Slike neutešne patnje iz Izraela i Pojasa Gaze obilaze svet. Različite su, ali je neizgovorena poruka ista: stigli smo do kraja, odavde nema nazad, ovo je okršaj do uništenja.

Izraelci u toj đavolskoj igri koju je ovog puta započeo Hamas trenutno imaju jače adute u rukama. Najmoćnija ratna mašinerija Bliskog istoka je pokrenuta, bombardovanje Gaze ne prestaje, zgrade se ruše pred objektivima kamera, na ulicama leže ubijeni, jauču ranjeni, plaču preživeli. Al Džazira sa lica mesta izveštava u utorak posle podne da je ubijeno sto trideset dvoje palestinske dece. Broj stradalih se meri u stotinama, broj ranjenih u hiljadama, cifre užasa rastu iz časa u čas.

Izraelska vlada je naredila potpunu blokadu Gaze – obustavljena je isporuka struje, vode, gasa, goriva, hrane, lekova. Inače slabašan zdravstveni sistem je pred kolapsom. U lovu na čelnike i pripadnike militatnog Hamasa i demonstraciji osvetničke sile, Izrael svesno izaziva humanitarnu katastrofu. Čak i za visoke standarde stradanja Gaze – ovako nešto ni iskusni ratni reporteri tamo još nisu doživeli.

Hamas daje znake života, ispaljuje nove i nove bukete raketa na Izrael u kome zavijaju sirene za vazdušnu opasnost. Taktika se čini jasnom: valja izdržati još neko vreme, slike masovnog ubistva palestinskih civila, koje se zove kolateralna šteta, moraju dovoljno dugo da kruže ne bi li se protiv jevrejske države zgrožen digao čitav arapski svet; ne bi li u Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu krenula treća Intifada, ne bi li se svi zajedno okomili na Izrael.

Kada je u najsurovijem maniru Islamske države Hamas u subotu 7. oktobra krenuo u pokolj Izraelaca, znao je kakve će to posledice imati na stanovništvo Pajasa Gaze. S obzirom na vojno preciznu organizaciju čitave krvave akcije, valja pretpostaviti da su isplanirali i naredne poteze.

PONIŽENJE IZRAELA

Izrael je ponižen. Palestinski teroristi su iz Pojasa Gaze u subotu u zoru prodrli na više lokacija na izraelsku teritoriju, izvršili pokolj, pobili više od 1000, ranili na hiljade, oteli oko stotinu Izraelaca – žene, decu, starce, muškarce, vojnike. Akciju je pratio napad sa više hiljada raketa ispaljenih iz Gaze. Kao da je ono što se događalo na nebu trebalo da skrene pažnju sa onoga što se događa na kopnu.

Jevrejska država je bila zatečena, uhvaćena spuštenog garda. Služba spoljne bezbedosti Mosad, služba unutrašnje bezbednosti Šin Bet i vojna obaveštajna služba Aman potpuno su zakazale. Niko nije slutio šta se sprema, mogućnost ovakvog, koordinasanog napada Hamasa na Izrael čak nije bila ozbiljno ni razmatrana. Mit o neranjivosti Izraela je porušen.

Izraelci su u šoku. Među stanovništvo se uvukao strah. Nacija oguglala na pojedinačne terorističke napade, bombaše samoubice, raketne napade iz susednih, neprijateljskih zemalja i sa palestinskih teritorija i periodične ratove ovako nešto nije doživela od osnivanja države Izrael pre 75 godina.

Slike horora kruže društvenim mrežama: devojka koju otimaju teroristi, stavljaju je na motor dok ona moli da je ne ubiju; majka sa dve devojčice na kamionetu punom naoružanih Palestinaca; krvava žena sa lisicama na rukama koju naoružani muškarci ubacuju u džip; vojnik koga izvlače iz onesposobljenog tenka… Hamas tvrdi da su njegovi vojnici zarobili više od 100 Izraelaca, izraelska vojska govori o nekoliko desetina. Pojedine države se javljaju da su i njihovi građani među kidnapovanima: Amerika, Nemačka, Velika Britanija, Fancuska, Srbija…

Hamas proglašava veliku pobedu nad Jevrejima. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu proglašava ratno stanje i izjavljuje: to što Hamas proglašava pobedom, biće njegov najveći poraz. Na Gazu se sručio izraelski ratni oganj. Plač se ori sa obeju strana granice.

CNN intervjuiše uplakanog oca devojke otete na muzičkom festivalu u kibucu Reim na jugu zemlje; oca dveju devojčica kidnapovanih sa majkom; oca koji je telefonom razgovarao sa ćerkom u trenutku kada je ubijena, pa potom sa unukom koji je pogođen u trbuh ležao ispod mrtvih roditelja; izraelski mediji prikazuju slike ljudi čiji su bližnji ubijeni, oteti, vode se kao nestali, gomilu leševa žrtava muzičkog festivala, leševe na cestama, izrešetane automobile. Nižu se izveštaji da su naoružani teroristi upadali u izraelska naselja blizu granice sa Gazom i ubijali ljude u njihovim kućama ili ih trpali u vozila i odvozili u pravcu Gaze.

Sve to velikom brzinom pojedinačni bol preobraća u kolektivnu srdžbu nesagledivih razmera koja ište osvetu.

HTENJE ZA ODMAZDOM

Šok i tuga Izraelaca brzo su prerasli u bes i želju za odmazdom. Odgovor Izraela je u samom startu brutalan. A to je tek početak.

Sve unutrašnje razmirice su stavljene u stranu. Opozicioni lideri pružaju punu podršku ultradesnoj vladi Benjamina Netanjahua. Stižu poruke: da, bilo je propusta bezbendnosnog sistema, ali nećemo sada o tome, sada svi kao jedan branimo Izrael, svi kao jedan ćemo jednom za svagda da uništimo Hamas, svi kao jedan idemo u rat. Rezervisti hrle u svoje jedinice, 300.000 je mobilisano za 72 sata, stotinak hiljada vojnika uputilo se na granicu sa Gazom.

Izraelci se od malih nogu spremaju da brane svoju zemlju. Vojni rok služe i žene i muškarci. Svaki Izraelac je i građanin i vojnik obučen za ratne operacije. Svaki Izraelac zna da je država Izrael okružena zemljama koje otvoreno prizivaju njeno uništenje. I gotovo svaki Izraelac je spreman da brani svoju državu. Po svaku cenu.

Na prečestu “prekomernu upotrebu sile” nad Palestincima, na prečeste “kolateralne štete” u “borbi protiv terorista”, to jest palestinske civilne žrtve u sukobu koji traje decenijama, gleda se blagonaklono. Izrael je država u konstantnom poluratnom ili ratnom stanju, najmoćnija vojna sila na Bliskom istoku.

Upravo zato su, nakon akcije Hamasa koja je pokazala koliko je Izrael uprkos svemu ranjiv, u društvu zavladali tolika neverica i privremeno osećanje nezaštićenosti. Odmazda, osveta, političkim rečnikom “odlučan odgovor”, pitanje je nacionalnog ponosa, očuvanje strukture društva, doktrine na kojoj je Izrael sazdan.

Neprijatelj je targetiran, podrška zapadnih sila za borbu protiv terorizma je obezbeđena. Posebno Amerike. Najmanje deset Amerikanaca je ubijeno u pohodu Hamasa, petoro je oteto. Njihovi najbliži direktno se preko američkih televizija iz Tel Aviva obraćaju predsedniku Bajdenu: učinite sve da ih vratite. CNN u svom najboljem maniru izveštavanja uživo, rat prenosi u kuće Amerikanaca. Naredna godina je izborna.

PALESTINSKI PAKAO

Pojasu Gaze sledi pakao, prvo ovaj iz vazduha, a zatim i sa kopna.

