Osam godina od ubistva Zorana Đinđića
BELEŠKE I KONCEPTI: Stranice iz rokovnika Zorana Đinđića
Elektronska postavka poslednjih dokumenata
Kosovo, evropske integracije, svetska i lokalna ekonomska kriza i sve drugo bili su i onda problem. Koliko daleko u budućnost je video ubijeni premijer Srbije
Beleške, predmeti iz njegove kancelarije, lične fotografije, fajlovi iz računara, video, audio snimci i brojna druga građa deo su prvog virtuelnog muzeja u Srbiji, čije je otvaranje najavljeno za idući utorak 15. mart, tri dana pošto se navrši osma godišnjica ubistva Zorana Đinđića.
U virtuelnom muzeju koji će, zahvaljujući Fondu "Dr Zoran Đinđić", biti dostupan na adresi www.ZoranDjindjic.org, nalaziće se ekskluzivne i neobjavljene informacije o njegovom životu i radu. Postavka je podeljena ne nekoliko celina: hronologija događaja, video i audio materijal, beleške, citati, govori, lična dokumenta, naučni radovi, objavljena dela, lični predmeti, telegrami saučešća, lična biblioteka, virtuelne šetnje, biografija, fotografije, lični kompjuter i knjiga žalosti.
Prema rečima autora projekta Vitomira Jevremovića iz kreativne agencije Komunis, za razliku od klasičnih muzejskih izložbi gde su posetioci samo pasivni posmatrači, ova postavka je interaktivna – posetilac može da koristi materijal, pušta video fajl ili "pretura" po papirima. Jevremović naglašava da je njegova ideja bila da se takav sadržaj prilagodi mladim ljudima u Srbiji – koji retko idu u muzeje, ali provode dosta vremena na internetu.
Postavljanje izložbe ujedno je bila prilika da se digitalizuju i sačuvaju od propadanja sva papirna dokumenta – Đinđićeve beleške, podsetnici, pisma, rokovnici. Prvi put će na internetu biti dostupni i stručni tekstovi koje je Đinđić objavljivao. Skenirano je i pripremljeno više od dve stotine članaka i eseja o filozofskim i sociološkim temama, kao i prikazi knjiga koji, kako navode tvorci ove izložbe, osvetljavaju filozofa i prevodioca Zorana Đinđića. Inače, najveći deo građe koji će biti dostupan u virtuelnom muzeju fizički se čuva u Arhivu Srbije. Osnivači muzeja očekuju od svih koji su ga poznavali da pomognu gradnji virtuelnog muzeja tako što će donirati fotografije, snimke ili neki drugi materijal o Đinđiću, koji može biti izložen široj javnosti.
Gradnja muzeja je tek počela.
Tipične osobine nacije
– Tipične osobine, neusmerena jaka energija, nedostatak odgovornosti, egocentrizam, nesposobnost za timski rad, nedostatak istrajnosti.
– Retke su nacije u kojima istovremeno postoji takva količina energije i ambicije, a tako malo kooperativnosti i kompromisnosti.
– Svako vuče na svoju stranu, tako da je zbir manji nego mehanički količnik.
– Suprotno od sinergije. Što nas je više, to smo slabiji.
Naša situacija
9. februar 2003.
Naša situacija je prilično nepovoljna. Njene loše strane su:
– Brojna otvorena državna pitanja (Kosovo, Ustav i regionalizacija, jug Srbije, Sandžak, provizorijum sa Crnom Gorom)
– Nezrela i nekvalitetna politička elita i politička javnost
– Teško strukturno stanje privrede (većina tehnologije zastarela, niska produktivnost i konkurentnost, loš kvalitet proizvoda, nizak izvoz, veliki udeo društvene svojine itd.)
– Međunarodni pritisci (Hag, spor proces evropske integracije)
– Loša opšta međunarodna situacija (iračka kriza, ekonomska recesija)
– Mala potrošnja (potražnja) stanovništva
Povoljni elementi
– Počeo proces ozdravljenja privrede
– Znatne finansijske rezerve u sivoj ekonomiji (4 milijarde dolara)
– Uspostavlja se kontrola nad sistemom (javne finansije, zdravstvo itd.)
– Nema kritične mase za velike socijalne proteste
Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se ne možemo osloniti na spoljnu podršku. Nismo toliko problematični da bi se neko ozbiljno bavio nama, previše smo problematični da bi nas prihvatili, nismo strateški značajni da bismo imali bonus. Uz to, nalazimo se u bloku zemalja koje važe kao trajno nestabilne (BiH, Makedonija).
Zbog toga je neophodno sačiniti strategiju autonomnog razvoja, pretežno oslonjenu na plan aktiviranja sopstvenih razvojnih resursa. Taj plan podrazumeva potpuno individualizovan koncept, koji se neće oslanjati na globalne trendove (evropske integracije itd.)
Ti trendovi su realni, i desiće se, ali mi u međuvremenu moramo mnogo da učinimo.
Pre svega, potrebna nam je individualna mapa izvoznih tržišta i izvoznih grana. Ne možemo sve da prepustimo tržištu. Potrebna je ciljana intervencija. Npr., arapska, južnoamerička tržišta, pojedine egzotične zemlje (Libija, Kuba), mogu da posluže kao spasonosan čamac koji će deo naše privrede da preveze na obalu konkurentnosti i modernizacije (pre svega prerađivačka prehrambena industrija, drvna itd.). Treba osigurati tržišta za vojnu (namensku) industriju (Brazil itd.).
Kod privlačenja investicija treba više pažnje posvetiti nekonvencionalnim partnerima (Turska, Emirati itd.). Stvarati situacije za zajednička ulaganja stranih investitora i domaćih preduzetnika.
Odgovornost
– Oni koji loše upravljaju poverenim mandatom retko odgovaraju. Za njih je mali rizik. Veliki rizik je za narod, jer on uvek plati cenu. I to u svakoj zemlji.
– Zbog toga su izbori kao način poveravanja mandata vrlo ozbiljna stvar. Kao kada nekome dajete kredit. Ako bankrotira i upropasti vaš novac, vi ste žrtva.
– Šta radi dobra i odgovorna vlast? Štedi, investira, ne udvara se, poštuje dugoročne interese zemlje.
– Šta radi demagoška i neodgovorna vlast? Troši, zadužuje se, ugađa sitnim prohtevima i kupuje socijalni mir, ali po cenu dugoročnog propadanja.
– Kada na kraju sve potroši i biva zamenjena, narod traži pravdu i ponekad osvetu. Ali obično je prekasno.
– Jedina korist od loše vlasti je pouka, ako je ima. Pouka da se u budućnosti ne treba pecati na slatke i primamljive udice. Ono što je slatko obično je nezdravo. Lekovi koji leče su gorki. Ova pouka u srpskoj istoriji nije preterano uspevala. Inače ne bismo imali toliko neuspeha.
Najlošiji scenario
11. februar 2003.
Napraviti scenario sa najlošijim razvojem događaja.
1) Iračka kriza traje dugo.
2) Svetska ekonomska recesija.
3) MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo.
4) Hag se zaoštrava (nove optužnice oko Kosova).
5) Evropska unija zamrzava pregovore.
6) Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet.
7) Kosovo se ne rešava, napetost traje.
8) Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu.
Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija?
1) Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja, i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario.
2) Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a itd.).
3) Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima itd.).
4) Napraviti plan komunikacije sa javnošću.
