Otkako su se dočepali vlasti, Aleksandru Vučiću i njegovoj političkoj kompaniji, Srpskoj naprednoj stranci, uglavnom sve ide potaman. I sa Zapada i sa Istoka imaju podršku da u unutrašnjim poslovima rade šta god im padne na pamet kako bi učvrstili, tačnije zacementirali svoju moć. Novi-stari predsednik uspešno manevriše između Rusije i EU, šaljući poruku: vaš sam, ali razumite, moram da kalkulišem, ne smem zbog ove druge strane da ostvarim sve ono što sam obećao! To mu manje-više prolazi evo već deceniju. Posle globalne krize, a po naprednjačkom ustoličenju, u celom svetu je usledio ekonomski rast, što je doprinelo i rastu stranih investicija, kapitalnim projektima, lakim i brzim kreditima i usponu BDP-a u Srbiji, a što je opet omogućilo kreiranje Vučićevog imidža kao nekakvog ekonomskog čudotvorca. Novac pristiže sa svih strana, novokomponovana elita se bogati za narednih nekoliko generacija. I levi i desni uticajnici u Srbiji su se u velikoj meri pokazali potkupljivim, a on spreman da iz svog džaka izvuče koji svežanj za njih, da bi galamili ili ćutali, sluđivali građane po potrebi.

Čini se, međutim, da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji. Nova američka i nemačka administracija nisu mu odveć naklonjene, i tražiće način da ubrzaju rešavanje gorućih problema u našem regionu, uključujući tu i problem Kosova. U svakom slučaju, težiće da smanje ili otklone ruski uticaj na Balkanu. Ostaće mu, naravno, novac i “influenseri”, ali nije isključeno da ga i ovi potonji počnu lagano napuštati ako bude donosio ili odbijao da donese neke krupne odluke, koje se očekuju od njega. Izborna pobeda, ostvarena uz sve nepravilnosti koje je svet video otkako je višestranačja, oterao je u očaj veliki broj građana Srbije, ali je i njemu doneo – gorke plodove.

IZBORNA NOĆ

Mnogi su sa ciničnim osmehom slušali početak obraćanja 60-procentnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića u izbornoj noći, kada se požalio na to da je Srbija u nedelju “skrenula udesno”. Aludirao je autoritarni predsednik na to što su tri koalicije desnice (Nada, Dveri i Zavetnici) preskočile cenzus i ušle u parlament, ali je – biće – još više odašiljao kritiku svom vernom koalicionom partneru, Socijalističkoj partiji Srbije, koja je predizbornu kampanju u dobroj meri zasnivala na ljubavi prema Rusiji i Vladimiru Putinu. Smatra se da je upravo takva kampanja obezbedila SPS-u neočekivano dobar rezultat, kao što su rat u Ukrajini i rasplamsale proruske emocije srpskog življa ubacili u Skupštinu i ekstremiste koji nimalo ne skrivaju da podržavaju rusku agresiju na nezavisnu državu, pa i da se nadaju da se ona neće zaustaviti samo na Ukrajini.

Ciničan osmeh je posledica tragikomične situacije u kojoj se jedan prononsirani nacionalista, sa teškim ratnohuškačkim nasleđem, žali na “skretanje udesno”. A Srbija pod njegovom neprikosnovenom vlašću u protekloj deceniji skreće toliko udesno da se do besvesti vrti ukrug. Upravo mediji i javne ličnosti koji se nalaze pod nedvosmislenom i žestokom kontrolom njegove stranke, najviše su zaslužni za to što se godinama podstiču najniže nacionalističke strasti i mitovi, Zapad i demokratija predstavljaju, u boljem slučaju, kao pretnja Srbiji, a u gorem – kao esencija zla, a imidž Vladimira Putina kao velikog prijatelja našeg naroda i borca protiv svetske nepravde pažljivo izgrađuje. Vučić je najzaslužniji za moralni sunovrat našeg društva, čiji veliki deo (ponovo) podržava ratne zločine, ubijanje civila i bombardovanje gradova, kao što – na unutrašnjem planu – pozdravlja korupciju, razaranje institucija, krađu na izborima, gušenje slobode medija i satanizaciju političkih protivnika.

