Kao i na prethodnim izborima, i uoči budućih će se govoriti o tome koliko mlade (ne) zanima politika. Kada se govori o tome, neophodno je za početak napraviti razliku između (a)političnosti i građanskog aktivizma, odnosno drugih aktivnosti u službi očuvanja zajednice. Jer o aktivizmu mladih na društvenom i političkom planu svedoče mnogobrojne nevladine organizacije, kao i manji pokreti, neafirmisana udruženja i studentski parlamenti. Odbojnost prema izborima i aktivnom učestvovanju u politici kod njih proizlazi mahom iz nepoverenja u političke institucije, kao i iz straha od političke konfrontacije; obeshrabrenost i nedostatak vere u jačinu i valjanost sopstvenog glasa stvaraju političku apstinenciju. Konačno, činjenica da se ne izlazi u susret njihovim potrebama kod mladih rađa nezadovoljstvo i osećaj da ne interesuju državu.

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu, sedmi po redu Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), u fokus istraživanja, između ostalog, stavlja političku participaciju mladih, kao i njihov stav o politici i izborima. Kao jedan od faktora podozrivosti prema politici ističe se manjak uticaja mladih na donošenje političkih odluka, što je odgovor više od polovine ispitanika. Naime, tek nešto manje od jednog procenta ispitanika smatra da politički sistem u Srbiji u potpunosti pruža mladima prostor za donošenje odluka koje se tiču političke i društvene agende. Zatim, 76,4 odsto mladih je navelo da izbori u Srbiji nisu fer i pošteni. Osim nepoverenja u izborni sistem, još jedan od razloga što mladi nisu optimistični kada je politički život u pitanju jeste nepoverenje u političke partije i institucije. Zabeležena je manja zainteresovanost za politiku nego prošle godine, ali s obzirom na to da je prošlogodišnje istraživanje sprovedeno uoči i tokom izborne kampanje, ovakva statistika može da zavara. Takođe, istraživanje govori da gotovo polovina ispitanika planira selidbu u inostranstvo.

Rezultati Alternativnog izveštaja za 2023. godinu govore i da je prisutna najmanja podrška demokratiji otkako se u izveštaju postavlja pitanje o odnosu mladih prema istoj. Čak 60 odsto mladih je istaklo da državu mora da vodi jak lider, odnosno vođa, koga bi narod sledio. Ovakvi stavovi kontradiktorni su željama mladih da više učestvuju u političkim i društvenim odlukama i da se njihov glas jače čuje. Ono što se može uzeti kao važan faktor u formiranju postojećih stavova prema demokratiji jeste činjenica da tinejdžeri u Srbiji i nisu doživeli demokratiju u iole pravom obliku, već žive pod jednim hibridnim režimom, gde su snažne autoritarne tendencije horizont normalnosti.

Politika je za određen broj mladih postala stvar za izbegavanje, jer je u njihovim očima ona poligon za ostvarivanje ličnih interesa bez viših ciljeva i brige za opšte dobro. Kada se na politiku gleda kroz ovakvu prizmu, nije iznenađujuće što mnogo njih nema ambicije da bude politički aktivno. Sa druge strane, čestu kritiku o apatičnosti mladih poriče činjenica da je značajan procenat njih društveno aktivan. Izostanak odgovarajuće političke figure za koju bi glasali i nepoverenje u izborni proces, u prethodnim godinama uticali su na neke od mladih da na dan izbora ipak ostanu kod kuće. Mnogi i dalje smatraju da nisu adekvatno informisani ili dovoljno kvalifikovani za politički život. Diskurs koji nalaže da u ovoj zemlji stvari mogu biti samo gore i da je jedino ispravno rešenje odseliti se odavde, svakako nije idealna osnova za učestvovanje i delanje u korist društvenih i političkih promena. Ohrabrujuće je ipak što i dalje postoji ogroman broj mladih koji veruju u promene i deluju kroz studentske grupe, parlamente i nevladine organizacije.

Tako je, recimo, na protestnim skupovima “Srbija protiv nasilja” zapažen značajan broj mladih ljudi. Govornici na protestima bili su i studenti koji su u svojim javnim obraćanjima uputili osudu vladajućem režimu. Neformalna grupa “Studenti protiv nasilja” okuplja mlade ljude koji su nezadovoljni trenutnim stanjem u državi. Na pojedinim fakultetima Univerziteta u Beogradu osnovane su grupe studenata, a na protestnim šetnjama bi se sastali i nastupali zajedno. Ovo nije prvi slučaj da studenti tako izlaze na ulicu. Slično je bilo i na ekološkim protestima 2021, gde su bili prisutni mladi aktivisti sa porukama “Studenti čuvaju reke Srbije”.

Takođe, kampanja “Ide glas” realizovana je uoči opštih izbora u Srbiji 2022. godine. Glavni cilj je bio motivisanje građana da izađu na izbore i slanje poruke koja govori o jednakosti svakog glasa, bez obzira koju političku opciju podržavali. Karakteristika ove kampanje ogleda se u tome da su aktivisti isključivo mladi ljudi. Kroz stranačku neutralnost, studenti brojnih fakulteta podsticali su sugrađane na što veću izlaznost. Osim direktnim terenskim radom, mladi su kroz onlajn prostor promovisali političku participaciju i stvarali obrazovni sadržaj na temu izbornog procesa.