Rekonstrukcija na terenu – Dan kupine na Stavama
Hegel bez češalj
Na bini posadiše razne perunike i suncokrete, ko da poče program, Predsednica, sa ‘vaki dekolte, odloži belu modernu torbu i povede kolo, smota ga nekoliko puta, publika u sumi i broju od nekoliko komada dade aplauz
Stave su mesto, selo, podno Medvednika, u istoriju poznato što odatle, bio knez, Ilija Birčanin, koga Turci posekli 1804. Novija istorija beleži i da nedaleko Stava, u Bobovske bare, đeneral Ratko Mladić im’o, ima, pčelinjak sa 201 košnicu. Poslednjih godina letopis Stava piše Dan kupine, ne zna se šta će im to, vele da bi selu bolje išlo da su opravili sabor u Đeneral pčelinjaku, kako bilo, vreme će pokazati, jerbo ispalo da to takoreći prva manifestacija u ovu rekonstrukciju Srbije, šta će iz kupine izaći. Rano je reći, ali svi se slažu da materijala i potencijala ima za kapitalan i svaki drugi napredan uspeh.
ŠAROVINA RAM: Dakle, poslednja nedelja u mesecu, tačno 28. avgust. Nakraj sela, mesta, prema Medvedniku, s leve strane, seosko igralište. Šta ima, ima da momci u dresovi, jednima na opremu piše Policija Lazarevac, šutaju loptu. Po igralište, više desno, da se bude precizno, beli šatorčići pod koji kupina proizvodi i narodna radinost, napred, na prirodno uzvišenje, opravljena bina sa krov. Levo od bina traktor mehanizacija, desno kamion kanister sa vodom. Pozadi, na drugu stranu, na drugi igrališta kraj, u drveće i ‘ladovinu, posade koje vikendaški založile roštilj i kotliće. Ispred to drveće i ‘ladovinu nekoliko spojenih stolova na koje nekoliko gajbi maline, preko nekoliko gajbi kupina, jedan sa veliku gajbu šljiva. Kupine krupne, ko oraji, jedan daje izjavu da malina 250 dinara, a kupina čet’ri puta jevtinija, 60 dinara. Reporter uze pita, ima li kakav stimulans što doneo kupine, jok, kakav stimulans, kakva dnevnica, don’o što ima, doš’o u goste, pozvali, pozvali ga da dođe, ima tu druženja, samostalno stig’o, dobro, ima stimulans, ali mali, nije doš’o zbog stimulans, ne očekuje nikakvu vajdu…
Vrućina udarila, pod oni beli šatorčići slabo čega, ima suvo cveće, ima čajevi, ima Andra Vuk štand, Andra ima majicu, belu, Dan kupine, ima svoj muzički CD, integralni vez, narodna kola, narodne pesme, sve on autor. Zove se Andra Vuković, umetnički Andra Vuk. Andra na štandu ima i rakiju, uramljenu poruku, koju čita, Sve oči su uprte u vas, naglašava reč Rekonstrukcija, pokazuje macu uz poruku, pokazuje kucu, ponavlja, Rekonstrukcija. Ako slikate, kaže Andra Vuk, evo i ovo, čita reči ispisane na kartonu, Kad me stisnu muke sa svih strana/ S obe ruke za flašu se držim/ Nisi piće, ti si meni hrana/ Lakše mi je s tobom da izdržim. Nije on autor, autor Vlada, familija, trenutno nije tu, rođaci, ima 25 kuća Vukovića…
Reporter krene dalje u tu ponudu, na jedan šatorčić-štand plakat manifestacije, piše, Organizator Građani Stava, pokrovitelj Grad Valjevo. Na štandovi kandirano voće, med, sok od malinu, sok od kupinu, višnju, sirupi od sve to, rakija od sve, a ima i štrudla, pita, kupinovo vino… Na jedan štand sve nabrojano, plus slanina, uštipci, turšija, na kanap okačeno razno pletivo, veliki šaren ćilim… Do to čudo od ponude takoreći zid, veliki, sa raspoređene slike u ekološke ramove, ima jezera, druge vode, ima snega, ima manastira, još umetnosti. Autor veli, 600 dinara komad, ima razni motivi, uglavnom priroda, manastiri su mu novitet. Ima Kopaonik, Drina, ima nešto i sa strane, more sa stenama, ima Ameriku… Kod njega su najvažniji ramovi, ima ramove od šarovine, osušena stabljika kukuruza, ima i ramove od breze, platana, kamenčića, kore drveta, vinove loze, bora, ima i vrbu iz reke i crni grab. Slike idu, kako ne idu, bio na razni sajmovi.
Na bini jedan u belu kratkoruku košulju nije prestaj’o peva, Nije život jedna žena… stadoše na beton bine stavljaju razno cveće, peruniku, ruže, suncokret, još žutog cveća. Pošto sve bilo u pripreme reporter se vrne do gajbe sa kupinu, i onu veliku gajbu sa šljive. Seljak sa šljive uz’o objasni novinarima da ne valja kad rodi, ne valja kad ne rodi. Prošle godine kupina bila 180, sad 60 dinara. Šljiva bila 24, sad 8 dinara, kol’ko je to puta jevtinije, tri puta, šta da radi, da usprema, jok, nek propadne… U svu tu problematiku među novinare stiže vest da na lice mesta stig’o lično Vita što ga zovu Hegel, visoki dužnosnik SNS koji na položaju Zamenika gradonačelnika Valjeva. Rekoše da gospodin Vita viđen sa češalj koji mu viri iz zadnji džep, što siguran znak da će nastupi.
