Kada je tačno ministarka Zorana Mihajlović prvi put istupila kao "opozicioni" prvak Vlade, prethodne i ove sada, nije lako utvrditi. Ali, odavno je primetan isforsiran trud u stvaranju imidža političarke bez dlake na jeziku, sa punim integritetom, koja se ne boji nikoga pa ni šefa vlastite stranke. I ranije, kao ministarka energetike i sada kao ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović ima slobodu, kao niko drugi iz Vlade, da u najširem rasponu tema istupa u svoje ime i da se lično zalaže, bilo da postrojava i proziva predsednika države, ministre, državne institucije ili direktore javnih preduzeća. Ili tajkune. Zbog ispoljene "hrabrosti" i inicijative jedni se dive njenoj posvećenosti poslu, dok drugi, za razliku od Ivice Dačića koji je još kao premijer rekao da "ne može da pronikne u njene misli", odavno kroz nju čuju glas onoga što Aleksandar Vučić želi da kaže – a ne može i ne sme iz svoje jagnjeće kože.

BEKOVA OBRATNICA: U najnovijem slučaju, na uzavrelu vest da će po Vučićevom ličnom izboru biznismen Milan Beko ubuduće rukovoditi Železnicama Srbije, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pustila je hladan tuš. Strogo se držeći procedure i čitajući kruta pravila o izboru direktora javnih preduzeća, mogla je doduše izazvati sluđenost glasačkog tela po pitanju ko je u SNS-u opozicija a ko vlast, ali suštinski ništa nije rekla ni "za" ni "protiv" izbora Beka. To da će svoje mišljenje o kandidaturi predloženog biznismena reći na sednici Vlade, ukoliko Vlada bude raspravljala o njemu kao o kandidatu, i da je važno da javna preduzeća vode nekompromitovane ličnosti, još ne govori ništa.

Mnogo više rekao je sam Beko onda kada je potvrdio na konferenciji za medije da će biti novi generalni direktor Železnica Srbija, da mu je tu funkciju ponudio lično premijer Aleksandar Vučić na sastanku Kluba "Privrednik" i da je spreman da na zvaničan predlog države čeka koliko je potrebno, jer, kako je dodao "premijerska se ne poriče". Logično je onda što se ministarka morala pozabaviti objektivnom birokratskom procedurom, uterujući tako lične premijerove odluke u regularne tokove, pa makar i sa Bekom kao glavnim junakom. Uostalom, nije li u jednom intervjuu, posle nabrajanja svih preduslova koje kandidat za direktora Železnica na javnom konkursu treba da ima, a to su znanje, iskustvo, bezgrešnost pred zakonom, moralni integritet, na kraju ipak dodala: "Naravno, ne postoji prepreka da se na javni konkurs prijavi bilo koji poznati biznismen, kako god da je stekao svoje prve milione."

U koliko intrigantnoj toliko i opasnoj igrici premijera i ministarke glasnogovornice, izgleda da je Beko jedini koji je iskreno govorio. A rekao je: "Ko će biti postavljen, odlučiće premijer i Vlada, tim redom. Kada će biti imenovanje v.d. direktora i ko će biti konačan izbor Vučića, nije mi poznato." I još: "Uostalom, biće konkurs za izbor direktora, verujem da se Komisija za izbor neće usuditi da izvrši drugačiji izbor, nego na osnovu rezultata iz poslovnih biografija kandidata. Članstvo u strankama na vlasti više nema značaj u kadrovskoj kombinatorici, sudeći po javnom stavu premijera." Isto to rekla je i ministarka, samo iz kontre, a sve one kvačice i zarezi iz pročitanih procedura pre će biti upotrebljeni kao argumenti za ispravnost premijerovog izbora. Vučić je, da ne zaboravimo, podsetio opozicione poslanike da je poreski dug "Luke Beograd", koju je Beko kupio, nastao 2007. godine, a da kontrole iz 2008. i 2009, kada je premijer bio Mirko Cvetković taj dug nisu ustanovile. Rekao je da je to učinila tek vlada socijalista i naprednjaka 2013. i da preduzeća Milana Beka plaćaju porez.

S druge strane, nije loše podsetiti se i javne Bekove podrške Vučiću iz oktobra prošle godine. Beko je na jednoj televiziji već tada izjavio da bi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić trebalo da povede Vladu i da bi i Dačiću "laknulo da bude na svom prirodnom mestu". Dačićev SPS na to je odgovorio da je Beko "oličenje nesreće" koja je snašla Srbiju pominjući sumnjive privatizacije i beskrupuloznu nameru da proizvede još jednog jakog lidera. Oglasio se i funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović koji je pozvao Vučića da ne ostane nem i ne trpi drskost nekih stranaka koje imaju tri ili četiri puta manju podršku od naprednjaka. Na pitanje o odnosima u vladajućoj koaliciji nakon izjava o biznismenu Milanu Beku, ministarka energetike, Zorana Mihajlović, koja će uskoro, nakon izbora, morati da napusti taj resor rekla je da su se "razne stvari okolo pisale", ali da krize nema – "nisam to primetila". U tom trenutku, bio je to isti onaj hladan tuš koji je pred buduće izbore trebalo da spere neprikladnu i opasnu tvar.

