VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Dug "skraćene" Jugoslavije, sa svim kamatama, penje se na oko 15 milijardi dolara. To je više nego sadašnji društveni proizvod Srbije i Crne Gore

Karipski pisac indijskog porekla V.S. Naipol, u svom opisu Argentine u vreme druge Peronove vladavine, opisao ju je kao zemlju čiji stanovnici žive u kuli sa iskrivljenim ogledalima. U tim ogledalima prelamaju se, u grotesknom obliku, sadašnjost, prošlost i budućnost i sve u isto vreme, tako da se i ne zna niti staje bilo, ni šta jeste, ni šta će biti. Sve je izmešano. Ništa nije jasno. Takva je i naša situacija od onoga dana kada je Slobodan Milošević došao na vlast. Od toga dana, komunisti su postali nacionalisti, zatim su liberali postali nacionalisti, pa komunisti kapitalisti, i sada, ponovo, nacionalisti postaju komunisti. Sve beznadežno izmešano. Sada, posle najveće srpske katastrofe od 17. veka i Čarnojevića, stvari bar počinju da dolaze na svoje mesto: nazire se ko je kriv, i za šta. Čak i akademici su se ućutali, što predstavlja veliko olakšanje.

Ali, sejači iluzija "Miloševićeva televizija i štampa", sada su dobili novi radni zadatak: da narod ubede da mu nije loše i da će mu, čim sankcije budu ukinute, biti mnogo bolje. Tako se sada trezveni ljudi moraju boriti sa novim fantazijama. I u ovom slučaju unošenje trezvenog razmišljanja nije lako jer su emocije prejake. Kada su se malobrojni oduprli 1987. godine i kasnije, Miloševićevom projektu razbijanja Jugoslavije, oni drugi su ih odmah napali za izdaju. Sada, kada se vidi čija je politika dovela do progona četvrt miliona Srba koji su u Krajini ži veli 400 godina, ovi drugi su se ućutali. Ali, kada danas kažete, da sa njima, istima, na vlasti, ekonomskog boljitka ne može biti, oni se, kao i nekada, naroguše i napadnu vas za "defetizam" (u etiketama bar nikada nemaju nestašicu).

Neki trezveniji ljudi, pak, ukazuju na sledeće: pa zar Zapad i Amerika ne pregovaraju sa Miloševićem. Ako je već tako, sigurno su spremni i da mu daju nekakve pare. Tako je bilo i sa Titom. To verovanje u potpunosti je pogrešno. Prvo, Amerika i Zapad pregovaraju sa Miloševićem zato što ima politički uticaj i može da doprinese završetku rata. Oni nemaju šta da pregovaraju sa Draškovićem ili Koštunicom jer oni ne kontrolišu vojsku i policiju. Drugo, čak i ako Amerika obećava Miloševiću neki novac sada,

ona mu, gotovo je sigurno, to neće i dati. Zašto, objasniću u nastavku.

Treće, Tito je "trgovao" geopolitičkom situacijom predstavljajući Jugoslaviju kao branu sovjetskom komunizmu, i u isto vreme kao "nezavisni" i drugačiji socijalizam, on je bio od koristi Zapadu. Zato gaje još od 1950. godine Amerika podržavala, prvo u vidu poklona (tzv. bespovratnih kredita) koji su, kako su istraživanja pokazala, igrali izvanredno veliku ulogu u periodu 195363, kada je Jugoslavija imala jednu od najviših stopa rasta na svetu. (Uzgred rečeno, to je period koji Košta Mihailović, glavni ekonomski savetnik Slobodana Miloševića, uvek ističe kao najbolji u jugoslovenskom razvoju. Košta je jedino "zaboravio" da objasni i zašto je taj period bio najboji.) Kada su presahli američki pokloni,pojavili su se krediti Svetske banke i MMF. To je bilo sedamdesetih godina, kada je Maknamara, predsednik Svetske banke, u Jugoslaviji bio poznat kao "Majka Mara". Komercijalne banke su se, takođe, utrkivale u davanju kredita. One to nisu radile iz političkih razloga, već zbog toga što su imale višak petro-dolara, koje je trebalo negde plasirati. Sa druge strane, tražnja za kreditima svih jugorepublika i pokrajina bila je bezgranična, jer su svi, sa pravom, računali da oni te kredite neće morati da vraćaju, već da će ih prebaciti na teret federaciji. Tako je početkom 1980-ih, došlo do krize jugoslovenskih dugova. Umesto da se kao Milka Planine, Mikulić itd., muče sa ekonomskim problemima i stranim poverio cima, Milošević, a zatim Tuđman i ostali, našli su mnogo jednostavniji način da sve to reše: da započnu rat. Kad se ratuje, ruše gradovi, a civili masakriraju, ko se još bavi dugovima?

Miloševićeva računica je zaista bila odlična. Problem sa ovom, kao i ostalim njegovim računicama, jeste što je ona odlična na kratki rok, ali ne valja ništa na srednji i duži rok. Zapadni bankari su uredno beležili kamatu na neplaćene dugove, neplaćenu kamatu pridodavali tim dugovima, a zatim dodavali i kamatu na kamatu. Po nekim ozbiljnim računicama, dug "skraćene" Jugoslavije, sa svim tim kamatama, penje se na oko 15 milijardi dolara. To je više nego sadašnji društveni proizvod Srbije i Crne Gore. Radi poređenja treba se setiti ogromnih problema koje je 1980-ih godina Jugoslaviji zadavao dug od 20 milijardi dolara: tada, kada je društveni proizvod bivše Jugoslavije bio oko 60 milijardi dolara. Na strani "aktive" Milošević može da računa na najviše oko 2 milijarde "zamrznutih" dolara i nekih 300 miliona dolara rezervi NBJ. Ali, i te dve milijarde neće biti raspoložive po ukidanju sankcija. Bosanska (muslimanska) vlada već je zatražila, i sudski povela postupak da dobije većinu tih para kao ratnu odštetu. S obzirom na mišljenje da su upravo Muslimani bili najveće žrtve ovog rata, a Srbi najveći krivci, ne bi bilo iznenađujuće da jedan deo ovih para i bude isplaćen vladi u Sarajevu. ’ <

Ali, da li ima šansi za dobijanje novca od međunarodnih organizacija (MMF, Evropske banke, Svetske banke), ili privatnih investitora? Baš o tim izvorima govore Miloševićevi podskutaši, upravo oni koji su pekli jaganjce u Kninu i dičili se krajinskim ličnim kartama. Da pogledamo prvo privatne investitore. Na listi 198 zemalja sveta, koju objavljuje "International Banker", Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) nalaze se na 195. mestu. Iza nas su samo Sudan, Zair i Severna Koreja (Severna Koreja tek malčice iza). Znači, ako ste čuli da se investitori grabe da ulažu u Sudan, onda će, verovatno, biti spremni da ulažu i u Srbiju.

Čak i kada se sankcije skinu, verovatnoća da će se ozbiljni strani investitori pojaviti u Jugoslaviji u prvih 510 godina, jeste ravna nuli. (Neozbiljni, hoće uvek će biti gazda Jezda, Dafina ili Di Stefana u takvima nećemo oskudevati.) Ozbiljni investitori neće se pojaviti iz tri razloga: (1) katastrofalni politički imidž Jugoslavije i Srbije, (2) socijalističko-komunistička retorika i ponašanje Miloševića i njegove kamarile, i (3) mnogo veća atraktivnost ostalih istočnoevropskih zemalja. Zašto je imidž važan? Zato što niko pametan (iz velikih kompanija) neće hte ti da rizikuje da za neki minimalni profit, koji može da dobije iz poslovanja sa Jugoslavijom, bude optužen da, recimo, pomaže "ratne kriminalce" ili učesnike "etničkog čišćenja". Zato će se svako pametan takvog investiranja kloniti. Neprevaziđeni komunizam (koji se ogleda u sporoj privatizaciji, na primer) čini vlasništvo potpuno nepouzdanim. Nacional-komunisti mogu stranog investitora lako proglasiti za špijuna ili kapitalistu (kako im više odgovara) i oteti mu celu imovinu. Veoma ilustrativan primer bilo je skoro "gostovanje" šefa Privredne komore Jugoslavije, junaka VIII sednice, Mihajla Milojevića u Londonu. Prema dopisniku Rojtera, sastanku koji je trebalo da britanskim investitorima pokaže prednosti ulaganja u Jugoslaviju prisustvovalo je, na po

četku, oko pedesetak ljudi, od kojih je više od pola bilo Srba iz Londona. Znači, bilo je tek dvadesetak Engleza, koji su, kako je vreme odmicalo, polagano napuštali skup. "Hrabri" Milojević izjavio je da on ne želi da veruje da je to odraz stvarnog raspoloženja britanskih biznismena. To me je pod setilo na onu Nušićevu priču o ženi koju je muž uhvatio sa ljubavnikom. Ona mu je (mužu) sutradan uputila pismo sa porukom da ono što je video nije istina. Tako i Milojević želi da veruje da stvarnost nije ono što jeste.

I na kraju, promene u našem najbližem okruženju, koje su se desile od pada berlinskog zida do danas, veoma su smanjile (čak i da nije bilo rata i Miloševića) relativne prednosti Jugoslavije. Sve okolne zemlje jasno su krenule pa put kapitalizma i privatnog vlasništva; sve već imaju veoma povoljne zakone za strana ulaganja; sve istočnoevropske zemlje i Baltik imaju ugovore o asocijaciji sa Evropskom unijom, što stranom investitoru daje dodatno poverenje. Šta više, dok je Jugoslavija nekada tražila i dobila mnogo povoljniji pristup na zapadnoevropsko tržište, istočnoevropske zemlje zadovoljile su se restriktivnijim režimom. To znači, kada bi nekim čudom Evropska unija odlučila da Srbiju tretira kao i Bugarsku ili Poljsku, taj tretman bio bi još uvek nepovoljniji od onoga koji je Jugoslavija imala 1990. godine. A da i ne govorimo o tome da Jugoslavija nema takoreći nikakvih šansi da postane članica WTO (Svetske trgovačke organizacije), što znači da će na jugoslovenski izvoz carine biti i nekoliko puta veće nego na izvoz iz skoro svih zemalja sveta. O klauzuli najpovlašćenije nacije, koju je Jugoslavija nekada uživala u Americi, naravno da je smešno i govoriti u trenutku kada Amerika bombarduje bosanske Srbe.

U ovih pet godina rata i tri i po godine sankcija, mnoge druge stvari takođe su se promenile. Drugi su išli napred dok smo mi išli nazad. Evo samo nekoliko detalja koji ilustruju taj rastući jaz.

Jugoslavija više skoro i nema trgovačke mornarice. Većina brodova je zaplenjena, ili je propala, ili će morati da bude prodata da bi se platile takse za (prinudni) boravak u stranim lukama.

JAT je verovatno po starosti flote najzaostalija evropska kompanija. Ko još danas leti "boingom" proizvedenim pre 30 godina? Nekima od tih letelica uskoro će, što zbog bezbednosti, biti zabranjeno da sleću na evropske aerodrome. JAT čak nema ni novca da vrši popravke svojih aviona na stranim aerodromima. Znači, leti sa starim i neispravnim avionima. Da li će iko, ako ne mora, leteti JAT?

U celoj istočnoj Evropi (da o zapadnoj i ne govorimo) dramatično je poboljšan telefonski sistem. Ko god pogleda novine u tim

zemljama, videće da su sve vodeće svetske kompanije već prisutne u njima. Iz Biskeka (Kirgizstan) lakše se telefonira u Njujork nego iz Beograda.

Od svih zemalja Evrope, Jugoslavija je najmanje (u apsolutnom i relativnom broju) uključena u elektronske mreže razmene podataka. Čak je

i Albanija tu ispred nas.

A šta će biti sa novcem iz međunarodnih organizacija? Čak i kada sankcije budu skinute i Jugoslavija bude ponovo primljena u Svetsku banku, MMF i, eventualno,

Evropsku banku, nikakav novac nije na pomolu.

Evropska banka ima klauzulu da može da pomaže samo demokratskim zemljama. Miloševićev režim nije klasifikovan kao R demokratski. Pored toga, 3 70 odsto kredita Evropske banke mora da ide u privatna preduzeća. Gde su takva preduzeća u Srbiji, u kojoj državna i društvena svojina još uvek dominira? Da bi Jugoslavija dobila kredite Svetske banke i Fonda, mora prvo da reši problem jugoslovenskih dugova Svetskoj banci (dugovi prema Fondu su minimalni), zatim da reši opšti problem dugovanja komercijalnim bankama i vladama zapadnih zemalja (onih 15 milijardi dugova koje sam gore pomenuo), da provede pro tržište i prokapitalističke promene i da dobije saglasnost Amerike. Treba pomenuti da Amerika ima dovoljno moći da svaki kredit Fonda ili Banke sama blokira.

Tako je radila više od 20 godina sa Vijetnamom i više od 15 godina sa Iranom. I ne samo to: sigurno je da se Nemačka, Francuska ili bilo koja evropska zemlja, neće preterano truditi da pozajmljuju novac Miloševiću, čoveku koji se još uvek nalazi na potencijalnoj listi ratnih zločinaca. Pre samo nedelju dana Holbruku je na američkoj televiziji bilo upućeno pitanje kako je mogao da pregovara sa "balkanskim kasapinom" i mogućim ratnim zločincem. Holbruku je očigledno bilo neprijatno i odgovor je izbegao. Treba se, takođe, zapitati kako bi reagovalo javno mnjenje u Americi (koje je, uzgred rečeno, neobavešteno i koje veruje da oni, poreski obveznici, daju novac Svetskoj banci i Fondu), kada bi se u novinama pojavio naslov da američki novac ide čoveku koji je organizovao etnička čišćenja. Bila bi to politički izvanredno probitačna tema za bilo kog kongresmena da napadne Klintona ili nekog novog predsednika: zar i zločincima da dajemo pare naših poreskih obveznika dok je još uvek toliko sirotinje u Americi?

A para za muslimansko-hrvatsku Bosnu će biti: i to, izgleda, velikih, jer se očekuju značajni prilozi islamskih zemalja. Što se Bosne tiče, biće primenjen kiparski recept. Sav novac ide "zvaničnoj" vladi (u Sarajevu ili Nikoziji). Kako ta vlada ne kontroliše one ostale teritorije (turske na Kipru, srpske u Bosni), ni dolar ne odlazi ovim drugima. Od kojih para će Republika Srpska popraviti razrušene puteve, mostove, koje je NATO porušio, kuće koje su srpski ili muslimanski ratnici popalili? I ko će još u takvoj Republici Srpskoj hteti da živi: u bedi, izolaciji i izložen svakojakoj nesigurnosti? Radovan Karadžić i Branko Kostić održali su svoje obećanje: Srbi će imati državu, ali neće imati hleba i ješće korenje. Imaće državu u kojoj neće hteti da žive.

A Srbija, i sama sa dohotkom na afričkom nivou, bez priliva sredstava iz inostranstva, neće im moći pomoći. I zato oni koji hoće da vide sliku Republike Srpske kroz kojih deset godina, treba da odu u Vukovar: koliko je tamo učinjeno na omogućavanju normalnog života, toliko će biti učinjeno i u Republici Srpskoj. A oni koji žele da vide kako će izgledati Srbija pod Miloševićem, na ulasku u 21. vek, treba da posete Zair.

Autor je naučni saradnik u Istraživačkom odeljenju Svetske banke

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

KATERINA BERTINI

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – „Put u bespuće“

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 277. 10. FEBRUAR 1996.

Intervju: Dragoslav Avramović – Presipanje levo-desno

Dimitrije Boarov

VREME BR. 295. 15. JUN 1996.

Handke na južnoj pruzi

Bojan Bosiljčić

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Zakoračiti u ponor

IGOR MANDIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje „srpske istine“

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1990.

ESEJ – Izgubljeni šarm Istočne Evrope

Stanko Cerović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1990.

Šta sam rekao: Strah od sebe

Srđa Popović

VREME BR. 308 14. SEPTEMBAR 1996

Amerika i Kosovo

Sonja Biserko

VREME BR. 12 | 14 JANUARA 1991.

Novinari u literaturi – Ludak iz Treboula

Bora Ćosić

VREME BR. 11• 7. JANUAR 1991.

Javnost – Kriptopolitička komunikacija

Milorad Pupovac

VREME BR 1. 29. OKTOBRA 1991.

DA LI JE CVIJIĆ BIO U PRAVU?

LUBINKA TRGOVČEVIĆ

VREME BR. 50 |7 OKTOBAR 1991.

Hazardi zaštite nacionalnog interesa

Ljubomir Madžar

VREME br. 41 | 5. avgust 1991.

Iz krajnosti u krajnost

Bogdan Bogdanović

VREME BR. 48. 23. SEPTEMBAR 1991.

Predlog – Razoružati vojske i TV

Bogdan Denić

VREME BR. 22 | 25 MART 1991.

Cenzura – Izidin hram

Živojin Pavlović

VREME BR. 46 | 9. SEPTEMBAR 1991.

Pismo našim prijateljima u svijetu

Predrag Matvejević

VREME br. 255| 11. SEPTEMBAR 1995.

Stanje stvari – Završni račun

DRAGAN VELIKIĆ

VREME BR. 29| 13. M A J 1991.

Crveni ples

Dragan Veselinov

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Milan Milošević

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR 721. | 28. OKTOBAR 2004

Pesma može sve

Jelena Grujić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Jelena Jorgačević

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

„Oluja“, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Hari Štajner

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču“

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

„Vreme“ kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu