"Bez obzira gde živimo, pandemija nas sve pogađa, a deca nikada nisu bila u toliko velikom riziku. Ali još gore dolazi: kako se globalna ekonomska kriza razvija, rizici za decu se povećavaju a ne smanjuju", poručila je Henrijeta Fore, izvršna direktorka UNICEF-a, u uvodu izveštaja o tome kako sprečiti gubitak kovid pokolenja. U tom izveštaju povodom Dana dece 20. novembra dramatično se upozorava da pandemija dalekosežno ugrožava sve dimenzije života dece i adolescenata.

Kada je pandemija počela krajem 2019, preovlađivala je procena da su deca manje pogođena od bilo koje druge starosne grupe. Ali, ta početna procena ne otkriva kako na dinamiku širenja zaraze utiču razlike u uzrastu mladih, kao i kulturne, rodne, regionalne i rastuće socijalne razlike.

Prema podacima Američke agencije za pedijatriju, dva odsto inficiranih virusom korona u SAD u aprilu bili su deca i adolescenti, a krajem septembra bilo ih je 10 odsto, što znači da je u istoj zemlji procenat mladih među zaraženima upetostručen.

UNICEF-ova analiza baze podataka Instituta "Maks Plank" pokazuje da je do novembra 2020. godine među 25,7 miliona inficiranih virusom SARS-CoV-2, u 87 anketiranih zemalja bilo 11 odsto mlađih od 20 godina. A u zemljama sa visokim prihodima, u kojima je inače udeo dece i omladine u populaciji manji, među zaraženima bilo je sedam odsto mladih.

Podaci Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazali su da je dvostruko veća verovatnoća da se korona virusom zaraze adolescenti uzrasta 10-19 godina (68 odsto infekcija mladih), nego deca uzrasta do devet godina (32 odsto). Zaraza se više širila među muškom nego među ženskom decom. Ta "polna raspodela infekcija mladih" je ista kao i u starijim grupama, kako pokazuje studija Instituta "Mark Plank" na osnovu 14,29 miliona slučajeva u 63 države.

Udeo mlađih od 20 godina među inficiranima kreće se od 0,82 procenta ukupnog broja zaraženih u Španiji, do čak 23 procenta u Paragvaju, kaže se u izveštaju UNICEF-a iz jula, uz pitanje u naslovu: "Da li ima više zaražene dece nego što smo mislili?"

GORE OD NAJGOREG SCENARIJA

Tokom teške globalne ekonomske recesije izazvane pandemijom, uporedive s Velikom depresijom 1929. godine, najsiromašnija domaćinstva se bore sa posledicama gubitka posla, prihoda, sredstava za život i smanjenja mobilnosti. Povećanje broja dece koja žive u novčano siromašnim domaćinstvima verovatno će doneti gore posledice od onih koje su UNICEF i organizacija "Save the Children" predviđali u najgorim scenarijima u prvoj polovini 2020. godine.

U junu se očekivalo da će se do kraja 2020. broj dece koja će živeti u novčano siromašnim domaćinstvima uvećati za 117 miliona. Na osnovu najnovijih projekcija Međunarodnog monetarnog fonda o smanjenju ekonomskog rasta, podaci Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede, UNICEF-a, Svetskog programa za hranu i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj gladnih širom sveta mogao bi se uvećati za dodatnih 132 miliona ljudi, od čega je 44 miliona dece, najviše u najnerazvijenijim zemljama.

Malo programa odgovara na kritične potrebe onih koji rade u neformalnom sektoru.

Samo 17 zemalja izričito uključuje migrante ili izbeglice u šeme socijalne zaštite povezane sa kovidom 19, dok su u 59 zemalja oni lišeni prava na socijalnu zaštitu, naglašava se u jednom izveštaju OEBS-a.

NEZAPOSLENOST I DEČJI RAD

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, i pre pandemije više od 267 miliona mladih ljudi od 1,2 milijarde širom sveta bilo je nezaposleno, bez obrazovanja ili obuke. Od početka pandemije jedna od šest mladih osoba prestala je sa radom, a radno vreme onih mladih ljudi koji još uvek rade opalo je za 23 procenta. Pandemija menja globalno tržište rada na načine koji pogađaju mlade: smanjene zarade i zaposlenost usled zatvaranja u vezi sa kovidom; veće prepreke pri pronalaženju posla; poremećaj obrazovanja i osposobljavanja.

S druge strane, Međunarodna organizacija rada upozorava da postoje novi dokazi da je dečji rad ponovo u porastu, prvi put posle 20 godina. Nezaposlenost roditelja usled ekonomskih šokova u Brazilu naterala je decu da rade, kako bi obezbedila privremenu podršku porodicama. Slične pojave dokumentovane su u Gvatemali, Indiji, Meksiku i Tanzaniji.

