Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Saveta Evrope republičke vlasti demonstrirale su spremnost da se oslone na mišljenje i preporuke nevladine organizacije u sprovođenju reforme koja bi trebalo da ubrza uključenje države u međunarodne organizacije.

U timu koji je sastavio Helsinški odbor nalazi se jedanaestoro stručnjaka različitih profesija – neuropsihijatara, psihologa, specijalnih pedagoga, andragoga, lekara opšte prakse, sudskih patologa, pravnika. Tim je do sada posetio samo Centralni zatvor u Bačvanskoj ulici u Beogradu, a do kraja leta obići će okružne zatvore u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Nišu.

"Slika će biti potpuna tek kada budemo obavili sve posete, nakon čega ćemo Ministarstvu pravde dostaviti izveštaj", kaže za "Vreme" Nataša Novaković, pravnica u HO-u. "Upravnik zatvora g. Dane Blanuša dozvolio nam je sveobuhvatnu inspekciju, od higijenskih uslova kantine, kuhinje, ćelija, do razgovora sa zatvorenicima." Centralni zatvor u Beogradu, međutim, specifičan je po tome što u njemu više nego zatvorenika ima pritvorenika, sa kojima posetioci ne mogu da razgovaraju bez izričitog pristanka pritvorenika. "Zato smo mogli da vidimo samo hodnike čuvenog ‘Hajata 1 i 2’, ali ne i da razgovaramo sa pritvorenicima koji se tamo nalaze", dodaje Novaković misleći na renovirana krila CZ-a u kojima sede VIP pritvorenici – Milošević, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Rade Marković i ostali visoki funkcioneri bivše vlasti koji su lišeni slobode. "Praktično jedini zatvorenici koji se nalaze u CZ-u su Albanci prebačeni u Beograd nakon pobuna. Sa njima smo slobodno razgovarali, i oni se ne žale ni na tretman ni na uslove." Među njima ima političkih zatvorenika, ali i osuđenih za "klasičan kriminal" i, prema rečima pravnica HO-a koje su sa njima razgovarale, oni maštaju jedino da se vrate na Kosovo.

Međutim, u Centralnom zatvoru, ozbiljniji problem od hrane i higijenskih uslova predstavlja sama zgrada koja ne zadovoljava svrhu za koju je sagrađena. "Zgrada je ozbiljno oronula, nikada nije bila temeljno renovirana, a sagrađena je početkom 50-ih", kaže Novaković. Neka odeljenja jesu okrečena, kao što su krila koja drugi zatvorenici u šali nazivaju "Hajat". "No, ni u jednoj ćeliji nema prirodnog svetla, što je po standardima nedopustivo." To praktično znači da svetlost dana zatvorenici i pritvorenici mogu da ugledaju tek kada krenu u šetnju po zatvorskom krugu.

OČAJAN POLOŽAJ ČUVARA: "Renoviranje glavnog zatvora u Beogradu uzaludan je posao i krečenjem ili kupovinom novih dušeka uslovi se neće bitno promeniti", kaže Ivana Ramadanović, pravna savetnica pri misiji OEBS-a u Beogradu. "Za razliku od zatvora na primer u Sremskoj Mitrovici, zgrada CZ-a je naprosto nefunkcionalna", kaže Ramadanović. Nedavno su članovi OEBS-a i Saveta Evrope takođe obišli zatvore širom Srbije s istim ciljem – da utvrde stanje i uslove u kojima žive zatvorenici i da ocene odstupanje od međunarodnih standarda i Skupa minimalnih pravila.

I predstavnici OEBS-a zadovoljni su saradnjom s Ministarstvom, koje je, kako kažu, izlazilo u susret svim zahtevima. "Nadležni organi poštovali su našu molbu i nisu unapred obaveštavali upravnike o našim posetama", kaže Ramadanović. "Upravnici i zaposleni u zatvorima tako nisu mogli na brzinu da ulepšaju zatvorsku stvarnost, što je nama omogućilo da steknemo pravu sliku. Bez obzira na sve, utisak je da su upravnici našu posetu shvatili ozbiljno i da su i sami zainteresovani za poboljšanje uslova." OEBS će o poseti i nalazima sastaviti izveštaj koji će potom dostaviti Ministarstvu pravde. Predstavnici OEBS-a u Beogradu koji su bili u delegaciji nisu želeli da javnost stekne uvid u njihovo mišljenje pre nadležnog Ministarstva. No, njihova ocena poklapa se s onom koju su na osnovu prve posete mogli da steknu članovi tima HO-a: da će unapređenje fizičkih uslova morati da prati strukturalna reforma zatvora, u prvom redu unapređenje položaja zaposlenih. "U praksi ima izvesnih odstupanja od zakona", kaže Ramadanović i dodaje da zatvorski čuvari umnogome dele sudbinu ljudi koji su im povereni na čuvanje. "Materijalni položaj čuvara je očajan. U CZ-u, na primer, živi tridesetak porodica, i uslovi u kojima oni žive gori su čak i od onih u kojima žive zatvorenici. U zatvoru žive i čuvari koji su već odavno u penziji, a u jednom krilu ima preko stotinu dece." Ova deca, kao i pravi zatvorenici, žive sa rešetkama na prozoru, igralište im je zatvorski krug.

Tim Helsinškog odbora od jeseni pokreće drugi projekat u saradnji s Ministarstvom pravde vezan za edukaciju čuvara i lica zaduženih za primenu zakona iza zatvorskih zidina. "Projekat edukacije trebalo bi dodatno da motiviše zatvorsko osoblje i uvede nove standarde postupanja sa zatvorenicima", kaže Novaković. "Naravno, država bi trebalo da se pobrine za poboljšanje životnog standarda, ali mi želimo da pomognemo da se i zatvorenici i zaposleni upoznaju sa standardima koji nisu garantovani samo u domaćem zakonodavstvu, već i u raznim međunarodnim dokumentima", objašnjava Novaković.