U sklopu modernizacije režim nam je uveo novi pojam – "delivery unit". Neko reče da ako želiš da pratiš moderne trendove, onda moraš da imaš "delivery unit", dobro je da nisu poručili više "unita" jer ipak ovo je vlada koja uvek uzima više. Očekivanja su bila velika, ali svedoci smo ovih dana da je pristup tipa "delivery unit" u Srbiji doživeo fijasko. Najavljivani su jeftini stanovi, ukidanje obaveze građana da plaćaju pretplatu (taksu) za TV, investitore u Telekomu ili Sartidu, Mercedesovu investiciju u Ikarbus, slivanje dobiti iz Air Serbia u republički budžet… Lista obećanja emiratskih investicija, koja samo što se nije realizovala, je najduža: otvaranje naučno istraživačkog centra, izgradnja fabrike čipova, investicija u fabriku aviona, navodnjavanje oranica… Neozbiljno bi bilo da pominjem kanal Beograd–Solun ili hiljade i hiljade milijardi kineskih investicija koje čekaju da ih Srbija zgrabi. Da je kojim slučajem došlo do realizacije obećanja, Srbija bi postala centar za evropske gastarbajtere a migranti ne bi tražili način da prođu već da ostanu i obezbede sebi bolji život u zemlji blagostanja i sveopšteg napretka, u zemlji modernih faraona. Obećanja se množe brže nego što "delivery unit" smisli makar jedan odgovor.

Taj balon očekivanja i nadanja se puni. Na nekim mestima, kao u Priboju, on počinje da puca. Problem u Priboju je prevelik da bi se rešio šminkanjem par trgova, dečijih igrališta ili parkova. Obećana je bila investicija finske kompanije Sisu u FAP. Ali o tome se sada govori sa gorkim podsmehom. Rešenje za FAP se ne može zamagliti sa par sređenih WC-a u fabrici, kao što je namera da se stvori privid da se nešto krucijalno rešilo u zdravstvu i školstvu. U FAP-u i Priboju nisu u pitanju samo ponos nasamarenih radnika i njihova egzistencija već i pitanje od koga će ubuduće Vojska Srbije da se snabdeva kamionima. Priča se da su privatni trgovci već spremni da "pomognu" da se Vojsci obezbede uvozni kamioni ništa boljeg kvaliteta ali znatno skuplji i sa boljim provizijama. Umesto performansi porašće provizije; ukupno gledano to je izbalansirana politika Vlade u kojoj onaj koji ima imaće više, a onaj koji nema neće ni imati.

ŠTA JE ULOGA SDPR–A: Nijedan "delivery unit" od svih koje plaća Vlada Republike Srbije nije pristupio rešenju FAP-a na sveobuhvatan način. Ili se bar za to ne zna? Nije transparentan ni sastav te jedinice koja je trebala da iznedri rešenje? Da li su predstavnici bili nepristrasni?

Duboko verujem da je trebalo uzeti u obzir ne samo naš region, već i potencijalna tržišta: Afrike, Latinske Amerike i Azije. Morala bi se sagledati i gama proizvoda FAP-a. Po svoj prilici trebalo bi FAP-ovu gamu dopuniti programom zakatančene fabrike Zastava Kamioni. FAP integrisan sa Zastavom pokrio bi i tržišnu nišu dostavnih vozila i kombija od 1,2 do 2,8 tona nosivosti. Pokrili bi i civilni i vojni program kao većina njihovih konkurenata u svetu. Fuzionisani bi smanjili administrativne troškove, a povećali uposlenost sopstvenih proizvodnih kapaciteta.

Javno preduzeće Jugoimport SDPR je jedino spoljnotrgovinsko preduzeće u vlasništvu države i predodređeno je da radi poslove od opšteg javnog interesa, i ovaj problem u Priboju doživljavam baš tako.

Poznata nam je sudbina hotelijerstva SDPR-a u Koštunićima, i verujem da je besmislen ulazak SDPR-a u hotelski biznis usred Knez Mihailove ulice u Beogradu, koji se upravo razvija. Umesto toga SDPR u ime države treba da preuzme osnivačka prava i da rukovodi FAP-om. Proizvodni program SDPR-ove radne jedinice u Velikoj Plani je u potpunosti komplementaran sa pogonima FAP-a. Ali SDPR ne treba da brine samo o proizvodnji u fabrici, već pre svega da se stara o plasmanu. Eto prilike da se za vrednost hotelskog kapaciteta u Beogradu sagradi ili kupi predstavništvo SDPR-a i ujedno distributivno-servisni centri u Alžiru ili Kazahstanu, Azerbejdžanu, Jordanu ili gde god tržišna analiza pokaže svrsishodnost. Iz tog ili takvih centara SDPR bi obavljao svoju osnovnu delatnost, ali i vršio plasman i distribuciju dostavnih vozila, autobusa i kamiona.

