Skroman plakat, da skromniji ne mož’ biti, obaveštavao je da Društvo SERBONA, istražujući najstariju istoriju Srba, u okviru proučavanja SRBISTIKE i planiranih zadataka srpske istorijske škole, organizuje promociju knjige Albanci lažni Iliri, koja je izašla iz SANU-a. Na skromnom plakatu je bilo i ko gostuje, sa akademikom Mihailom Markovićem na čelu, doktorom filozofije, a na kraju tog skromnog plakata, neka pude pozdrav, kredo, Osećajte se ugodno, zadovoljno i pobednički učeći srpsku nacionalnu istoriju.

Mesto istorijskog susreta pripadnika nauke i publike beše svečana sala opštine Valjevo, sve bilo kako pripada, predsedavajući astal zastrt u plavo, na njemu odgovarajuće i prirodno žuto cveće, publika, među koju razni svet – aktivni i penzionisani policajci, radikali, jedan psihijatar, jedan istoričar u ta penzija, nekoliko socijalista, jedna što se vodi ko književnica, još ti’ poslenika koji željni srpske istine – zauzimaše svečana i plava sedala. Desi se i taj trenutak, u salu stupi lično Radojica Radošević, penzionisani pravnik koji radiše u policiji, kome u tu penziju došlo da se bavi srpskim pitanjem. U Radojici poodrasla, neka bude naučnička brada, pre bradica, ono kad su napred vezani brkovi i brada, ali samo napred, nije to potpuna brada, to je stilizovana brada, brada koja govori sama za sebe. Radojica – koji zbog neki’ problema na desnoj nozi imaše crnu papuču, koja je bila u skladu sa ostalu garderobu, skinutom dolamom, sa taj sako, prsluk, obojadisanu kravatu, fasciklu pod mišku – sede gde treba, za njim sede jedno žensko sa velike i plave šiške, i sede još troje muški’.

U AZIJI, DO SIBIRA: Radojica odma’ uze sve pozdravi, i pređe na rad, izvinjava se, dr Jovan Deretić ima obaveze, dr Mihailu Markoviću umrla supruga, o on se razboleo, da pozdrave ko prisutan, do njega Vera, Vesna Pešić, ćerka naučnika Radivoja Pešića, koja je izdavač knjige, do nje g. Dragomir Antić, magistar fizike iz Vinče, veliki poznavalac koji je uspeo da matematičkim putem opovrgne ikakvu seobu Srba, do njega stari znanac, dr Radomir Đorđević, prodekan Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, predsednik društva Serbona, a do njega ministar Republike Srpske Krajine Slobodan Jarčević, oni će predstaviti knjigu Albanci lažni Iliri.

Radojica uvodničarski reče još par reči, da su Srbi pre Hrista, da nema grada u Evropi koji nema srpske korene, i da je tu i gospodin iz Minhena koji je predsednik Serbone tamo. Pa onda još reče da je knjiga plod savetovanja u SANU-u, 14 referata, nisu mogli sve dovesti, da je lično on, sa autobusom Valjevaca iš’o u Akademiju da se podrži nova istorijska škola. Jedan iz publike ga prekide pitanjem, ‘Oće li doći Deretić, Radojica se opet izvini, rek’o da ne može doći, nastavi da su oni krenuli u borbu da promovišu novu srpsku istorijsku školu, ne samo tu školu nego i Srbistiku koja bi obuhvatala arheologiju, istoriju, srpski jezik i književnost pre Hrista, zatim srpsku geografiju, jer nema u Evropi grada koji nema srpske korene, nema države koja nema srpske toponime, čak u severnoj Africi, u Aziji, do Sibira. Tu je i srpska umetnost, vajarski radovi, zatim geografija, to rek’o, umetnost, vera, religija, jer osnovni koreni hrišćanstva su nastali u srpskom narodu, gde je srpski živalj, tu je pravo hrišćanstvo, katolici nemaju veze sa hrišćanstvom, to još od prvog veka, neće više zamara, cilj je da se povrati srpski duh, jer mi imamo najdužu istorijsku tradiciju, od IV veka, do Nemanjića, imali 42 vladara, to niko nije učio, to skrivano, ima vremena, naučimo…

