Slučaj Ljiljane Nestorović
Intimnost pod lupom
"Jedino mogu da zaključim da je u ovoj državi nezavisno sudstvo mrtvo slovo na papiru", rezignirano kaže Nestorovićka, zgranuta načinom na koji se vodi istraga
Šta se to desilo sa prvim srpskim seksualno-političkim skandalom koji je u aprilu premijeru Zoranu Đinđiću pokvario proslavu sto dana srpske vlade? Tada je Ljiljana Nestorović, portparol Socijaldemokratije, optužila svoga šefa Vuka Obradovića za seksualno uznemiravanje i podnela protiv njega tužbu pred Drugim opštinskim sudom. Govoreći o tom slučaju bez presedana na srpskoj političkoj sceni, Nestorovićka je insistirala na diskretnosti, potkrepljujući svoje optužbe prostom činjenicom da nije jedina, da je još i bolje prošla od nekih koleginica čiji identitet štiti, a koje će u svojstvu svedoka govoriti o slučaju. Uši javnog mnjenja godinama naštelovane na psovačku frekvenciju očekivale su sve detalje, i diskrecija nije bila znak prepoznavanja. Ljiljana Nestorović je zbog toga, blago rečeno, kažnjena sumnjom i osudom; mnjenje nije imalo strpljenja da do suđenja sačeka detalje.
"Moj utisak je da postoji nekakav tihi konsenzus da to što je Obradović činio nije ništa strašno i da svi pokušavaju da ga opravdaju i odbrane", piše Ljiljana Nestorović u pritužbi na rad istražnog sudije povodom tužbe koju je podnela.
Za "tihi konsenzus" ona optužuje i medije koji su se, uskraćeni za pikanterije, podozrivo i tendenciozno pitali ima li tu zaista priče o uznemiravanju, ili je udvaranje iskorišćeno za linč potencijalno opasnog svedoka. Advokati Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava zajedno sa Nestorovićkom čiji proces vode poštovali su pravilo da se o istrazi koja je bila u toku ne daju izjave i vodili svoju bitku u tišini. Obradović je pri tome obilato koristio prostor koji je ostao nedorečen da se "regeneriše" i da poentira – da je nečeg bilo, to bi se do sada dokazalo, ali nije, i vreme je potvrdilo da je u pitanju bila kleveta.
"Nije bilo bludnih radnji", naslovio je (26. 9.) "Novi ekspres" izjavu Zorana Krstajića, istražnog sudije u slučaju Obradović. Sudija je krivičnu prijavu koju je podnela Ljiljana Nestorović ocenio kao "neosnovanu", dodao da nije saslušao sve svedoke jer je "procenio da nemaju veze sa slučajem" i ocenio da "nema elemenata za krivično delo bludnih radnji".
"Okončana afera Obradović", objavio je "Blic", naslovljavajući tako izjavu novog Obradovićevog portparola Nemanje Simeunovića, koji se pozvao na Krstajićevu izjavu, podsetio da je jedna tužba već odbačena i zaključio da će time "biti okončana afera zbog koje je Obradović izgubio mesto potpredsednika Vlade Srbije i predsednika Komisije za ispitivanje zloupotreba tokom bivšeg režima".
Advokati YUCOM-a i Ljiljana Nestorović održali su zbog svega toga konferenciju za štampu i prekinuli ćutanje.
"Moj utisak je da pravosuđe štiti kriminalce, a od onih koji se bore za svoja prava pravi dvostruke žrtve. Posle svega, ne mogu ni da zamislim kako jedna sekretarica koja radi na crno u nekoj provincijskoj firmi može da se izbori za svoja prava ako je bila seksualno uznemiravana, ako ja kao javna ličnost koja poznaje sistem ne mogu da se izborim za poštenu istragu", kaže za "Vreme" Ljiljana Nestorović.
Njen advokat Biljana Kovačević Vučo rekla je da je podnet drugi prigovor na rad sudije (prvi su podneli advokati još u avgustu) koji nije imao prava da se u javnosti izjašnjava o istrazi niti da presuđuje ima li u konkretnom slučaju elemenata krivičnog dela ili ne. Sudija je zloupotrebio svoja ovlašćenja, nije saslušao ključne svedoke, a Ljiljanu Nestorović i svedoka Dubravku Brestovac izvrgnuo dodatnom poniženju.
