Kampanja 2007
Izborne magle
Suđenja, svedočenja i Šešeljev slučaj kao radikalski povod za ofanzivu protiv "dosmanlija", zatvorski "test moći", "slatka jeza" i traženje socijalnih partnera
U Srbiji su protekle nedelje dominirale vesti koje dolaze s one strane zakona, preteći da odrede personalni sastav budućeg zakonodavnog tela, Skupštine Srbije, za koju su izbori raspisani za 21. januar 2007.
Pre i posle toga (23, 24, 27. i 28. novembar) Dejan Milenković Bagzi je na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića dao iskaz u svojstvu zaštićenog svedoka, kojim je izazvao seriju međupartijskih ratova saopštenjima (SRS, DS). Iz LDP-a, koji je na postojanju političke zavere za ubistvo premijera do sada gradio značajan segment javnog nastupa, stiže ocena da je to tek početak.
Počela je uobičajenom proizvodnjom izborne magle, medijskom eksploatacijom iskaza tog specijalnog svedoka koji sa uganutom nogom može da ode od Meljaka do Grčke. Prvo je bilo da je Bagzi pomenuo Čovića i Šešelja, posle je dodato da je pomenuo i Čedu Jovanovića, Čanka, Tomića, a onda su radikali počeli da dosoljavaju detaljima o učešću "surčinaca" i "zemunaca" u oktobarskoj revoluciji i u upadima u pojedina preduzeća itd.
Radikali su buru iskoristili da preko saopštenja svog Predsedničkog kolegijuma poruče kako je svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija slika i prilika režima Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, da je vlast pokazala svoje pravo lice i da je sama nametnula tip kampanje, te da će Srpska radikalna stranka odgovoriti na sve napade režima, pokazati narodu šta je istina i, konačno, sa narodne grbače skinuti dosovski režim.
Demokratska stranka je u svom saopštenju pak insistirala da se suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića okonča što pre, jer je interes Srbije i svih građana da se rasvetle sve okolnosti vezane za ovo ubistvo, a Srpsku radikalnu stranku je pozvala da građanima Srbije razjasni istinu o tome da li su lideri SRS-a i Vojislav Šešelj imali veze sa zemunskim kriminalnim klanom i bili upoznati sa planom za ubistvo srpskog premijera, a ne da zamagljuju istinu neosnovanim optužbama da su predsednik i premijer Srbije pripremali svedočenje svedoka saradnika.
ŠEŠELJ I RADIKALI: Radikali tvrde da još nisu započeli izbornu kampanju, da će je započeti 15. decembra, a da su sada u potpunosti posvećeni odbrani svog predsednika koji štrajkuje glađu. Ovo nije jedini slučaj haškog optuženika na čelu izborne liste. Na izborima 2003. lista sa Šešeljevim imenom sakupila je 1.056.256 glasova, a liste Slobodana Miloševića (291.000) i Nebojše Pavkovića (oko 23.500) imale su, kao što se vidi, daleko manji uspeh, kao lista "Liberali Srbije – Dušan Mihajlović", na kojoj je bio optuženi policijski general Lukić (27.000).
Povodom početka suđenja Vojislavu Šešelju pred Haškim sudom u odsustvu optuženog, trajnog oduzimanja prava Šešelju da se brani sam, a naročito povodom Šešeljevog štrajka glađu, radikali preduzimaju različite akcije – od snimanja spota sa Šešeljevom decom do organizovanja demonstracija oko dve hiljade pristalica 23. novembra pred Predsedništvom Srbije, a najavili su i protest pred američkom ambasadom za subotu 2. decembra.
