Sa bojnog polja pažnja javnosti usmerena je ka nemirnim medijsko-propagandnim vodama. Sukob u selu Banjska na severu Kosova trajao je manje od jednog dana. Međutim, “odjeci i reagovanja” nastavljaju se i ove nedelje zahvaljujući novim detaljima iz istrage, izjavama sa svih strana i hapšenjem osobe koja je sama priznala da je odgovorna za događaje u Banjskoj – Milana Radoičića.

Ovaj Srbin iz Peći, star 45 godina, priveden je u utorak 3. oktobra, javio je MUP Srbije u najšturijem mogućem saopštenju:

“Dana 3. 10. 2023. godine policijski službenici Uprave kriminalističke policije izvršili su pretres stana i drugih prostorija kod lica Milana Radoičića kojem je određeno policijsko zadržavanje do 48 časova. Isti je uz krivičnu prijavu priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu.”

Kasnije je stigla i informacija sa saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu:

“U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu danas je saslušan Milan R. (45) zbog sumnje da je sa, za sada, više nepoznatih lica izvršio krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti.

Osumnjičeni je na saslušanju negirao izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret”, saopštilo je VJT. Nakon saslušanja tužilaštvo je predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva.

Tužilaštvo je saopštilo još nekoliko zanimljivih detalja:

“Milan R. se tereti da je od januara 2023. godine do 24. septembra oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći nabavljao iz Tuzle, Federacija BiH, koje mu je isporučivano na teritoriji Grada Beograda, najčešće na potezu Bubanj Potok – Vrčin, a koje je potom prenosio i skladištio na neutvrđenim lokacijama na teritoriji AP Kosova i Metohije, gde ih je skrivao u napuštenim objektima i šumama, pa je kao kolovođa grupe sa više NN lica, zajedničkim delovanjem i opšte opasnom radnjom 24. septembra izazvao opasnost za život ljudi u mestu Banjska na teritoriji AP KiM.”

IZRASTANJE U “GOSPODARA SEVERA”

Tako je čovek koji je nekoliko dana ranije bio označen kao “borac za slobodu”, i “neko kome bogatstvo nije važno ako nema slobode za Srbe na KiM”, dopao pritvora iako je prethodno dao izjavu “nadležnim organima”.

Radoičićev dobrovoljni odlazak u policiju i izjava usledili su nakon što je u petak 29. septembra njegov pravni zastupnik Goran Petronijević u beogradskom Medija centru čitao pismo javnosti u kome je on priznao da je organizovao i učestvovao u krvavom obračunu u selu Banjska 24. septembra ove godine.

“Ja, Milan Radoičić, od oca Rajka, rođen u Republici Srbiji, zbog mnogobrojnih spekulacija koje su se pojavile, obaveštavam javnost da sam zajedno sa sunarodnicima sa severa Kosova i Metohije dana 24. septembra došao na sever Kosova i Metohije, u selo Banjska. Razlog našeg vraćanja bio je da ohrabrimo srpski narod sa tog područja u pružanju otpora teroru kom je svakodnevno izložen. Obaveštavam sve dežurne progonitelje srpskog naroda, od Kurtija do mnogobrojnih inostranih pomagača, da sam lično obavio sve logističke pripreme za odbranu naroda, a ovaj čin nema veze sa mojim ranijim političkim angažmanom. O ovome nisam obaveštavao nikoga, ni vlast Republike Srbije, niti sam od njih imao bilo kakvu pomoć jer smo već tada imali različite stavove po pitanju otpora Kurtijevom teroru.”

Ovaj događaj bez presedana u kome se javno priznaje jedno ili više krivičnih dela, ostavilo je srpsku javnost bukvalno bez komentara. Naime, ljudi koji krše zakon obično ne drže konferencije za medije u kojima tumače svoja dela i ponašanje.

Razume se, Radoičić nikada ne bi rekao da je kriminalac niti bilo šta slično tome. On je sebe video onako kako je bio proteklih desetak godina predstavljan u javnosti kroz pisanje tabloida i medija pod kontrolom vlasti, kao i same vlasti u Republici Srbiji. Dok su mediji koji pokušavaju da na profesionalan način rade svoj posao, izveštavali godinama unazad o svim “mutnim poslovima” u koje je upleten ili mogao da bude upleten Radoičić, vlast ga je držala uz koleno, a promovisan je pre nekoliko godina i u potpredsednika Srpske liste, političke frakcije Srpske napredne stranke na Kosovu i Metohiji.

