Skoro pa kao da su je pisala braća Grim, početak priče o Darku Šariću počinje 11. avgusta 1993. godine kada je starom pljevaljskom krojaču nestala torba puna novca i zlata. Zbog krađe 53.000 nemačkih maraka, 9000 francuskih franaka, 3000 američkih dolara, 3000 novih dinara i nakita iz kuće Dragana Kneževića, krojača, uhapšen je Branislav Drobnjak. On je policiji rekao da mu je u krađi pomogao – Darko Šarić. Ovaj je, u to vreme, već bio u Italiji.

Sedam godina kasnije, krojač Knežević (1940) se, za crnogorske "Vijesti", prisećao kraja priče o krađi: "Bilo je jutro, sjedio sam, kao ovo sad, za mašinom i nešto radio. Na vratima radnje pojavio se mladić, kojeg nijesam poznavao. Rekao mi je: ‘Poslao me je Darko Šarić.’ Mladić mi je tada objasnio da Šarić hoće da mi vrati novac i da traži da sa advokatom odem u sud da bismo završili papire i da povučem tužbu. Tako je i bilo. U sudu se sve brzo završilo, ali su mi rekli da Darko nema sav novac već samo 50.000 maraka, ali će mi umjesto ostatka dati automobil. Pristao sam na nagodbu, uzeo pare i vratio se svom poslu. Istog dana tu ispred garaže parkirao je mladić crni automobil. Bio je to mlađi Šarić, Duško, koji mi je predao ključeve ‘pasata’."

Osnovni sud u Pljevljima 6. oktobara 2000. godine donosi presudu: "Okrivljeni Šarić Darko, od oca Mira i majke Ivanke rođ. Vojanović, rođen 21. X 1970. godine u Pljevljima, državljanin SRJ, Crnogorac, nezaposlen, oženjen, otac jednog deteta, završio srednju saobraćajnu školu, vojsku služio, vodi se u vojnoj evidenciji, srednjeg imovnog stanja, osuđivan, na osnovu čl. 350 tačk. 3 ZKP-a, oslobađa se od optužbe…"

Četrnaest godina od ove presude, Darko Šarić, najveći narko-bos na Balkanu, bezuslovno se predao srpskim državnim organima koji ga, kroz osam optužnica, terete za šverc više od pet tona kokaina i pranje najmanje 22 miliona evra. Pred sudijama Specijalnog suda za organizovani kriminal u Beogradu izjavio je da se ne oseća krivim ni po jednoj od optužnica i da je sve laž.

Prema navodima optužnica za pranje novca podignutih protiv Darka Šarića i njegove grupe koju čini više od 30 osoba, novac stečen prodajom droge optuženi su ubacivali u legalne tokove posredstvom ofšor kompanija sa Delavera, ali i srpskih i crnogorskih kompanija koje su bile u stvarnom vlasništvu Darka Šarića, a kojima je Šarić upravljao preko posrednika. Suđenje za pranje novca počelo je u februaru 2011. godine. Osim Šarića, optuženi su i poznati novosadski advokat Radovan Štrbac, njegova supruga Dubravka, Stevica Kostić, Zoran Ćopić, Andrija Krlović, Marinko Vučetić, Predrag Milosavljević i Nebojša Jestrović.

Višegodišnje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i regionalne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) pokazalo je da je Darko Šarić imao više od 50 kompanija u Srbiji, Crnoj Gori, Delaveru, Češkoj i Slovačkoj. Svoje carstvo, nakon petogodišnjeg boravka u inostranstvu, počeo je da gradi u rodnim Pljevljima.

SUR ŠARIĆ…: Tokom 2002. godine Šarić je na ime mlađeg brata Duška otvorio diskoteku "Municipium", za majku Ivanku otvorio je pekaru "Čarobnjak", a sestri Danijeli butik "Dolce Vita". Firma "Mat company", koja je služila kao baza za sve Šarićeve poslove u Crnoj Gori, osnovana je 2006. godine. Osim toga, Duško Šarić je postao i predsednik fudbalskog kluba "Rudar".

U izveštaju crnogorske policije, čiju kopiju poseduju CINS i OCCRP, ne postoje podaci o tome šta je Šarić radio u inostranstvu, ali se navodi da je novac zbog koga su on i porodica, za kratko vreme, postali jedni od imućnijih u Pljevljima, stekao baveći se raznim oblicima kriminala.

Posredstvom kompanija koje je posedovao, Šarić je učestvovao u brojnim privatizacijama u Srbiji. Na taj način je postao vlasnik vojvođanskih preduzeća "Mladi Borac" iz Sonte, "Jedinstvo" iz Gajdobre, "Putnik" i "Vojvodina" iz Novog Sada te poljoprivrednog gazdinstva "Mitrosrem" iz Sremske Mitrovice. Kako se navodi u dokumentaciji Tužilaštva za organizovani kriminal, Šarićeva grupa je upravo preko ovih kompanija oprala pomenuta "najmanje 22 miliona".

