Vesna Dragojević, unuka Nikole Kalabića, podnela je Višem sudu u Valjevu zahtev za njegovu rehabilitaciju. Unuka je izjavila medijima da je ubeđena da će sud, na osnovu svih dokaza, rehabilitovati Nikolu Kalabića, te da će se razotkriti sve gnusne laži koje su o njemu širili komunisti, da je bio izdajnik, koljač, pijandura, gibaničar i prostak. Nikola je, kako je izjavila, bio častan, obrazovan, pošten i kulturan čovek.

Motiv zahteva za rehabilitaciju je i taj, kako navodi unuka, da se skine ljaga da je Kalabić izdao svog komandanta Dražu Mihailovića, jer, kako je rekla, ima dokaze da je on poginuo pre Dražinog hvatanja. U prilog tome navodi da je Osnovni sud u Valjevu, u vanparničnom postupku, na njen zahtev, proglasio Kalabića mrtvim. Sud je prihvatio svedočenje Mijajla Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca, koji je tvrdio da je Nikola Kalabić, od pripadnika Ozne, ubijen u pećini reke Gradac, na Bogojavljenje 19. januara 1946. Pa unuka pita, kako je Kalabić izdao Dražu, kad je ubijen pre njegovog hvatanja.

Unuka navodi da je zahtev za rehabilitaciju podnela, kako je kazala, i zbog restitucije, namerava da u posed porodice vrati plac od 1,3 hektara koji se nalazi na Divčibarama. Livada je oduzeta, a da nema osnova, nikakve presude da je proglašen ratnim zločincem ili državnim neprijateljem.

Viši sud u Valjevu je primio k znanju zahtev unuke Vesne Dragojević, a predmetni sudija Dragan Obradović je izjavio da će postupak rehabilitacije zvanično početi za pola godine, toliko je, po njemu, potrebno da sud pribavi potrebne dokaze. Unuka treba da dostavi dokaz da je u srodstvu, kao i da je Kalabić nestala osoba ili da je proglašena mrtvom. Kada ti dokazi budu dostavljeni, predmet će ući u proceduru i postupak eventualne rehabilitacije.

ČETNICI U SELU: Nikola Kalabić rođen je 1906, u selu Podnovlje kod Dervente. Rat ga zatiče na mestu geometra Katastarske uprave u Valjevu. Uradio je prvi katastarski premer Valjeva i okoline, koji je, kažu, i danas obrazac struke. Početkom rata prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo se razilazi sa Pećancem i prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde.

Publicistika, na osnovu istorijskih izvora, kaže da je bio preke i divljačke naravi, te da je preduzimao batinanja i ubistva nevinih ljudi. Ali da je, naročito pred kraj rata, odlazio u drugu krajnost i zavodio gvozdenu disciplinu, zabranjujući svojim vojnicima i oficirima psovanje i upotrebu skarednih reči na javnom mestu. Po njegovom nalogu izvršena su mnoga svirepa ubistva, ne samo partizana i njihovih pristalica.

Poznato je pismo, koje je tamo gde treba, Kalabićevog oficira koje je ovaj poslao Draži Mihailoviću, žaleći se na Kalabića. U pismu se navodi da su 50 posto poklanih, za koje u izveštajima Gorske garde piše da su neprijatelji, u stvari civilne žrtve. U raportu oficira Draži, uz to da Kalabić nijedan obrok ne jede bez pečenja, stoji da se Gorska garda, pod komandom Kalabića, istakla u mnogim zločinima nad srpskim narodom i pripadnicima Narodnooslobodilačkog pokreta, te da se narod, kad čuje da četnici dolaze u selo, više plaši nego da dolaze Nemci.

ULOGA TRI PILETA: Jedan od većih zločina koji se pripisuje Kalabiću jeste pokolj civilnog stanovništva u selu Vranić, nedaleko Beograda, gde se nalazi Spomen-dom sa imenima 72 žrtve. Kalabićevi četnici su u maju 1943. živog ispekli Živana Đurđevića, u selu Balinović kod Valjeva. Spomenik narodnom heroju Živanu Đurđeviću je na Debelom brdu, a taj događaj je poslužio kao građa za knjigu Jači od vatre književnika Zorana Joksimovića.

Po "zvaničnim" podacima, Nikola Kalabić je sarađivao u operaciji hvatanja Draže Mihailovića. Ima onih koji vele da je to komunistička propaganda. Kako bilo, ne zna se kako je završio Kalabić, zvaničnih podataka nema, neke informacije vele da ga ubila Udba, jer se, pošto je kao "zaštićen svedok" sklonjen u Bosnu, nije dobro vlad’o, iako je dobio drugi identitet, sve vik’o da je on Kalabić.

Od reakcija na okolnost unukinog zahteva za rehabilitaciju Kalabića, beležimo da je istoričar Bojan Dimitrijević izjavio da se u ovom slučaju ne može govoriti o rehabilitaciji, pošto Kalabić nije osuđen, već da taj zahtev može doprineti rasvetljavanju njegove sudbine. Po njemu, postoje dokazi o ulozi Kalabića u hvatanju Draže Mihailovića, ali da je dobro da se svi slučajevi otvore i sudski procesuiraju, te da se tako provere istorijske činjenice i stavi tačka na ovu temu.

Istoričar Venceslav Glišić je eksplicitniji. Kako je izjavio, Nikola Kalabić najmanje od svih četnika, zaslužuje da bude rehabilitovan, jer je bio osvedočeni izdajnik svog naroda i blizak saradnik okupatora, koji je ostao upamćen po zverstvima nad srpskim civilima. Glišić, na osnovu svojih saznanja, nema dilema o ulozi Kalabića u hapšenju Draže. I njemu su, kaže, dok je istraživao ovaj period srpske istorije, nuđene kontradiktorne informacije, ali jedina istina je ona koju mu je svojevremeno poverio Aleksandar Ranković: Nikola Kalabić je izdao Dražu Mihailovića. Kako navodi Glišić, Ranković mu je poverio da su on i Krcun sa Kalabićem pojeli jedno tri pileta, i obećali mu život ako pomogne u hvatanju Mihailovića, on je na to pristao i ispunio obećanje.

Poznavaoci tematike navode da je prva falinka epidemije rehabilitacija u tome što su one jednostrane, pred sudovima se, po pravilu, pojavljuju samo oni koji zahtevaju rehabilitaciju, ne i oni koji bi je osporavali. Kako bilo, ni ishod zahteva za rehabilitacijom Kalabića ne treba prejudicirati, nego, kako vlast ume da kaže, sve ostaviti nadležnim institucijama. Mada, ne treba smetnuti da su neki ljudi, na te najviše funkcije, a zna se i koji, zamrzli titulu četničkog vojvode.