SVE SE VIDI: Novinar stade da se zanima sa događaji na binu, prođe folklor iza i u ‘ladovinu, u sve uze dominira žensko u laku i u više boja haljinu. To žensko, koje predsednica Mesne zajednice, imađaše u crno ofarbanu kosu, pa skupljenu, vezanu, pozadi, oko vrata lanac, na ‘aljinu ‘vaki dekolte, moderne sandale sa pluta platformom, u jednu ruku belu modernu torbu, u drugu plavu modernu lepezu. Bi vreme početka manifestacije, i poče, Predsednica pred binu odloži belu modernu torbu pa poče kolo, smota ga nekoliko puta, bi kraj prve i uvodne tačke. Publika u sumi i broju nekoliko komada, dade aplauz, novinaru skrenuše pažnju da u publiku i najviši prisutni SNS čin, gospodin Vita, u društvu sa još jedan SNS primerak, gospodin Rajko, koji ima tu JUL biografiju, koji ima mnogo bezobrazan K nadimak i koji linkovan bude takoreći zamenik direktora Centra za kulturu Valjeva. Reporter uze istraživački zagleda dvojac, gospodinu Hegelu nigde ne virio češalj, što, pokazaće se, bio loš znak.
Na binu stupi žensko, Dobar dan i dobro došli na 6. manifestaciju Dani kupine, možete videti izložbu kupina i proizvoda od kupina, izložbu narodnog stvaralaštva i domaće radinosti, izložbu pasa, gađanje glinenih golubova, sportske aktivnosti, zabavni program, grupu pevača… U ime organizatora uze nastupi komplet predsednica MZ Ana Mladenović, Dobar dan i dobro došli na 6. manifestaciju Dani kupina, čast mi je da vas pozdravim sve i da vam poželim dobrodošlicu, posebno pozdravljam prijatelje manifestacije koji su nam pomogli u realizaciju… Čast da otvori manifestaciju dobi Dragan Jeremić SPS direktor Direkcije za izgradnju Valjeva, gospodin koji je pored svi odgovorni poslovi stig’o bude magistar na temu štampe, sa mentori ocenom da to prevazilazi magistarski rad, na domicilnom Megamića univerzitetu gde jedno vreme bio direktor Fakulteta za menadžment u Valjevu. Gospodin Jeremić bi doktorski eksplicitan i razvojan, Ovo je sjajan povod da vidimo šta sve u Valjevu i oko Valjeva ima.
Krenu taj program, biće folklor, reporter bi slobodan pita gospodina Vitu, koji im’o brkove šešir i naočare za sunce, kao najviši i prisutni SNS čin, zašto gospodin Vita nije otvorio manifestaciju. Gospodin Vita samo manu rukom, k’o da reče, Sve se vidi, gospodin Rajko, koji tkđ imaše naočare za sunce, uze dopuni, Sve se vidi ko dan! Reporter bi slobodan pita najviši prisutni SNS čin, moreli ga slika, gospodin Vita samo manu rukom i još okrete glavu. Šta će, kud će, reporter bi slobodan uslika gospodina Vitu i gospodina Rajka s leđa, kako tako sede i gledaju i uživaju u program.
Na bini uze nastupa mali folklor, konji sa fijakerom odmaraju na sred to igralište, reporter ‘vata ladovinu, ono drveće na drugi kraj. Kad tamo, do taj gulaš kotlić, na klupi, za stolom, takoreći najviše rukovodstvo manifestacije i drugih resora. Tu gospođica Predsednica, tu SPS gospodin Jeremić, gospoda Vita i Rajko. Gospodin Vita sa brkovi, šešir, skinute naočare, niđe češalj, značajno naglasi, Jesam rek’o, nema izbora, samo rekonstrukcija. Onda sve podvuče sa jednu Hegel misao, Niko nije heroj u svom selu!
Posle takve literature reporteru osta da se relaksira u nastavku programa. Na bini bila grupa pevača, muška. Pevaju baš muški, jedan veli, što pevaju jbš im majku. Grupa pevača završi, ali, nekolicina oko bine viknu, još, još, bi još, Sitan dinar, po dinar, u šarenu torbu/ Daj mi mala tvoje usne večeras na probu… Sa to program raspoloženje novinar nabasa na jednog koji ‘oće nešto veli, tko je on, on je SNS član Gradskog veća Valjeva zadužen za strateška planiranja i projekte. Pa šta veli o kupine on što je za strategiju i projekte, nije on za kupine, za kupine je gospodin Vita, gospodinu Viti u resoru privreda i poljoprivreda, on zvanično predstavlja Grad, ali ne zna šta mu je došlo da ga ne predstavlja, da neće sa mediji sarađiva… Biće da su neki nesporazumi stade se elaborira SNS gospodin za strateško planiranje i projekte.
Napred na bini ko da bi neka pauza, novinar udari džadom kroz Stave, vašar, s obe strane puta tezge, šatre. Narod vata ‘ladovinu uz zidove kuća. Pred jednu kuću, kafanu, živa muzika, ženski glas veli, Milovanja nikad dosta… Na kartonu obaveštenje Praseće pečenje, na tarabu plakat Jugodiska od pre Hrista, sa sliku na kojoj piše Dragan Nastić Nale. Gospodin Nale, koji SNS umetnik na funkciju predsednika Upravnog odbora Centra za kulturu Valjeva, nastupa kasnije, kad zađe sunce, kad bude vreme za pravu umetnost. Na iskraju Stava najveća šatra, unutra cigovani stolnjaci, na šatri slike estradnih zvezda, Esad Plavi i jedan što se zove Buzuk, od kafane na čijoj tarabi pevač Nale slika pevačica još na temi Milovanja nikad dosta…