Reč dobi izdavač, pred nju beše ta knjiga, sve pozdravi u ime izdavačke kuće koja jedina izdavač precrtane istorije, reče i da je knjiga rezultat simpozijuma u SANU-u, da simpozijum bio multidisciplinaran, stručnjaci iz različitih oblasti objasnili poreklo Albanaca, zbog čega je to potrebno, ne što je aktuelno, nego što u našoj istoriji preovladava falsifikat koji se predstavlja kao istina, da su Albanci ilirskog porekla. Život u laži rađa nove laži, treba edukovati mlađe naraštaje, citira udžbenik za šesti razred, piše da su Srbi doseljeni na Balkan, to je bio motiv za knjigu, zašto da nam deca žive sa kompleksom došljaka.

Publika ko da sve shvata, nema žamorenja, reč dobi jedan od autora knjige, mr Dragomir Antić, reče ko sve priložio referat, da zaključak jednoglasan, Albanci nisu Iliri, oni su sa Kavkaza, prvi put se na Balkanu pojavili u XI veku, dok Srbi nisu došljaci, oni su autohtoni, sve do XIX veka pod pojmom Iliri podrazumevali su se Srbi. On je u svom referatu, kao fizičar koji se bavi pitanjima istorije, prikazao rezultate istraživanja fizičkih mogućnosti za odvijanje istorijskih procesa. Dokazao je da velike seobe naroda od V do VII veka nije bilo, da je to fizički neizvodljivo.

TO JE MATEMATIKA: Opet se javi izdavač, imaju knjigu magistra, Fizičko–tehnička geneza Srba, još knjiga, Radojica dade reč dr Đorđeviću, doktor sve pozdravi, reče da je ovo grad po meri čoveka, što su prisutni dokazali svojim dolaskom na tribinu, upita, ima li nastavnika istorije, javi se dvoje, doktor nastavi, mi smo društvo bez potpune istorije, sve to zatirano, nećemo da se odreknemo nijednog dela naše istorije, i nećemo dati ni pedalj naše teritorije. Sad je na videlo izašlo ono što se krilo, narod koji je živeo sa nama pokazuje želju za otcepljenjem, to su Šiptari. Zato izdali knjigu sa naučnog skupa, morali brzo da rade, očekivali da će u SANU doći i državni istoričari, nije niko doš’o, rek’o to u kameru koja je u Akademiju došla sa podružnicom Serbone iz Valjeva, tako je ovekovečen istorijski skup, još nismo svesni koliki je značaj tog datuma, 21. 6. 07, cilj im je bio da uđu u SANU, i posle sedam godina su ušli, tog dana je umrla državna istoriografija i pojavila se nova škola, Srpska autohtona istorijska škola. Imaju i mana, još istražuju, ali malo-pomalo mozaik se sklapa. Koreni svega što nam se i danas događa, svi ovi problemi, nalaze se u našoj dalekoj istoriji, reperna tačka je VI i VII vek, tu se lomi sve što nam se događa. Mi, za razliku od Fukojame koji je napisao knjigu o kraju istorije, imamo čoveka koji je napisao esej koji kaže da će istorija živeti dalje. To je objavljeno u časopisu "Glas Serbone", šira javnost ne zna za to, on opovrgava sve do sada, seobe Srba nije bilo, i to ne može da bude pobijeno, to je matematika. Očigledno je da ne poštujemo sebe, ono što piše u udžbenicima je za osudu, i niko da digne glas, zašto se roditelji ne bune na roditeljskim sastancima…

