Razvoj brzog interneta postaje važan faktor pozicioniranja država u svetu. Srbija je jedna od zemalja koje su znatno poboljšale uslove za poslovanje poslednjih nekoliko godina, tako da je danas rangirana kao 43. zemlja na najnovijoj Duing biznis listi Svetske banke. O izazovima i razvoju modernih tehnologija razgovaramo sa Milenom Matić, savetnicom u oblasti telekomunikacija i odgovornom za odnose sa klijentima u konsultantskoj kući "Arthur D. Little".

"VREME": U svetu su danas inovacioni ciklusi sve brži – industrije se veoma brzo menjaju. Koji su danas najveći izazovi u industriji telekomunikacija?

Milena Matić: Sektor telekomunikacija prolazi kroz period pun izazova jer prihodi uglavnom stagniraju. U raznim sektorima ove industrije kompanije traže nove biznis modele. Nove tehnologije koje se pojavljuju u ovoj oblasti nude mnoge mogućnosti, ali takođe unose i nove izazove. Za mnoge krupne trendove koji se danas razvijaju, u primeni će biti neophodne veoma brze ili pouzdane internet konekcije. Nove tehnologije i aplikacije, od interneta stvari (IoT), koji će promeniti način rada u mnogim industrijama i u proizvodnji, do automobila povezanih na internet, baziraće se na novom tipu konektivnosti. Za telekomunikacione operatere biće važno da se pozicioniraju kao pružaoci servisa u tom novom ekosistemu, da ne nude samo konektivnost. Glavna nova tema u ovoj industriji je 5G, odnosno nova generacija mobilnih mreža, u koju će biti potrebno dodatno ulagati. Postoje različiti modeli razvoja i biznis modela kada je u pitanju ova nova generacija mobilnih mreža. U periodu pred nama, u novom Gigasvetu u koji ulazimo, biće sve više potreba za takvim mrežama sa velikim protokom, da bi se omogućili servisi kao što su virtuelna realnost, proširena stvarnost (Augmentit reality) i veštačka inteligencija (AI).

Internet stvari (IoT) već se primenjuje u mnogim sektorima. Koji je trenutno status i koji potencijal u ovome vidi "Arthur D. Little"?

Internet stvari (IoT) i posebno Industrija 4.0 su veoma aktuelne teme u nekoliko poslednjih godina. I za to vreme smo videli priličan napredak u ovoj oblasti u Americi, Evropi, Kini. Danas su mnoge proizvodne hale i procesi povezani na internet i to ne samo u velikim firmama, već i u malim i srednjim preduzećima. Razvijaju se proizvodni sistemi koji imaju veću efikasnost, i povezanost mašina i procesa. Posebno je primena ovih novih tehnologija započela u mašinskom sektoru i u oblasti vozila i auto-industrije, dok su neke druge oblasti, kao građevinski sektor ili poljoprivreda, u početnoj fazi. U narednih nekoliko godina sigurno ćemo videti veliki rast u oblasti ekonomične primene interneta stvari (IoT) – očekujemo da rast bude oko 20 odsto. U svakom slučaju, malo je onih koji ova IoT rešenja mogu da ponude kao celinu, s kraja na kraj. Ko god bude uspeo da to postigne, igraće važnu ulogu u ovom ekosistemu u razvoju.

Ko bi mogao to da ponudi?

Ima danas mnogo onih koji žele da se pozicioniraju kao pružaoci rešenja i usluga u ovoj oblasti. Svakako su telekomunikacioni pružaoci servisa oni koji žele da u ovoj oblasti igraju važnu ulogu u narednom periodu. Oni imaju i tehnološke resurse i mogućnosti da obrađuju prikupljene podatke, koji su veoma važni u ovim procesima. Ali će sigurno biti mnogo igrača iz IT sektora ili drugih tehnoloških oblasti. Velike kompanije, kao na primer Gugl, imaju cilj da osvoje ovaj sektor u razvoju, na primer pružanjem rešenja za razne zabavne i komunikacione servise u kolima, ili koncept pametne kuće. Samo jedan od primera su personalni asistenti koje je moguće kontrolisati glasovnim komandama, a koji postaju sve popularniji.

Internet stvari ne donosi samo promene u oblasti inženjeringa ili proizvodnje. Pametni gradovi i pametne kuće su takođe sve popularniji.

To je tačno. U oblasti pametnih kuća očekujemo i veći rast nego u industriji. Oko 25 odsto rasta se očekuje u sledećih pet godina. Trebalo je malo vremena da se razviju ova rešenja za privatne korisnike, ali su veoma primenjiva i korisna. Na primer: rešenje za upravljanje potrošnjom energije biće jedno od glavnih razvojnih pravaca na tržištu pametnih kuća. Što se tiče projekata pametnih gradova, očekuje se da će predstavljati jednu od glavnih oblasti rasta u svetu. Danas su u gradovima urbanizacija i planiranje postali sve zahtevniji i komplikovaniji. U oblasti gradskog transporta već su se pojavila i primenjena su mnoga pametna rešenja. Digitalizacija servisa u gradovima doneće u narednih par godina mnoge promene za građane, na primer u oblasti gradskih službi i servisa ili korišćenje tele-medicine. Beograd ima odlične potencijale da postane "pametniji" grad u budućnosti, jer je jedan od prvih gradova koji su primenili plaćanje parkinga mobilnim telefonom, uveo je gradski saobraćaj povezan na internet i pilot-projekat "pametnog" parkiranja. Da bi se ovaj potencijal za razvoj pametnog grada u potpunosti iskoristio, neophodno je najpre uraditi studiju koja će analizirati najbolji i najefikasniji način razvoja pametnih servisa u Beogradu, koji će koristiti i onima koji planiraju i upravljaju gradom, naravno i građanima. Važno je istaći da je za uspešan razvoj projekta pametnog grada bitno ulagati u razvoj širokopojasnih komunikacija i brzog interneta, kao osnove za sve buduće servise.

A to je ono što mnogim zemljama nedostaje.

Da, i zato se mnogo priča o novom standardu 5G u mobilnim mrežama, za koji se očekuje da će biti "game changer". U današnjem svetu brzih promena i digitalizacije u svim industrijama i oblastima, veoma je važno obezbediti kvalitetnu konekciju, brz i pouzdan internet u celoj zemlji, jer je to važno onima koji ulažu u nove poslove i nova efikasna tehnološka rešenja u postojećim delatnostima. Zato je u današnjem digitalnom svetu to postao kompetitivni faktor koji nijedna zemlja, posebno u Evropi, ne sme da zanemari. Digitalizacija, pojednostavljenje procedura za počinjanje biznisa i dobre i pouzdane internet konekcije su veoma važni i za domaće i za strane investitore.

Gde vidite mogućnost za inovacije u srpskoj ekonomiji?

Srbija ima odličan potencijal zahvaljujući vrlo razvijenom i uspešnom IT sektoru, i sve je više malih inovativnih kompanija koje traže svoje mesto u Srbiji, regionu i Evropi. Da bi se to podržalo na pravi način, potrebno je prilagoditi zakonsku regulativu novim biznis modelima, podržati inovativne kompanije i dalje nastaviti sa digitalizacijom biznis okruženja, od e-uprave do brzog interneta u zemlji.