Analiza proizvodnih i logističkih troškova pokazala bi da je možda isplativo dislocirati određen stepen proizvodnje na udaljena tržišta poput Bangladeša, Kenije ili Perua. Te montažne hale u udaljenim tržištima snabdevale bi se delovima koje bi proizvodila matična fabrika na lokacijama Srbiji. Ujedno, te iste montažne hale omogućile bi servisiranje vojne tehnike.

Kao sve u mandatu ove Vlade, tako i konkurs za naučnoistraživačke projekte kasni. Ali kada bude bio raspisan, logično bi bilo da se prioritet dâ onim projektima koji će odmah naći primenu. Svi volimo umetnost, ali Srbiji je sad prioritet primenjena umetnost. To svakako predstavlja ozdravljenje naše industrije. To će omogućiti da se angažuju sve naučne ustanove na pronalaženju novih tehnoloških rešenja, novih dizajnerskih rešenja ili pak konstrukcionih rešenja novih ili osavremenjenih modela autobusa, kamiona ili dostavnih vozila.

MERCEDESOV ZNAK: I pored svih znanja sa kojima raspolaže Srbija, kamion iz FAP-a i dalje na volanu ima Mercedesov znak. Doduše, možda je taj znak i najveći problem jer poznato je da je taj znak u Srbiju "prvi put u modernoj istoriji" doneo upravo on, premijer Vučić, a upravo FAP svedoči da to nije tačna teza. Dositej jeste doneo krompir u Srbiju, ali Mercedesov znak Vučić nije, i to je fakat. Milioni su dati za dovođenje stranih investitora i zašto sada ne bi dali podsticaj malom ili srednjem (stranom ili domaćem) investitoru koji bi napravio volan "made in Serbia" i postao dobavljač FAP-u, ali i svim drugim proizvođačima na svetu? Sličnu praksu mogli bismo da uvedemo za svaki deo koji se danas uvozi. Podsticali bismo investiciju u pogon koji bi proizvodnjom supstituisao uvoz i potencijalno bio okrenut izvozu. Na taj način oko poslovanja FAP-a formirali bismo mnoštvo manjih kooperanata, baš kao nekad. Ali to je očigledno problem, zašto stimulisati svoju proizvodnju kad može lepo da se zaradi i iz uvoza. Pogledajmo kako cveta uvoz svinja zbog koga se daje otkaz i voditeljima TV emisija.

Specijalni odnosi sa Republikom Srpskom dobili bi drugu dimenziju ukoliko bi se sagledala mogućnost preorijentacije i ulaska u posao danas mrtvog giganta FMSN–FABRIKA MOTORA SPECIJALNE NAMJENE A.D. sa Pala i njoj komšijske fabrike, ostatka od nekadašnje Fabrike motora Sarajevo – FAMOS. Takav oblik saradnje doneo bi radna mesta u danas industrijski potpuno devastiranu istočnu Bosnu.

I umesto uvođenja novih proizvoda, novih tržišta, utezanja proizvodnje, proširenja liste domaćih kooperanata, svedoci smo najave da je "delivery unit" pronašao rešenje svih problema – budžet. I tako pored ušminkanih trgova, dečijih igrališta ili parkova po gradovima, okrečenih WC-a po školama i bolnicima (na koje je premijer Vučić izuzetno ponosan), da li ćemo dobiti još jedan problem čije rešenje nije u tržišnoj utakmici već na budžetu – pretvaranja FAP-a u još jedan remontni kapacitet Vojske Srbije je logičan samo ukoliko se nastavi sa proizvodnjom za Vojsku, u suprotnom gubi smisao. Jedan TRZ u Čačku već postoji. Čemu drugi?

"Delivery unit" je u Srbiji dobio novu definiciju – jedinica za brza zaduženja. Javni dug Srbije danas je oko

25.000.000.000 evra!