U četvrtoj nedelji epidemije virusa korona u Srbiji neizvesno je da li će stupiti na snagu krajnja mera vanrednog stanja, 24-časovna izolacija. Ukoliko se poveća broj zaraženih i preminulih, poručuje epidemiolog Predrag Kon, neophodno je izolovati stanovništvo 24/7. Čini se, kada slušamo vesti o novim halama u Nišu i Novom Sadu koje se ubrzano spremaju da prime zaražene virusom korona, i kada se govori o halama koje bi mogle da posluže kao improvizovane mrtvačnice, da je italijanski scenario izvestan. Italijanski i španski scenario, kao bojazan zbog "neodgovornih građana", spominju i lekari iz kriznog štaba koji se svakodnevno obraćaju javnosti.

Prema proceni epidemiologa Zorana Radovanovića, ima nade da nam se "mediteranski" scenario neće desiti: "Bar tri su razloga što ima osnova za nadu da ćemo to izbeći. Prvo, preduzeli smo mere mnogo ranije od Italijana i Španaca. Drugo, mere se poštuju mnogo više nego tamo. Treće, zalazimo u topliji period, kada će, kako priželjkujemo, virusu biti teže da se prenosi." Profesor Radovanović smatra da bi normalno bilo da eventualno pooštravanje postojećih mera zavisi od epidemiološke situacije i ocene stručnjaka, a sve drugo bilo bi "izraz socijalne patologije".

Meru apsolutne zabrane kretanja, kao krajnju epidemiološku odbranu, oštro kritikuju teoretičari bezbednosne politike i ljudskih prava, kao nesprovodivu i suprotnu evropskom pravu i slobodi kretanja. Kao neko kome je zbog godina zabranjeno kretanje, profesor Radovanović kaže da nema uvid u to da li su građani u toj meri "neodgovorni", ali da čuje od drugih da su beogradski parkovi tokom vikenda bili pusti, ali da su pojedinci šetali Adom, a neko je roštiljao u Košutnjaku. Dva dana posle tog vikenda, najzad su donete mere zatvaranja izletišta, što je trebalo uraditi ranije i umesto bespotrebne mere zabrane šetanja kućnih ljubimaca u večernjim časovima. Toliko o odgovornosti države i ad hoc zabranama i merama.

SAJAM SU NAMETNULE OKOLNOSTI

Rešenje o formiranju improvizovanih bolnica za smeštaj pacijenata koji su oboleli od virusa kovid-19 su, prema profesorovom mišljenju, nametnule okolnosti. "Kineski stručnjaci su savetovali kako treba da se ustroji ogromna spavaonica u hali 1 Beogradskog sajma. Dobro je što su mediji preneli tu sliku, pa je smeštaj razređen, a postavljanjem panela između grupa kreveta postignuta je kakva-takva privatnost. I dok je, ako ostavimo po strani nekomforne uslove, grupisanje bolesnika epidemiološki nesporno, neoprostiv promašaj predstavlja smeštaj povratnika iz inostranstva i građana koji su bili u kontaktu sa bolesnicima u karantine, bar kako su prvobitno zamišljeni. Zastrašujući primer je izbeglički kamp kod Subotice. To je inkubator za prenošenje zaraze, a namena karantina, kao preventivne izolacije, sasvim je različita. On služi da osoba koja je u mogućoj inkubaciji ne seje zarazu u zajednici, ali ne i da se u karantinu inficira od drugih ukoliko već prethodno nije došla u dodir sa prouzrokovačima bolesti. Zato je idealno da svako bude u posebnoj sobi sa mokrim čvorom, ili bar da zajednički prostor dele samo dve osobe. To je bio standard još pre skoro pola veka, kada smo se borili protiv variole."

Doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), smatra da je potreba formiranja jedne takve "bolnice" veliko pitanje. "Dva su odgovora. Prvi, ako je istina sve ovo što smo do sada čuli o situaciji u Srbiji, ‘bolnica’ Sajam je neodgovarajuće rešenje sa vrlo neadekvatnim uslovima u odnosu na zdravstvene ustanove ili privremeno nacionalizovane/stavljene na raspolaganje hotelske kapacitete. Drugi, ako nam se sprema italijanski ili španski scenario, onda je i Sajam dobar. Useljavanje na Sajam je počelo a da uslovi nisu bili obezbeđeni. Sa zakašnjenjem se postavljaju tuševi, pacijenti iako ih je malo, smešteni su u iste prostorije, uslovi za zdravstvene radnike na minimumu.

Uočava se značajna neorganizovanost, koja se pokriva vojničkom disciplinom i radom pod naredbama i izrečenim pretnjama medicinskim radnicima od strane nadređenih. Za sada, primetan je potpuni nedostatak sredstava za rad, kao i terapije koju bi lekari mogli ordinirati. Sve je još uvek u najavi. Vesti iz Ćuprije, Niša, Zemuna, "Dragiše Mišovića", ne ulivaju poverenje da je situacija pod kontrolom. Odnos prema medicinskim radnicima je nekorektan, i na već postojeće opšte nezadovoljstvo dodatno remeti rad u najboljem interesu pacijenata. Nažalost, direktori u funkciji vršioca dužnosti ne razmišljaju svojom glavom i dodatno svojim odlukama, koje su najčešće usmene, dovode do zbunjenosti i neefikasnosti. Zdravstveni sistem Srbije trenutno je vojska lavova koju vode nesposobni i uplašeni poslušnici režima. Mnogobrojni dopisi Vladi i Kriznom štabu upućeni od strane SLFS ostali su bez ijednog odgovora", kaže dr Rade Panić za "Vreme".

