Lični stav
Išli slon, majmun, lav, nosorog…
Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu u svojoj oblasti, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti
Kada je u oktobru 2022. godine formirana nove Vlada Republike Srbije, koja je sada u tehničkom mandatu, mnogi naučnici u Srbiji su imali velika očekivanja jer je osnivanjem Ministarstva nauke nauka ponovo dobila svoj resor a za ministarku je izabrana osoba iz redova naučnika. Pod naučnicima se podrazumevaju osobe koje su u naučnim i istraživačkim zvanjima i koje rade u naučnim istraživačkim organizacijama u Republici Srbiji. Naučna zvanja su naučni saradnik, viši naučni saradnik i naučni savetnik (ekvivalentna nastavnim zvanjima docent, vanredni profesor i redovni profesor), a istraživačka zvanja su istraživač pripravnik i istraživač saradnik, i ekvivalentna su asistentskim zvanjima na fakultetima u Srbiji. Naučna zajednica broji više od 15000 ljudi koji rade na institutima i fakultetima u Srbiji.
Jedan od najakutnijih problema u nauci su bile najednake plata za ista naučna zvanja. Razlog za nejednake plate u okviru istih naučnih i istraživačkih zvanja je postojanje šest kategorija, od A6 kao najniže do A1 kao najviše, prema kojima je vrednovan naučni rad naučnika. Plan nadležnog ministarstva iz 2010. godine je bio da se naučni rezultati verifikuju na 3 meseca, a kategorije menjaju na 2 godine, tako da naučnici dobijaju višu kategoriju ako imaju bolje naučne rezultate ili nižu ako oni izostanu. Plata naučnika u kategoriji A1 bila je 1,75 puta veća od one u kategoriji A6. Problem je nastao zato što nadležno ministarstvo nije sprovodilo planiranu rekategorizaciju, tako da ako je neko dobio najnižu kategoriju A6 prvim izborom u zvanje, ona mu je ostajala i posle izbora u viša zvanja. Na taj način mnogi naučnici u Srbiji su dugoročno oštećeni.
Sadašnje Ministarstvo nauke je otklonilo tu nepravdu tako što su ukinute kategorije i što je određena ista plata za svako istraživačko i naučno zvanje. To za mnoge koji su do sada bili u kategorijama od A3 do A6 znači povećanja plata, dok onima koji su u kategorijama A1 ili A2 znači zamrzavanja plata na određeni rok. Vođeno principom da izvrsnost u naučnom radu treba nagraditi, Ministarstvo je predložilo da se 10% najboljih istraživača u naučnim zvanjima u Srbiji nagradi dodatkom na platu. Tako bi po 10% naučnika u svakom od naučnih zvanja, prema četiri naučne oblasti dobijali i dodatnih 30% plate na osnovu izvrsnosti. Vlada je 30. oktobra 2023. godine donela Uredbu kojom se menja i dopunjuje Uredba o normativima i standardima raspodele sredstava akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama koja reguliše način nagrađivanja i propisuje kriterijume izvrsnosti.
PROBLEM ODREĐIVANJA IZVRSNOSTI
Jedan deo naučne zajednice je bio protiv principa rangiranja, pa samim tim i nagrađivanja, jer po njihovom mišljenju, upravo zbog specifičnosti naučnih disciplina teško je upoređivati rezultate. “Logika izvrsnosti” bi prema tome izgledala kao kada bi se slon, majmun, lav, nosorog, zmija i jež stavili pred isti zadatak – da se najbrže popnu na drvo. Najproblematičnije je stoga uputstvo koje propisuje koji naučni rezultati će se uzeti u obzir pri određivanju izvrsnosti, jer ono naučnike iz određenih naučnih disciplina povlašćuje, dok naučnike iz drugih naučnih disciplina diskriminiše. Kao rezultati za naučnu izvrsnost se, u zavisnosti od naučne oblasti, uzima broj naučnih radova objavljenih u časopisima, broj knjiga i citiranost naučnika u određenom periodu. Radovi u časopisima koji se uzimaju u obzir kod rangiranja su razvrstani u 5 kategorija od 21a do 24, pri čemu M21a nosi 10 bodova, M21 nosi 8, M22 nosi 5, a M23 i M24 nose između 2 i 4 boda u zavisnosti od naučne oblasti. Knjige su podeljene u 4 kategorije (M11, M12, M41 i M42), pri čemu knjiga u kategoriji M11, objavljena od poznatog svetskog izdavača nosi 14 bodova, dok knjiga u kategoriji M42 nosi 7 bodova.
Neosporno je da se oblastima prirodno-matematičkih, medicinskih, tehničko-tehnoloških i biotehničkih nauka rezultati rada isključivo objavljuju u naučnim časopisima, koji imaju svoj faktor uticajnosti, koji je, između ostalog, određen količinom citiranosti tog časopisa. Zato se kao kriterijum izvrsnosti ovde uzima broj radova naučnika u časopisima kategorija od M21a do M23, kao i citiranost naučnika.
Problem je nastao što određeni rezultati, koji su ključni za određene discipline, nisu uzeti u obzir. U humanističkim naukama se kao kriterijum izvrsnosti uzimaju radovi u časopisima kategorija od M21a do M24, ali na listama časopisa za ove nauke često ne postoje časopisi koji su u kategoriji M21a, M21, M22. Tako, postoji mnoštvo časopisa za praistorijsku arheologiju koji su kategorisani sa M21a ili M21, dok za srednjovekovnu arheologiju postoje časopisi samo u kategorijama M23 i M24, što znači da su arheolozi srednjovekovci potencijalno diskriminisani u odnosu na arheologe praistoričare. Humanističke nauke su najviše oštećene što im kao kriterijum izvrsnosti nisu priznati radovi u međunarodnim tematskim zbornicima (M13 i M14) jer u ovim disciplinama najbolji naučni rezultati se često nalaze upravo u ovim kolektivnim publikacijama. Ove publikacije okupljaju radove na određenu temu najpozvanijih autora iz jedne oblasti i svakom naučniku iz ove oblasti je san da se njegov rad objavi u zborniku prestižnog svetskog izdavača uz najveća svetska imena iz te naučne oblasti.
Najneravnopravnija utakmica je u oblasti društvenih nauka, i tu se zaista radi o trci majmuna i slona ko će prvi da se popne na drvo. Najveća gubitnica u ovoj utakmici je “majka svih nauka”, filozofija. Iako svuda u svetu filozofija spada u humanističke nauke, ona se nekim slučajem u našem nadležnom ministarstvu vodi kao društvena nauka. Filozofija i njoj srodna disciplina teologija su višestruko diskriminisane. Prvo, za razliku od drugih disciplina u okviru društvenih nauka koje imaju časopise kategorija M21a, M21, M22, nadležno ministarstvo je sve vrhunske filozofske i teološke časopise kategorisalo kao M23. To znači da ako jedan naučnik, npr. ekonomista objavi 3 rada godišnje u vrhunskom časopisu iz svoje oblasti, jedan filozof treba da objavi između 7 i 8 radova u vrhunskom časopisu iz svoje oblasti da bi se približno izjednačio sa prvim.
KAKO STVORITI JEDNAKE USLOVE
Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu za svoju oblast, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti.
U pogledu citiranosti, filozofija će takođe biti oštećena jer će se citiranost istraživača meriti u širem okviru društvenih nauka, od kojih one koje imaju empirijska istraživanja, imaju takođe i mnogo višu citiranost. Očekivati da će naučnik iz Srbije u svom radu o Platonu, o kome je pisano poslednjih dve hiljade godina, doneti nešto fundamentalno novo, tako da će ga svaki naredni autor koji piše na tu temu citirati je iluzorno. Sa druge strane, na empirijsko istraživanje o religioznosti u Srbiji tokom 90-ih godina prošlog veka ili istraživanje o smrtnosti među lekarima u Srbiji tokom epidemije kovida pozvaće se svaki autor koji obrađuje te teme.
Ako bi trebalo oceniti rad Ministarstva nauke, koje sada radi u tehničkom mandatu, svakako treba pohvaliti ukidanje kategorija, i time otklanjanje dugogodišnje nepravde. Međutim, pošto Ministarstvo nauke insistira na nagrađivanju naučne izvrsnosti, najbolje je da stvori jednake uslove za vrednovanje naučnika. Za početak, treba da poštuje rezultate rada koji se najviše cene u tim oblastima. To su za humanističke discipline, pored monografija i prestižnih časopisa i tematski zbornici međunarodnih i domaćih izdavača. Pošto uvođenje dodatnih kriterijuma u društvene nauke, da bi se otklonila nepravda prema filozofiji i teologiji, može da ide na štetu drugih disciplina pošto im se nameću kriterijumi nesvojstveni samoj disciplini, najbolje bi bilo da se filozofija i teologija u ovom aktu smatraju ne društvenim nego humanističkim disciplinama. Ako je Ministarstvo imalo sluha za mnogo veći problem koji se ticao kategorija i koji je pogađao veliki broj naučnika u Srbiji, trebalo bi da ima takođe sluha na primedbe koje dolaze iz samih struka. Time će se ne samo potvrditi poverenje naučnika u nadležno ministarstvo uspostavljeno ukidanjem kategorija, već iznaći i pravedniji način vrednovanja vrhunskih naučnih rezultata naučnika iz Srbije.
