Na međunarodnim finansijskim tržištima od proleća je počeo nagli rast kamatnih stopa, pri čemu su posebno pogođene države koje nemaju investicioni rejting, kao što je Srbija.

Pre samo godinu dana, Srbija je izdala sedmogodišnju obveznicu uz kamatu od 1,26 odsto, dvanaestogodišnju obveznicu uz kamatu od 1,92 odsto, dok je petnaestogodišnja obveznica izdata uz kamatu od 2,35 odsto.

Ta vremena su, kako stvari stoje, nepovratno prošla. U nemogućnosti da javnim aukcijama dužničkih hartija dođe do iole povoljnih sredstava, vlada je u junu uredbom omogućila da se država zadužuje direktnom pogodbom. Na stranu što je takav postupak netransparentan i podložan korupciji: on je, uz to, do kraja ogolio teškoće koje država ima sa zaduživanjem u inostranstvu. U avgustu je, neposrednom pogodbom posredstvom Dojče banke, prodata trogodišnja obveznica od 90 miliona evra uz kamatu od 3,9 odsto, plus šestomesečni euribor. U ovom trenutku kamata na taj dug je 5,5 odsto (uz tendenciju daljeg rasta), što je veoma nepovoljno, pošto je u pitanju trogodišnja obveznica.

CENTRALNE BANKE OBUZDAVAJU INFLACIJU RASTOM KAMATA

Nagli rast inflacije ozbiljno je zabrinuo sve vodeće centralne banke. Labava monetarna politika trajala je od kraja 2008. godine; kamatne stope su čak bile negativne od 2014. godine, što znači da su centralne banke naplaćivale čuvanje novca, a da su dužnici profitirali (ideja je bila da se tako podstakne oporavak privrede posle kraha finansijskih tržišta zbog bankrota velike američke banke Liman braders). Kriza zbog kovida dovela je do nove emisije novca od strane centralnih banaka. Kao logična posledica previše jeftinog novca, i istovremeno velikog skoka cena sirovina i energije usled privrednog oporavka, inflacija je počela da naglo raste.

Pre godinu dana, pojedini ekonomisti su tvrdili da su u pitanju samo “prolazni efekti” nestašice određenih roba i da će se stvari same po sebi smiriti. U to su verovali, sve do kraja proleća ove godine, i ključni ekonomisti u Evropskoj centralnoj banci (ECB); ta institucija je među poslednjima u svetu krenula u borbu protiv inflacije naglim povećanjem kamatnih stopa. Zakasnela reakcija ECB za posledicu je imala i pad vrednosti evra u odnosu na dolar od čak 15 odsto na godišnjem nivou. Kako Evropa uvozne sirovine i energiju plaća skoro isključivo u dolarima, pad vrednosti evra dodatno povećava pritiske na cene u Evropi. Evropa je u posebno teškom položaju, pošto plaća preskupo uvozni gas – sedam do osam puta je skuplji nego u SAD, a dva puta skuplji nego u Aziji – što je dovelo i do astronomske cene struje na evropskom tržištu. Cena struje je trenutno čak 10–15 puta skuplja od decenijskog proseka.

Sve to znatno povećava troškove poslovanja i dodatno gura cene naviše. Inflacija je u evrozoni dostigla 9,1 odsto na godišnjem nivou. Zato možemo očekivati da će ECB nastaviti da značajno povećava referentnu kamatnu stopu, kao što radi i američki FED, jer inflacioni pritisci neće tek tako prestati. U julu ove godine kamata je povećana za 0,5 odsto, a sredinom septembra za rekordnih 0,75 odsto. To pokazuje nervozu ECB, jer je njena dugogodišnja praksa bila da se kamata koriguje samo za po 0,25 odsto.

Euribor je prosečna kamatna stopa po kojoj velike evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac, i on je nešto veći od referentne kamatne stope ECB. Usled očekivanja daljih značajnih povećanja referentne kamate, ECB euribor raste doslovno svakodnevno: u prethodnih 10 dana šestomesečni euribor skočio je sa 1,30 odsto na 1,67 odsto (u martu je euribor bio -0,54 odsto!). Rast euribora se nastavlja; ako krajem godine bude između četiri i pet odsto (kako se očekuje), u tom slučaju će Srbija morati da plaća kamatu od čak osam do devet odsto na trogodišnju obveznicu izdatu u avgustu. Da podsetimo, vlast je godinama teško napadala “žute” što su se 2011. godine zadužili uz kamatu od 7,5 odsto na deset godina. Ako znamo da je kamata na trogodišnje obveznice po pravilu uvek niža od kamate na desetogodišnje hartije, očigledno je da se sada Vučićeva vlast zadužuje pod gorim uslovima nego njeni prethodnici.

Rast euribora višestruko je nepovoljan po javne finansije. Određen broj kredita koji je država uzela vezan je za euribor, a isto važi i za kredite javnih preduzeća. Naglo povećanje euribora znatno će opteretiti bilanse svih zaduženih preduzeća. Na primer, uz stopu euribora od četiri odsto Telekom Srbije će, u odnosu na prethodnu godinu, imati preko 90 miliona evra dodatnih rashoda za kamate, a uz euribor od pet odsto, rashod za kamate će biti veći za 110 miliona evra! To lako može dovesti takvo preduzeće na ivicu gubitka (ako ne možda i u gubitak); rizik naglog povećanja kamatnih stopa je istaknut i u napomenama uz finansijske izveštaje Telekoma. Nagli rast euribora ostaviće velike posledice kako za privatna preduzeća tako i za građane koji imaju kredite sa promenljivom kamatom.