MANJAK MEDICINSKOG OSOBLJA

Nameće se i pitanje da li u Srbiji ima dovoljno medicinskog osoblja, lekara i sestara, koji se svakodnevno bore sa epidemijom. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" koji su dostavljeni Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije, od ukupnog broja zdravstvenih radnika (80.621) koji su evidentirani kao zaposleni 2018. godine, doktora medicine je 19.937, sa višom stručnom spremom 9825, dok je sa srednjom stručnom spremom evidentirano 45.494 osoba koje obavljaju posao medicinskih sestra i slične poslove. Kada se izvede računica, dolazimo do broja od 75.256 lekara i sestara zaposlenih u zdravstvu 2018. godine. Nema podataka koliko je lekara i sestara napustilo zemlju.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta kaže da su vesti iz Srbije do skoro bile umirujuće i da je sve bilo pod kontrolom, uz sav nedostatak zaštitne opreme, aparata i posebno medicinskog osoblja, ali da je naglo došao do izražaja nedostatak zaštitne opreme, jer je naglo povećan broj pacijenata koji su zaraženi, a posebno onih koji su ugroženi.

"Doktor Kon je rekao na konferenciji za novinare 31. marta da uskoro možemo očekivati četvorocifreni broj novoobolelih na dnevnom nivou. Sada ih ukupno nema još hiljadu, a zdravstveni sistem je već preopterećen", objašnjava dr Rade Panić. "Kolege se iz ustanova širom Srbije povlače ka višim centrima, prvenstveno u Beograd, Niš i Novi Sad, bez rešenja o premeštaju, bez informacije da li posle idu u samoizolaciju, gde je ta samoizolacija, da li se vraćaju u svoje domove, da li će ugroziti svoje porodice… Uz to, umesto da se oni na prvim linijama nagrade i motivišu, zarade su umanjene kada je zdravstveni radnik u samoizolaciji, isplaćuje se kao da su na bolovanju.

Dakle, pored već postojećeg manjka medicinskih radnika, sada nedovoljno zaštićeni idemo na prvu liniju, nema dovoljno testova, pa se ne rade ni onima koji su bili u potvrđenom rizičnom kontaktu. Neko reče da ako su zaražena dva zdravstvena radnika u porodici, socijalna služba će doći da zbrine njihovu decu?! Kada se u obzir uzme da se postavlja pitanje validnosti testova koje smo dobili, onda sve postaje značajno ozbiljnije, jer nemamo siguran uvid u to ko jeste a ko nije zaražen. To potvrđuje i informacija da se na Sajmu trenutno nalaze rekonvalescenti, koji je već trebalo da budu u samoizolaciji posle drugog negativnog testa, ali oni čekaju zvanične rezultate."

NAJLAKŠE METE VIRUSA

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da je u Srbiji virusom korona najviše zaraženo stanovništvo u radno aktivnom uzrastu, odnosno od 25 do 55 godina. Prema njegovim rečima, u Beogradu čak 65 odsto pripada uzrastu od 25 do 55 godina, dok je oko 20 odsto u uzrastu preko 60 godina. Prema njegovim rečima, procenat smrtnosti u našoj zemlji je 2,4 odsto. Međutim, prema mišljenju profesora Radovanovića, stopa smrtnosti je u stvarnosti mnogo niža. "Daleko je ispod jedan odsto. Pogrešan utisak se stiče zato što se broj umrlih deli brojem teško obolelih osoba koje se podvrgavaju testiranju, pa se tako zna da su pozitivne. Prava slika dobila bi se kada bi se žrtve kovida-19 uporedile sa ukupnim brojem zaraženih uzročnikom ove bolesti."

Shodno očekivanju, rizik nepovoljnog ishoda raste sa brojem hroničnih bolesti koje čovek ima. Kada su oštećeni srce i krvni sudovi ili se pati od hronične opstruktivne bolesti pluća (hronični bronhitis, astma), svaka infekcija disajnih (ili drugih) organa se mnogo teže podnosi. "Isto važi za druge sistemske bolesti i stanja (šećerna bolest, gojaznost itd.). Kako je pojava navedenih poremećaja zdravlja srazmerna uzrastu, smrtni ishod usled infekcije virusom zvanim SARS-CoV-2 najčešće pogađa pripadnike trećeg životnog doba. Nije reč samo o tome da je imunski sistem oslabljen kod starih osoba, već on na ovu i slične infekcije reaguje necelishodno", objašnjava profesor.

Kad je o novopristiglim testovima reč, i zamerkama u pojedinim medijima da oni nisu kvalitetni i da su ih neke evropske zemlje vratile, profesor smatra da za razliku od zapadnoevropskih zemalja, Srbija tek počinje da koristi te testove. "U odsustvu vlastitih iskustava, naša zemlja se oslanja na deklaracije proizvođača, a iz njih proističe da su osetljivost i specifičnost testova na zadovoljavajućem nivou."

Sagledavajući situaciju, čini se da epidemija kod nas tek uzima zalet, a svetska pandemija nije stigla ni blizu svog vrhunca. "Hitno je i neophodno da se političari odmah povuku iz javnih nastupa koji su zdravstvenog sadržaja. Ove bitke moraju da vode zdravstveni radnici, a ne vojska", kaže dr Panić. "Čini se da strah, koji je potka svega u današnjim danima, a koji je kod političara pojačan brigom za političke pozicije, biva projektovan prema stanovništvu, a posebno prema jedinim mogućim spasiocima – zdravstvenim radnicima kroz neprimerene represivne mere."