Knauf je jedan od najvećih privatnih proizvođača građevinskog materijala na svetu. Kompanija ima koren u Iphofenu u Bavarskoj, razgranata je, doslovce, po celom svetu. Nosi ime familije osnivača; Knaufovi su odlično procenili značaj gipsa u građevinarstvu i skoncentrisali se na svakovrsnu eksploataciju tog materijala.

"Danas više ne postoji nijedno mesto na svetu gde gips nije uključen u izgradnju, a po našem uverenju to je jedini moderan način gradnje koji ima ozbiljnu budućnost u građevinarstvu, kako sa aspekta tehnike tako i sa aspekta troškova. Ako bismo kao simbol naše proizvodnje uzeli gips ploču i merili njenu potrošnju po glavi stanovnika, onda vam sledeći podaci mogu lako potvrditi ovo što govorim: u Americi je to 13 kvadratnih metara, u Švedskoj sedam, u Nemačkoj i Francuskoj oko pet. Što se tiče ovog regiona, Slovenija koristi dva kvadratna metra po glavi stanovnika, a Hrvatska, Bosna i Srbija po 0,5. To je ono što nas uverava da ovde imamo šta da radimo i u budućnosti", govori za "Vreme" Rihard Rek, direktor Knaufa za jugoistočnu Evropu.

"VREME": Kako ocenjujete vaše srpske partnere? Jesu li na zadovoljavajući način odgovorili na standarde Knaufa?

REK: Srpske firme koje su aktivne u inostranstvu već su uključene u Knaufov sistem suve gradnje. Ukoliko u budućnosti žele da nastupaju u inostranstvu, srpska građevinska preduzeća neće moći da zaobiđu ovu oblast. Možda je najbolji primer koji pokazuje koliko je gips kao građevinski materijal bitan, proizvodnja cementa: na svetu se ne proizvede nijedna tona cementa a da u to nije uključeno pet odsto gipsa.

Knauf je još 1995. osnovao ćerku firmu u Beogradu. Ona danas zapošljava devet ljudi, a mi smo u Srbiji investirali oko dva miliona evra.

Sa kojim namerama ste investirali u školovanje 160 srednjoškolaca?

Namera nam je da usavršavamo ljude u pravcu našeg obrazovnog programa, kako naše partnere tako i decu koja se opredele da u okviru srednjih građevinskih škola uče zanat montera sistema suve gradnje. Poznato nam je kako je visoko kvalitetno obrazovanje srpskih arhitekata i verujemo da će u Srbiji i srpsko građevinarstvo uskoro pratiti sve svetske trendove. Ali, ne zasniva se taj kvalitet samo na ljudima koji se obrazuju na univerzitetu. Ustanovili smo da srednjoškolcima, budućim zanatlijama nedostaju praktična znanja o novim tehnologijama. A nama su potrebni oni koji će biti u stanju da naše projekte sprovedu u delo. Zato smo odlučili da investiramo u obrazovanje naših budućih montera koji neće morati da prolaze kroz program obuke kad se zaposle, već će odmah nakon srednje škole biti spremni i osposobljeni monteri. Oni će dobiti sva potrebna znanja o svemu što će ih sutra dočekati na gradilištu.

Na kakvo ste interesovanje naišli u samim školama i među đacima?

Ponosni smo što se 160 učenika upisalo na taj probni smer koji se ove godine prvi put pokreće. Srednje građevinske škole odlično su reagovale – 30 profesora je prošlo obuku i u našoj fabrici u Makedoniji, gde smo im pokazali proces prozvodnje i montaže da bi stekli uvid u to koliko je za samo građevinarstvo bitno ono što proizvodimo. Nemamo razloga da krijemo činjenicu da smo u obrazovanje uložili više od 30.000 evra. Pri tom, garantujemo da svi naši učenici mogu računati na radno mesto kod naših partnera u Srbiji. Mi ćemo se potruditi da sa našim partnerima proširimo tržište kako bismo sledeće godine upisali ne osam nego dvadeset odeljenja.

Sudeći po problemima koje u Srbiji imate u procesu razvoja proizvodnje, ne bi se moglo reći da je vaš obrazovni program dovoljno primećen i cenjen u vrhu države?

Već duže vreme trudimo se i radimo na tome da pronađemo adekvatno zemljište za fabriku. Potrebno nam je pet hektara sa izlazom na vodu, jer bismo iskoristili Dunav za rečni saobraćaj. Trenutno je to veoma teško jer je potražnja za atraktivnim zemljištem u Srbiji veoma velika. Investicija o kojoj razmišljamo je vredna 15 miliona evra.

Ono što je za nas zabrinjavajuće je da niko nema drugih interesa osim za prodaju zemlje, da se ne razmišlja o tome ko će tu doći i čime će se baviti. U najmanju ruku čudno je da ne postoji globalna politika Vlade za investicije, pa je u skladu s tim i ponašanje prema investitorima.

Mi prosto tražimo šalter na kojem ćemo naći nekog ko je odgovoran za ono što nas zanima. Trenutno smo stigli samo do toga koliko staje zemlja.

Zaista je bitno reći da se ova priča ne završava na tržištu Srbije. Knauf je jedan od najvećih izvoznika na svetu, a iz Srbije bi se snabdevala praktično sva okolna tržišta. Po našim procenama u Srbiji nam je potrebno pet fabrika. Beograd kao centar svih ovdašnjih zbivanja samo je prvi korak. Mi imamo preko 200 fabrika u celom svetu. Uvek smo vodili računa o tržištu na kojem nastupamo ali i o nama samima i napretku naše firme. Naravno da i ovde dolazimo vođeni svojim interesima, to je svakoj privatnoj firmi na prvom mestu. Jedino što želimo je da se tamo gde dođemo prilagodimo postojećim uslovima i pokušamo da zaradimo novac.