"Može li se u ovom slučaju uopšte govoriti o nezavisnom sudu? Kako je moguće da Vuk Obradović saopštava rezultate istrage preko novina pre nego što je tužilaštvo dalo bilo kakvo saopštenje? Da li se na osnovu izjava sudije Krstajića preko medija vrši pritisak na tužilaštvo? Imajući u vidu koliki je stepen korupcije ostao kao nasleđe starog režima, logično pitanje je šta je urađeno da bi se to promenilo. Ako je sudija Krstajić tipičan predstavnik našeg pravosuđa, to je onda zaista tragično. Jedino mogu da zaključim da je u ovoj državi nezavisno sudstvo mrtvo slovo na papiru", kaže Nestorovićka.
Kako je teklo saslušanje u istrazi sudije Zorana Krstajića?
Nestorović: "Vuk Obradović je nasrnuo na mene i prvi put uhvatio me za obe ruke i počeo da privlači sebi sa očiglednom namerom da me poljubi u usta, pri tome govoreći da mu treba nežnosti. ‘Samo da nam se usne spoje’, rekao je. Drugi put, unoseći mi se u lice palacao je jezikom i pri tome okrznuo me je svojom glavom jer sam uspela da se izmaknem."
Sudija Krstajić: "Da li je bilo poziva na neke intimnosti od strane okrivljenog? Možete li da objasnite šta tačno znači palacanje jezikom?"
Svedok Dubravka Brestovac potvrdila je da sudija nije želeo da izdiktira njene reči onako kako ih je ona izgovorila, već je promenio suštinu izjave. Nije želeo da se u zapisnik unese da je Obradović "pribio uza zid, stavljao prst na usta i tereo je da ga ljubi" i to je izdiktirao u zapisnik tek nakon više intervencija advokata. "Pokušavajući valjda da opravda Vuka Obradovića, sudija Krstajić nije propustio ni da kaže kako i on sam nekada upotrebi izraz ‘lutko’", kaže Nestorovićka.
Krivična prijava protiv Vuka Obradovića podneta je tužilaštvu 17. maja ove godine i odnosi se na krivična dela – zlostava u službi, bludne radnje i nasilničko ponašanje. Tužilaštvo je podnelo zahtev Sudu za sprovođenje istražnih radnji, i taj je slučaj od tog trenutka u rukama Zorana Krstajića. Advokati su podnoseći tužbu priložili listu od 15 svedoka koji potkrepljuju Nestorovićkine tvrdnje. Saslušan je jedan svedok i podnosilac tužbe. Sudija je procenio da čak ni Vesna Mitrović, bivši šef kabineta Vuka Obradovića, koja je prošla sa velikim traumama i sa fizičkim posledicama, takođe – nije bitna za slučaj.
Advokatska komora Beograda je u periodu 1996/98. podnela zahtev za razrešenje sudije Zorana Krstajića zbog više ozbiljnih i teških pritužbi advokata na njegov rad, potvrdio nam je sekretar Komore advokat Zoran Živanović. Zahtev za razrešenje, na koje do dana današnjeg nije stigao nikakav odgovor, upućen je predsedniku Vrhovnog suda, Drugom opštinskom sudu, Odboru za pravosuđe i ministru pravde Vladanu Batiću.
Reagujući na optužbe YUCOM-a povodom slučaja Obradović, sudija Krstajić demantovao je da je dao već pomenutu izjavu za "Novi ekspres", ali je dodao i da je dobio dve telefonske pretnje. "Nećeš biti ni pisar" i "Budalo, mogao si biti sudija okružnog suda da si to uradio kako valja", rekao je sudiji anonimus.
Ljiljana Nestorović demantuje da ima bilo kakve veze sa tim i primećuje da je u pitanju manir onih struktura koje su otišle u prošlost.
A Vuk Obradović?
Neće da komentariše. Ništa. "Mene taj problem ne zanima", kaže za "Vreme". Zašto ste povukli tužbu protiv 15 bivših članova (stare) Socijaldemokratije, ako ste uvereni u svoju ispravnost? (Povlačenje tužbe bilo je tada propraćeno izjavom da je sud javnosti presudio u njegovu korist i da ne želi da zamara sud tim postupkom. Istražne radnje u ovom slučaju obavljene su za mesec dana.)