Za svega nekoliko godina, Darko Šarić i porodica posedovali su više od hiljadu kvadratnih metara nekretnina i oko devet hiljada metara kvadratnih zemljišta u Pljevljima i na Žabljaku. Do 2010. godine u svom vlasništvu imao je šest stanova, dve kuće i dve garaže u Beogradu, kao i dve vile i 15 zemljišnih parcela u Sremskoj Kamenici. Bio je vlasnik ugostiteljskih objekata u Novom Sadu: hotela "Vojvodina" i "Palić", restorana "Sečuan", "Lipa", "Dunavska oaza", hotela "Prezident" na Paliću i "Patrija" u Subotici, kao i većinski vlasnik odmarališta u Rovinju, u Hrvatskoj.

Braća Šarić posedovala su i nekoliko popularnih beogradskih kafića, "Caffe shop Pascucci" na Terazijama, klub "H2O" na Zemunskom keju, "Caffe Code" na Novom Beogradu, klub "Vanilla", smešten u prizemlju zgrade u kojoj je glavno sedište Socijalističke partije Srbije.

Osim nekretnina, Šarić je posedovao preduzeća različitih delatnosti: agenciju za fizičko-tehničko obezbeđenje "Total Security System", magazin "Code", akcije u crnogorskom dnevniku "Pobjeda". U jednom periodu Šarić je bio vlasnik i vodeće distribucije novina i cigareta u Srbiji, mreže kioska "Štampa". Vlasništvo nad preduzećem preuzeo je u aprilu 2006. godine preko Naike Bokan, ćerke Vanje Bokana, ubijenog u oktobru 2000. godine u Atini. Već 2008. godine Šarić je kompaniju prodao nemačkoj medijskoj grupaciji VAC i, kako je sam objasnio u pismu koje je poslao javnosti nepunih godinu dana nakon prodaje, zaradio oko 30 miliona evra.

Vrednost Šarićeve imovine u Srbiji crnogorski i državni zvaničnici Srbije procenili su na iznose koji se kreću od desetina miliona do nekoliko milijardi evra. Odlukama Višeg suda u Beogradu navedena imovina je oduzeta zbog sumnje da je proistekla iz krivičnog dela i nalazi se pod upravom državne Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom do okončanja sudskog postupka.

…I SARADNICI: U danima nakon Šarićeve predaje, u medijima se spekuliše o tome da Šarićevo nelegalno poslovanje ne bi bilo moguće bez podrške visoko pozicioniranih ljudi u vrhu srpskog društva i politike. Dok se ne dokaže eventualna politička pozadina Šarićevog poslovanja, u optužnicama Tužilaštva za organizovani kriminal opisani su načini na koje je Šarić legalizovao novac zarađen krijumčarenjem narkotika. Međutim, CINS i OCCRP su u svojim istraživanjima otkrili i druge načine kojima su Šarić i njegovi saradnici ulagali novac.

Tako je u maju 2012. godine otkriveno da je jedan od vođa organizacije koja se bavila krijumčarenjem droge bio i Rodoljub Radulović zvani Miša Amerika (mediji su mu kasnije dodelili nadimak Miša Banana). Dokumenta argentinskog tužilaštva koja se odnose na 2009. godinu i pozivaju na izveštaj američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) i britanske Agencije za teške vidove organizovanog kriminala (SOCA), pokazuju da su Šarić i Radulović koristili dva broda na kojima su švercovali po pola tone kokaina, upakovanog kao da je cement ili šećer.

Radulović je do tog perioda u srpskoj javnosti bio poznat kao biznismen koji, osim nekoliko kompanija u Srbiji, ima kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama, Austriji i poslovima u Rusiji, SAD, Kajmanskim ostrvima i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Javnost u Srbiji je za Radulovića saznala tek u februaru 2013. godine, nakon pisanja dnevnih novina "Informer", o tome da se Ivica Dačić, tadašnji premijer i predsednik SPS-a, sastajao sa Radulovićem. Dačić je to priznao, ali je istakao da u to vreme nije bio obavešten da je Radulović član kriminalne grupe.

Inače, u decembru 2012. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu i protiv Radulovića, tereteći ga za učešće u švercu oko dve tone kokaina, koji je iz Južne Amerike do Evrope stigao sakriven na brodu koji je prevozio soju.

U maju 2012. CINS i OCCRP otkrili su i vezu Šarićevih saradnika sa poznatim vojvođanskim biznismenom Bogdanom Rodićem, nekada vlasnikom trgovinskog lanca "Roda marketi" i pivare "MB". Dokumentacija prikupljena tokom istraživanja pokazuje da je Šarićev saradnik, kasnije optužen za pranje novca, advokat Andrija Krlović, svoju kompaniju "Novi Tamiš" (koju je tužilaštvo nazvalo "protočnim bojlerom" za pranje novca) prebacio na Rodićevo ime deset dana pre svog hapšenja. Rodić je, nakon što je preuzeo kompaniju, promenio adresu, a zatim i naziv preduzeća.

Rodić je bio povezan i sa Rodoljubom Radulovićem. Njih dvojica su bili vlasnici kompanije "Znak invest" u Pančevu, koja poseduje zgradu vrednu 1,2 miliona evra. Radulović je, u decembru 2008, u ovaj objekat uložio 600.000 evra, zajedno sa pomenutim Krlovićem i njegovom suprugom. U oktobru 2012, pet meseci nakon što je objavljen tekst o Radulovićevom vlasništvu nad kompanijom "Znak invest", Viši sud u Beogradu doneo je odluku kojom je privremeno oduzeo udeo koji je Rodoljub Radulović imao u ovoj kompaniji.

Šarićev prljavi novac prao se i preko Drine, u Republici Srpskoj. U januaru ove godine, u Bosni i Hercegovini (BiH), na četiri godine zatvora osuđen je Zoran Ćopić, kontroverzni srpsko-bosanski biznismen. Vrhovni sud Republike Srpske utvrdio je da je Ćopić novac stečen prodajom droge ubacio u legalne novčane tokove BiH kroz privatizaciju "Fabrike šećera" u Bijeljini, zbog čega mu je trajno oduzeta imovina vredna oko 10 miliona evra.

Šarićevog mlađeg brata Duška Viši sud u Bijelom Polju u decembru 2013. osudio je na pet i po godina zbog pranja novca, navodeći da su optuženi preko pljevaljskog preduzeća "Mat Company", u periodu od decembra 2007. do kraja 2009, u legalne novčane tokove ubacili preko 19 miliona evra. Ova presuda još nije pravosnažna, a doneta je nakon što je Apelacioni sud Crne Gore u februaru 2013. preinačio prvu presudu suda u Bijelom Polju kojom je Šarić bio osuđen na osam godina zbog pranja novca, vraćajući predmet na ponovno odlučivanje. Tom prilikom odbačene su optužbe da je učestvovao u švercu kokaina, jer sud nije utvrdio postojanje krivičnog dela.

I dalje ostaje misterija sa početka: kako je Šarić od krađe krojačeve torbe stigao do titule najvećeg narko-bosa sa Balkana.

Svi Šarićevi procesi

Poternica za Šarićem raspisana je u januaru 2010. godine, a tri meseca kasnije srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je prvu od ukupno osam optužnica zbog krivičnih dela: udruživanje radi vršenja krivičnih dela pranja novca i neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

Prvu optužnicu protiv Darka Šarića i njegove dvadesetočlane grupe Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je 12. aprila 2010. U njoj se grupa tereti za šverc kokaina zaplenjenog u Urugvaju 15. oktobra 2009. godine.

Druga Šarićeva optužnica je napisana 6. avgusta iste godine. On i grupa advokata i privrednika iz Srbije terete se za pranje novca stečenog preprodajom kokaina.

Treća optužnica (a druga za pranje novca) podignuta je 1. marta 2011. protiv Šarića i još četvorice.

Četvrta je podignuta 27. juna 2011. protiv Šarića i desetorice njegovih saradnika zbog šverca više od tone kokaina.

Peta optužnica stupa na snagu 22. avgusta 2011. godine i tereti Šarića i još petoricu za šverc kokaina.

Šesta optužnica je podignuta 14. oktobra 2011, a na njoj su, osim Šarića, još petorica njegovih saradnika. Ovog puta, reč je o švercu više od 2 tone kokaina.

Sedma optužnica se ponovo tiče pranja novca, a podignuta je 9. decembra 2011. protiv Šarića i još osmorice saradnika.

Osma optužnica se tiče Šarića, Rodoljuba Radulovića i još 11 osoba, a svi zajedno se terete za šverc skoro 3 tone kokaina, sakrivenog u soji.

Sve optužnice spojene su u dva postupka – jedan za pranje novca i jedan za šverc kokaina. Suđenje za pranje novca februara 2011, a za šverc kokaina septembra 2010. godine.

Pored ovih sudskih procesa, prema pisanju medija, Darko Šarić je u Crnoj Gori prvi put osuđen kao maloletnik 1988, kada mu je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora roditelja. Sledeći put je osuđen 1992. na uslovnu kaznu, treći put 1993. na kaznu od četiri godine zatvora, međutim, kaznu nije odslužio. Godine 1996. dobija kaznu od četiri meseca zatvora, a decembra 1998. osuđen je na tri meseca zatvora. Dve godine kasnije Darko Šarić je oslobođen optužbi za krađu, čime je ukinuta presuda iz 1993. godine.