Od januara 2001. godine, kada je tadašnja ministarka Kori Udovički pokrenula Program toplifikacije 21.000 stanova, u mnogim beogradskim stanovima "kaljave" ili TA peći, preostale iz vremena pod sankcijama, više nisu u funkciji ili služe kao dodatni izvor grejanja u predsezoni. Prošle godine je JKP Beogradske elektrane sklopio 7500 ugovora sa građanima, dok je ove godine na daljinski sistem grejanja priključeno još osam do devet hiljada domaćinstava. Prema rečima Vladana Markovića, generalnog direktora JKP-a Beogradske elektrane, taj trend se nastavlja.

"Kako bismo spremno dočekali nastupajuću grejnu sezonu, u Beogradskim elektranama sada radimo najveći remont svojih postrojenja od osnivanja, pre 40 godina. Radimo remont svih sedam kotlova na Novom Beogradu i dva kotla na Konjarniku. Imamo još dva kotla koja od 1997. godine nisu u funkciji – jedan je na Mirijevu, a drugi na Miljakovcu", kaže generalni direktor JKP-a Beogradske elektrane.

"VREME": Da li će kapaciteti Beogradskih elektrana moći da prate tako velik broj priključaka?

VLADAN MARKOVIĆ: Već imamo kritična mesta i sada smo u fazi izrade studije opravdanosti ugradnje dva kotla na Novom Beogradu i Voždovcu. S obzirom na tako velik broj priključaka, Skupština grada bi trebalo da pomogne Beogradskim elektranama, jer mi nismo naplatili participaciju od priključenih građana za povećanje instalisane snage u toplotnim izvorima – znači dogradnju novih kotlova. Kritična mesta su Novi Beograd i Voždovac, s tim što bi se novim kotlom na Novom Beogradu rasteretila toplana Dunav i Konjarnik, a nove potrošače bismo priključili na ta dva kotla. Mi smo na granici kapaciteta i moramo da obezbedimo konzum za nove potrošače koji su sve više zainteresovani za daljinski sistem grejanja. Veoma nam je bitno da se u toku ove godine ugovori izgradnja tih kapaciteta, jer izrada kotlovskih jedinica i njihova ugradnja u toplane traje jednu do dve godine. Nemamo vremena za gubljenje i trebalo bi skrenuti pažnju gradskim vlastima na to.

Najavljeno je i da će građani uskoro plaćati grejanje po novom tarifnom sistemu naplate stvarno utrošene toplotne energije u okviru projekta modernizacije. Šta to znači?

Grad Beograd je uzeo kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i po tom kreditu se gradi oko 700 predajnih stanica u okviru projekta modernizacije. Šta obuhvata modernizacija? Do sada je cena grejanja zavisila od površine stana (plaćanje po kvadratnom metru), dok je u poslovnim prostorima bila obavezna ugradnja kalorimetara koji mere utrošenu toplotnu energiju. Modernizacija znači da ćemo svakom potrošaču omogućiti da plaća grejanje na osnovu onoga što je stvarno potrošio. Pretpostavljamo da će tu biti problema na nivou zgrade u kojoj ima više potrošača – ko je više štedeo, a ko manje i koliko ko treba da plati. Na Zapadu to nekako funkcioniše zahvaljujući hausmajstorima u zgradama.

Ako budemo plaćali grejanje na osnovu stvarne potrošnje, da li to onda znači da će temperatura u svim beogradskim stanovima biti približno jednaka, tj. da jedni neće držati otvorene prozore jer im je vruće, dok drugi sede u kaputima?

Modernizacija obuhvata dva elementa: kalorimetar i motorni ventil koji kroz predajnu stanicu propušta toplu vodu koja je potrebna jednoj zgradi. U ranim jutarnjim časovima, kad je hladno, ventil je maksimalno otvoren, a kasnije voda ide na druge predajne stanice. Sada to još nije uravnoteženo u okviru celokupnog sistema daljinskog grejanja i zato se dešava da voda "beži", pa pojedini građani imaju veću temperaturu u stanovima, dok je u drugim stanovima hladno.

Napomenuli ste da će Zemun biti probno grejno područje u kojem će se testirati efekti novog tarifnog sistema.

Planirali smo da grejno područje toplane Zemun, sa svojih 89 podstanica, bude obuhvaćeno pilot-projektom merenja stvarno utrošene toplotne energije, a nakon toga modernizovaćemo i ostala grejna područja. U okviru dve donacije nemačke KWF banke u 900 podstanica na području Novog Beograda ugrađeni su merači, a da bi se zaokružilo celo područje potrebno je ugraditi merače na još 300 podstanica. Međutim, Nemci više neće da daju donacije, već nude kredit sa relativno povoljnom kamatom, ali traže da Republika bude garant, a ne Grad. Tu je nastao zastoj… Između ostalog, nije povučen ni ceo iznos kredita koji je grad dobio od EBRD-a, tako da se čitav posao prolongira što nije dobro, jer neko plaća kamatu na nepovučena sredstva. Tender je bio i najjeftiniju ponudu je dala Slovačka energetska strojarna (SES). Hteli smo s njima da definišemo neke delove ponude, što nam je i dozvolila Evropska banka za obnovu i razvoj. Međutim, grad je odustao, ne znamo zašto.

U Beogradu skoro da ne postoji ulica koja nije raskopana zbog toplovoda ili vodovoda, što nekim građanima smeta pogotovo ako se ista ulica nekoliko puta prekopava…

Posla bi bilo mnogo više da možemo brže da dobijemo građevinske dozvole. Imali smo sastanak u Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, i saznali smo da oni nemaju dovoljno ljudi koji rade na davanju građevinskih dozvola, tj. imaju samo jednog čoveka. I šta se onda dešava? Na primer, Beograd put završi neke radove i asfaltira ulicu, a mi tek nakon dva meseca dobijemo dozvolu pa raskopavamo tu istu ulicu, a zatim se ona opet raskopava zbog telekomunikacija, vodovoda, kablovske… I sve to u toku jedne godine.