Tristotinak građana Beške smrzavalo se čitavih sat vremena pored mosta na Dunavu, u nedelju 17. februara, držeći transparente na kojima je pisalo "Veljo, Gulivere – spusti most" i "Hoćemo most po meri čoveka". Razlog ovog čeličenja na vejavici bio je protest zbog namere Ministarstva za kapitalne investicije da na tom mestu sagradi još jedan most, sličan postojećem, familijarno nazvan "blizancem". Meštanima naselja u ovom delu Podunavlja više bi odgovarao jedan manji most, koji bi saobraćajnom petljom spojio autoput E-75 sa obalom reke, a sve zbog razvoja turizma i saobraćaja. Nema ko od njih u nedelju nije zamišljao, stojeći pored spomenika obnovi naše domovine nakon NATO razaranja, kako kraj Dunava a baš ispod mosta niču hoteli, restorani, sportski tereni… A ako vlasti sagrade još jednu ovakvu grdosiju, visoku 60 metara, razvitka regiona biti neće. Silni potencijali, turistički i privredni, ostaće neiskorišćeni.

Ideju za ovaj protest dao im je, još onomad, Milan Korica, inženjer zemunskog projektnog biroa KORNY. "Naš projekt predviđa most koji je sličan postojećem, ali niži za 20 metara i kraći za kilometar. Most bi bio pomeren 50 metara nizvodno, tako da njegova izgradnja ne bi ometala rekonstrukciju starog mosta, a koštala bi oko 25 miliona evra, dakle upola manje. Pored toga, niži most omogućio bi spajanje Dunava i koridora 10, što bi doprinelo razvoju turizma i privrede", kaže Korica. On je organizovao prezentaciju svog projekta u Mesnoj zajednici Beška, i pokrenuo lobi pri Privrednoj komori Srbije kako bi što više ljudi ubedio da je njegov projekt najbolji. Međutim, zaboravio je da napomene da je konkursni projekt njegovog preduzeća podrazumevao kopanje 700 metara tunela sa sremske strane, a zamišljena je izgradnja nižeg mosta na samo pet metara od postojećeg. Morbidnim idejama o padu nekog vozila sa višeg na niži most malo ko je želeo da se bavi. Sada su se zemunski projektanti predomislili, pa zagovaraju izgradnju mosta 50 metara nizvodno, gde nema opasnosti po most, a nema ni brega kroz koji bi trebalo kopati. Ipak, takav projekt biro KORNY nije priložio žiriju konkursa iz 2002. godine.

Prethodno rukovodstvo Direkcije za puteve Srbije (DZP) raspisalo je u maju 2002. godine konkurs za izradu Proširenog generalnog projekta, čiji je cilj bio "dobijanje najpovoljnojeg rešenja za most kod Beške". Uslovima konkursa predviđeno je da projekt podrazumeva most "blizanac", sličan postojećem, kao i da članovi žirija i njihovi saradnici nemaju pravo učešća na konkursu. Prva nagrada dodeljena je projektu instituta CIP i danske firme COWI. Nagrađen je i projekt firme KORNY iz Zemuna, dok su otkupljena još tri projekta. Manja je bruka žirija nepoštovanje rokova za izbor nagrađenih radova, a mnogo je problematičnija bila odluka da se prva nagrada dodeli projektu na kom je radio i Bratislav Stipanić, stručnjak CIP-a i dugogodišnji saradnik akademika Nikole Hajdina, predsednika tadašnjeg žirija. Sam Hajdin je, u ranijim izjavama, Stipanića naveo kao saradnika na projektu mosta preko Visle u Poljskoj i rekonstrukciji Mosta slobode u Novom Sadu. Zanimljiv je i podatak da dansko-mađarski konzorcijum COWI-Utiber nadgleda popravku Mosta slobode. Nikola Hajdin kaže da je "tom slučaju odavno rekao ‘do viđenja’, to je ‘mrtva stvar’, a ako neko misli da je oštećen, neka se žali DZP-u i ministru Iliću". Milan Jovičić, arhitekta portugalske firme GRID, čiji je projekt nakon konkursa otkupljen, kaže da nema kome se nije žalio – premijeru, ministru, direktoru DZP-a, državnom tužiocu, ali da ni od koga nije dobio odgovor. Milan Korica podneo je žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača, ali je odustao od daljeg "gonjenja stvari" kada je shvatio da taksa na žalbu iznosi 40.000 dinara.

Predviđena cena izgradnje mosta prema prvonagrađenom rešenju bila je oko 35 miliona evra. Daljom razradom projekta došlo se do 45 miliona evra početkom ove godine, što je duplo skuplje od optimalne cene, kako tvrdi Milan Jovičić. Da je za izgradnju mosta kod Beške dovoljno najviše 25 miliona evra tvrde i Milan Korica, koji preporučuje svoj niži most, kao i novosadski inženjer Bratislav Karadžić, takođe jedan od učesnika konkursa. Bez obzira na te tvrdnje, Vlada Srbije zatražila je od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kredit od 54 miliona evra, koji će biti utrošen na izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg mosta.

Nakon buke u javnosti koju su podigli nezadovoljni učesnici konkursa, u aprilu prošle godine Direkcija za puteve odlučila je da konkurs iz 2002. gurne pod tepih. Obrazovana je Stručno-ekspertska komisija, čiji su članovi za samo šest dana izradili Projektni zadatak za tender koji je raspisan avgusta prošle godine. Nagrađeni učesnici konkursa iz 2002. godine sumnjaju da je kompilacijom tih radova stvorena osnova za sadašnji Projektni zadatak, čime su im ugrožena autorska prava. U tenderskom pozivu se četiri nezavisna posla (izrada svih projekata novog mosta, gradnja, izrada projekta sanacije postojećeg mosta, izvođenje radova sanacije) spajaju u jedan megaprojekt. Na taj način se, smatraju stručnjaci, smanjuje konkurencija i povećava cena izvođenja radova.

Kapitalni ministar Velimir Ilić izjavio je u vezi s tim da Rumuni i Bugari ubrzano rade na izgradnji konkurentskog mosta, koji poput našeg koridora 10 povezuje Evropu i Balkan, da nemamo više vremena za svađe i sudske procese, te da moramo brzo da delamo. Tender kojim će izvođač radova biti odabran trebalo bi da bude okončan u prvom kvartalu ove godine, kada će biti poznata i cena mosta. Nadležni u DZP-u najavljuju početak radova tokom leta, ali uz napomenu da je to "optimistička prognoza".