Na Zlatiboru je prošle nedelje održan osmi YUNGinfo, godišnji skup Asocijacije za naftu i gas SCG, jednonedeljno okupljanje deset članica Naftne industrije Srbije (NIS). Iza pomalo kabastog naziva "Primena informatičkih i komunikacionih tehnologija u oblasti naftne privrede i petrohemije – aktuelni trendovi", krio se, zapravo, u svetu uobičajen način povremenog druženja zaposlenih u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), inače razbacanih u raznim firmama i gradovima u kojima posluju članice NIS-a. Osim uzajamnog informisanja o onom što se radilo u prethodnoj i planira za naredne godine, oko 160 učesnika skupa imalo je priliku da vidi, čuje i razmisli o ponudama i ICT rešenjima desetak domaćih i nekoliko inostranih firmi, od beogradske kancelarije Majkrosofta do Infotehne iz Novog Mesta.

Jedan od ciljeva ovakvih skupova i jeste da se zainteresovanim firmama iz oblasti ICT-a omogući ulazak u NIS kao celinu, a ne pojedine njegove delove, kao do pre nekoliko godina, objašnjava za "Vreme" Branko Živković, direktor Asocijacije YUNGinfo i direktor sektora za informacione sisteme i tehnologiju NIS-a. "Naša delatnost je podrška poslovnim funkcijama NIS-a i uspostavljanje saradnje među članicama kompanije u oblasti ICT-a. To poslovno i organizacijski u NIS-u još nije ustrojeno i za sada se time bavimo i neformalno i formalno, pokušavamo da dobijemo nekako planirana sredstva, dovoljna za naša nastojanja, projekte, programe", kaže Živković. "Ono bitno što je sektor ICT-a pokrenuo i obavio – ne samo na nivou kompanije već kompletne energetike, u NIS-u i EPS-u – jeste prošlogodišnja legalizacija softvera. To je obavljeno u saradnji s Majkrosoftom na bazi zajedničke pregovaračke platforme EPS-a i NIS-a. Inicijalna ponuda Majkrosofta bila je neprihvatljiva za nas. Problem je predstavljao model ugovora koji se nudio. Bitno je bilo kako veliki Majkrosoft iz svoje perspektive vidi NIS, kao mali, srednji ili veliki biznis. To određuje vrstu i modele ugovora koje će ponuditi. Tražili smo da nas ne tretiraju kao mali biznis, jer u Srbiji nema većeg od EPS-a i NIS-a. Malo se odužilo, ali smo dobili daleko fleksibilnije ugovore pod krovnim ugovorom MBA (Microsoft Business Agriment). Faktički, to je sporazum o strateškoj saradnji s Majkrosoftom."

"VREME": Šta kompanija dobija od ovakvih skupova?

BRANKO ŽIVKOVIĆ: Po meni, to je da poslovna funkcija ICT-a bitnije utiče na profilisanje, rangiranje i opredeljivanje vođenja investicija. Bez toga poslovni sistemi nisu uređeni, nisu merljivi, štedljivi, a društvo nije bogatije. Što se samog skupa tiče, njegova osnovna vrednost je to da se ljudima koji su na poslovnoj funkciji pruži prilika za upoznavanje, druženje, razmenu iskustava. Reč je o konkretnoj primeni onog što u svetskom okruženju predstavlja uslov poslovanja. Jedan od zadataka skupa je da unutar naftnog i gasnog, petrohemijskog kompleksa ove države, inicira primenu IT-a u inženjerskom smislu: od infrastrukture do rešenja, jer je to neophodno i biznisu i društvu u celini. U tom smislu ovi skupovi pokazuju uzlaznu liniju, jer posao znači razvoj i napredovanje, a ne gušenje i gašenje, drobljenje i mrvljenje.

Da li komercijalne prezentacije privlače vas, ili vi njih?

U ovom poslu ili postoje velika ICT odeljenja ili neka službica sa jednim-dva operativca koji se smaraju ili ubijaju od posla. Velike organizacione celine s velikim brojem radnika u "razvoju" je stvar vremena iza nas, kad na tržištu nije bilo firmi koje mogu da ponude rešenja, pa se razvoj dešavao unutar firmi. Prosto, u naftno-gasnom biznisu nafta i gas su posao, a ne razvoj. Na tržištu postoje kuće koje na tome grade svoju egzistenciju, svejedno da li se radi o hardveru ili, sve više, softveru koji je rešenje za posao. Mi još imamo razvoj softvera unutar naših kompanija članica a to generalno nema budućnost. Svaki poslovni sistem mora da se fokusira na ono zbog čega postoji. Naravno, i tu treba biti oprezan, pametno izvagati gde, kad, šta, i kakve poteze vući… To je teška i zametna priča, ali posao ne može da postoji unutar ovog kompleksa bez prisustva tržišta. Mi trebamo njima, te firme trebaju nama. To se vidi i na ovom skupu, tu su bukvalno svi globalni partneri koji imaju kancelarije u SCG – Majkrosoft, HP, IBM… Rade posao s nama. NIS je ogromna kompanija i tu je potencijal za ovu i svaku drugu poslovnu funkciju veoma jasan. Narodski rečeno – ukrupni zahtev prema tržištu, dobijaš ti, dobija i tržište – dugoročno stabilne relacije s velikim partnerima. To znači stabilnost njihovog i stabilnost našeg poslovanja.

Rešenja nemaju samo "veliki", imaju ih "mali" a, kako vidim, i nude ih. Da li njihova pojava zaista znači da nam predstoji neki napredak i da se taj trenutak ne sme propustiti, kako rekoše Slovenci?

Delim njihovo mišljenje. Mi kao zemlja generalno imamo užasnu infrastrukturu: saobraćajnu, telekomunikacionu, logističku… Sve živo pa i organizacija društva nam je užas. A zapljuskuju nas novi tehnološki i civilizacijski talasi, najpre taj talas ulaganja u infrastrukturu, kupovina "kutija". Kada to prođe, kad se izgradi infrastrukturni preduslov, onda dolaze rešenja u poslovnim sistemima i društvu u celini. Tako, na primer, funkcionišu slovenačka vlada, parlament, lokalna samouprava, sve se dešava kroz konkretnu, živu primenu ovog o čemu pričamo. Ali, ono što fascinira, mene bar, to je što u Sloveniji postoji politički, nacionalni konsensus. Rešenja su jasna kao i svako inženjersko rešenje – nema šta ne može da se napravi. Ali, u Sloveniji postoji klima, postoji sistem koji to prepoznaje kao svoju nacionalnu strategiju, implementira ga i to radi.

Hoćete da kažete kako Slovenci nemaju problem koji je ovde izričito pomenut – da se na kraju odluka donosi politički, a ne inženjerski?

Naravno. Zato i jesmo tu gde jesmo, nažalost.