"Ne želim da učestvujem u cirkuskoj predstavi", odgovorio je Obradović. Kao jedan od ključnih dokaza u svoju ispravnost nedavno je u "Utisku nedelje" naveo da je druga tužba podnesena protiv njega kad i tužba Ljiljane Nestorović – odbijena. Bila je to tužba Nataše Mihajlović, radnika RTS-a, za krivično delo otmice. Nju je onih dana aprila kad je pukla cela afera Vuk Obradović sa kompletnom pratnjom izveo iz kuće u pola pet ujutru "na razgovor".
Ljiljana Nestorović se nada da će tužilaštvo, bez obzira na dosadašnji tok procesa, ipak na kraju nastupiti nezavisno i da će doneti nezavisnu odluku. "Moja želja je da sačuvam integritet i dostojanstvo koje mi garantuje Ustav SRJ", dodala je.
Biljana Kovačević-Vučo: Žalosno stanje svesti i prava
"Ono što se u razvijenom svetu obično naziva seksualnim uznemiravanjem i što raznim šefovima, političarima i nadređenima (oba pola) veoma često izaziva prilično gadne posledice, u našem zakonodavstvu nije kodifikovano na jasan i nedvosmislen način. Ipak, elementi ovakvog protivpravnog ponašanja mogu se prepoznati u krivičnom delu koje je predviđeno u Krivičnom zakonu Republike Srbije i koje se dosta arhaično zove ‘bludne radnje’, i to u kombinaciji sa još jednim krivičnim delom koje se odnosi na korišćenje službenog položaja izvršioca. Očigledno je da Krivični zakon u delu koji se odnosi na seksualne delikte nije sasvim dorečen, pa je neophodno da se to najhitnije promeni i krivično delo seksualnog uznemiravanja jasno normira, kako bar u pravničkoj profesiji ne bi bili stvarani dalji nepotrebni nesporazumi, pa i politizacija poput one u slučaju Nestorović – Obradović. Pretpostavke za adekvatan tretman žrtve ovog krivičnog dela neće biti obezbeđene ukoliko se, osim Krivičnog zakona, uskoro ne izmeni i Zakon o radnim odnosima i njima ne predvide i radno-pravne i materijalne posledice za samozvane tumače seksualnih potreba podređenih saradnica/saradnika.
Promene krivičnog zakona su već u toku i ne sumnjam da će se uskoro promeniti i Zakon o radu, i to uprkos predvidljivim opstrukcijama i ‘duhovitim’ seksističkim i patrijarhalnim nastupima pojedinih članova Skupštine. Međutim, ono što se sigurno neće uskoro izmeniti jeste stanje svesti i način razmišljanja velikog broja i muškaraca i žena u Srbiji, čiji je jedan od reprezentativnih predstavnika, nažalost, postao istražni sudija u slučaju Ljiljana Nestorović protiv Vuka Obradovića. Protivzakonita izjava istražnog sudije Krstajića data ‘Novom Ekspresu’, da on misli da krivično delo nije izvršeno (istražni sudija, naime, nema prava da ocenjuje da li postoji krivično delo ili ne) predstavljala bi samo još jedan primer već viđenih mešavina nepoznavanja prava i neprimerenog javnog nastupa sudija da ova izjava ne predstavlja odraz mišljenja da seksualno uznemiravanje nije krivično delo. A opšteprihvaćeno je i da pokazivanje seksualnih želja i nasrtaji na podređene ne samo da ne predstavljaju krivično delo nego su po nepisanom običajnom pravu i nešto što se kod uspešnog dela muškog stanovništva prihvata, pa i očekuje. Samo nabrajanje ružnih stereotipa na ovu temu zahtevalo bi mnogo više vremena i prostora.
Bez namere da obeshrabrim veliki broj žena koje se u ovakvom socijalnom okruženju ne usuđuju da traže zaštitu od suda, moram ipak da naglasim da one najhrabrije moraju da ukalkulišu i javnu i tihu osudu javnosti i porodice, a najviše što mogu da očekuju od dobronamernog dela javnosti koji je razumeo da s nakaradnim običajima treba raskrstiti jeste da je doživela određenu neprijatnost.
Kako se ne bi dozvolilo da jedno društveno opasno delo ostane zaštitni znak kvaliteta muškosti i vrednosnog sistema u Srbiji, promena zakona trebalo bi da predstavlja samo prvi korak. Duži proces promene svesti zahtevaće dodatno angažovanje svih koji na jedan ili drugi način učestvuju u javnom i društvenom životu, a pre svega političara."
