Hitnu promenu Zakona o udruženom radu, kao osnovni lek u okviru "šok terapije" za umiruću jugoslovensku privredu, preporučivao je Džefri Saks još krajem osamdesetih. Predlog je aklamativno odbijen. Danas, četvrt veka docnije, unekoliko modifikovan, ali i u mnogo težim okolnostima nego onda, recept će biti primenjen: Vlada je na poslednjoj sednici u prošloj godini usvojila predloge zakona o stečaju, o privatizaciji, o Agenciji za privatizaciju i o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Srbije. Jedino je još ostala "da visi" najavljena izmena Zakona o radu.

Ministar privrede Saša Radulović je čvrst u stavu da je uz ova četiri zakona koji su "prošli Vladu", neophodno da bude usvojen i ovaj, po njemu temeljni zakon koji će uliti novu snagu srpskoj ekonomiji koja je zamalo pa u kliničkoj smrti. "Ako nam je cilj rast zapošljavanja i rast životnog standarda građana, do njega može doći samo ako dođe do privrednog rasta. Privredni rast za sobom povlači i rast zapošljavanja i rast životnog standarda. Da bi došlo do privrednog rasta moramo da napravimo reforme koje su nam potrebne da bi ovo ostvarili", kaže Radulović i dodaje da će se usvajanjem predloga izmene važećeg zakona o radu omogućiti lakše zapošljavanje.

Sa druge strane, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u predloženim izmenama vidi samo smanjenje plata i lakše otpuštanje radnika, čime se zaposleni svode na "robovsku radnu snagu" te da izmene zakona "idu na ruku krupnom kapitalu".

Prema Orboviću, predloženim izmenama, ako budu usvojene, svakom radniku će svakog meseca "biti uzeto" po 50 evra, da "te pare" odlaze u ruke poslodavaca i oni tako dobijaju ekstraprofit, ukupno 1,56 milijardi evra, koje neće otići u investicije, već će "95 odsto otići u njihove džepove, na jahte ili vile".

Od ukupno 1,7 miliona (zvanično) zaposlenih u Srbiji, skoro polovina zaposlena je "kod države", bezmalo trećina u "mikroprivredi", šestina u "srednjim preduzećima", petina u velikim privatnim kompanijama. Svaki četvrti radno sposoban stanovnik Srbije je nezaposlen mada, prema procenama, bar polovina njih radi "na crno".

"Dva glavna generatora sive ekonomije, koja je najveća u delu mikro i malih preduzeća, nameti su na rad i Zakon o radu: te dve stvari bi trebalo da promenimo kako bi postavili jednake uslove za sve", objašnjava ministar Radulović. "Mikro i mala privreda već izbegavaju Zakon o radu, a kada se Zakon dovede na nivo na kom bi trebalo da bude, biće ukinuta prednost koju koriste ova preduzeća u odnosu na one koji posluju legalno."

Oni koji rade "na crno" nikakva prava ne uživaju, za one koji su zaposleni u mikro i malim preduzećima zamalo pa važi isto, u velikim privatnim kompanijama je još "kojekako", dok oni zaposleni "kod države" uživaju sva prava koje im garantuje aktuelni Zakon o radu: od sigurnosti zaposednutog radnog mesta, preko regresa, bonusa i otpremnina pa sve do trinaestih plata. Ako neko bude na gubitku usvajanjem predloženih izmena biće oni, zaposleni kod najdražeg poslodavca – države, do koga se "preko veze" dolazi, a teško odlazi.

SMANJENJE PRIMANJA: U suštini, predložene izmene svode se na promenu načina obračuna naknada koje proističu iz radnog odnosa i zarada, odnosno razdvajanje ta dva pojma: prema predlogu izmena, zarada je ono što je radom ostvareno, a naknada je ono što piše u Ugovoru o radu, zarada se isplaćuje samo za one dane kad se radi, a za zakonom predviđena plaćena odsustva – bolovanja i godišnje odmore samo naknada, doduše uvećana za "minuli rad".

Ova izmena privatnim poslodavcima neće doneti neku novu korist jer, prosto, u privatnim kompanijama naknade za plaćena odsustva po bilo kom osnovu i do sada su izračunavane baš na način koji je predviđen izmenama zakona. Prosto, takve Ugovore o radu su ponudili zaposlenima, ovi ih prihvatili, a kako je u onim mikro i malim firmama, samo oni znaju.

Sa druge strane, zaposlenima u državnom sektoru to će biti ozbiljan atak na budžet. Naime, prema aktuelnom zakonu, za plaćena odsustva kao osnovica za izračunavanje naknade uziman je prosek primanja u prethodna tri meseca, što je često dovodilo do apsurda – da su primanja veća za dane kad se ne radi nego kad se radi.