“Ako merimo učinke neoliberalne Vučićeve politike, netransparentnost njemu potčinjenih organa vlasti, servilnost u međunarodnim odnosima, odnos prema opoziciji, gušenje medija i građanskih aktivističkih pokreta, onemogućavanje promocije u javnom prostoru građanskih, demokratskih, levih opcija, ekspertskih inicijativa, brutalan odnos prema omladinskim i studentskim inicijativama, brutalno prebijanje građana, a otvaranje medija i ostalih promotivnih kanala za minorne partije desnice, od kojih su mnoge nastale u ‘predvorjima’ vlasti, onda možemo zaključiti da je najveća desničarska opasnost u Srbiji sam Vučić, njegova partija-pokret, i čitava plejada njihovih saveznika, okupljenih u koaliciju za beskrupuloznu eksploataciju vlasti i stanovnika ove zemlje”, kaže u razgovoru za “Vreme” politikolog Duško Radosavljević.

Ciničan osmeh na licima ljubitelja političkih prilika našao se – možda i pre svega – zbog neugodne situacije u kojoj se Vučić, kao veliki izborni pobednik, našao.

Upleo se, kažu, kao pile u kučine svoje “šibicarske” politike. Vodio je višestubnu kaoproevropsku politiku, a na unutrašnjem planu jahao na rusofiliji i nacionalizmu. Slao poruku građanima sličnu onim depešama za spoljnu upotrebu: znate, ja sam naš, nacionalista i navijač do guše, ali moram zbog ovih spolja da malo foliram, a u korist Srbije. Sada su stvari toliko eskalirale da će kanda morati da se opredeli – Zapad ili Rusija.

To, naravno, neće biti laka odluka. Vučić vlada narodom koji je većinom na strani Rusije, za šta je u dobroj meri on kriv, a pritisci Zapada posle izbora da uvede sankcije agresoru jako će osnažiti. Možda bi se on rado okrenuo Istoku, ali rizik je veliki. Spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom iznosi samo 5-6 odsto ukupnog uvoza-izvoza, dok je taj procenat sa EU – čak 65 odsto. Ako bi okrenuo leđa Zapadu, to bi za posledicu zasigurno imalo ekonomski kolaps Srbije, koja bi se mogla suočiti sa nekom vrstom zapadnih sankcija, postajući balkanska Belorusija. Po svemu sudeći, moraće da napravi vlast sa proruskim SPS-om, što će dodatno otežati njegovu situaciju. Najverovatnije je da će pokušati da i dalje vodi dvostruku politiku, da pokuša da ubedi Zapad da nije u mogućnosti ništa da učini jer mu desničari dahću za vratom. Kao dokaz, pokazivaće na antizapadne ekstremiste u parlamentu i na koalicionog partnera. Ali, teško da će naići na razumevanje.

“Kako nema reformi na evropskom putu više od tri godine, nema te zemlje u EU koja blagonaklono gleda na Srbiju kao zemlju demokratije, ljudskih prava, dobre ekonomije i životnog standarda. A oklevanje Srbije da uvede sankcije Rusiji zbog agresije u Ukrajini stvara i osećaj gađenja u mnogim evropskim metropolama”, kaže za “Vreme” Naim Leo Beširi, direktor beogradskog Instituta za evropske poslove.

VAĐENJE NA TVRDU DESNICU I SPS

Beširi kaže da je nastup Vučića u izbornoj noći, kao i sve što stari-novi predsednik radi, “dobro osmišljen performans s malo improvizacije, dosta narodnog folklora i različitih poruka za unutrašnje i spoljno tržište”. Sa jedne strane, poručuje Lavrovu da se nije uplašio ruskih pretnji, i da zna za “ruske dilove” sa krajnjom desnicom i SPS-om. Poručio je i da će sve držati u neizvesnosti do poslednjeg zakonskog roka za formiranje vlade, ljut jer nije uspeo da smanji rejting SPS-u i što je ova stranka ponovo u dobroj meri neizbežna za formiranje vlasti u Srbiji i Beogradu.