Nije pitanje da li će, već kada izraelska vojska prodreti na najgušće naseljenu teritoriju na svetu. Tu na površini od 365 kvadratnih kilometara (nešto manjoj od površine opštine Lazarevac), u “najvećem zatvoru na svetu”, bez ikakve perspektive, bez statusa i države živi oko 2,2 miliona Palestinaca koji su se našli u unakrsnoj vatri između nekoliko desetina hiljada naoružanih pripadnika Hamasa i Islamskog džihada i izraelskih vojnika.

Za vojsku nema većeg izazova od borbe u urbanim sredinama, u kojima sa svakog prozora, iza svakih vrata vreba opasnost. Hamas i Islamski džihad su svakako spremni za ovakav scenario, a koliko su u vojno-taktičkom smislu napredovali i do koje mere su na sve spremni, pokazali su napadom na Izrael.

Preventivno su otete Izraelce rasporedili širom Gaze kao ljudski štit. U utorak su se čule pretnje da će početi da ubijaju jednog po jednog ukoliko Izrael ne obustavi bombardovanje bez prethodnog upozorenja.

NAJSLABIJA KARIKA

Taoci su najslabija tačka u planiranju izraelske vojne akcije. Kako makar veći deo njih izvući žive iz ruku Hamasa? Nakon počinjenog pokolja, Hamas je čvrsto zalupio vrata za eventualne pregovore o razmeni “zarobljenika”. Teško je zamisliti da bi vlada Benjamina Netanjahua, “najdesnija” u istoriji Izraela, mogla da se upusti u nekakvo dugotrajno natezanje sa Hamasom, da bi mogla da učini bilo kakve ustupke. Može se očekivati demonstracija gole sile, za tako nešto postoji i pritsak u društvu. Sve drugo bi bilo shvaćeno kao dokaz egzistencijalno opasne slabosti jevrejske države.

Sve zapadne demokratije su unisono zgrožene beskrupulozno krvavom akcijom Hamasa, kome istovremeno podršku u “borbi za slobodu” protiv izraelskog okupatora pružaju, za sada verbalno, Iran, Sirija i libanski Hezbolah. Ali bi sve naglo moglo da se promeni nakon vojne intervencije Izraela na Gazu, koja nije moguća bez još masivnijih civilnih žrtava.

Jedan pripadnik Kneseta iz redova Netanjahuovog Likuda je izjavio: bolnica u Gazi nije bolnica, škola u Gazi nije škola, sve su to utočišta Hamasa.

OPASNOST OD REGIONALNOG SUKOBA

Da li Hezbolah čeka pravi trenutak da sa severa napadne Izrael koji svoje snage koncentriše na jugu? Polazi se od toga da Hezbolah raspolaže sa oko 100.000 raketa, to je organizacija daleko jača i bolje organizovana od Hamasa. Već se prijavio u igri sa nekoliko projektila ispaljenih na nenastanjen deo teritorije za koju smatra da ju je Izrael okupirao. Izrael je odgovorio sa nekoliko projektila, takođe, veoma svesno, na nenastanjena područja. Za sada.

Da li bi Iran mogao da naloži Siriji da ispali nekoliko krstarećih raketa na Izrael? Nakon svega što je Teheran učinio za njega, Asad teško da bio mogao da odbije takav zahtev.

Na njih je mislio predsednik SAD Džo Bajden kada je pripretio da nikome ne pada na pamet da pokuša da iskoristi trenutnu slabost Izraela. Odmah zatim poslao je nosač aviona “USS Ford” sa pratećim ratnim krstaricama u istočni deo Mediterana.

Ruska invazija na Ukrajinu trenutno je u dubokom drugom planu. Prebacivanje fokusa Zapada na eventualni širi bliskoistočni sukob omogućilo bi Moskvi da malo predahne.

Sigurno je jedno: pravi obračun između Izraela i Hamasa tek predstoji. Onaj na život i smrt.