Domaćin Radojica preuze slovo, ima da kaže o naučnom skupu u SANU-u, akademik Krestić bio, ali se krio, bio na balkonu. I opet poteže one svoje ‘artije, Mi treba da kažemo, Mi smo ti Iliri, a Albanci su gologuzija koja je došla sa Kavkaza… Ali da ne oduzima vreme, dade reč ministru Jarčeviću, ovaj odma’ pređe na temu i stvar, širenja Slovena prema jugu i zapadu nije bilo, g. Radojica ima mapu, neka je kopira, svi ćete videti da su severna i istočna Nemačka, u III veku pre nove ere, naseljene Slovenima, to su plemena, Glamočani, Lužičani, Žutići, u Nemačkoj su bile dve srpske kneževine, i potukle su Karla Velikog, 50.000 mrtvih Nemaca i Francuza, veruje se da je naša pesma Kosovski boj samo prepev te velike bitke iz VIII veka. Diplomata Jarčević imaše još vesti i istina, još je na Sorboni dokazano da su osnovne grčke reči potekle iz srpskog jezika, i onda je rek’o, ko što reče, ono što niko ne zna, Savo Tekelija je napis’o da su svi Rumuni Srbi, da su u njegovo vreme govorili srpski sa mnogo latinskih tuđica. Onda je prešao na svoju temu, da svi falsifikati istorije počivaju na spisima cara Porfirogenita, koji je napisao da su se Sloveni doselili na Balkan u VI i VII veku. To nije tačno, to je nepouzdano, postoje spisi koji kažu da su Sloveni zauzeli Peloponez 587. godine, da su ga zauzeli i vladali 218 godina, Englezi imaju mapu iz 814. Srbi se prostiru do Trsta, analizom baskijskog jezika dokazano da on ima 40 posto srpskih reči, da srpskog ima u jeziku Velšana, 35 posto srpskih reči je iz sanskrita, treba samo uzeti enciklopediju i videti da se engleski jezik koristi od XVI veka, francuski od XI, kojim je jezikom govorila Evropa pre stvaranja tih jezika, zna se.

RADI NA TEMI: Bi još ministra Jerčevića, koji isto bio na skup u SANU-u, grčki dokumenti, kad govore o stanovništvu Balkana, sve do cara Dušana, taj narod obeležavaju kao Tribale, Dalmatince, Meze, Ilire, a naši istoričari pod Ilirima poodrazumevaju Albance, ali ima on jednu zanimljivost, Šiptari imaju poslovicu, svi čuli za nju, Čije su ovce, toga je i livada, otkud to, pa srpski kralj Vojislav je 1043. dao Šiptarima da nasele tri planine u Albaniji, nije im dao katastarsko vlasništvo, nego samo da napasaju ovce, tako bilo sve do Dušanovog zakonika, zemlja im nije davana…

Radojica prozva Srbina iz dijaspore koji će uputi apel, za govornicu izađe jedan koji reče da dolazi iz Bavarske, tamo boravi, a radi na ovoj temi, Dame i gospodo, Srpkinje i Srbi, velika mi je čast da govorim pred vama… ljudski um i patriotska ljubav, uz naučne dokaze, pobeđuju nametnutu i politizovanu istoriju… danas smo, u našem višemilenijumskom trajanju najugroženiji… istorijsko pravo je najjače pravo. Reče još na temu, završi tim naučnim vokabularom, da je govorio Vojin Petrović.

Radojica otvori diskusiju, jedan stade govori kako se ne slaže sa ova izlaganja da su Srbi došli sa Karpata, mi smo ovde najstariji narod, pre Hrista, Radojica ga prekide, To je tačno, to je apsolvirano, ovaj se ne da, Niste rekli, Pre Hrista smo, uključi se i Jarčević, to su pričali, ovaj jok, Niste, niste, ima on deset knjiga iz istorije, sve kupio, pa nastavi, Rekli da su Rumuni Srbi, a Rumuni proterani rimski Romi na hladno područje, izvinite zato, ne, ne, svojim očima čit’o… Javi se doktor Đorđević, imaju strašnu medijsku blokadu, ne mogu na TV, nikako, onaj iz publike se složi, uključi se, Treba privući mlade ljude, javi se i Jarčević, što se Etruraca tiče, da kaže, majka Napoleona, kad je uhvaćena kao jedna od vođa ustanka na Korzici, rekla je, Mi nismo Italijani, iako smo došli iz Italije, mi nismo ni Francuzi, mi smo Etrurci, a pošto je naučnik u Americi, prof. Vukčević, dokazao da su Etrurci Srbi, znači da je Napoleon bio Srbin.

Onaj iz publike se uključi da je i Aleksandar Veliki bio Srbin, ima deset knjiga, sve piše, Radojica pogleda na sat, prošlo dva sata, javi se jedan sa pitanjem o bližoj istoriji, što idu tako daleko, prozvan se nađe Jarčević, 1914. je počela genocidom nad Srbima, uz Drinu…