“Ipak, očekivati da će doći do drastičnog zaokreta ka Zapadu iluzorno je, iako se tome nadamo čitavih deset godina. Jedno je jasno, novo istorijsko ‘njet’ Rusiji se ne može poručiti sa socijalistima na vlasti, a da ih Vučić izbaci iz vlasti, izlaže se velikom riziku brzih prevremenih parlamentarnih izbora. Ukoliko se ipak predsednik odluči za neke poteze koji će značiti raskid sa Rusijom, kao što je potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom, to ćemo najpre saznati po tome što će Srpska pravoslavna crkva početi da organizuje litije po gradovima, potpomognute iz Moskve”, kaže Beširi.

Bivši premijer Vojvodine i dugogodišnji visoki funkcioner Demokratske stranke Bojan Pajtić kaže, međutim, da su Vučićeve postizborne “žalopojke” upućene pre svega Zapadu. Tri desničarske koalicije koje su ušle u parlament, a na štetu SNS-a, posledica su toga što je Srbija podržala teritorijalni integritet Ukrajine i u Skupštini UN glasala za osudu agresije Rusije, dodao je on.

“Vučić će političarima iz EU i SAD mahati ispred nosa ovim rezultatima upozoravajući da će, ako ga spolja budu previše pritiskali da preduzima nepopularne poteze prema Putinu, smeniti oni kojima je Putin još bliži srcu. Prećutaće, naravno, da desničarski (često šovinistički) narativ već deset godina na vlasti potenciraju on, njegovi saradnici i većina medija u Srbiji koji se utrkuju u podaništvu. Što se SPS-a tiče, Vučiću se, s obzirom na srodnost njihovih biračkih tela, više isplati da ih drži uz sebe i da – kada pritisci u odnosu na situaciju u Ukrajini postanu intenzivniji – upire prstom u njih kao potencijalne krivce za rusifikaciju srpske spoljne politike”, kaže Pajtić.

SAD I EU NAJVEĆA OPASNOST ZA VUČIĆEVU VLAST

Politikolog i novinar Boris Varga podseća da je politička scena Srbije pod dominacijom nacionalističke ideologije i rastućih antizapadnih raspoloženja, a Srpska napredna stranka takva raspoloženja i vojne traume iz 90-ih veoma uspešno eksploatiše. Po njemu, stranka koja je “nastala od odbeglih srpskih radikala” uspešno polit-tehnološki podržava i stvara tvrđu desnicu, ne samo kako bi je kontrolisala, već da se u političkom spektru za potrebe EU predstavi kao konzervativna, umereno nacionalistička. Varga kaže da je rat u Ukrajini oživeo u Srbiji stare teme i rane o izgubljenim ratovima devedesetih i revanšistička raspoloženja kod srpskih birača, a to su teme na kojima su bivši radikali i nastali. Međutim, po njemu, stvari su se malo otrgle kontroli, pa na ovim izborima SNS po prvi put nema parlamentarnu većinu. Rat u Ukrajini više je išao naruku Vučićevoj predsedničkoj kandidaturi nego njegovoj stranci, a anti-NATO i antizapadna histerija u srpskim medijima pomogla je malim nacionalističkim strankama i koalicijama da uđu u parlament. Varga smatra da Zapad neće više tolerisati politiku “vađenja na rusofilsku desnicu” i SPS.