HAJKA NA DEŽURNE KRIVCE: Napadi i narušavanje tuđih autoriteta takođe su deo javnih istupa ministarke i potpredsednice Vlade. Nalazeći se na funkciji od koje bi se očekivalo da doprinosi uspostavljanju pravne države, a u konkretnom slučaju da pruži podršku nezavisnom državnom organu koji ima kontrolna i regulatorna ovlašćenja, ona je još u predizbornoj kampanji ove godine optužila Agenciju za borbu protiv korupcije da je "senzacionalistička" i politički pristrasna. Ne hajući mnogo što rad te institucije nadgleda Skupština Srbije, i očito teško podnoseći što Agencija prikuplja podatke o njenom ponašanju i izjavama kao javne funkcionerke u izbornoj kampanji, lopticu je brže-bolje prebacila na druge krivce. U svom saopštenju je rekla da joj je žao što Agencija nije sa jednakom pažnjom kontrolisala ponašanje prethodne vlade u izbornoj kampanji, posebno tadašnjeg predsednika Srbije ili gradonačelnika Beograda. Iz Agencije su tvrdili da su svoj posao i ranije dobro obavljali i da nema razloga za kojekakve "teorije zavere".

Može se u teorije zavere uvrstiti i izjava ministarke krajem prošle godine da "jedan od ministara u Vladi Srbije radi protiv interesa Srbije". Vatru je raspalilo to što ministarka ne reče i koji ministar. Na bačenu koru banane pred noge koalicionim partnerima nije se doduše okliznuo niko, ali taj demagoški potez u delu populacije mora da je izazvao otvorene simpatije prema "direktnim udarcima" s vlasti. Samoosumnjičeni su se sami oglasili: SNS-ov ministar rudarstva Milan Bačević se nije prepoznao u tome, ministar ekonomije Saša Radulović takođe. I dok ministarka nije htela da navede koji to ministar u inostranstvu ne nastupa u skladu s Vladinom politikom, ističući da je mnogo važnije da se ukaže da su ministri u Vladi Srbije dužni da sprovode zvaničnu politiku, šta god lično mislili o nekoj odluci – SNS je o svemu ćutao i spremao se za nove izbore.

Jedan od prvih zadataka nove vlade, govorila je Zorana Mihajlović uoči raspisivanja poslednjih izbora, jeste reformisanje Srbijagasa. Dušan Bajatović kao direktor deo je problema u kojem se nalazi Srbijagas i, "prema mom mišljenju, ne može biti deo rešenja". Pošto je Bajatović, kako kaže, kočnica reformama, ministarka je najavila da će Srbijagas biti finansijski restrukturiran, ali da pored toga mora da se uradi i organizaciono reformisanje. Do tada nije postojala politička volja da se "Srbijagas" i ostala javna preduzeća reformišu, pa je ministarka smatrala da je upravo to bio još jedan važan razlog za vanredne izbore.

A onda su usledile optužbe Bajatovića na račun ministarke da je ona kočnica za izgradnju Južnog toka, što je zapravo politički uslov za uvođenje Evropske banke za obnovu i razvoj u poslove Srbijagasa, a sve to zajedno, po rečima Bajatovića, razlog je insistiranja Zorane Mihajlović na "restrukturiranju" te kompanije. U rasapu između Brisela i Rusije, a posle izbora, Srbijagas i dalje na svom čelu zadržava Bajatovića, resor energetike pripada takođe SPS-u, a Zorana Mihajlović kao stručnjak za energetiku postaje ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture. Sa nove pozicije, u junu ove godine opet izbacuje "vruću" izjavu da je očekivano to što je Evropska komisija tražila od Bugarske da se stopiraju radovi na Južnom toku zbog odnosa Rusije i Evropske unije i da Srbija mora da traži alternativni pravac za dotok gasa. Ubrzo, reagovao je i premijer Vučić rekavši da odluku o izgradnji Južnog toka donosi Vlada, a da Vlada nije zasedala. "Za nas teče sve kao što je i planirano, ako bude bilo kakvih promena, Vlada će doneti odluku i bićete o tome obavešteni", rekao je novinarima.

TRBUHOZBORENJE: U kvizu bi rekli, milion za onoga ko pogodi da li su izjave Zorane Mihajlović ishitrene ili pak namerno proturene u javnost da polete kao probni balon ili kao "puštena buva" u najtešnjem dogovoru sa premijerom. U intervjuu "Nedeljniku", pitanje novinara upućeno ministarki ticalo se upravo opaske da je Vučićev portparol i da govori ono što on neće da kaže. Usledio je odgovor: "Meni to ne samo da ne smeta, nego čak, naprotiv, može samo da mi prija. Kako da vam ne prija da budete portparol čoveka koji nije samo najpopularniji, nego je najvredniji u državi? Verujem u ono što Vučić radi."

Za to vreme, Vučić koristeći se tehnikom trbuhozborca ostaje zaštićen i bezbedan. On ne mora da izlazi iz milozvučnog tona i ne mora da razotkriva baš sve, sam će glas iz njegovog trbuha reći ono što treba da se čuje i da se zna. Biti glas iz Vučićevog trbuha koliko je mučna toliko je važna i nezahvalna uloga, ali ne i najgora. Ima i nižih.