Kada bi u 7 sati svi instalisani proizvodni kapaciteti JP EPS počeli da proizvode električnu energiju maksimalnom instalisanom snagom, do 8 sati proizveli bi 7.391 MW (megavat) električne energije (ili 7,391 GW-gigavat, ili 7.391.000 KW-kilovata). Ovo se, naravno, nikada nije desilo niti će se desiti. Ovaj jedan sat, u stvari, predstavlja jedinicu vremena koju građani lakše razumeju kada je njihova potrošnja u pitanju, pa spajanjem snage sa vremenom dobijamo svima poznatu jedinicu kilovat/sat.

JP EPS ima tu jednu delatnost kojom izvršava svoju obavezu od javnog interesa obavljajući funkciju Javnog snabdevača, kroz svoj deo poznatiji kao EPS snabdevanje. Ovaj deo preduzeća ima potpisan ugovor sa 3.400.000 kupaca. Podrazumeva se da svi ovi kupci imaju instalirano brojilo koje meri potrošnju. U zavisnosti od godišnjeg doba i temperature, potrošnja svih ovih kupaca u jedinici vremena varira i kreće se od 3.800 – 5.800 MW na sat. Ako uzmemo da je to u proseku 4.800 MW, onda proizilazi da bi od onih instalisanih 7.391 MW stalno u pogonu prosečno trebalo da bude oko 65 odsto instalisanih kapaciteta. Međutim, kao što i svaka druga roba ima svoj kal (kalira), tako i električna energija ima predviđen gubitak u transportu od tačke A (mesto proizvodnje) do tačke B (mesto potrošnje). Taj gubitak u prenosu električne energije postoji u svakoj elektroprivredi na svetu i kreće se u iznosu do pet odsto. Ne i u EPS-u.

VAŠINGTONSKI SPORAZUM I GUBITAK U PRENOSU STRUJE

Još ne postoji zvaničan podatak za prošlu godinu, i taj podatak će biti vrlo zanimljiv. Zašto? Pa, primenom Vašingtonskog sporazuma, osim što je Izrael priznao Kosovo, desilo se i to da čuveno “ne dam Gazivode” nije prošlo test vremena, već su Gazivode, kao i ostatak imovine i obaveza JP EPS-a na Kosovu (severno od Ibra) u potpunosti pripale kosovskoj elektro korporaciji. Ovo može da bude značajan podatak i prva u nizu mera za smanjenje gubitka u mreži, jer javna je tajna da potrošači na severu Kosova nisu imali trošak korišćenja električne energije i da se u tom delu značajno razvijalo rudarstvo. Naravno, ne radi se o klasičnom rudarenju, već o rudarenju koje većini građana predstavlja potpunu nepoznanicu, kolokvijalno nazvanom “rudarenje kripto valuta”, koje umesto bušilica, lopate i štapina dinamita koristi značajnu količinu električne energije.

Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila. Ako se popravi rezultat i smanji gubitak u prenosu (saznaćemo iz godišnjeg tehničkog izveštaja JP EPS za 2022. godinu), biće to prvi i jedini pozitivan efekat Vašingtonskog sporazuma u korist srpske ekonomije.

ZAPOSLENI I ZARADE U EPS-u

Što se tiče broja zaposlenih u JP EPS, što je podatak koji se često zloupotrebljava i koristi u javnosti, na dan 15. 1. 2023. godine činjenice su sledeće: ukupan broj zaposlenih u JP EPS je 19.591, od toga po ograncima: RBK (Kolubara) 11.111, ogranak TENT (TENT A, B, ŽT, TEK i TEM) 2.203, ogranak TEKO Kostolac (Kostolac A, B i rudnik) 2.704, ogranak Đerdap (Đerdap 1, 2, Vlasinske elektrane) 707, ogranak Drinsko-limske elektrane (Zvornik, Bajina Bašta, Bistrica, Kokin brod, Potpeć, Međuvršje) 427, EPS snabdevanje 1.235, ogranak Panonske elektrane (termoelektrane toplane Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mitrovica) 364, OIE (obnovljivi izvori energije) 55 i Uprava 785. Pod Uprava se podrazumevaju zaposleni u upravnim zgradama u Beogradu (Balkanska 13, Carice Milice 1, Masarikova….). U brojevima zaposlenih po ograncima nalaze se i zaposleni u upravama tih preduzeća dok su bili zavisna privredna društva, i njihov broj sigurno nije manji od 15 odsto od broja zaposlenih u tim ograncima.

Takođe, zarade zaposlenih u JP EPS često su tema u javnosti i predstavljaju uvek ozbiljan problem u sindikalnoj borbi, jer javnost u Srbiji je alergična na visoke zarade. Već pomenutog datuma (15. 1. 2023. godine) prosečna bruto zarada iznosila je 149.300,00 dinara (1265,25 evra) ili neto 104.510,00 dinara (885,68 evra). Na godišnjem nivou, ukupan trošak EPS-a za zarade iznosi (koristeći prethodne podatke o broju zaposlenih i visini zarade) 297.391.380 evra. Da, dobro ste pročitali, skoro trista miliona evra. Od tog iznosa zaposleni odnesu kući (neto zarada) 208.173.966 evra (oko 210 miliona evra), što znači da zaposleni EPS-a u budžet Republike Srbije po osnovu poreza i doprinosa, na teret zaposlenih, uplate oko 90 miliona evra). Obaveza poslodavca prema budžetu Republike Srbije po ovom osnovu, a na teret poslodavca je 16,5 odsto, u ovom slučaju bila bi 49.069.577,7 evra. Ovo znači da zaposleni i poslodavac JP EPS po osnovu poreza i doprinosa na zarade u republički budžet uplate oko 140 miliona evra. Ove brojke zaista impozantno deluju, ali u igri velikih brojeva sledeći primer će pokazati da se ovde, u stvari, radi o troškovima (zarade zaposlenih po ekonomskoj teoriji predstavljaju trošak u rashodu) koji nisu ni polovina troškova po evropskom standardu koji se odnosi na uporediva preduzeća.

Primer TENT-a: 2.203 zaposlena sa navedenim prosekom od 1.265 evra bruto zarade godišnje koštaju poslodavca 33.448.149 evra. Već smo utvrdili da TENT ima 3.300 MW instalisane snage. Ako bismo uzeli u obzir da prosečno po satu dnevno proizvodi 2.000 MW, to znači da za manje od 20 sati rada (19,9) po proizvodnoj ceni od 70 evra po megavatu zaradi za plate zaposlenih. Svih ostalih 29 dana i 4 sata turbine se vrte i prave megavate koji se prodaju i stvaraju prihod koji se koristi za druge troškove. Ako bismo sve ove brojke prebacili na godišnji nivo, trošak zarada u TENT-u predstavlja manje od tri odsto od ukupno ostvarenog prihoda.

Značajan trošak JP EPS predstavlja nešto što se u knjigovodstvu kompanije verovatno knjiži pod “ostali troškovi”, rad zaposlenih u “ćerkama firmama” (ukupno 9.075 zaposlenih, bruto dnevnica 6.080 dinara). Radi se o preduzećima koja su nastala sredinom prve decenije ovog veka u tadašnjem postupku reorganizacije preduzeća, izdvajanjem zaposlenih koji su obavljali poslove opisivane kao poslovi koji ne pripadaju osnovnoj delatnosti preduzeća (higijeničarke, obezbeđenje, restorani društvene ishrane….). To su preduzeća sa nazivom PRO TENT, Kolubara usluge, Đerdap usluge, PRIM Kostolac…).

Ta preduzeća su u samom početku zaista i poslužila da izvrše nekakav oblik pravedne tranzicije, u smislu zaštite viška zaposlenih, ali vreme ih je pretvorilo u svoju suprotnost i predstavljaju najdrastičniji primer stranačkog zapošljavanja. PRO TENT je takav primer. Radi se o preduzeću koje je osnovano 2005. godine i u samom početku je imalo oko 350 zaposlenih. Do 2012. godine taj broj je narastao na 2.000 (u međuvremenu je preuzeo sve zaposlene preduzeća Sava TENT ugostiteljstvo). Posle 2012. doživljava bum u rastu broja zaposlenih, pa 28. 2. 2023. godine zapošljava 8.825 ljudi. Nisu svi ti zaposleni uposleni na poslovima u JP EPS, naravno, nisu svi iz Obrenovca, jer preduzeće je preuzelo ogroman broj zaposlenih širom Srbije, uglavnom iz uslužnih EPS-ovih preduzeća. Što se tiče podatka o prosečnoj zaradi u PRO TENT-u, indikativano je da je vrednost radnog časa za januar 2023. godine u PRO TENT-u bila 184 dinara, a u ogranku TENT 175 dinara.