Izgleda da su radikali zapravo iskoristili povod da pokažu kako se drže uputstva Vojislava Šešelja iz njegove poruke otadžbinskom kongresu SRS-a oktobra 2006. u kojoj on traži da radikali pobede zapadne eksponente koji razbijaju Srbiju, a i da se grdno varaju svi oni koji misle da između Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i njihovih političkih stranaka postoji bilo kakva suštinska razlika. On "sladi" razvijajući tezu da se oni, doduše, razlikuju po kvalitetu i kvantitetu grimasa i načinu prihvatanja zapadnjačkih naloga, da će Koštunica ponekad i da se namršti sprovodeći neke zadatke porazne za Srbiju, ali da je rezultat njihove politike uvek bio i biće potpuno isti…
Dok je bura oko Bagzijevog iskaza bila na vrhuncu, Tomislav Nikolić saopštava da srpski radikali neće nikako praviti postizbornu koaliciju ni sa Tadićem ni sa Koštunicom, da u obzir dolazi samo koalicija sa Ugljaninom i Kasom, što potonji odbacuje i radikale podseća na štetu koju su naneli građanima Srbije i mađarskoj manjini.
Zašto se o tome uopšte razgovara? DS je objavio da mu je SRS glavni protivnik, a DSS nije pominjao koaliciju sa SRS-om, samo široku saradnju kad su u pitanju teme od nacionalnog značaja, kao što je bio dogovor o ustavu. O tome su, uglavnom, pisali mediji, a u takve kombinacije su se upuštali i pojedini analitičari. Jedni tome pribegavaju da bi Koštunici nabacili kompleks krivice, a drugi očito radi "širenja slatke jeze".
Bagzijev iskaz je, zapravo, dao povod radikalima da počnu da učvršćuju front prema Koštunici, što je možda znak da osećaju kako im narodnjačka koalicija "ulazi u meki trbuh", pa eventualne prebege pokušavaju da odvrate od "dosmanlija".
S druge strane, i DS je pokušavao da izazove tenziju među narodnjacima pozivom DSS-u da se javno odredi prema politici Željka Ražnatovića Arkana i njegovih generala i da pošteno predoči građanima Srbije sa kojim strankama ima nameru da sarađuje.
Pošto je prethodno nešto objašnjavao o tome da se Palma razdvojio od Arkana i da oni ne dele njegovo mišljenje i da je Palma s njima na listi, DSS 23. novembra uzvraća oštrije: "Ako DS želi da se bavi samo marketingom – to je jalova politika…" Odbijaju da se o koalicijama izjasne "dok se ne izmerimo". Politikolog Zoran Stojiljković to opisuje kao konkurentske sukobe u bliskom okruženju.
ZATVORSKA: Relativno dramatično su zvučale vesti o pobunama zatvorenika u Zabeli i u Nišu, koje su žandarmerija i zatvorska straža ugušile u petak 24. novembra pre podne, intervencijom tokom koje je povređeno 55 zatvorenika, a posle koje su vođe pobune razmeštene po drugim zatvorima uz započinjanje istrage. To je bio klasičan "test moći".
Pobuna je izbila zbog zahteva zatvorenika da dobiju amnestiju povodom usvajanja novog ustava Srbije. Oni tvrde da su im vlasti to obećale tokom jeseni, kada su zašivanjem usta protestovali zbog loših uslova u zatvorima, što je opozicija opisivala kao akt poniženja države i ustava za koji ispada da zaslugu imaju zatvorenici.
Ministar pravde je posle gušenja pobune ocenio da je amnestija sada izgubila smisao, što znači da je vlast, koja se zalagala za davanje amnestije, na kraju ipak odlučila da umesto aktom milosrđa, poredak u zatvorima obezbedi silom. Pitanje za 64.000 dolara – da li u izbornoj kampanji više poena donosi popuštanje zatvorenicima, ili pokazivanje ko ima monopol sile?
U utorak 28. novembra uhapšeno 17 carinika i privrednika iz Beograda, Kraljeva, Raške, Tutina, Novog Pazara, osumnjičenih za organizovani šverc (kamion s tranzitnim papirima istovari robu u Srbiji, ili se na merenju "ustanovi" da natovaren kamion nije pun, za šta su neki carinici navodno dobijali mito od po 3000 do 12.000, a država oštećena za nekoliko miliona evra. Istraga ide i prema višim carinskim instancama i podseća na hapšenje stečajne mafije prošlog leta, mada je ovaj slučaj manjeg obima.
