Oli Ren, evropski komesar za proširenje, došao je u Beograd da razgovara sa Borisom Tadićem, Vukom Draškovićem, Miroljubom Labusom, Vojislavom Koštunicom, Filipom Vujanovićem, Milom Đukanovićem, Svetozarom Marovićem i Rasimom Ljajićem. Za većinu sagovornika to je prvi susret sa evropskim komesarom koji se, koliko je poznato, do sada nije bavio pitanjima Srbije i Crne Gore. Razgovori, dakle, moraju imati karakter međusobnog upoznavanja i, kako je već previše glasno najavljeno, uslovljavanja.

To je prvi susret posle prebacivanja Srbije i Crne Gore iz nadležnosti evropskog resora za spoljne poslove u nadležnost resora za proširenje, što se tumači kao znak napretka.

Renova poseta pada pred šesti sastanak Unapređenog stalnog dijaloga Evropske unije sa Srbijom i Crnom Gorom, koji će se održati u Beogradu 27. i 28. januara 2005. godine. Tom prilikom raspravljaće se o tehničkim pitanjima pre finaliziranja i objavljivanja (negde na proleće) Studije o izvodljivosti integracije sa Evropskom unijom. Treba da se razmotre ključna pitanja u politici, u ekonomskom, trgovinskom, i drugim sektorima.

Studija izvodljivosti je obično analitički materijal na četrdesetak stranica kojim se ocenjuje zemlja koja se posmatra, odnosno njen sveukupni kapacitet (ekonomski, politički, demokratski i institucionalni) da postane pridruženi član EU-a. Studiju pišu briselski doktori, a naši uglavnom odgovaraju na pitanja. Usvojena Studija izvodljivosti zemlju uvodi u proces pregovora za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Vlada Srbije je 13. januara 2005. odredila svoj tim za pregovore sa Evropskom unijom. Šef tima je potpredsednik vlade Miroljub Labus, a čine ga ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, ministar privrede Predrag Bubalo, ministar finansija Mlađan Dinkić, savetnik premijera Slobodan Samardžić i sekretar Kancelarije za pridruživanje EU-u Radmila Milivojević.

U proteklom periodu bilo je inače nekoliko pozitivnih vesti o odnosima sa svetom – Beograd se sporazumeo s MMF-om i Svetskom bankom. Iz EU-a je došao još jedan signal – ublažavanje viznog režima za studente.

Važan signal za Beograd je bilo to što su 21. decembra 2004. Evropska unija i Srbija parafirale Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima koji će biti zaključen u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja Srbije sa EU-om, a stupiće na snagu u prvoj polovini 2005. godine. To je prvi sporazum koji je Srbija sa Evropskom unijom zaključila na principu tzv. dvostrukog koloseka.

Evropska komisija od 1. januara ukida kvote na uvoz tekstila iz svih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije. Bez ovog sporazuma naši tekstilci bi se našli u nepovoljnom položaju u odnosu na druge izvoznike, s obzirom na to da Srbija još nije regulisala članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. To bolno mesto pritisnuo je američki ambasador u Beogradu kada je za srpsku Novu godinu na konferenciji za novinare pomenuo da će delimično zamrzavanje američke pomoći zbog nesaradnje s Hagom uticati i na regulisanje odnosa sa STO-om. Diplomatske provere pokazale su da je ambasador malo pojačao doživljaj te da Vašington ipak neće ometati regulisanje odnosa sa STO-om.

Posle razgovora sa potpredsednikom srpske vlade Miroljubom Labusom, Ren je ocenio da je Srbija i Crna Gora blizu pozitivne Studije izvodljivosti i da jedinu prepreku u nastavku procesa priključenja Uniji predstavlja saradnja s Haškim tribunalom, da Srbija mora da učini ne simboličan, nego značajan napredak u toj saradnji. Neki izveštaji kažu da je tražio da to bude ili odmah ili za nekoliko nedelja. Ukoliko se prevaziđe ta poslednja prepreka na putu ka EU-u, Ren je obećao da Srbija do 2012. godine može ponoviti "slovački scenario" priključenja po ubrzanoj proceduri.

Evropski komesar za proširenje je inače ocenio da je Srbija centar regiona i da je do sada učinila veliki napredak na ekonomskom planu, ali da je nedostatak političkog konsenzusa u zemlji doveo je do toga da Srbija značajno zaostaje u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku.

DRŽAVA I EVROPA: Pitanje je da li taj nedostajući konsenzus evropski faktori uvek pospešuju ili ga, naprotiv, otežavaju.

Izrada evropske "fizibiliti" studije je odavno počela, ali je rad na njenoj finalizaciji bio prekinut najviše zbog toga što Srbija i Crna Gore nisu mogli da se dogovore o pedesetak neusaglašenih carinskih stopa i još nekim elementima jedinstvenog tržišta, kao i oko pitanja u vezi sa osetljivim proizvodima i sa tzv. prelevmanima.

Posle dugih pregovora i briselske arbitraže ( i razrešavanja šećerne afere), proteklog leta definisana je takozvana formula dvostrukog koloseka, kojom je predviđeno da se ekonomski sistemi Srbije i Crne Gore samostalno prilagođavaju evropskim okvirima, ali da se na kraju potpiše jedan ugovor o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Savet za evropske integracije Srbije i Crne Gore je prošle jeseni bio arena u kojoj su se zapravo lomila koplja oko toga da li će i kako će na tom evropskom putu dalje egzistirati ta zajednička država na dva koloseka.

Od pojedinih crnogorskih političara se moglo čuti da je Crna Gora talac Srbije, zato što je po njihovoj oceni na samitu NATO-a u Istanbulu, zbog nesaradnje s Haškim tribunalom i zbog insistiranja na tužbi protiv zemalja NATO-a, izostao prijem SCG u Partnerstvo za mir.

Iz Srbije je insistirano na slovu Ustavne povelje koje predviđa neposredne izbore u svakoj od članica i napisali su i usvojili novi zakon o tim izborima. Premijer Koštunica je očekivao da će Havijer Solana, kao supotpisnik Beogradskog sporazuma, izvršiti pritisak na crnogorsku stranu da se drži ustavnog slova. Solana je najavio dolazak u Beograd, a onda je taj dolazak odložio saopštivši da nisu sazreli uslovi. Ren u razgovoru s Đukanovićem nije uslovljavao crnogorsku Studiju izvodljivosti izborima. Tako je pitanje legitimnosti predstavnika SCG, inače važnih za evropski proces posle 1. marta 2005, ostalo otvoreno.

Potpredsednik Labus je na tu temu počeo da vrda tvrdeći: "Beograd može Podgorici da prebaci krivicu za kršenje Ustavne povelje, a Podgorica Beogradu za nepoštovanje Zakona o saradnji s Tribunalom u Hagu, te se ne može reći ko je veći ili manji krivac."

Do povećanja tenzije došlo je i zbog Kosova. Pregovori s Petersenom u Beogradu sveli su se na ovog puta usaglašenu poruku šefu UNMIK-a da kosovske Srbe ne muči isključenjem struje. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović u Briselu traži ravnopravnost Beograda u dijalogu o Kosovu, traži odgovor šta je u Planu vlade za Kosovo prihvatljivo a šta nije, da je neophodno da se zaustave provokacije kao što je izbor Haradinaja za premijera, isključenje Srpske pravoslavne crkve iz programa obnove crkava, potom isključenje struje kosovskim Srbima, a na kraju biranje za ministra u kosovskoj vladi čoveka koji ne može da bude predstavnik srpske nacionalne zajednice. U Savetu Evrope delegacija SCG izražava nezadovoljstvo zato što se predlaže formiranje suda za ljudska prava na način koji isključuje ingerencije Srbije na Kosovu.

Što se tehnologije pridruživanja tiče, neke političke pripreme su urađene. Skupština Srbije je 13. oktobra 2004. usvojila Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji u kojoj deklariše nameru Republike Srbije da u skladu sa svojim nadležnostima ispuni obaveze preuzete Deklaracijom sa Samita EU – Zapadni Balkan, održanog 21. juna 2003. godine, kao i Agende iz Soluna za Zapadni Balkan (Put ka Evropskoj integraciji). Skupština je konstatovala da polazi od člana 49. Ugovora o Evropskoj uniji (Ugovor iz Amsterdama), koji se odnosi na postupak i uslove prijema države koja je podnela zahtev za članstvo u Evropsku uniju.

Skupština je tada izrazila punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju, da poštuje prava čoveka i prava manjina, da ispuni sve međunarodne obaveze. Skupština je tada podržala stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi, a u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i međunarodnim obavezama.

Potpredsednik Labus je 3. decembra, po povratku iz zvanične posete Briselu gde je razgovarao sa visokim zvaničnicima Evropske unije, objavio da politika duplog koloseka počinje da daje dobre rezultate. U januaru je u Karlovcima izjavio da će Srbija dobiti pozitivnu Studiju izvodljivosti.

HAŠKI FOKUS: Onda je fokus političke pažnje u domaćoj javnosti u finišu te priče pomeren sa svih meandara evropske priče na haško pitanje – kao pitanje svih pitanja. Demokratska stranka poziva G17 plus, SPO i NS da zbog toga napuste vladu. U prvom krugu ove stranke to odbijaju.

Posle razmene "ljubaznosti" s Demokratskom strankom i poziva da se i ona priključi vladi radi ispunjenja evropske agende, G17 plus ipak počinje da preti da će izaći iz vlade. Najavio je da će posle 27. januara pred svoj Glavni odbor postaviti pitanje opstanka u vladi, ako se ne dobije pozitivna ocena o Studiji izvodljivosti. Potpredsednik Labus, glavni pregovarač sa Evropljanima, pojačavao je pritisak na premijera Koštunicu da mu izručenjima haških optuženika olakša posao na početku pregovora.