Država je, na sreću, najveći deo novca pozajmila sa fiksnom kamatom, ali je oko šest milijardi evra pozajmljeno sa promenljivom kamatom. Rast kamata će izazvati dodatni pritisak na budžet, pošto će samo za otplatu kamata na zajmove sa promenljivom kamatom morati da se izdvoji između 270 i 330 miliona evra više nego 2021. godine! (u to nije uračunat povećan trošak za kamate Telekoma).

STAMBENI KREDITI NAJVIŠE POSKUPLJUJU

Zbog rasta euribora najgore će proći građani koji su u proteklih nekoliko godina uzeli stambene kredite sa promenljivom kamatom (a takvi su skoro svi krediti na dugi rok). U Srbiji se kamate na stambene kredite vezuju za tromesečni ili šestomesečni euribor uvećan za oko tri odsto (razlike između banaka su relativno male). Šestomesečni euribor bio je početkom godine -0,54 odsto, a trenutno je 1,67 odsto, što je povećanje od 2,23 odsto za samo šest meseci (trenutno je nešto niža stopa tromesečnog euribora, ali će se sa stabilizacijom euribora te dve stope izjednačiti). Rate za otplatu kredita se usklađuju sa rastom euribora kvartalno ili polugodišnje; dužnici će zato osetiti pravi šok tek početkom godine, kada dobiju obaveštenje od banke o usklađivanju rate kredita.

Da bismo pokazali kako to u praksi može da izgleda, uzmimo primer građanina koji se “navukao” na reklamu sa bilborda za kupovinu stana u Beogradu na vodi, uz ratu “počev od 499 evra mesečno”. Uz euribor od -0,54 odsto, koliko je bio do marta ove godine, za ratu od 499 evra mogao je da se podigne kredit od 127.000 evra na 30 godina otplate. Danas je rata za taj kredit već skočila na 650 evra, što je povećanje od 33 odsto. Ako euribor dostigne četiri odsto do kraja godine, rata kredita će biti oko 850 evra, što je povećanje od čak 70 odsto. Uz euribor od pet odsto, rata kredita bi skočila na 940 evra, što je povećanje od preko 88 odsto.

Nešto bolje će proći građani koji su pre 10 godina podigli stambene kredite. Njima će uz euribor od četiri odsto rata skočiti sa 500 evra na oko 740 evra, a uz euribor od pet odsto rata bi bila oko 800 evra (na sajtu Unikredit banke postoji odličan kalkulator otplate kredita, pa zainteresovani mogu tačno da izračunaju svoje rate u zavisnosti od visine, roka otplate i trenutka povlačenja kredita).

U povoljnijem položaju su građani koji su uzeli kredit na kraći rok: na primeru kredita od 127.000 evra, rata tog kredita proletos je bila oko 672 evra, a ako euribor bude pet odsto rata će biti oko 1070 evra, što je povećanje od “svega” 68 odsto.

Dužnike očigledno čeka izuzetno teška godina. Građani su po pravilu uzimali stambene kredite do visine rate od polovine neto primanja. Na našem primeru, sa platom od 1000 evra mogao je da se dobije stambeni kredit od 127.000 evra (jer je u martu rata bila 499 evra). Ali ako euribor dostigne pet odsto, rata kredita će biti 930 evra: takvom dužniku bi za sve druge životne potrebe preostajalo svega 70 evra mesečno!

Da ove računice nisu nimalo neosnovane, govori i podatak da su kamate na hipotekarne zajmove u SAD već dostigle šest odsto godišnje. Trenutno je šestomesečni libor (američki pandan euriboru) na nivou od 4,06 odsto, a dvanaestomesečni je 4,62 odsto, uz tendenciju daljeg snažnog rasta. ECB kasni sa povećanjem kamatnih stopa u odnosu na američke Federalne rezerve, tako da su za sada kamate u Evropi niže nego u SAD, ali to neće dugo potrajati.

VIŠE NEMA JEFTINOG NOVCA

Novac će u narednom periodu biti skup i za državu i za stanovništvo. Državi je potrebno nekoliko milijardi evra do kraja godine za vraćanje dospelih obaveza i pokriće budžetskog deficita, kao i za pomoć EPS-u i Srbijagasu. Samo za postojeće dugove, država će morati da izdvoji preko 300 miliona evra više nego prošle godine po osnovu povećanja kamata na već uzete kredite. Ni sledeće godine neće biti nimalo bolja situacija, jer nas očekuje servisiranje bar četiri milijarde starih dugova, a istovremeno treba platiti uvoz struje i gasa za vreme grejne sezone.

Zato je vlast, da bi došla do svežeg novca, bila prinuđena da zatraži sklapanje obavezujućeg stend-baj aranžmana sa MMF-om. U našem slučaju, taj aranžman može biti dobar: obuzdaće se besmislena javna potrošnja tipa “helikopterski novac”, sigurno će se odustati od mnogih megalomanskih investicionih planova kao što je beogradski metro ili “Nacionalni stadion”. Na kraju, a to je ništa manje važno, MMF će verovatno insistirati na ozbiljnim promenama u poslovanju javnih preduzeća, posebno EPS-a, Srbijagasa i Telekoma.

Građane sa stambenim kreditima čeka nekoliko izuzetno teških godina. Na eventualnu državnu pomoć teško mogu da računaju, jer će država morati da uz aranžman sa MMF-om prihvati i veliko ograničavanje državne potrošnje. Situaciju će dodatno pogoršati i recesija koja se već nazire u Evropi, što će dovesti i do neminovnog pada privredne aktivnosti u zemlji (koji je i u ovom trenutku primetan), a samim tim i do pada realnih prihoda stanovništva.