Još se nisu bile osušile postizborne suze i još nije nestao sa lica onaj trag gubitništva i izbornih pijanstava, počelo je ono što Amerikanci zovu horse trading, razgovori o tome ko će imati parlamentarnu većinu u Skupštini Srbije – u koju su birači, preko 11 izbornih lista, poslali 46 stranaka – dvostruko više nego u prošlom skupštinskom sazivu (21).

U ponedeljak 21. maja, kasno uveče, demokrate, čijim funkcionerima s lica nije silazila senka onog postizbornog umora, možda i trvenja, nisu gubile tempo. Nastavile su razgovore o vladi, kako su to najavili zamenik predsednika Dragan Đilas na završnom predizbornom mitingu i predsednik DS-a Boris Tadić neposredno posle drugog kruga predsedničkih izbora.

Oni su šturim saopštenjem najavili nastavak razgovora o parlamentarnoj većini između Borisa Tadića, koji je, posle drugog kruga predsedničkih izbora, koje je izgubio, rekao da sigurno neće biti novi premijer, i Ivice Dačića, koji je 6. maja, videvši da je na parlamentarnim izborima koalicija koju je predvodio dobro prošla, rekao da se ne zna ko će biti predsednik, ali da je jasno ko će biti premijer. Po političkoj magli koja je širena u vreme nastanka ovog teksta izgledalo je da će popustiti obojica – ali kad se izmere.

B92 i "Blic" su po završetku sastanka demokrata u Krunskoj objavili saznanja "iz vrha stranke" da su članovi Predsedništva DS zamolili Borisa Tadića da prihvati premijersko mesto. Ukoliko Tadić na to ne pristane, za premijera bi, po tim i drugim spekulacijama, mogao da bude kandidovan Dragan Đilas, prvi na parlamentarnoj listi "Za bolji život", koji je, inače, ranije izjavljivao da želi da nastavi započeti posao u Beogradu.

Sutradan, 22. maja, Tanjugu je u Demokratskoj stranci rečeno da bi Socijalističkoj partiji Srbije najprihvatljivije rešenje za predsednika nove vlade bio lider DS-a Boris Tadić. Potpredsednica SPS-a Dijana Vukomanović izjavila je potom da o tome da li će predložiti Đilasa ili Tadića odlučuje Demokratska stranka, a da inače proces formiranja nove vlade Srbije neće dugo trajati i da srpska ekonomija neće doživeti grčki scenario. Drugi funkcioneri (Bajatović, Dačić) slali su suprotnu poruku: to će potrajati.

NE, ODNOSNO DA, ZAPRAVO MOŽDA: Ko je pažljivije slušao šta govore socijalisti, mogao je da zaključi da se oni zasad ne spremaju za verolomno kršenje načelnog pakta sa demokratama – već tri sata posle izbora Dušan Bajatović je gostujući u izbornoj emisiji RTS-a, rekao da treba požuriti s formiranjem nove vlade, jer ima mnogo neodložnog posla, a da bi za Srbiju najbolje bilo da posle narednih izbora vladu formiraju DS, SNS i SPS.

Ivica Dačić je nešto posle toga ponovio da pobeda na predsedničkim izborima nije bila uslov za koaliciju socijalista sa demokratama, ali mnogi su se uhvatili za deo njegove izjave da pobeda Tomislava Nikolića otežava pregovore o novoj vladi. Sa slatkom jezom je secirano šest mogućih scenarija za formiranje nove vlade. Socijalisti su uz takvo licitiranje podizali cenu. Dačić je pretio da može da ide i u opoziciju. Dosadašnjom saradnjom sa Tadićem socijalisti su uvećali svoj izborni rezultat i pitanje je da li bi im išlo u prilog da novim manevrom i paktom s naprednjacima najure pridošle birače kako bi tražili nove kod jačeg partnera koji bi im usisao biračko telo.

Lider SDPS-a Rasim Ljajić, čiji su poslanici, kao i Čankovi, izabrani na listi DS-a, u izjavi Tanjugu, u utorak 22, ispoljio je očekivanje da će do sporazuma demokrata i socijalista doći, da će se koaliciji u drugoj fazi priključiti i Preokret i URS, a i stranke manjina. To bi bila koalicija veća od DOS-a, imala bi veliku parlamentarnu većinu, ali mnogo apetita i možda se Dačić tome protivio kada je u utorak, 22. maja po podne, izjavio da njegova koalicija "neće učestvovati u postizbornoj reviziji sopstvenog rezultata na opštim izborima".

Poraz Tadića na predsedničkim izborima ipak predstavlja zemljotres, koji će, kako zasad izgleda, malo drugačije rasporediti moć, ali po svoj prilici ne vodi i "promeni režima", kako govore SNS i DSS.

ŽELJA I DUŽNOST: Po članu 112. stav 3. Ustava Srbije, predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, a po članu 18. Zakona o predsedniku Republike, on je dužan da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata koji može da obezbedi izbor Vlade.

Tomislav Nikolić će, kao predsednik Republike, verovatno najpre ponuditi mandat predstavniku svoje liste, Jorgovanki Tabaković, pa ako ona ne uspe da sastavi većinu, drugom po jačini, pa trećem itd.

Na toj strani jednačina izgleda komplikovanije nego na strani Borisa Tadića. Ako socijalisti ostanu na sadašnjem kursu, Jorgovanka Tabaković, koju su naprednjaci pominjali kao kandidata za mandatara, ima veoma skučen prostor za manevrisanje, ali Nikolić možda ima dug da učini makar simboličan gest prema koaliciji koja ga je dovela u Stari dvor. Lista Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić ima 73 poslanika, a čine je: Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Koalicija udruženja izbjeglica u Republici Srbiji, Pokret snaga Srbije – BK, Narodna seljačka stranka, Bošnjačka narodna stranka, Demokratska partija Makedonaca, Romska partija, Pokret Vlaškog ujedinjenja, Pokret socijalista, Pokret privredni preporod Srbije.

Nikolićeva lista bi morala da usaglasi programske razlike sa DSS-om, delimično ublažene sporazumom Nikolić–Koštunica pred drugi krug predsedničkih izbora, što neće biti dovoljno.

DSS jeste kroz Koštuničinu čestitku pozdravio izbor Nikolića za predsednika Srbije "kao važan i veliki korak u neophodnim promenama dosadašnjeg režima", međutim, DSS, po običaju, u postizbornim potezima nije žurio – preko portparola je poručio da prvo treba da se konstituišu državni organi i da predsednik položi zakletvu, a onda dolaze na red pregovori o vladi.

Iz izjava funkcionera SNS-a proizilazi da naprednjaci sada ipak ne računaju na to da će Tomislav Nikolić igrati na izazivanje parlamentarne krize i na raspisivanje novih izbora. Funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović, je prema RTS-u, izjavio: "Mi ćemo se truditi da u narednom periodu imamo dobru vladu. Ako je bude formirao SNS, smatramo da je takva vlada najbolja, ali ako se bude formirala sa drugačijom većinom, predsednik će razgovarati i sarađivati i sa takvom većinom, jer je to u interesu građana."

Sličnu izjavu dao je Aleksandar Vučić, prvi na listi Pokrenimo Srbiju, koga je Tomislav Nikolić nazvao političkim sinom koji ga je pred drugi krug nagovarao da ne odustaje od predsedničke trke.

PRIJATELJ U NEVOLJI: Đorđe Vukadinović, koji se iz kratkog izbornog izleta vratio u analitičke vode, čini se tačno zapaža da je ključna stvar koja čeka Nikolića kao predsednika to kako će da se predstavi na međunarodnom planu. Taj problem neće imati samo on, imaće ga i Srbija: "Postoji mogućnost da sve predrasude o Srbima isplivaju na površinu zbog njegove biografije, što one prave, što izmišljenje. Moguće je da neki iz regiona jedva dočekaju da vrate tu etiketu Srbiji i da tako poljuljaju njen ugled na Zapadu."

Moguće je da će međunarodni faktori gurati Nikolića da bude veći "katolik od pape". Sa samita NATO-a u Čikagu već dolazi poruka da Srbija mora da nastavu pregovore s Kosovom. Karl Bilt je posle izbora izjavio da Srbija treba da dokaže da je privržena evropskom putu.

Nikolić se hvalio da kao šef partije ima poziv na kongres Jedinstvene Rusije i da je dobio čestitku od u Srbiji popularnog Vladimira Putina. U kampanji je naglašavao da su njemu na Zapadu sada vrata otvorena i da je s njegovim slučajem ukinut tabu da ne sme da pobedi u Srbiji.

Nikolićev izbor je primljen sa uzdržanim iznenađenjem u evropskim krugovima, a s izvesnim likovanjem u regionu. Paradoksalno, Nikolić, koji je, proglasivši predsedničku pobedu, rekao da Srbija ostaje na evropskom putu, nema boljeg prijatelja od svog ljutog protivnika Tadića. Njemu bi možda bilo lakše da se nosi s tim evropskim "samo te gledamo", ako bi vladu napravile demokrate i socijalisti, nego ako bi je napravili naprednjaci sa Demokratskom strankom Srbije, koja je zauzela jasan antievropski kurs. Bila bi to vlada novoevropejca sa otvorenim evroskeptikom, koja bi bila pod dežurnim sumnjičenjem. Koštunica je podržao Nikolića u drugom predsedničkom krugu, kada su i sklopili sporazum o tome da se sporno evropsko pitanje rešava referendumom, ali pitanje je na koji se period to odnosi pošto novinske agencije rešavanje pitanja našeg priključenja pomeraju ka 2020.

Naprednjacima bi možda išlo u prilog da naprave vladu sa DS-om, možda i tako što bi pristali da ta stranka da premijera, a da SPS ispadne iz igre, ali bi time razočarali nezadovoljne birače koje su huškali na "žuto preduzeće", koje su optuživali za izbornu krađu. Demokrate bi velika koalicija s naprednjacima činila prilično slabim, čak i da dobiju premijersko mesto, o čemu naprednjaci nisu dali nijedan signal. Ponovio bi se slučaj iz druge Koštuničine vlade u kojoj premijer ima manjinu u vladi čija akta potpisuje.

Po Ustavu Vlada vodi politiku, a predsednik predstavlja zemlju, a Tadić će, ako ipak prihvati pokorne molbe, morati da, ispaštajući grehe svojih ministara u prošloj vladi, proguta ono što je rekao protiv kohabitacije premijera i predsednika. Žalio se da mu Koštunica nije slao izveštaje koje je tražio s obrazloženjem da to nije u njegovoj nadležnosti.

Politikolozi, među kojima i pomenuti Đorđe Vukadinović, ocenjuju da bi najpovoljniji ishod bio "srećna kohabitacija" predsednika koji potiče iz SNS-a i vlade DS-a, SPS-a, i ostalih. Moguće je i trvenje između te dve opcije, a najgori mogući scenario bi predstavljale opstrukcije i saplitanja do kojih bi moglo da dođe između ova dva bloka – što bi vodilo u haos.

Ako se realizuje ideja o Tadiću kao premijeru, ne bi bilo neočekivano da on, pre svega, pokuša da uzme ingerencije u spoljnim poslovima (ima slučajeva da premijer uzme i jedan od važnih resora) ili da za to mesto izabere pouzdanog i poslušnog saradnika. On bi po inerciji možda uticao da se važni međunarodni kontakti pomere sa Andrićevog venca na Nemanjinu 11.

U budućoj vladi možda će važan biti i resor ministra pravde, s obzirom na to da je tema korupcije dominirala u kampanji i da sa evropskim faktorima postoje tenzije oko reforme pravosuđa.

Ipak, ključ za funkcionisanje buduće vlade su ministarstva finansija, ekonomije, privrede, pošto srpsko javno mnjenje zauzeto izbornim žamorom nije čulo huk cunamija nove evropske krize koji dolazi preko Grčke. U Grčkoj izbori nisu "porodili" kriznu vladu i biće održani 17. juna. Bilo bi bolje ako bi Srbija do tog trenutka konstituisala vladu, jer će možda biti neophodno donositi hitne i dramatične mere. Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD razmišlja o "prstenu za odbranu" s obzirom na novi rizik koji bi mogao nastati u istočnoevropskim zemljama nakon eventualnog izlaska Grčke iz evrozone. Međunarodni monetarni fond upozorava da bekstvo kapitala može da dovede do pada privatnih kredita u centralnoj i istočnoj Evropi za 6 procenata u 2012. i 2013. i da okrene ekonomsku spiralu naniže. Prethodnih dana mađarska forinta i poljski zlot su veoma slabo stajali prema evru, a ni dinar se nije osećao najbolje.