Pored toga što je bio direktno uključen u politički život i što se kao takav pojavljivao u institucijama Republike Srbije i zvaničnim državnim događajima, sedeo zajedno sa predsednikom Republike i članovima Vlade, i bio redovan na zasedanjima Skupštine kao gost na balkonu velike sale, Radoičić se godinama unazad bavio unosnim poslovima zajedno sa svojim glavnim partnerom Zvonkom Veselinovićem i uspeo da izgradi poslovnu imperiju koja vredi više stotina miliona evra.

Njih dvojica su postali glavni izvođači radova na infrastrukturnim poslovima u Srbiji i tokom godina su toliko narasli da poseduju više građevinskih kompanija, više kamenoloma i na stotine najskupocenijih mašina i kamiona neophodnih za izgradnju puteva po Srbiji. Paralelno sa tim poslovima koje može da vidi svako ko malo putuje po Srbiji, jer će sigurno naletati na kamione kompanija “Inkop”, “Nukleus”, “Novi Pazar put” (da pomenemo najveće), Radoičić i Veselinović su se bavili organizovanim kriminalom – kako je ocenjeno u prošlogodišnjem dokumentu Trezora Ministarstva finansija SAD. Tada su stavljeni i na crnu listu ove ustanove. Od tog trenutka kontaminirani su za sve koji bi mogli sa njima da posluju i, razume se, bili osuđeni da borave i rade samo unutar Republike Srbije.

Ako je Veselinović svih ovih godina ostao nevidljiv za širu javnost i dobro se čuvao da se nigde ne pojavi, da ne da bilo kakvu izjavu ili da javno bude doveden u vezu sa nekim događajima u Srbiji, Radoičić se aktivno “uključio u politiku”. To se videlo posle jednih od izbora na kojima je Srpska lista osvojila sve glasove Srba na Kosovu (kako je bilo predočeno javnosti), na onom čuvenom snimku iz Kosovske Mitrovice na kome Radoičić sa Markom Đurićem – sada ambasadorom u SAD – otvara šampanjac i u telefon skandira “Aco Srbine” Vučiću na uvo.

Radoičić, to će se s vremenom pokazati, imao je posebnu ulogu u disciplinovanju Srba, u postupku uspostavljanja kontrole, ali i u zajedničkim poslovima sa kosovskim Albancima, posebno onom s “dečanskom strujom” koju predvodi Ramuš Haradinaj. Od uspostavljanja potpune kontrole nad sudbinom i glasovima Srba na KiM, negde 2014, 2015. godine, Radoičić izrasta u gospodara Severa Kosova. Odnosno, u osobu čiji poslovi i dela tek treba da budu do kraja ispitani i razotkriveni.

DRŽAVNI LJUBIMAC

Ovaj novinar je više puta bio na Severu Kosova i svedok je da se ime Milana Radoičića nije pominjalo zalud i bez preke potrebe, nikada se ne izgovara glasno u javnosti, a više puta je čuo od lokalnih stanovnika termin “oni sa planine”. To je bila metafora za grupu Radoičića i Veselinovića i njihov boravak na Kopaoniku.

Na toj planini je 2011. godine “ona vlast” na čijem je čelu bio Boris Tadić uhapsila braću Veselinović koje je međunarodna zajednica prepoznala kao vinovnike incidenata na severu Kosova u leto 2011. godine u kojima je poginuo jedan nemački vojnik. Sada je poginuo jedan kosovski policajac “in the line of duty” – dok je obavljao svoju dužnost – i ta činjenica je pokrenula niz događaja i posledica čiji se kraj sada ne nazire.

Ono što može da se vidi jeste da je Radoičić posle niza pohvala na sopstveni račun, posle godina raskošnog života – cinici bi rekli na gradilištima – dopao zatvora u Srbiji. Sada je pitanje u narednim danima i nedeljama ko će i na kakav način odlučivati o njegovoj daljoj sudbini.

Ispada da je Radoičić za kratko vreme sam-samcat uradio nekoliko neverovatnih stvari: organizovao grupu naoružanih ljudi sa kojima je na sever Kosova prebacio silno naoružanje; izazvao mali rat u Banjskoj koji je odneo najmanje četiri života; oglasio se posle pet dana izbivanja i priznao delo koje je on video kao početak borbe protiv okupatora za razliku od većine sveta koja ga vidi kao teroristički čin. Još je važnije da je Radoičić preuzeo odgovornost, i čini se da je taj njegov požrtvovani čin odbrane Vlade i predsednika Srbije doveo do toga da ga mediji hvale i slave nekoliko dana, a da ga policija ne uhapsi baš odmah.