“Putin je u inostranstvu verovatno najpopularniji upravo u Srbiji. To znači da Vučić, i da hoće, ne može sada tek tako da napusti brak sa carskom Rusijom. Istovremeno, sumnjam da je Vučić dovoljno veliki politički kockar, kao Putin, da zbog Rusije pokida ekonomske veze sa Zapadom. Vučić će i dalje pokušati da ispipava teren kako bi mogao da sedi ako ne na dve stolice, barem da se ne zamera previše ni Zapadu, ni Rusiji. To bi moglo biti u maniru naprednjaka, kao neko nedosledno usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, koje će biti pod pritiskom i sa stalnim traženjem prostora za manevar. Vučić je svestan da će Zapad morati da napusti stabilokratski odnos prema Srbiji i da, ako to bude potrebno, može brzo da izoluje njegov nedemokratski režim, koji je velikim delom i stvoren u Berlinu i Vašingtonu”, smatra Varga.

Politikolog Duško Radosavljević kaže da vremena koja su pred nama “neće biti dobra za Vučića”. Bajdenova Amerika mu nije naklonjena, što će pokazati aktivna uloga novog ambasadora Kristofera Hila. Dodaje da će Nemačka, dobrano uhvaćena u probleme oko Ukrajine, na Srbiji “malo više jačati mišiće”, a ostatak EU ga od ranije “ne miriše najbolje”.

“Biće mu teško da se dalje prenemaže pred Evropljanima sa svojim viđenjima problema i teškoćama koje mu prave opozicija i neodgovorni subjekti u zemlji. Pridodamo li tome efekte realne ekonomske krize, koja se sve više nadvija nad Evropom, i na koju je Srbija očigledno nespremna, biće dobrano isteran na čistac – sarađivati sa EU i SAD, ili odabrati blagodeti sibirske satrapije i transformisati se u Lukašenka. Putin mu je, kao i nizu istočnoevropskih i srednjoevropskih lidera, politički ideal, iako sam nije njegov miljenik. Međutim, njegova lična slabost mu verovatno neće dozvoliti da radikalno raskine savez sa Zapadom. Ipak, najveće pare u Srbiju stižu još uvek iz EU, dok mu stil vladavine najviše podseća na ‘proizvođača mraza iz Kremlja’, i izgleda da mu je on i najdraži i najbliži. Ako dođe do usklađivanja politike Srbije i EU, to će biti rezultat velikih pritisaka”, kaže on.

Pajtić smatra da Srbija uopšte nema izbor i da će vrlo brzo morati da harmonizuje svoju politiku sa EU. “Kada je rat u pitanju, politika sedenja na dve stolice je teško izvodljiva. SNS kontroliše gotovo sve medije u zemlji, i oni će čak i sankcije prema Rusiji relativno lako amortizovati među svojim biračima. Vučić ne želi da prođe kao Milošević. U ovako kritičnim situacijama, kao što je rat na istoku Evrope, ‘odigravaće’ na kartu onih koji su potencijalno najveća opasnost po njegovu autoritarnu mafijašku vladavinu, a to su SAD i EU”, kaže on.

Beširi, međutim, upozorava da bi jasnim okretanjem ka Zapadu Vučić “rizikovao sopstveni život”, jer je u Srbiji Putin popularniji čak i od njega, koji osvaja 60 odsto glasova.

REGIONALNI IZAZOVI

Boris Varga, koji je dugo živeo u Ukrajini i pomno prati aktuelna dešavanja u ovoj državi i reperkusije ruske agresije na svetske političke prilike, smatra da će odnos Zapada prema Balkanu, pa samim tim i nivo pritiska na Vučića za rešavanje kosovskog problema i političke krize u Bosni i Hercegovini, umnogome zavisiti od razvoja ukrajinske krize. Za sada je Zapad zaokupljen Ukrajinom, ali ako se ova kriza prenese na Balkan, pritisci na Vučića i region će rasti.

“Kosovo i BiH ostaju nerešeni problemi iz devedesetih, a njihova politička i bezbednosna stabilnost može da zavisi od rezultata rata u Ukrajini. Treba imati u vidu da je Putin spreman da se služi svim metodama da oslabi Zapad, pa i da izaziva političke krize na ovim područjima. Ruska agresija na Ukrajinu najverovatnije će biti povod da Zapad sa Balkana potisne ne samo ruski već i kineski ekonomski i politički uticaj. Ako Putin bude vojno poražen u Ukrajini, to će ubrzati potiskivanje ruskog faktora sa Balkana. Ali ako Putin bude napredovao u ruiniranju i osvajanju Ukrajine, u regionu Zapadnog Balkana će rasti revanšistička raspoloženja”, kaže Varga.

Beširi smatra da će Vučić, kada se govori o regionalnim prilikama, pokušavati da zadrži status quo, odnosno da će i dalje pokušavati da glumi faktor stabilnosti. Nastaviće da ignoriše rat u Ukrajini, očekujući da će on biti završen dok se vlada ne formira i pritisak iz EU ne popusti. Deklarativno će biti za dogovor s Prištinom, dobrim odnosima sa Sarajevom i Podgoricom, a istovremeno će delati suprotno deklarativnim porukama. Govoriće o manje kontroverznim temama kao što su ekonomija, regionalno povezivanje, infrastruktura i Otvoreni Balkan.

“Međutim, takvu poziciju neće moći dugo da zadrži. Ako se ne odluči za hrabar i vizionarski iskorak ka istinskim reformama i članstvu u EU, ako ne uvede sankcije Rusiji, ako ne potpiše ugovor sa Prištinom, ako se ne odluči za članstvo u NATO-u, ako Srbija nastavi istim putem, da podgreva ratnohuškačku retoriku, mi srljamo u nestabilnost, rat i siromaštvo”, smatra Beširi.

UDAR EKONOMSKE KRIZE

Svet se suočava sa ozbiljnim turbulencijama i velikim promenama u ekonomiji, koju prati neizvesnost usled globalne inflacije i rata u Ukrajini. Ekonomista Dušan Dobromirov upozorava, u razgovoru za “Vreme”, da su svi svetski ekonomski trendovi veoma nepovoljni usled velike količine novca koja je preplavila finansijska tržišta i uzrokovala inflaciju tražnje, što je prisililo centralne banke širom sveta na povećanje kamatnih stopa. Pandemijski zastoji u proizvodnji i blokade poremetili su globalne lance snabdevanja, pa je i to uticalo na ekonomsku efikasnost. Na navedene velike probleme nadovezale su se posledice rata u Ukrajini i sankcije Rusiji. Na veliku neizvesnost utiču i svakodnevne promene u odnosima velikih sila i međusobne sankcije.

“Srbija, kao ekonomski mala država, može samo pomno da prati dešavanja i prilagođava se. Mada postoje određene inicijative da se smanji energetska zavisnost od Rusije i da se diversifikuje nabavka energenata, takva mogućnost ne postoji u slučaju ‘nabavke’ sredstava i zaduživanja. Drugim rečima, Srbiji su potrebni američki dolari da plati naftu i gas, bilo da energenti dolaze iz Rusije ili iz arapskih zemalja. Ovde treba dodati da su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije zemlje EU i da će se kriza i recesija u Evropi odraziti na smanjenje razmene. Ovo su efekti koji bi zadesili bilo koju i bilo kakvu vlast, ali od njene umešnosti zavisi nivo budućih problema”, kaže on.

Dobromirov dodaje da trendovi porasta cena, pada zaposlenosti i povećanja zaduženosti već postoje, kao i da će se nastaviti. “Na primer, kada auto-industrija zapadne u probleme i smanjuje proizvodnju, tada smanjuje i narudžbine kablova, sedišta i guma, pa to osete njihovi dobavljači. Već smo to videli na primeru zatvaranja pogona Lira u Novom Sadu. Deluje mi da će novonastale probleme stara-nova vlast iskoristiti da argumentuje svoje ‘rudarske’ dogovore koji su bili pauzirani do posle izbora”, dodaje on. Zaduživanje Srbije će se, po njemu, neminovno nastaviti, ali se velike investicije, osim u rudarstvu i preradi rude, teško mogu očekivati. “Kada je kriza, steže se kaiš – ne planiraju se novi troškovi”, dodaje Dobromirov.