Usledile su, naravno, spekulacije da li će Koštuničina vlada pasti ako uhapsi i izruči tražene generale, pa izgubi podršku SPS-a; ili će pasti ako ih ne izruči, pa izgubi podršku G17 plus. Pošto je DS u međuvremenu zatražio da vlada smeni ministra pravde Stojkovića i ministra policije Jočića, smanjila se i teorijska verovatnoća da bi DS mogao da da "rezervnu podršku".

Velimir Ilić iz Nove Srbije je izrazio nadu da će pitanje uskoro biti rešeno i obavestio novinare da traju konsultacije o zakazivanju sednice vlade o haškom pitanju. Pitanje je da li se može očekivati neki spektakularni obrt za Svetoga Savu 2005, kao za Vidovdan 2001. Opozicija bi volela da Koštunica uhapsi bolesnog generala i na Svetog Savu ga izruči haškom tužiocu, ali to teško da se može desiti. Koštunica je na spoljne pritiske do sada (slučaj Pavković) uglavnom reagovao tako što bar odloži inače spremnu odluku, da bi pokazao da je otporan na pritiske. Na američku poruku odgovorio je preko posrednika da njegova vlada svoje obaveze ne vezuje za materijalnu pomoć.

Koštuničin DSS je u ponedeljak 24. januara saopštio da ocene u javnosti da je baš ova nedelja za Srbiju presudna nisu tačne – da je rok za skidanje haškog bremena i za prihvatanje Studije izvodljivosti kraj prvog kvartala, dakle april–maj ove godine, da je DSS i dalje ubeđen da će u najskorije vreme uslediti dobrovoljna predaja generala Lukića i drugih optuženih, te da stabilnost Koštuničine vlade u ovoj godini neće biti dovedena u pitanje.

DSS očito stoji na stanovištu da još ima malo vremena za testiranje svoje formule o dobrovoljnoj predaji haških optuženika. Taj rok očigledno ne teče do sastanka s tehničkom komisijom 27. januara, ali ni do samog datuma završetka Studije izvodljivosti. Posle razgovora s Renom, Koštunica je najavio da očekuje nove predaje haških optuženika, a malo je verovatno da će se uskoro saopštavati nešto drastičnije.

S druge strane, pošto je Studija izvodljivosti ipak u izgledu, teško bi se moglo očekivati da G17 plus i realno ima interes da izađe iz vlade usred tog procesa. Ova stranka i potpredsednik Labus lišili bi se važne uloge u misiji koju smatraju važnom. Padom vlade stvorio bi se vakuum koji bi morao da se produži u izbornu kampanju i tri meseca ne bi bilo adrese kojoj bi mogla da se uruči evropska studija.

DSS, inače, ne može da se odluči na beskrajno odlaganje haške obaveze, bar ne preko termina u kome treba da se usvoji Studija. Skidanje Srbije sa evropskog koloseka bi u srpskom vagonu stvorilo teško stanje i gubitak perspektive i na Koštunicu bi u tom slučaju pala veoma velika krivica.

S treće strane, Koštunica može biti nezadovoljan ponašanjem G17 plus kad je u pitanju Kosovo i održanje državne zajednice, a to su teme koje je on u novogodišnjim porukama stavio dosta visoko, možda i više od evropske agende. DSS se za sada uzdržavao od prebacivanja koalicionim partnerima zbog kolebljivosti na tu temu, što ne znači da do toga neće doći ukoliko uslede žešće rasprave.

Najava da bi Koštunica mogao da napravi vladu s radikalima nije realistična, uprkos tome što i neki iz DSS-a time provokativno mašu (Šormaz). Prvo, da takvu vladu nije moguće sastaviti videlo se u januaru 2003. Drugo, neće radikali.

Koštunica će verovatno izbegavati i da se jače konfrontira s radikalima i socijalistima u trenutku kada još veruje da može obezbediti donošenje novog ustava. Iz G17 plus on je u toj oblasti upravo dobio signal suprotan od onog koji je proizlazio iz najave da Labusov G17 plus izlazi iz vlade. Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, inače kadar G17 plus, najavio je u utorak da će u narednih mesec dana Skupštini biti predočen predlog novog ustava, da je potrebno još samo malo vremena da Odbor za ustavna pitanja završi s prečišćavanjem teksta. Ustavni predlog grupe stručnjaka koje je oformio predsednik Srbije Tadić, predsednik Skupštine Marković je odbacio tvrdnjom da je Skupština jednoglasno odlučila da Odbor za ustavna pitanja predloži tekst ustava i da svako ko priča drugačije samo traži izgovor da ne ispuni svoje obaveze da se do ustava dođe.

Sve u svemu, realno bi bilo, dakle, očekivati da se u Srbiji nastavi političko iznurivanje dok se čvor nekako ne razreši.