Šta sve režim u Srbiji nije govorio i saopštavao negirajući Radoičićev angažman. A kada je on sam priznao, onda su objašnjavali da je taj mini rat bio nužna odbrana od Kurtijevog terora, kako ga je i sam Radoičić u svom pismu kvalifikovao.

ZBORNO MESTO – KOPAONIK

U međuvremenu, policija je na Kosovu upala u objekte u vlasništvu Milana Radoičića – one koje ima u Severnoj Mitrovici kao i na jezeru Gazivode. To je iskorišćeno za dodatni medijski udar jer su pušteni snimci vile, koje se ne bi postideli ni ruski tajkuni na francuskoj rivijeri. Radoičić je tako od “čoveka sa ulice”, kako ga je opisao Vučić, brzo postao tajkun i bonvivan. Jasno je i da su mu brojni namešteni građevinski poslovi doneli zaradu koja je omogućila da se zida i na Gazivodama i na Kopaoniku. Inače, ova planina je poslednjih godina postala Meka za Radoičićeva i ulaganja njegovog partnera Zvonka Veselinovića.

Svi znaju za hotele Gorski i Grej (sakrivene iza romantičnog naziva firme Doli Bel), koji su za kratko vreme postali simboli luksuza i uživanja nove generacije srpskih bogataša i nove elite na jednoj od najskupljih planina u Evropi. Ove godine, Radoičić je ušao u novi projekat izgradnje još većeg hotela na lokaciji iza hotela Grej, a neposredno uz uspinjaču koja vodi iz centra na stazu Mali Karaman. Sve te investicije svega ostalog što su planirali da urade na planini Golija rezultat su neverovatne zarade koja je napravljena u okolnostima koje se ne mogu nazvati potpuno legalnim. I sve to je sada dovedeno u pitanje, ili može da bude dovedeno u pitanje, ako istraga protiv Radoičića dovede do ozbiljne optužnice ili primora Srbiju da ga prosledi pravosuđu Kosova.

Srbija je pod jednom vrstom pritiska, ali kako dani odmiču vidimo da je taj pritisak veći iz Evropske unije nego iz SAD. U danu kada je Radoičić uhapšen, nije se oglasio Vučić nego američki ambasador Hil, uvek spreman da pohvali i da potera stvari u pravcu završetka procesa.

“Mislim da je hapšenje Radoičića, koji je, čini se, priznao krivicu za većinu stvari koje su se dogodile, bilo dobar korak. Međutim, mislim da svi želimo da znamo o čemu se zapravo ovde radi, šta su želeli da postignu, odakle im sve to oružje i municija”, rekao je Hil u intervjuu za agenciju Tanjug.

U danima pred nama svi će se naći pred većim izazovima, a najteže će biti srpskoj zajednici na Kosovu. Ona je sada dodatno obeležena, nepoverenje prema njoj je pojačano, a ništa ne govori da će Albin Kurti odustati od namere da hapsi i procesuira sve one koje je obeležio kao osobe koje imaju neku vezu sa srpskim bezbednosnim sistemom.

Sever Kosova je sada odsečen od Srbije na način koji nije mogao nijedan albanski političar da zamisli pre desetak godina, kada je bilo prihvaćeno da Srbija na različite načine kontroliše tu teritoriju. Deset godina Briselskog sporazuma počistilo je formalno prisustvo srpskih institucija, a Srbi su, kao više puta u istoriji, prepušteni ljudima koji su se obogatili u borbi za ono što zovu “sloboda za sve građane”.

Vučić će nastaviti da radi ono što je i do sada radio uprkos ovim nepredviđenim događajima, i radiće sve da se ne dokaže njegova povezanost sa ovim događajem, što sad izgleda kao nemoguća misija. Može da ga “spase” samo ako je cela operacija bila u saradnji sa nekim sa strane, a da to nisu bili Rusi. Kada je pre 12 godina na Jarinju ubijen nemački vojnik, posledice su usledile kroz godinu dana, kada Boris Tadić više nije bio predsednik, a vladu je napravio Vučić. Da li će se istorija ponoviti posle novih izbora, možda saznamo i brže nego što izgleda.