Nekoliko scena o vremenu pax americana: Izbegavši uragan Sendi, prvi dan potopa, državna sekretarka Hilari Klinton doletela je "boingom 757" u ponedeljak 29. oktobra u oproštajnu posetu balkanskim zemljama – preko Alžira.

Tamošnjeg predsednika Abdelaziza Butefliku ona je zagrevala za ideju da "preuzme vođstvo" u međunarodnoj oružanoj intervenciji u Maliju – destabilizovanom posle pada režima pukovnika Moamera el Gadafija nakon intervencije evropskih zemalja, koju su iz drugog plana podržali Amerikanci.

Naime, pripadnici etničke grupe Tuarega su s oružjem iz libijskih arsenala pod pritiskom revolucionarnog revanšizma pobegli u severni Mali gde su se udružili sa islamističkim ekstremistima Al kaide, koji su se povukli iz policijom posednutih južnih delova Alžira, lako potisnuli vojsku Malija, a onda su se u martu i aprilu islamisti okrenuli protiv Tuarega i počeli da ih progone.

Uz ispipavanje volje za alžirskom vojnom intervencijom u Maliju Hilari Klinton je podsticala alžirsku vladu da sklopi 2,5 milijardi težak ugovor o izgradnji 31 gasne turbine s kompanijom Dženeral elektrik…

BALKAN: Bosna i Kosovo su za američku administraciju dva primera uspešnih američkih vojnih intervencija, mada kriza nije okončana godinama posle konflikta.

Neki na Balkanu su tim američkim intervencionizmom oduševljeni, a neki se "slažu da se ne slažu".

U Beograd, američka državna sekretarka je stigla iz Sarajeva, u pratnji visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nakon razgovora sa šefom Delegacije Evropske unije u BiH Peterom Sorensenom, visokim predstavnikom Valentinom Inckom, komandantom NATO štaba u Sarajevu generalom Valterom Lordom i komandantom Eufora Robertom Brigerom, predsedavajućim Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom i sa članovima Predsedništva BiH. Retorika je bila meka i pitijska.

Hilari Klinton: "Dejtonski sporazum se mora poštovati i sačuvati, a za budućnost BiH najveća je odgovornost na domaćim predstavnicima vlasti. Potrebne promene moraju biti načinjene i uski interesi se moraju nadvladati, ali to je na BiH. Ta odgovornost ne pripada nama…

Evropska unija i SAD žele da vide jedinstvenu, stabilnu, prosperitetnu multietničku BiH koja će zauzeti mesto koje joj pripada u evropskim i transatlantskim strukturama…"

Hilari Klinton u Sarajevu izjavljuje da je u protekle dve godine, kada je poslednji put 2010. bila u BiH, došlo do napretka, te da SAD i EU ne sumnjaju da će i BiH biti u EU.

MEĐU SNAJPERIMA: U američkoj štampi Hilari je svojevremeno ismejana uz konstatacije da Klintonovi imaju elementarni problem s pričanjem istine, kada je izjavila da ako je neko mesto opasno, tamo šalju prvu damu, i kada se hvalila da je 1996, godinu dana posle Dejtonskog sporazuma, Bosnu posetila "pod snajperskom vatrom". Jedan od saputnika je, međutim, tvrdio da je jedina tema za "crveni telefon" tokom tog puta Hilari u Bosnu predstavljala dilema. "Gde jesti, ovde ili na drugom mestu." Jedan od komentatora je napisao i rečenicu: "Kakav je predsednik koji kaže: ‘Hej men, ne mogu tamo da idem, jer me može neko gađati, poslaću svoju ženu… Da, neka povede gitaristu i komedijanta." Snimci kasnije distribuirani preko Jutjuba govorili su o relaksiranom dočeku Hilari Klinton i grupe umetnika na Tuzlanskom aerodromu, koja je inače bila pod vidljivom kontrolom američke Prve oklopne divizije. Devojčica Emina Bičakčić je odrecitovala nešto na engleskom, a Hilari se sagla da je devojčica poljubi. Neko je potom podsetio da je američku aviobazu u Tuzli Bil Klinton posetio pre supruge – 13. januara 1996…

Poseta Kosovu 13. oktobra 2010. za Hilari je bila prijatnija. Zaustavili su kola pred visokom zlatno obojenom bronzanom bistom njenog muža Bila Klintona pred kojom se Hilari slikala sa srećnim izrazom na licu, videla transparent "Hvala SAD, hvala familiji Klinton!" i kupila nešto u prodavnici tekstila Hilari. "Tako je veličanstveno biti ovde!", izjavila je tada. Nema nijednog signala da se američki odnos prema Kosovu koji je ona tim rečima izrazila u međuvremenu promenio.

MALO PROTESTA: Povodom njene posete Beogradu oglasio se deo opozicije u Srbiji. Srpska radikalna stranka je pozvala na protest pred Predsedništvom Srbije, nakon podsećanja Nemanje Šarovića na to da je njen muž Bil Klinton, kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izdao naredbu da NATO pakt započne bombardovanje Republike Srbije, da je u tom bombardovanju stradalo više od 3000 građana… Odazvalo se pedesetak ljudi. Radikali su nosili transparent "Kosovo je Srbija" i table sa natpisima "Stop diktatu SAD i EU", "Dosta je ucena", "Nećemo u EU" i druge.

Veče pre toga stotinak pristalica pokreta "Naši" i Srpskog sabora "Zavetnici" je na Trgu Republike u Beogradu protestovalo noseći zastave Srbije i transparent na kojem je pisalo "Dalje ruke od Kosova, to je zemlja Srbinova"…

Povodom posete Hilari Klinton oglasila se i Demokratska stranka Srbije, koja najoštrije kritikuje uslovljavanja na mapi puta prema EU. Njen funkcioner Slobodan Samardžić je, na primer, rekao da otvaranje pregovora o Studiji izvodljivosti sa Kosovom znači da će oni biti započeti kao sa samostalnom državom – ukoliko budu krenuli u duhu jednog od članova Studije izvodljivosti EU za Kosovo, koji podrazumeva međunarodne ugovore i sporazume EU sa državama, grupama država i međunarodnim organizacijama…

U tom kontekstu treba zapaziti da je praktično tokom posete Hilari Klinton Beogradu ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić u Skupštini govorio o tome da srpska diplomatija raznim inicijativama nastoji da spreči da Kosovo dobije pristanak Saveta bezbednosti na članstvo u Ujedinjenim nacijama.

MNOGO OHRABRIVANJA: U Beogradu je u drugoj polovini oktobra 2012. bilo mnogo spekulacija o tome kakvu poruku na kraju karijere donosi Hilari Klinton, koja je 26. septembra napunila 65 godina i nedavno izjavila da se neće kandidovati za državnog sekretara čak i ako Obama pobedi…

Posle posete Hilari Klinton i potpredsednika Džoa Bajdena Beogradu 2010, odnos Vašingtona prema Beogradu ne karakteriše "uslovljavanje", već "ohrabrivanje".

Novi američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi je dolaskom u Beograd uneo novi ton u javni diplomatski jezik pre posete svoje državne sekretarke rekavši: "Ne bih posetu okarakterisao kao pritisak, već kao angažman…"

Ono što su Hilari i Ketrin u Beogradu podrazumevajući preskočili da kažu ranije su saopštili Angela Merkel i nemački desni parlamentarci koji traže da Srbija demontira srpske ustanove na severu Kosova i da na taj način tiho odustane od argumenta da albanska vlast ne kontroliše celinu svoje teritorije, pa joj prema tome nedostaje ključni atribut suverenosti…

Predstavnici Vašingtona i Brisela u Beogradu su ponavljali da neće biti pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali Hilari Klinton je u svojoj izjavi ponovila ono što je rekla tokom svoje prethodne posete Prištini: "O statusu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova se ne može raspravljati." Sada je rekla da je Kosovo nezavisna zemlja i da promene granica neće biti, (Dačićev govor tela je pokazivao nelagodnost), ali je dodala da mnogo toga može da se postigne u odnosima Beograda i Prištine, da se poboljšava položaj ljudi koji bi omogućio da kosovski Srbi imaju veze s Beogradom.

Naglašavajući da američka državna sekretarka ne donosi ultimatum, premijer Dačić je posle razgovora u Palati Srbije njenu posetu pokušao da knjiži kao priznanje svojoj vladi, pa i da kaže da se odnosi Beograda i Prištine mogu relaksirati i zajedničkim infrastrukturnim projektima (za evropske pare) kao što je izgradnja autoputa, popravka železnice itd.

Predstavnica američke vlade, koja inače donosi aktivne mere za vraćanje američkih firmi kući, obećala je da će američke firme ubeđivati da su Srbija i Balkan dobro mesto za ulaganje…

Dačić je pomenuo i da je ovo njegov treći razgovor s Ketrin Ešton, koja je posredovala u susretu Dačića i Tačija i najavio da će dijalog sa njim biti nastavljen u novembru. Hilari Klinton je rekla da je u Beogradu nastavila razgovore s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem koje je započela prilikom njegovog boravka u Njujorku. Nikolić, o čijem će se predlogu platforme o pregovorima narednih dana raspravljati u Srbiji, nije se obraćao javnosti.

Sledeća stanica Aerodrom Priština: Verovatno opet radi crveni telefon: "Gde ćemo večerati, tamo ili ovde…"