Od osamostaljenja Crne Gore u odnosima između dve članice bivše državne zajednice nije bilo tako hitnog pitanja kao što je studentsko. Svako drugo razdruživanje, imovinsko, pravno, vojno, moglo bi sačekati kratkotrajni vakuum u svom rešavanju, samo ne i studentsko. Na univerzitetima u Srbiji uskoro počinju prijemni ispiti, pa se očekivalo da će regulisanje statusa studenata iz Crne Gore biti obaveza broj jedan za Vladu Srbije. Međutim, crnogorskim studentima ne samo što se ne bavi Vlada već se ne bavi ni Ministarstvo prosvete, ni univerziteti, ni studentske organizacije, pa ni šira javnost.

SIGURNOST: S druge strane, još pre referenduma, skupljajući i na taj način svaki glas za sebe, crnogorske vlasti su ulile veliku dozu sigurnosti svojim studentima. Crnogorski ministar prosvete Slobodan Backović rekao je da će u slučaju osamostaljenja Crne Gore svim crnogorskim studentima u Srbiji, ako bude nekih radikalnih mera prema njima, ponuditi "direktan prepis" na fakultete u Crnoj Gori. Studenti koji to ne prihvate mogu računati na kredit crnogorske države, a studentima koji studiraju na programima kojih nema u Crnoj Gori, participiraće se školarina. Takođe, biće im ponuđeno i da se prepišu na univerzitete u regionu ili u nekim zemljama Evropske unije. Ističući kako su školarine u Francuskoj i Italiji čak niže nego u Srbiji, a u Nemačkoj gotovo simbolične, crnogorske vlasti su zaboravile da pomenu i mnogo veće cene smeštaja studenata, ishrane, putovanja, probleme savladavanja jezika, plaćanja kurseva, nostrifikacije, diferencijalne ispite. Ipak, opšta briga i razrada plana za dalje studiranje učinili su da studentima bude lakše, makar na psihološkom nivou. Ministar Backović je poručio i sledeće: "Svi studenti iz Srbije koji se nakon sticanja nezavisnosti Crne Gore zateknu na nekoj od visokoškolskih ustanova Crne Gore, zadržaće svoja već stečena prava. U njihovom položaju apsolutno se ništa neće promijeniti, bez obzira na poteze Srbije prema crnogorskim studentima." Prema podacima crnogorskog ministarstva prosvete, od ukupno 327 studenata iz okruženja koji studiraju na Univerzitetu Crne Gore, 193 je iz Srbije. Većina njih je na budžetu Republike Crne Gore. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji studira 4531 crnogorski student, a od ukupnog broja, kažu mediji, 1100 studenata je na budžetu Republike Srbije.

Niko nije očekivao od srpskih vlasti da će odgovoriti u istom tonu kao crnogorske, te u slučaju razdvajanja oberučke nastaviti da finansiraju više od hiljadu crnogorskih studenata. Međutim, niko nije očekivao ni to da će srpski ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović u predreferendumskoj groznici javno upitati roditelje crnogorskih studenata šta misle, koliko će morati da plaćaju udžbenike i školarine za svoju decu koja studiraju u Srbiji, kako će im deca ostvariti karijere u Srbiji, i da li znaju šta ih sve čeka u slučaju otcepljenja. Malo kasnije, ministar se sasvim okrenuo ka crnogorskim studentima: "Ne bih mogao da razlikujem studente iz Crne Gore u odnosu na studente iz Srbije." Dodao je i to da će crnogorski studenti koji su na budžetu Republike Srbije i u slučaju otcepljenja imati isti status. Takvi nagoveštaji uoči referenduma i u crnogorskoj i u srpskoj javnosti zvučali su više kao naučna fantastika, ali danas su takoreći izvesni, jer Vlada Srbije nije ni potvrdila ni negirala ministrovu izjavu. Drugim rečima, sve je isto kao i pre osamostaljenja Crne Gore.

Više interesovanja izazivalo je pitanje kako će Vlada Srbije odrediti status novih studenata, budućih brucoša iz Crne Gore. Svojevremeno je Ministarstvo prosvete Crne Gore pominjalo da će u slučaju osamostaljenja odmah ponuditi Srbiji međudržavni ugovor kojim bi se trajno odredili uslovi za studiranje srpskih i crnogorskih studenata. U javnosti se, međutim, do sada nisu pominjali bilo kakvi međudržavni ugovori, a Vlada Srbije se ponaša kao da je problem studenata već odavno rešen. Pod uslovom da se u međuvremenu ništa ne promeni, studenti iz bivše SCG upisivaće se kao i do sada – ko posle prijemnog ispita bude iznad crte, biće finansiran iz budžeta države u kojoj je konkurisao.

Da li će Vlada Srbije i zaista dozvoliti da sve ostane po starom?

Ili, možda je bolje pitati, koliko Vlada poznaje činjenicu da odnosi među srpskim i crnogorskim studentima u Srbiji odavno nisu "po starom" i da se, kako studenti kažu, "izvesna razlika oseća", ne samo od referenduma već od pre nekoliko godina. Koliko je Vlada Srbije spremna da prihvati činjenicu da model "sve po starom", po kome studenti iz Srbije mogu biti samofinansirajući, a studenti iz Crne Gore na budžetu Srbije, u novonastalim uslovima nosi opasnost od međusobne netrpeljivosti među njima. U studentskim udruženjima, kako čujemo, pogotovo onima koji okupljaju crnogorske studente, odmah posle referenduma nikle su i prve podele i sukobi. Sve se vrtelo oko pitanja: a šta ćemo sad?

STRANCI: "Od petoro studenata iz Crne Gore koje poznajem, svih petoro će odmah u junu promeniti ličnu kartu, odjaviti se iz Crne Gore i prijaviti u Srbiji, da bi mogli da nastave studiranje. Uostalom, oni su Srbi i glasali su za ‘ne’", kaže za svoje kolege student iz Beograda. Nekolicina studenata sa četiri fakulteta BU-a, sagovornika "Vremena", kada razmišlja o kolegama iz Crne Gore, uglavnom govori u nacionalnim okvirima. Studente iz Crne Gore dele na "da" i "ne", na Crnogorce i Srbe, i smatraju da interes zemlje leži u zaštiti srpstva, u ovom slučaju zaštiti studenata srpske nacionalnosti iz Crne Gore. Njihov predlog je da Srbima iz Crne Gore treba omogućiti studiranje kao i do sada, dok su Crnogorci sami odlučili da budu strani državljani, odnosno strani studenti. Studenti Crnogorci koji su glasali za "da", još pre referenduma izjavljivali su da ne očekuju da će se nešto važno promeniti u njihovom statusu, pozivajući se na ista prava studenata iz Republike Srpske, ili na međudržavne ugovore koji će im valjda omogućiti normalno studiranje. Kada je reč o studentima iz Republike Srpske, tu su pravila Univerziteta u Srbiji u istoj ravni, recimo, sa referentnim Univerzitetom u Hrvatskoj. I Srbija i Hrvatska upisuju pripadnike svoje nacije iz BiH pod jednakim uslovima kao vlastite državljane. Doduše, u konkursu za fakultete u Srbiji to nigde ne piše, ali studentima iz Crne Gore može biti od koristi to što piše da je "pripadnicima srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja" dozvoljeno da studiraju kao građani Srbije. Zato su, dok jedni gledaju kako da dokažu da su Srbi, drugi odmah posle referenduma počeli da razmišljaju o tome da promene dokumenta, a treći su to isto učinili još pre godinu dana.

Kada je reč o crnogorskim studentima u Srbiji, problem se obično posmatra iz jednog ugla: kako će i gde oni nastaviti studiranje. Gotovo da se i ne razmišlja o tome da li su i koliko studenti iz Crne Gore potrebni srpskim univerzitetima i zajednici. Počev od podatka da u Srbiji ima oko 4500 studenata iz Crne Gore, i da je oko 1000 njih na budžetu, dolazi se do brojke od oko 3500 samofinansirajućih studenata. Oni plaćaju školarine i ispite, ali velika većina svih studenata plaća i smeštaj, prevoz, hranu, utakmice, bioskope… Domaći studenti obično zaboravljaju da su mnogo važniji od priliva novca bogatstvo života u kulturnoj raznolikosti, mogućnost države da za sebe zadrži najtalentovanije buduće stručnjake, pa čak i mogućnost raznih uticaja, ideoloških i kulturoloških, preko sistema obrazovanja. U slučaju da crnogorski studenti postanu "stranci", morali bi da plate školarine i do tri puta veće nego što ih plaćaju kao samofinansirajući, i tada verovatno ne bi ni mogli ni hteli da studiraju u Srbiji. Druga je priča ko bi bio direktno oštećen u slučaju masovnijeg odliva studenata sa srpskih univerziteta. Po svemu sudeći – profesori, jer novac od samofinansirajućih studenata odlazi u njihove plate.

Istovremeno, Bolonjska deklaracija podstiče razmenu studenata, želi da vidi Evropu kao jedinstveno obrazovno područje, pa u skladu s tim nikome ne ide u prilog da strani studenti plaćaju znatno više školarine. Koliko god sporo teklo uključivanje u bolonjski proces, on će u velikoj meri izmeniti sliku naših univerziteta, pa će vremenom nestati strah od toga da će neko, možda iz čistog ćefa, odlučiti da studenti iz Crne Gore moraju da plaćaju mnogo veće školarine.

DOBRA IDEJA: Dok bolonjski proces na našim univerzitetima ne uzme maha, student prorektor Beogradskog univerziteta Nenad Đorđević predoseća probleme na koje će naići kada studenti budu počeli da usaglašavaju svoje stavove povodom Crne Gore. Svestan je da će biti pod pritiskom onih koji će se zalagati za to da crnogorski studenti odmah postanu strani studenti i izgube sve dosadašnje privilegije i onih iz Crne Gore koji će ga "moliti" da to ne prihvati. Takođe, ne veruje u to da bi njegov lični stav o mogućem rešenju problema mogao lako proći. "Po mom mišljenju, najbolje rešenje je da praktično sve ostane isto, ali uz ispostavu fakture. To znači da se svi studenti kao i do sada prijavljuju na prijemne ispite. Oni koji budu finansirani iz budžeta, kao i do sada imaju pravo na domove i ostale povlastice, ali ako su iz Crne Gore da se njihovoj vladi ispostavi faktura za njihovo školovanje. To zapravo znači da se budžetski studenti iz Crne Gore školuju o trošku Vlade Crne Gore. Ostali studenti iz Crne Gore treba da imaju iste uslove kao i naši samofinansirajući studenti." Ovaj predlog, makar na prvi pogled, obećava mnogo: da će tenzije među studentima biti izbegnute, da će se među njima održati kvalitet konkurencije i da će ceo sistem funkcionisati drugačije, a da nijedan student to neće osetiti.

Što se tiče ovogodišnjeg upisa crnogorskih studenata na univerzitete u Srbiji, u javnosti nije poznato da je Ministarstvo prosvete ponudilo ikakav predlog o regulisanju njihovog statusa. Za razliku od svojih francuskih kolega, studentske organizacije u Srbiji kao da više brinu o zaštiti sopstvenih nego studentskih interesa. Savez studenata Beograda nije dao inicijativu niti je pozvan od nekog drugog saveza studenata na okupljanje oko zajedničke platforme koja bi ponudila rešenje nove situacije. U Studentskoj uniji Srbije čas nisu zainteresovani za slučaj studenata iz Crne Gore, čas imaju interni dogovor da ne iznose prerano svoje stavove kako ne bi nekome naškodili. Iz Ministarstva prosvete poručuju da "ne brinemo".

Vlada Srbije je na nedavnoj sednici pod tačkom "aktuelno", za tren oka izdvojila iz budžeta 23 miliona dinara za pripreme fudbalske reprezentacije, ali rešavanje urgentnog međudržavnog pitanja o studentima još nije stiglo na dnevni red, pa ni pod tačkom "razno". Možda su vlade Srbije i Crne Gore već postigle kakav prećutni dogovor, možda je već uveliko sve ostalo po starom, ali red bi bio da to neko i zvanično saopšti.