Žrtve interneta

foto: marija janković

Industrija koja uništava žene

Osvetnička pornografija je jedan od najstrašnijih fenomena i brutalan oblik nasilja prema ženama koji treba shvatiti ozbiljno kao i sve druge. Ali, otežavajuća je okolnost što pornografiju i dalje većina pre svega vidi kao zabavu, dok se sa druge strane neko doslovno raspada i ne želi više ni da živi

U martu ove godine više od 20 devojaka ispričalo je novinarki BIRN-a Anđeli Milivojević da su bile žrtve osvetničke pornografije koja se delila na Telegram grupama. Ovih dana stigla je vest da je krivična prijava protiv administratora jedne takve grupe – odbačena. Iz Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal kao razlog navode nedostatak dokaza.

“To ne znači da dokazi koji su pribavljeni ne ukazuju na eventualno postojanje drugih krivičnih dela koja su izvršena od strane drugih lica i taj predmet u tom kontekstu još uvek je u postupanju u Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali u odnosu na nepoznate izvršioce. Mi kao Tužilaštvo preduzimamo sve što je u našoj moći da detektujemo ta lica, da otkrijemo njihov identitet, da prikupimo dokaze, i nadamo se da ih procesuiramo kasnije”, objasnio je za N1 tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković.

Na prvostepenu odluku Tužilaštva za visokotehnološki kriminal kojom je odbačena krivična prijava oštećene mogu da pišu prigovor Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu. Autonomni ženski centar (AŽC) iz Beograda pozvao ih je javno da im se jave, upravo kako bi im pomogli u vezi sa podnošenjem prigovora. Nažalost, do sada se nije javila nijedna devojka, a pravnica AŽC-a Vanja Macanović objasnila je za N1 ovo dvema mogućim teorijama: žene ili ne znaju da su njihove fotografije deljene ili se, sumnja ona, postavlja pitanje da li je ijedna od potencijalnih oštećenih uopšte saslušana u tužilaštvu.

ŠTA JE OSVETNIČKA PORNOGRAFIJA

U Srbiji osvetnička pornografija nije krivično delo. Ipak, postoje druga dela na osnovu kojih se ovakvo ponašanje može goniti, ali u brojnim zemljama sveta jeste reč o krivičnom delu.

A najjednostavnije rečeno, osvetnička pornografija je svako snimanje, deljenje i umnožavanje fotografija i video-materijala žene u intimnim situacijama, bez njenog znanja i pristanka. Čak i ako je žena pristala da bude snimljena, pa i ako je sama poslala snimke jednoj osobi, ako nije dala dozvolu da se taj sadržaj deli dalje, opet je reč o osvetničkoj pornografiji.

Prema definiciji koju koristi Grupa “Novinarke protiv nasilja prema ženama”, osvetnička pornografija je vid nasilja prema ženama u kojoj počinioci mogu da budu brojni: uključuju sve one koji učestvuju u distribuciji osvetničkog pornografskog materijala, a ne samo osobu koja je inicijalno podelila materijal. Insistiranje na odnosu između preživele i osobe koja je inicijalno podelila osvetničko pornografiski materijal svodi fenomen osvetničke pornografije na nasilnički odnos između dve osobe, preživele i osobe koja je inicijalno podelila fotografije ili video-snimke, na način na koji se gubi iz vida da je osvetnička pornografija strukturni fenomen kolektivnog nasilja prema ženi, koje može da broji i na desetine pa i stotine hiljada počinilaca – sve one koji dalje distribuiraju taj materijal.

NAJCRNJA CRNA STRANA

Telegram grupe su vrlo razvijen kanal deljenja osvetničke pornografije, ali pravi horor nalazi se na najposećenijem i najvećem sajtu za pornografske sadržaje, Pornhabu. Godine 2015. ova platforma promenila je vlasničku strukturu i od tada tvrdi da se bori protiv ove pojave, ali u praksi nije tako.

Od osnivanja Pornhaba do danas, na ovoj platformi, gde korisnici sami postavljaju sadržaje, bezbroj je snimaka silovanja, seksualnog zlostavljanja maloletnica, nesvesnih žena, a platforma čini malo ili nimalo da ovome stane na put. Uglavnom se brane time što kad obrišu sadržaj, neki drugi korisnik ga ponovo okači.

Godine 2019. BBC Njuz objavio je priču žene pod pseudonimom Sofi. Ona je kazala da se osetila “obeščašćeno” kada je njen snimak objavljen onlajn, a imao je više stotina hiljada pregleda. Grupa koja vodi kampanju

NotYourPorn saopštila je da zahvaljujući ovakvom sadržaju vlasnik Pornhaba, kompanija Majndgik, ostvaruje veći profit. Pornhab je u saopštenju “snažno osudio” osvetničku pornografiju i dodao da Pornhab “ima najnapredniju politiku za borbu protiv ove vrste pornografije u industriji”. Ovaj sajt saopštio je da, ni posle provere arhive, nisu pronađeni mejlovi pomenute Sofi u kojima traži da se ukloni video-snimak. Ipak, stupili su u kontakt s njom kako bi zajedno rešili problem.

SOFINA PRIČA

Sofi je rekla za BBC da je za sve saznala 18 meseci ranije, na izletu, kada je uključila telefon i videla da ima mnogo propuštenih poziva i poruka. Snimak je na Pornhabu pronašao partner njene sestre. Bio je među deset najgledanijih. “Bila sam šokirana, ponižena i osetila sa obeščašćeno”, kazala je Sofi.

Ona je prethodno sa bivšim partnerom napravila šest snimaka, ali su pre nekoliko godina raskinuli i nije dala dozvolu za onlajn objavljivanje. Posle nedelju dana snimak je uklonjen sa Pornhaba, ali je bio dovoljno vremena onlajn da drugi korisnici naprave kopije i ponovo ga postave na sajt. Sofi kaže da je to prijavila, ali odgovor joj nije pomogao. Ona je zatim dobila kontakt kompanije koja za Pornhab uklanja video-snimke, ali kaže da ni to nije pomoglo.

Obratila se policiji, ali do sada još niko nije osumnjičen.

Kejt Isak, koja učestvuje u kampanji

NotYourPorn, kaže da se na Pornhabu osvetnički pornografski sadržaj uglavnom stavlja u kategorije amaterskih ili kućnih snimaka. Zbog ta dva termina koja su popularna za pretragu, sajt postaje vredniji u očima oglašivača. Ona želi da predstavnici sajta ulože veće napore da obrišu slične sadržaje jer su obavešteni o čemu se radi, kao i da urade više da uopšte spreče objavljivanje.

Kada je Sofi otkrila da je snimak onlajn, bila je u vezi sa drugim partnerom i cela situacija uticala je na vezu. Prijatelji novog partnera ismevali su ga zbog njenog snimka na Pornhabu, kazala je ona. Sofi ima i ćerku tinejdžerku, koja se od tada “potpuno promenila”.

BBC Njuz je tada objavio izjavu Korija Prajsa, koji je potpisan kao potpredsednik Pornhaba: “Sadržaj koji se postavlja na Pornhab i direktno krši naše uslove, uklanja se čim nam neko ukaže na ovu činjenicu. To uključuje i snimke koji su objavljeni bez dozvole onih koji se nalaze na njemu. Kako bismo dodatno osigurali bezbednost svih naših korisnika, zauzeli smo još čvršći stav prema osvetničkoj pornografiji, koju smatramo oblikom seksualnog napada. Zato smo i olakšali način za uklanjanje sa sajta”, rekao je Prajs.

Međutim, u oktobru 2020. godine, Biznis Insajder došao je do šokantnog otkrića: ni za koga od ljudi iz uprave Pornhaba nije sigurno da postoje. Svi mediji koji su se obraćali Pornhubu za izjave, odgovor su dobijali od Korija Prajsa. Niko od njih, međutim, nije ga video, komunikacija se odvijala isključivo pisanim putem. Ili su mediji prenosili saopštenja koja je kompanija izdavala, a koja su potpisivale osobe Kris Džekson i Majk Vilijams. Svi pokušaji Biznis Insajdera da verifikuje ko su ovi ljudi završili su se bezuspešno: jedina veza koju su novinari nalazili bio je Pornhab i izjave Korija Prajsa, koje datiraju još iz 2011. Na fotografiji koju je slao medijima, ispostavilo se, bio je sasvim drugi čovek čiji je identitet Biznis Insajder utvrdio.

MUTNO, PRLJAVO I OPASNO

Za to vreme, medije i društvene mreže sporadično preplave ispovesti žena koje su se mimo svoje volje našle na ovoj platformi. Jedna je imala jedva 14 godina kada je doživela grupno silovanje. Taj snimak se i dalje pojavljuje na Pornhabu. Nakon nekoliko pokušaja suicida, ova, danas 24-godišnja žena promenila je ime, odselila se iz grada u kom je odrasla i, kako kaže, živi dan po dan moleći se da je neko ne prepozna. Ono što niko ne zna jeste koliko je žrtava trgovine ljudima zapravo na snimcima na ovom sajtu.

Za to vreme, Pornhab se uporno predstavlja kao odgovorna platforma koja stoji rame uz rame sa aktivistkinjama koje se bore protiv osvetničke pornografije. A sa druge strane, u septembru 2020. dozvolili su verifikaciju Majklu Terelu Vilijamsu, čoveku osuđivanom za trgovinu ljudima i podvođenje, što je javno dostupan podatak. Vilijams je sa Pornhabom sklopio ugovor po kom mu od snimaka koje dostavi pripada 65 odsto prihoda od pregleda. Snimci su bili jezivi: na njima Vilijams siluje šesnaestogodišnjakinju koju je faktički kidnapovao.

PONEKAD IH NEKO POBEDI

U avgustu ove godine, neimenovana žena iz Teksasa uspela je da na sudu dobije odštetu od 1,2 milijarde dolara od Pornhaba (porota je očigledno shvatila razmere problema). Ona je od 2018. do 2021. bila u vezi sa muškarcem koji je iz osvete, kada je raskinula s njim, počeo da kači njene intimne snimke na Pornhab, Fejsbuk, Tviter, Dropboks, pa i da ih šalje njenoj porodici i prijateljima.

Žena je tokom suđenja rekla da iza sebe ima dva pokušaja suicida. Bivši partner objavljivao je njene snimke, često usput ostavljajući njeno ime i adresu. I dok su druge platforme uklanjale ove snimke, Pornhab nije preduzimao ništa. Zato je porota neimenovanoj ženi dodelila odštetu deset puta veću od one koju je njen advokat tražio. Da li je izjavila da je sada srećna? Ne. Nakon što je čula presudu, zahvalila je poroti i ponovila da je ovo za nju “razarajuće iskustvo”.

Krivično-pravni okvir zemalja na Balkanu ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao zasebno krivično delo nasilja prema ženama iako je u nekim zemljama, poput Hrvatske i Crne Gore, pokrenuta inicijativa za kriminalizaciju. Pre dve godine, sličnu inicijativu Skupštini Srbije podneo je Autonomni ženski centar. Od Skupštine na ovu temu ni pisma ni razglednice.

Osvetnička pornografija kao vid nasilja prema ženama često se prepliće i udružuje sa drugim oblicima nasilja, poput proganjanja, seksualnog uznemiravanja, doksovanja (objavljivanja ličnih podataka preživele), pa i ucene. Zbog svega toga, ovo je jedan od najstrašnijih fenomena i brutalan oblik nasilja prema ženama koji treba shvatiti ozbiljno kao i sve druge. Ali, otežavajuća je okolnost što pornografiju i dalje većina pre svega vidi kao zabavu, dok se sa druge strane neko doslovno raspada i ne želi više ni da živi.

Iz istog broja

Lični stav

Zakon i tumačenje

Sonja Nestorović

Energetska efikasnost u Srbiji i EU

Gde kaskamo, a gde stižemo

Damjan Martić

Lični stav

Put popločan dobrim namerama

Maja Stojanović

Intervju: Zvezdan Ristić

Zašto sam razvio transparent

Davor Lukač

Događaji na opozicionoj desnici

Propast dogovora koji niko nije želeo

Nedim Sejdinović

Ekonomska politika Vlade Srbije

Medveđe usluge i rasipnička potrošnja

Dušan Pavlović

Izbori za prestonicu 2023.

Promena kreće iz Beograda

Marko Živković

Smena u BIA

Odlazak uzgajivača sa Jovanjice

Slobodan Georgijev

Intervju: Dragan Bjelogrlić

Promene počinju sa ovim izborima

Filip Švarm

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu