Rajac, nedelja, pre podne, izmaglica sipi. Na kosini, niže od Spomenika učesnicima Kolubarske bitke, ukrovljena bina sa betonskim temeljom. Na bini svečano crveni itison, pano na kome u akrostihu ispisano ime opštine Ljig, Ljubazni Iskreni Gostoljubivi! Ispred bine dve volovske prikolice pune sena, u njima korpe sa neke crvene muškatle. Voditelj je vršio probu mikrofona, žensko čeljade preko crvenog damasta govornice prostre beli stolnjak sa crvenim srcetima, koji je, možna, specijalno stig’o iz Fondacije naše Prve dame. Do govornice se, proveri Dragica stolnjak, pope SNS predsednik Ljiga, u komplet i tesnom svečanom odelu.

PRVI PUT: Gore, iznad, kod Spomenika Kolubarskim ratnicima, vojnici u svečanim uniformama su vežbali polaganje venca na kome je pisalo, Predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Starije žene u narodnoj nošnji, pod belom lučnom šatrom, probale su repertoar, Oj livado, oj zelena, što si rano pokošena… U sve te pripreme, neko viknu, Simo, reporter obrati pažnju na momka u komplet odelu kompletiranom belom košuljom, koji je pride bio kompletiran sa kišobranom model Predsedništvo Srbije, i crnim, do pola šupljikastim cipelama. Mlađani gospodin Simo, koji je tako napredno izgledao da bi mu svako uzeo orah iz ruke, se nešto konsultov’o sa SNS predsednikom opštine. Reporter se uključi na guglanje, ispade da je mlađani Simo, lično Simo Čulić, jedan od šefova na SNS botovi, koji napredov’o do pos’o u Predsedništvo Srbije. Sima je upravo pokazivao novinarima kretanje Predsednika, gde mogu da stanu, odakle da ga slikaju…

Uto se javi voditelj sa bine, Dobro došli u Ljig, mesto iskrenih, ljubaznih i gostoljubivih ljudi, dobro došli na Rajac, predeo naročite prirodne lepote, danas će ovde, 44. put, svoje kose naoštriti najbolji kosači… Mnogi ugledni ljudi bili su gosti Rajca, ali, po prvi put u istoriji ove manifestacije, svojim prisustvom će je uveličati predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić… Simo, pod kišobran model Predsedništvo, klimnu glavom. Od bine se javi zdravičar Milojko, Dragi posetioci, pomaže bog, u ime gospoda boga, majke Srbije, srpske vere pravoslavne, Svetog Save, srpskih običaja, vere pravoslavne, dižem ovu bukliju svima vama da nazdravim, sve prisutne da pozdravim, da poželim dobro svima, svima pridošlima, prošetajte planinom gde sunce sija, da nam živi Šumadija…

Javi se frulaš, ženska pevačka grupa, Oj kosači gde ćemo na mobu… zapeva i muška pevačka grupa, g. Simo još jednom uputi novinare u kretanje Predsednika, pokaza kamermanima gde da se utaknu u struju… Na bini nastupi folklor, vojska je i dalje vežbala polaganje venca, kad, voditelj objavi da će Predsednik položiti venac, pozva sve na polaganje, eto ti Sime, koji poslom bio nest’o, eto ti Predsednika, Simo pokaza kretanje, Predsednik obavi kretanje, stade pred Spomenik, vojni trubači dunuše "Marš na Drinu", Predsednik stade u stav mirno, nakloni se, prekrsti se…

Sve krenu naniže, stade naspram bine, u sredini gospodin Predsednik, odelo, kravata, na reveru Srbija značka, crne sitno šupljikaste cipele, ko da su iz iste butige ko Simine. Javi se voditelj, Hvala vam gospodine Predsedniče što ste u ime svih nas odali počast Srpskim junacima… Predsednika pratnja otvori kišobran zaštiti Predsednika od izmaglica kiše, i g. Simo otvori svoj Predsedništvo kišobran, reporter iskoristi skloni glavu pod Simo kišobran. Simo odgovorno skrenu pažnju kamermanima da pokriju utičnicu za struju, voditelj predstavi pevačku grupu "Lepenica", bi svečana pesma, Ide Mile, lepo se obuko, lepo se obuko…

Za govornicu stade predsednik Ljiga, u svoje komplet tesno svečano odelo SNS gospodin Lazarević, Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovane dame i gospodo… velika mi je čast da Vas u ime opštine Ljig, i svoje lično ime, pozdravim, i zahvalim na poseti, sa ponosom Vam mogu reći da je Kosidba na Rajcu najposećenija u Srbiji… A sada, imam izuzetnu čast, i priliku, da poželim dobrodošlicu, i posebno se zahvalim, najpre u svoje lično ime, a zatim u ime cele opštine, našem specijalnom gostu, našem predsedniku Republike Srbije, gospodinu Tomislavu Nikoliću!