"U javnim preduzećima se dešavalo da u jednom mesecu dobijete regres u iznosu čitave plate, a ako ceo sledeći mesec odete na odmor, vi ćete za taj period primiti veću naknadu nego onaj ko je ostao u firmi i radio", kažu u Ministarstvu privrede.

Druga važna izmena je promena osnovice za izračunavanje dodatka na platu po osnovu minulog rada, kao i otpremnina u slučaju raskida radnog odnosa bez krivice radnika: u oba slučaja, poslodavac bi bio dužan da isplati ove naknade samo za vreme koje je radnik proveo kod njega, a ne ukupan ostvareni staž kao što je do sada bio slučaj. Po Raduloviću, ova izmena će ohrabriti poslodavce da zapošljavaju nove radnike, a po Orboviću da će poslodavcima da olakša otpuštanje radnika.

OTPUŠTANJE: Olakšavanje, odnosno pojeftinjenje otpuštanja tehnološkog viška radnika u početku će, izvesno je, generisati povećanje broja nezaposlenih. Prosto: poviše je onih za čijim radom potrebe nema, a primaju platu. Njih je najviše opet kod najomiljenijeg poslodavca – države: u privatnom sektoru toga nema.

Do pre pola godine verovalo se da je na državnim jaslama oko/preko pola miliona zaposlenih. Međutim, ispostavilo se da ih ima, opet oko/preko 740.000, odnosno (skoro pa) 50 odsto više i to zahvaljujući Zakonu o radu. Naime, svaku promenu vlasti – lokalne, pokrajinske ili republičke, svejedno je, pratilo je zapošljavanje "svojih" u državnoj upravi, javnim preduzećima, agencijama… Uopšte uzev u "firmama" koje raspolažu tuđim novcem – novcem poreskih obveznika. Budući da otkaz nije baš lako uručiti, sem postavljenim licima – direktorima, članovima upravnih i nadzornih odbora, broj zaposlenih je bio u stalnom porastu. Tako se i došlo do onih "50 odsto više" nego što se mislilo da jeste.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Žarko Milisavljević kaže da je nužno da se uslovi za ekonomski razvoj učine podnošljivijim i da je prioritet svih prioriteta smanjenje nameta na rad, jer je to jedan od ključnih razloga zašto nema razvoja u sektoru malih i srednjih preduzeća i zašto preduzeća nisu konkurentna. Nema, veli, najava da će u sektoru malih i srednjih preduzeća biti drastičnog otpuštanja radnika.

PRIVATIZACIJA ILI STEČAJ: Najveći izazov su preduzeća u restrukturiranju u kojima je na platnom spisku oko 100.000 radnika, od kojih će nekoliko desetina hiljada – najviše 30.000 jer toliko je novca za otpremnine predviđeno u budžetu za ovu godinu, da ostane bez plate, jer će preduzeća na čijim su platnim spiskovima otići u stečaj.

Baš zbog toga – završetak maratonskog procesa restrukturiranja i otvaranje stečajnog postupka u preduzećima od kojih "leba nema" – Vlada je usvojila Predlog izmene zakona o stečaju, kojim se procedura stečajnog postupka olakšava, ali i povećavaju prava zaposlenih u tim preduzećima: po novom, naravno ako Skupština predlog podrži, radnici će izbiti na vrh liste poverilaca – uz radnu knjižicu dobiti sve zaostale plate, a ne samo za poslednju godinu, kako je bilo "po starom". Takođe, svima koji su bez zaposlenja ostali zbog stečaja biće uplaćeni svi zaostali doprinosi za penzijsko osiguranje, a ne kao po trenutno važećem zakonu samo za poslednje dve godine. Kako je objasnio ministar Radulović, podjednako će se tretirati prava svih radnika: od onih u preduzećima koja su već privatizovana, do onih koja su u restrukturiranju, a važiće kako za društvena preduzeća u stečaju tako i za privatne firme.

Kako će ova izmena uticati na stečaj privatnih preduzeća i ko će potraživanja radnika da plati, ostaje tek da se vidi, jer privatna preduzeća koja do stečaja dođu po pravilu i nemaju nekakve imovine, ali za ova u restrukturiranju, koja su po definiciji i dalje društvena, obaveze će da plati vlasnik, što će reći država, iliti poreski obveznici.

Zanimljivo, bilo kakve reakcije na usvajanje ove izmene Zakona o stečaju su izostale: da li (samo) zato što je usvojen tik pred Novu godinu, da li što mu zamerke nema, teško je da se zaključi.