Jedan od najakutnijih problema u nauci su bile najednake plata za ista naučna zvanja. Razlog za nejednake plate u okviru istih naučnih i istraživačkih zvanja je postojanje šest kategorija, od A6 kao najniže do A1 kao najviše, prema kojima je vrednovan naučni rad naučnika. Plan nadležnog ministarstva iz 2010. godine je bio da se naučni rezultati verifikuju na 3 meseca, a kategorije menjaju na 2 godine, tako da naučnici dobijaju višu kategoriju ako imaju bolje naučne rezultate ili nižu ako oni izostanu. Plata naučnika u kategoriji A1 bila je 1,75 puta veća od one u kategoriji A6. Problem je nastao zato što nadležno ministarstvo nije sprovodilo planiranu rekategorizaciju, tako da ako je neko dobio najnižu kategoriju A6 prvim izborom u zvanje, ona mu je ostajala i posle izbora u viša zvanja. Na taj način mnogi naučnici u Srbiji su dugoročno oštećeni.
Sadašnje Ministarstvo nauke je otklonilo tu nepravdu tako što su ukinute kategorije i što je određena ista plata za svako istraživačko i naučno zvanje. To za mnoge koji su do sada bili u kategorijama od A3 do A6 znači povećanja plata, dok onima koji su u kategorijama A1 ili A2 znači zamrzavanja plata na određeni rok. Vođeno principom da izvrsnost u naučnom radu treba nagraditi, Ministarstvo je predložilo da se 10% najboljih istraživača u naučnim zvanjima u Srbiji nagradi dodatkom na platu. Tako bi po 10% naučnika u svakom od naučnih zvanja, prema četiri naučne oblasti dobijali i dodatnih 30% plate na osnovu izvrsnosti. Vlada je 30. oktobra 2023. godine donela Uredbu kojom se menja i dopunjuje Uredba o normativima i standardima raspodele sredstava akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama koja reguliše način nagrađivanja i propisuje kriterijume izvrsnosti.
PROBLEM ODREĐIVANJA IZVRSNOSTI
Jedan deo naučne zajednice je bio protiv principa rangiranja, pa samim tim i nagrađivanja, jer po njihovom mišljenju, upravo zbog specifičnosti naučnih disciplina teško je upoređivati rezultate. “Logika izvrsnosti” bi prema tome izgledala kao kada bi se slon, majmun, lav, nosorog, zmija i jež stavili pred isti zadatak – da se najbrže popnu na drvo. Najproblematičnije je stoga uputstvo koje propisuje koji naučni rezultati će se uzeti u obzir pri određivanju izvrsnosti, jer ono naučnike iz određenih naučnih disciplina povlašćuje, dok naučnike iz drugih naučnih disciplina diskriminiše. Kao rezultati za naučnu izvrsnost se, u zavisnosti od naučne oblasti, uzima broj naučnih radova objavljenih u časopisima, broj knjiga i citiranost naučnika u određenom periodu. Radovi u časopisima koji se uzimaju u obzir kod rangiranja su razvrstani u 5 kategorija od 21a do 24, pri čemu M21a nosi 10 bodova, M21 nosi 8, M22 nosi 5, a M23 i M24 nose između 2 i 4 boda u zavisnosti od naučne oblasti. Knjige su podeljene u 4 kategorije (M11, M12, M41 i M42), pri čemu knjiga u kategoriji M11, objavljena od poznatog svetskog izdavača nosi 14 bodova, dok knjiga u kategoriji M42 nosi 7 bodova.
Neosporno je da se oblastima prirodno-matematičkih, medicinskih, tehničko-tehnoloških i biotehničkih nauka rezultati rada isključivo objavljuju u naučnim časopisima, koji imaju svoj faktor uticajnosti, koji je, između ostalog, određen količinom citiranosti tog časopisa. Zato se kao kriterijum izvrsnosti ovde uzima broj radova naučnika u časopisima kategorija od M21a do M23, kao i citiranost naučnika.
Problem je nastao što određeni rezultati, koji su ključni za određene discipline, nisu uzeti u obzir. U humanističkim naukama se kao kriterijum izvrsnosti uzimaju radovi u časopisima kategorija od M21a do M24, ali na listama časopisa za ove nauke često ne postoje časopisi koji su u kategoriji M21a, M21, M22. Tako, postoji mnoštvo časopisa za praistorijsku arheologiju koji su kategorisani sa M21a ili M21, dok za srednjovekovnu arheologiju postoje časopisi samo u kategorijama M23 i M24, što znači da su arheolozi srednjovekovci potencijalno diskriminisani u odnosu na arheologe praistoričare. Humanističke nauke su najviše oštećene što im kao kriterijum izvrsnosti nisu priznati radovi u međunarodnim tematskim zbornicima (M13 i M14) jer u ovim disciplinama najbolji naučni rezultati se često nalaze upravo u ovim kolektivnim publikacijama. Ove publikacije okupljaju radove na određenu temu najpozvanijih autora iz jedne oblasti i svakom naučniku iz ove oblasti je san da se njegov rad objavi u zborniku prestižnog svetskog izdavača uz najveća svetska imena iz te naučne oblasti.
Najneravnopravnija utakmica je u oblasti društvenih nauka, i tu se zaista radi o trci majmuna i slona ko će prvi da se popne na drvo. Najveća gubitnica u ovoj utakmici je “majka svih nauka”, filozofija. Iako svuda u svetu filozofija spada u humanističke nauke, ona se nekim slučajem u našem nadležnom ministarstvu vodi kao društvena nauka. Filozofija i njoj srodna disciplina teologija su višestruko diskriminisane. Prvo, za razliku od drugih disciplina u okviru društvenih nauka koje imaju časopise kategorija M21a, M21, M22, nadležno ministarstvo je sve vrhunske filozofske i teološke časopise kategorisalo kao M23. To znači da ako jedan naučnik, npr. ekonomista objavi 3 rada godišnje u vrhunskom časopisu iz svoje oblasti, jedan filozof treba da objavi između 7 i 8 radova u vrhunskom časopisu iz svoje oblasti da bi se približno izjednačio sa prvim.
KAKO STVORITI JEDNAKE USLOVE
Najveća nepravda je učinjena nepriznavanjem knjiga kao rezultata izvrsnosti u naučnom radu u društvenim naukama. Pisanje knjiga u filozofiji i teologiji je uvek bio glavni, a samim tim i najcenjeniji oblik prikazivanja naučnih rezultata, a svaki naučnik iz ovih disciplina, bilo gde u svetu, teži da knjigu objavi u prestižnoj seriji, prestižnih svetskih izdavača, poput Oxford ili Cambridge University Press-a. Isto važi za kolektivne tematske zbornike, koji nisu priznati ni filozofiji kao ni drugim humanističkim naukama. Dok se naučnici iz celog sveta utrkuju da se njihovi radovi nađu u tematskim zbornicima, poput Oxford Handbook-a, Routledge Companion-a ili Cambridge Critical Guide-a, i time pokažu da pripadaju uskom krugu naučnika najboljih na svetu za svoju oblast, za naše Ministarstvo nauke to nije pokazatelj izvrsnosti.
U pogledu citiranosti, filozofija će takođe biti oštećena jer će se citiranost istraživača meriti u širem okviru društvenih nauka, od kojih one koje imaju empirijska istraživanja, imaju takođe i mnogo višu citiranost. Očekivati da će naučnik iz Srbije u svom radu o Platonu, o kome je pisano poslednjih dve hiljade godina, doneti nešto fundamentalno novo, tako da će ga svaki naredni autor koji piše na tu temu citirati je iluzorno. Sa druge strane, na empirijsko istraživanje o religioznosti u Srbiji tokom 90-ih godina prošlog veka ili istraživanje o smrtnosti među lekarima u Srbiji tokom epidemije kovida pozvaće se svaki autor koji obrađuje te teme.
Ako bi trebalo oceniti rad Ministarstva nauke, koje sada radi u tehničkom mandatu, svakako treba pohvaliti ukidanje kategorija, i time otklanjanje dugogodišnje nepravde. Međutim, pošto Ministarstvo nauke insistira na nagrađivanju naučne izvrsnosti, najbolje je da stvori jednake uslove za vrednovanje naučnika. Za početak, treba da poštuje rezultate rada koji se najviše cene u tim oblastima. To su za humanističke discipline, pored monografija i prestižnih časopisa i tematski zbornici međunarodnih i domaćih izdavača. Pošto uvođenje dodatnih kriterijuma u društvene nauke, da bi se otklonila nepravda prema filozofiji i teologiji, može da ide na štetu drugih disciplina pošto im se nameću kriterijumi nesvojstveni samoj disciplini, najbolje bi bilo da se filozofija i teologija u ovom aktu smatraju ne društvenim nego humanističkim disciplinama. Ako je Ministarstvo imalo sluha za mnogo veći problem koji se ticao kategorija i koji je pogađao veliki broj naučnika u Srbiji, trebalo bi da ima takođe sluha na primedbe koje dolaze iz samih struka. Time će se ne samo potvrditi poverenje naučnika u nadležno ministarstvo uspostavljeno ukidanjem kategorija, već iznaći i pravedniji način vrednovanja vrhunskih naučnih rezultata naučnika iz Srbije.