Govornici, preko koje bio beli stolnjak sa crvena srceta, priđe Tomislav gospodin, stavi ruke na Dragica milje, pa progovori iz svog predsedničkog srceta, Poštovani takmičari, sestre i braćo, ja pripadam jednoj od poslednjih generacija koja je kosila, ili, kao ja, posmatrala kako se kosi… Ova Kosidba na Rajcu može da bude i više od tradicije… Srbija mora da se okrene selu više nego do sada… Ovo je divna manifestacija… Ja sam mali poljoprivredni proizvođač, ja mogu i da ne radim na selu, ali znam koliko bi ljudi bolje živeli kada bismo im pružili priliku da na selu žive…

ŠTA ĆE SAD BUDE: Voditelj zahvali ispred svi prisutni, đidija sa 44 udarca otkova kosu, sve se prikupi u svečani defile. Dok Predsednik obavi slikanje sa narod, podeli mudre predsedničke savete, defile krenu i izbi na asvaltni put. Napred traktori, pa gospodin Simo, koji motrio da sve bude po Predsedništvo scenario, deca u narodne nošnje, Predsednik sa predsednik saradnici, kosci sa kose, trubači sa instrumenti… I sve tako išlo u redu i poretku, g. Simo je hit’o napred, i sve izviđ’o.

Stigoše do Kosilišta, g. Simo pokaza da se ide sa gornje strane. Prednjačeći, Simo dođe do poveće gomile pokošene trave na kojoj beše prostrt ćilim do koga se dolazilo u seno kamufliranim stepenicama. Simo pokaza da svi dođu do sena, upitamo Simu, šta će sad da bude, a Simo spremno odgovori, da će sad da bude da će Predsednik pozdravi kosce. Dođe Predsednik do sena, i stade, pozdravi svakog kosca ponaosob. Kad to obavi, sa predsednik saradnici, decu u narodnu nošnju, pope se na gomilu sena, sa koje je im’o predsednički pogled na livadu za košenje.

Simo je i dalje organizov’o, dole, sa livade, javi se jedan sa mikrofon, Gospodine predsedniče Srbije, gospodine predsedniče Opštine, poštovani kosci, gledaoci, dobro došli na 44. Kosidbu na Rajcu, upravo gledate defile mehanizacije, to je naš sponzor… Voditelj u levom delu livade najavi revijalno košenje, krenu revijalno košenje, pod Predsednik gomilom sena, sa koje je Tomislav gospodin sve pažljivo pratio, okupiše se kosci takmičari, i otpevaše mnogo lepu i svečanu pesmu, Oj oblače, nemoj na kosače…

Bi izvlačenje brojeva za kosače, na kojoj parceli će kositi, voditelj je prenosio izvlačenje brojeva, sugerisa novinarima da slikaju, i prenesu u svet, pa dade znak, Tri, čet’ri, sad, kosci se razmahaše, voditelj nastavi prenos, Dragi gosti, dragi Predsedniče, pogledajte kako se kosi. Košenje mokre trave zatraja, Predsednik je sa gomile sena sve predsednički pratio, kosci koji prvi pokosili podigoše kose, i ostali obrijaše svoje parcele.

Kad Simo dade znak, Predsednik siđe sa sena, sa predsednik brojni saradnici, napusti kosilište. Oko takmičara se sjatiše kamere, kosci uzeše vele da svi pobedili. Pred reportera ispade stariji kosac sa šešir, iz Paležnice, Šekelja mu nadimak, koji reče da stariji po stažu, ne po godinama. Naže rakije iz flašice, pa se reče, Ako je doš’o, neka vidi, treba smotri nešto. Ali, njine strane što se tiče, nisu u pravu, imaju velike greške prema poljoprivredi. Kad bi neko samo da snimi kako ide kući u 21. veku, garantuje životom da to ne postoji, nigde puta, pet molbi pis’o, ništa…

Voditelj javi da se ne napušta, imaju i ekipno košenje, obaviše i ekipno košenje, objavi, Poslednjim otkosom završena je Kosidba, pozva kosce na jedan grupni snimak za sećanje i grupno pamćenje. Sve krenu nizbrdo, do "centra" Rajca, granulo sunce, cijuču violine, po asvaltu se sastavilo kolo, samo čini opaaa. I šatre se odvrnule, ima, Čekam jesen Jovo, čekam jesen Jovane… i ima, specijalno za raspevano društvo, Suvo seno, košeno, tekla reka kroz selo/ a po reci riba plovi, nema koj da lovi…