PROIZVODNJA

U 2022. godini JP EPS je proizveo 31,127 GW (ili 31.127.000 MW, ili 31.127.000.000 KW). Od toga, EPS-ove hidroelektrane su proizvele 8,952 GW, termoelektrane 21,413GW, termoelektrane toplane 0,753 GW, a iz obnovljivih izvora proizvedeno je 0,083 GW.

Što se tiče uglja, EPS-ovi rudnici-površinski kopovi su proizveli-iskopali 34.613.000 tona. Od toga, kostolački kopovi oko 10 miliona tona, a kolubarski oko 24.600.000 tona. Zanimljivo je da su, što se tiče plana, kopovi ispunili godišnji plan proizvodnje, a desio se mali podbačaj u ispunjenju godišnjeg plana proizvodnje električne energije. Ako bi se analiziralo kada se taj podbačaj desio, lako bi bilo utvrditi da je to svakako u prvom kvartalu 2022.godine. U proizvodnoj ceni, ustaljena praksa je da u jediničnoj ceni proizvedenog megavata trošak goriva (ugalj + mazut) predstavlja u TENT-u oko 62 odsto, ostatak od 38 odsto su ostali troškovi proizvodnje, rada, tekućeg i investicionog održavanja i neto profita (ako ga ima); u Kostolcu to iznosi na starim kostolačkim elektranama (TEKO A) 45 odsto, a na novim (TEKO B) 57,5 odsto. Ova razlika u procentu učešća troška goriva u proizvodnoj ceni megavata može se opravdati drastičnom razlikom u broju zaposlenih u ova dva površinska kopa (11.111–1.850).

Upravo ova brojka, 11.111 zaposlenih u RB “Kolubara” jeste najveći teg za racionalno i efikasno funkcionisanje JP EPS. Ako samo stavimo u korelaciju količinu iskopanog uglja u ova dva kopa, onda je to kvalitativno drastično u korist Kostolčana, jer 11.111 “rudara” Kolubare iskopa 24 miliona tona ili 2.160 tona po zaposlenom, dok je to u Kostolcu 5.405 tona po zaposlenom. Da je nešto i do rudarskih mašina i opreme, pokazatelj je to što u nemačkim površinskim kopovima 20.000 zaposlenih iskopa oko 9.000 tona po čoveku, ili 180.000.000 tona ukupno.

Ova brojka (11.111 zaposlenih) je drastična i što se ukupnog broja zaposlenih JP EPS tiče, jer broj zaposlenih u RBK čini 56,7 odsto ukupnog broja. Da ne bi bilo zabune – Kolubara nema višak radnika, štaviše, ona ima manjak radnika, a ceo EPS višak zaposlenih. Kada bi Kolubarci dostigli ovu efikasnost Kostolčana, svima bi nam bilo bolje. Ovaj manjak radnika u JP EPS prvo se mora popuniti iz sopstvenih rezervi ili, tačnije rečeno, sopstvenog viška zaposlenih.

Vrednost radnog časa u RBK za mesec januar 2023. godine iznosila je 215 dinara, u TEKO Kostolac 208 dinara i u TENT-u 175 dinara. Evropski prosek broja instalisanih megavata i broja zaposlenih je jedan MW- jedan čovek (TENT 3.300 MW- 2.203 ljudi). Za utehu ostaje da je u Upravi vrednost radnog časa bila 173 dinara, no bez obzira na tako nisku vrednost radnog časa uprave, čast izuzecima, taj deo EPS-a zadovoljava standarde čuvene rečenice: “Ne mogu oni mene tako malo da plate koliko ja mogu malo da radim.” S obzirom na najnovije tužilačke istrage, možda će se ustaliti nova rečenica: “Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu da ukradem.”

Možda je početak te velike krađe počeo procenom vrednosti preduzeća, koja je, da podsetim, utvrđena i predata kao deo zahteva Vladi Republike Srbije (osnivaču) na odobrenje za prelazak iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Ta procenjena vrednost je 3,1 milijarda evra. Ako se u obzir uzme činjenica koja je u elektroprivrednoj delatnosti bila poznata, a glasi: jedan instalisani megavat vredi jedan milion evra, onda je prva krađa bila u utvrđenoj amortizacionoj stopi jer, podsećam, JP EPS ima 7.391 MW instalisane snage. Dodajući šest nula na ovaj broj i dodajući monetu, dolazimo do 7,391 milijarde evra. Kako je JP EPS izgubio više od polovine vrednosti?