U subotu, 25. novembra, uhapšen je Aleksandar Simović, koji je, kao optuženi za učešće u ubistvu premijera Đinđića, više od tri i po godine bio u bekstvu. Pojedini advokati i predstavnici nekih partija požurili su da postave pitanje: "Zašto sada?" Iz vlasti im je odgovoreno kontrapitanjem: "Mislite li da je bolje da je Simović na slobodi?"
SOCIJALNA DIMENZIJA: Početak kampanje obeležilo je traženje socijalnih partnera. U izborne teme uvrštena je ekologija zbog akcidenta u Pančevu, posle koga je predsednik Srbije hitno posetio ovaj grad. Zatim je usledila serija ekoloških protesta građana koji su u ponedeljak, 27. novembra, nekako usahli, a političari su licitirali koliko miliona od privatizacije mora da se uloži. Iz DSS-a (ministar za nauku i ekologiju) došle su indirektne opaske i na račun Srđana Mikovića, predsednika pančevačke opštine, koji je uključio alarm za uzbunu (bio na čelu saveta koji pre incidenta mesecima nije sazivao).
O fokusiranju na socijalnu problematiku svedoče indirektne polemike dve demokratske stranke. Slobodan Milosavljević, poslanički kandidat Demokratske stranke i bivši ministar trgovine u Đinđićevoj vladi, konstatovao je da će Koštuničina vlada narednoj vladi ostaviti veoma teško ekonomsko nasleđe: uprkos velikom prilivu investicija spoljni dug države povećan je u protekle tri godine za pet milijardi dolara i sada iznosi 18,5 milijardi dolara. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju, konstatuje da u Srbiji postoji deficit socijalne pravde, solidarnosti, obrazovanosti.
U ime koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije koja svoju kampanju bazira na rezultatima Koštuničine vlade, na to odgovara sadašnji ministar za rad Lalović, novopečeni član i 15. na listi kandidata DSS-a za poslanika, proklamujući da je cilj ove koalicije smanjenje stope nezaposlenosti i siromaštva, kao i borba protiv bele kuge. Lalović tvrdi da u Srbiji, za razliku od drugih komunističkih zemalja u periodu tranzicije, u prethodnom periodu nije došlo do rasta nezaposlenosti, da je bilo realnog rasta plata i penzija i smanjenja siromaštva; da će u drugoj polovini naredne godine početi ozbiljan pad stope nezaposlenosti, a da je cilj da se do 2010. godine stopa nezaposlenosti sa sadašnjih 21,5 smanji na 10,5 odsto.
Vidljiv je pokušaj demokratskih stranaka da naznače izlazak iz kruga dvojke: od 250 poslaničkih kandidata DS-a, 52 su iz Beograda, ostali su iz manjih mesta; od 179 poslaničkih kandidata DSS-a iz Beograda je 47. Na demokratskoj listi primetno je učešće manjina. Jedna etnička grupa koja u svojoj sudbini sažima i najteže socijalne i nacionalne probleme – romska – pokušava da se samoorganizuje; u Kraljevu Romi su organizovali opšte izbore za svog koordinatora u tom regionu.
PUPS, Partija udruženih penzionera Jovana Krkobabića, objavljuje da pregovara s Čovićem o zajedničkom istupu na izborima, ali tvrdi da će ona biti glavna. Lista akcionara "Zato što mora bolje" Branka Pavlovića najavljuje izlazak sa sopstvenom listom.
Socijalisti, zauzeti pripremama za partijski kongres, najavljuju da takođe traže socijalne partnere (sindikate, penzionerska udruženja) čije bi predstavnike uvrstili u listu.
Od seljačke partije komplikovanog naziva (SSSS) Milomira Babića iz okoline Kragujevca (51.683), koja je 1990. u većinskom sistemu imala dva poslanika, pa donekle i Narodne seljačke stranke Dragana Veselinova, koja je bila više autonomaška nego seljačka, nije zabeležen neki vidljiv uspeh socijalno definisanih stranaka. Na prošlim izborima takve partije su uglavnom bile na neuspešnim listama: na izborima 2003. Narodna seljačka stranka bila je na Prelevićevoj, Seljačka stranka je bila na Batićevoj, a Stranka radnika i penzionera – SRP – na listi Vuka Obradovića i Borivoja Borovića.
Nastaviće se…