U izveštaju UNICEF-a pominju se primeri iz Malavija, Filipina i Zambije o tome kako je dečji rad povećavan u neformalnim porodičnim preduzećima – u kojima je malo uzimana u obzir briga o zdravlju i sigurnosti, pa su deca izložena povećanoj opasnosti. Devojčice su posebno podložne eksploataciji u poljoprivredi, neformalnom i domaćem radu, i suočavaju se sa većim rizicima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

VIŠEDIMENZIONALNO SIROMAŠTVO

Na globalnom nivou procenjuje se da je do sredine 2020. godine još 150 miliona dece zapalo u onu vrstu višedimenzionalnog siromaštva koje osujećuje ili otežava dostupnost obrazovanju, zdravstvu, sanitarnim uslovima ili vodi. To predstavlja povećanje od 15 procenata u poređenju sa nivoima pre pandemije.

Nedostatak spremnosti društava za pandemiju sam po sebi ima dramatičan socijalno-ekonomski uticaj na njeno širenje i na posledice. Mlađe generacije su ugrožene ne samo zbog virusa (sa ili bez teških simptoma), već zbog više skrivenih uticaja "pandemije u senci" – sve veće nejednakosti, prekida školovanja, gubitka zaštite, rastućeg nasilja, ugrožavanja mentalnog zdravlja, povećanja siromaštva, povećanja broja neuhranjene dece.

Od šest do sedam miliona dece mlađe od pet godina je tokom 2020. patilo od neuhranjenosti, 14 odsto više nego u prethodnom periodu. To bi moglo da dovede do više od 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva mesečno – uglavnom u podsaharskoj Africi i na jugu Azije.

Većina zemalja usvojila je mere za poboljšanja ishrane, usredsređujući se na davanje prioriteta dojenju i dohrani dece do dve godine i njihovim majkama; obogaćivanju hrane za decu mlađu od pet godina; ranom otkrivanju i lečenju teške neuhranjenosti. Međutim, najnoviji podaci UNICEF-a iz 135 zemalja ukazuju da je za 40 odsto smanjen broj žena i dece kojima se pomaže radi poboljšanja ishrane.

U 38 zemalja je za više od 10 odsto smanjen broj dece mlađe od pet godina obuhvaćene programima suplementacije vitamina A važnog za dečje zdravlje, a u 18 zemalja za više od deset odsto je smanjen obuhvat dece kojima su dostupni suplementi gvožđa i folne kiseline. To znači da bi zbog pandemije dodatnih 6,7 miliona dece moglo da pati od slabljenja organizma u prvih 12 meseci života, što bi rezultiralo sa dodatnih 120.000 smrtnih slučajeva, kaže se u julskom izveštaju Dečjeg fonda UN.

U julu, gotovo 370 miliona dece u 161 zemlji koja su se oslanjala na školske obroke moralo je da potraži druge izvore hrane. Do oktobra 2020. godine za 265 miliona dece širom sveta nedostajali su školski obroci, pokazuju podaci Dečjeg fonda UN. Programi školske ishrane su za više od deset odsto smanjeni u 52 zemlje.

Prema izveštaju UNICEF-a i SZO o sanitarnim uslovima i higijeni 2000–2017, oko tri milijarde ljudi širom sveta nema pristup mestu za pranje ruku; 700 dece svakodnevno umire od bolesti uzrokovanih nedostatkom vode i higijene.

Najmanje 40 miliona dece širom sveta lišeno je nege i obrazovanja u ranom detinjstvu, jer su zbog kovida 19 zatvorene ustanove za brigu o deci i rano obrazovanje. A socijalnom i dečijom zaštitom pre epidemije nije bilo obuhvaćeno dve trećine dece širom sveta.

Poremećaji u ustanovama, uključujući porodilišta ili lečilišta bolesne novorođenčadi i dece, posebno u nekim zemljama Južne Azije i Latinske Amerike, predstavljaju neposredni rizik za opstanak dece i majki. U 47 zemalja za više od 10 odsto je smanjen obuhvat ambulantne nege dece obolele od zaraznih bolesti, u poređenju sa istim periodom u 2019. godini, dok u 46 zemalja u istom procentu je redukovan obim zdravstvenih usluga majkama. Čak i pre pandemije oko 45 odsto dece bilo je teško uskraćeno za najmanje jednu od kritičnih potreba u zdravstvu, ishrani, obrazovanju, socijalnoj i dečijoj zaštiti, dostupnosti vode i kanalizacije. Posebno je u nekoliko zemalja Južne Azije, Bliskog istoka i Latinske Amerike pogoršano stanje u ustanovama kao što su porodilišta, lečilišta i ustanove za zdravstvenu negu dece sa teškim oblicima neuhranjenosti ili dečjih bolesti.

Najnoviji dostupni izveštaji UNICEF-a iz 141 zemlje pokazuju da je u 53 zemlje za najmanje 10 odsto smanjen obuhvat dece rutinskim vakcinacijama, što može ukazati da se smanjuju kapaciteti potrebni za buduće kampanje vakcinacije protiv kovida 19. Čak i ako efikasna i sigurna vakcina ubrzo postane dostupna, biće potrebno vreme za njenu primenu – koje mnoštvo dece jednostavno nema.

Zbog straha od infekcije, ograničenja pokretljivosti, karantina i zatvaranja ustanova ili smanjenja broja negovatelja, u mnogim zemljama ljudi se uzdržavaju ili odlažu trenutak kada će da zatraže zdravstvenu i socijalnu pomoć. Nepristupačnost, izolacija, otežan saobraćaj, anksioznost, strah od zaraze, stigma, nepoverenje u institucije, diskriminacija i dezinformacije ometaju napore da do ljudi dođu oni koji treba da im pomognu.

Smanjenje obima intervencija za spasavanje života i poboljšanje ishrane moglo bi godišnje da rezultira sa više od dva miliona dodatnih smrtnih slučajeva dece do pet godina, piše Timoti Roberton sa Univerziteta "Džon Hopkins" u studiji modela indirektnih efekata pandemije kovid 19 o smrtnosti majki i dece u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, objavljenoj u julu 2020. u medicinskom magazinu "Lanset".

ZATVARANJE ŠKOLA I DALJINSKO UČENJE

Zbog ponovnog rasplamsavanja pandemije kovida 19 pokrenuta je diskusija o tome da li škole treba ponovo zatvoriti. U analizi UNICEF-a se, inače, kaže kako podaci iz 191 zemlje ne pokazuju direktnu vezu između otvaranja škola i stopa zaraženosti kovidom 19, da škole nisu glavni pokretači epidemije, a da su koristi od održavanja škola otvorenim veće od troškova njihovog zatvaranja. Na osnovu podataka iz 31 zemlje, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti je u julu 2020. zaključio da je prenošenje zaraze s deteta na dete u školama bilo neuobičajeno, i da nije primarni uzročnik kovida 19 kod dece.

Studija britanske vlade otkrila je da se stopa širenja infekcije među učenicima i nastavnicima nije povećavala nakon ponovnog otvaranja škola, a da su lokalizovana širenja zaraze korelirala sa regionalnim žarištima, a ne sa otvaranjem škola. Tokom dve nedelje nakon 31. avgusta, kada su škole u SAD počele da se otvaraju, samo 0,77 procenata učenika i 0,16 procenata školskog osoblja imalo je potvrđen ili sumnjiv slučaj virusa korona, kaže se u jednom izveštaju Univerziteta "Braun". Podaci iz 191 zemlje, prikupljeni od februara do septembra 2020. takođe ne pokazuju doslednu povezanost između ponovnog otvaranja škola i stopa zaraženosti kovidom 19. To bi trebalo da znači da je veća verovatnoća da će deca virus dobiti van školskog okruženja ako dođe do izbijanja bolesti u zajednici.

Prema istraživanju UNESKO-a, UNICEF-a i Svetske banke, u prvom talasu pandemije zatvaranje škola u 188 zemalja pogađalo je više od 1,6 milijardi dece i mladih i poremetilo učenje gotovo 90 procenata učenika. Kasnije je nastavljeno sa zatvaranjem škola ali u manjem obimu: do novembra 2020. godine 572 miliona (33 posto ukupno upisanih) učenika nije imalo ranije uobičajenu nastavu.

Prema UNICEF-ovim istraživanjima sprovedenim od jula do oktobra 2020. godine, u zemljama (pretežno na južnoj hemisferi) u kojima je trajala tekuća akademska godina u vreme ankete, izgubljena su 54 školska dana.

I pre pandemije obrazovanje je bilo u krizi, a ona je samo pooštrila te nepravde, posebno pogodivši đake u siromašnijim zemljama. U zemljama sa visokim primanjima 111 miliona đaka je propustilo 27 školskih ranih dana. U zemljama s prihodima srednjeg nivoa đaci nisu išli u školu 40 dana, u onim sa nižim i srednjim prihodima 68, a u zemljama sa niskim primanjima 62 dana.

Više od 90 odsto vlada usvojilo je neki oblik učenja na daljinu, obuhvativši skoro 70 odsto školske dece – više od milijardu dece širom sveta. Televizija je, uprkos ograničenjima u emitovanju materijala sa kurseva, pružila najveću pokrivenost i omogućila da 62 odsto školske dece širom sveta prati nastavu. Internet kanali dosežu samo 24 odsto školske dece širom sveta, što odražava socijalno-ekonomsku nejednakost i duboku digitalnu podeljenost, konstatuje UNICEF.

Oko 30 odsto školske dece u svetu (oko 463 miliona) ili nema potrebnu tehnologiju za daljinsko učenje dostupnu kod kuće ili politike daljinskog učenja nisu do njih došle. U mnogim zemljama veštine informaciono-komunikacionih tehnologija favorizuju dečake, a devojčice ređe koriste računare i internet nego dečaci.

Najveća stopa dece koja nisu obuhvaćena daljinskim učenjem je u podsaharskoj Africi.

UGROŽENO MENTALNO ZDRAVLJE

U UNICEF-ovom izveštaju konstatuje se da zatvaranje škola izlaže decu višestrukim rizicima. Što su škole duže zatvorene, to više dece pati od velikih gubitaka u učenju sa dugoročnim negativnim uticajima. U zavisnosti od starosti, pola, invaliditeta ili socio-ekonomskog statusa, mnoga deca (posebno adolescenti) se ne vraćaju u školu nakon dužih zatvaranja, a očekuje se da će još mnogo njih pretrpeti trajne gubitke u obrazovanju.

Zatvaranjem škola povećano je rodno zasnovano nasilje i nasilje nad decom. Više zemalja prijavilo je porast porodičnog nasilja, potrebe za hitnim skloništima i linijama za pomoć, kao i seksualno iskorišćavanje dece na mreži, konstatuje se u izveštaju organizacije UN za rodnu ravnopravnost UN Women

Populacioni fond UN u izveštaju o uticaju pandemije kovid 19 na porodice i okončanje rodno zasnovanog nasilja, sakaćenja ženskih genitalija i dečji brak, procenjivao je u aprilu 2020. da se za tri meseca karantina broj slučajeva porodičnog nasilja u svetu može povećati za još 15 miliona slučajeva.

Reagovanje radi sprečavanja nasilja poremećeno je u 104 zemlje, u kojima živi ukupno 1,8 milijardi dece. Samo 18 odsto programa socijalne zaštite je inače rodno osetljivo.

Prekidi u svakodnevnoj rutini i smanjivanje podrške mogu biti posebno teški za decu sa autizmom ili sa intelektualnim invaliditetom. Više od prihoda, pola ili drugih faktora, invaliditet je najveći uzrok isključenja iz obrazovanja. Verovatnoća da će deca sa smetnjama u razvoju da budu žrtve nasilja je i pre epidemije bila tri do četiri puta veća od verovatnoće da se to desi ostaloj deci, a tokom pandemije ovi rizici su povećani.

Zabrinutost za budućnost, gubitak obrazovanja i izgleda za posao, zdravstvene brige i poremećaji u vršnjačkim i društvenim mrežama uticali su na dečiji život i dečje i adolescentsko mentalno zdravlje, kaže se u UNICEF-ovoj analizi, uz podsećanje da u globalnom kontekstu polovina svih poremećaja mentalnog zdravlja započinje do 14. godine života, a da eskalira do sredine dvadesetih.

Nedavno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije u 130 zemalja otkriva da je tokom pandemije poremećen rad 70 odsto nacionalnih službi za mentalno zdravlje dece, adolescenata ili starijih odraslih osoba, dok se potrebe za tom vrstom pomoći povećavaju. Stanje se komplikuje i zbog toga što su tokom pandemije mladi ljudi lišeni podrške vršnjaka u nekim od najvažnijih trenutaka svog života.

* * *

Nadovezujući se na obećanje 172 države članice UN da će zaštititi najmlađe građane sveta, UNICEF poziva vlade i partnere da ulože mnogo više vremena, resursa i truda radi smanjenja uticaja pandemije na najmlađe građane sveta. A to znači: da osiguraju da sva deca uče, što podrazumeva i smanjenje digitalnog jaza; da učine vakcine pristupačnim i dostupnim svakom detetu; da zaštite mentalno zdravlje dece i mladih; da zaustave zlostavljanje, rodno zasnovano nasilje i zanemarivanje u detinjstvu; da garantuju pristup zdravstvenim i prehrambenim uslugama; da povećaju pristup čistoj vodi, sanitarnim uslovima i higijeni; da smanje porast siromaštva dece, da udvostruče napore da se zaštitite i podrže deca i njihove porodice koje žive u zonama sukoba, katastrofa i raseljenja.