Koga zanima šta se dešava u opoziciji ovih dana? Komotno bi na ovom mestu mogao da radi kopi-pejst od prošlih ili pretprošlih izbora, samo poneki taze citat da se ubaci, i neki nov lik, inače je predizborna scena ovde ista, kao kad smanjite ton u rijalitiju, iste prostorije i mrtvi uglovi, iste svađe, isto preživljavanje: neki se tuširaju u paru kao krijući se od kamera, druge razdvaja obezbeđenje jer su počeli da se pljuju i šutiraju, dok ih treći u kuhinji ogovaraju kako je to sve dogovor s produkcijom jer narod mora žešće SMS-ove da šalje; četvrti jednom nedeljno preskaču zid da pobegnu iz rijalitija jer kao više ne žele da učestvuju u produkcijskim nameštaljkama… I tako, opšte je mesto među političkim novinarima da se od izbora do izbora u Vučićevoj Srbiji piše jedan te isti tekst.

Sad kad je produkcija najavila da na tri odsto spušta prag za ulazak u najnoviji i najraskošniji imaginarijum koji nije nikad viđen na ovim prostorima (a i šire), imaginarijum zvani Skupština, strasti u predizbornom rijalitiju su se dodatno rasplamsale, krenula šorka, adrenalin, ne zna se više ko gde udara.

BRINE O DEMOKRATIJI

Ideja o smanjenju cenzusa sa pet na tri odsto potekla je od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i SNS-a, a potom su poslanici naprednjaka podneli i zvaničan predlog izmene zakona i po svemu sudeći u februaru će i ta predsednikova želja biti usvojena. Tri meseca pred izbore, promena izbornih pravila, ustanovljenih 1992. godine, nije protivzakonita, ali ne može a da ne dovede u pitanje pravičnost izbornog procesa. O tome govore i pojedini predstavnici opozicije i predstavnici Evropskog parlamenta koji su bili u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima u Srbiji. Zvanično obrazloženje snižavanja cenzusa na tri odsto jeste da će se tako povećati "stepen demokratičnosti" izbornog procesa, jer će volja građana biti "adekvatnije preslikana na saziv Narodne skupštine". I dok je Aleksandar Vučić tvrdio kako ta njegova ideja samo "olakšava političkim protivnicima" ulaz u parlament, kako republički tako i opštinske, a naprednjacima otežava borbu jer će morati "više da se bore ako misle da osvoje apsolutnu većinu, naročito na lokalu", s druge strane, opozicija u Vučićevoj ideji "tri odsto" našla je dobar razlog za nove sukobe, cepanja i još jedno preispitivanje "za i protiv" bojkota.

Pojednostavljeno, oni koji su se više puta peli na onaj zidić iz rijalitija ne bi li ga preskočili i pridružili se onima koji su proglasili bojkot, izgleda da se vraćaju u arenu, u nadi da tih tri odsto lako mogu da preskoče. Drugi pak koji su bili izvan zidina predizbornog imaginarijuma, jer za vreme ranijih izbornih procesa nisu ni postojali a učestvovali su i u kampanji za bojkot izbora, odlučili su da uđu u Vučićev predizborni rijaliti, naravno ne preko zida, nego civilizovano, na vrata koja im je predsednik Vučić širom otvorio.

Eto, recimo, Udruženje #1od5miliona u utorak 28. januara proglasio je izlazak na izbore, i već se valjda predstavljaju kao "pokret". Naime, nedelju dana ranije predstavnici Udruženja #1od5miliona izašli su s ultimatumom: ukoliko Stranka moderne Srbije (SMS) i Nova stranka (NS) u roku od sedam dana ne proglase bojkot izbora, kao potpisnici Sporazuma s narodom, onda će, rekoše, i Udruženje izaći na izbore. I stvarno, sedam dana kasnije, budući da SMS i NS nisu odgovorili na poziv Udruženja #1od5miliona, objaviše da ulaze u predizbornu trku. Opozicija okupljena oko bojkota izbora i parlamenta je, kažu, "tu ideju uništila, pa njihova odluka o izlasku na izbore zapravo predstavlja prekid saradnje s tim delom opozicije". Ujedno, izašli su "i iz organizacije protesta" i, kako rekoše, proteste prepuštaju bojkotašima.

Ukratko, Udruženje #1od5miliona rešilo je da izda ideju bojkota zato što su shvatili da su drugi izdajice. Najzanimljivije obrazloženje koje su dali o razlozima ulaska u predizbornu trku jeste da žele da uđu u parlament kako bi ga bojkotovali odistinski, a ne kao oni koji su prošle godine ušli u bojkot parlamenta, a zadržali i plate i mandate, samo što ne ulaze u zgradu. Znači, Udruženje #1od5miliona izlazi na izbore za parlament da bi posle odmah ušli u bojkot parlamenta i odrekli se svojih beneficija. Ali i kod njih je odmah po saopštenju krenulo cepanje.

U SMS-u smatraju da je smanjenje cenzusa dobra odluka zahvaljujući kojoj se "stotine hiljada glasova" neće preliti u korist vladajuće koalicije. Inače, kongres njihove stranke dao je preporuku predsedništvu da učestvuju na predstojećim izborima.

Nova stranka još nije donela odluku hoće li izaći na izbore ili ih bojkotovati, ali su ponovili da ne žele ultimatume i ucene nego da opozicija sedne za sto i da razgovara. Zoran Živković, predsednik NS-a, kaže da se u izbornoj godini ne menjaju izborni uslovi, ali i da smanjenje cenzusa ne pogoršava uslove: "Promena cenzusa neće uticati na našu odluku hoćemo li nastupati na izborima ili ne. Mnogo je važnije kakva će biti atmosfera u društvu tada, kakvo će biti stanje u medijima, kakvo će biti stanje sa biračkim spiskovima oko mogućnosti kontrole, a da li je cenzus tri ili pet odsto, nije posebno važno."

Demokrate su zvanično u bojkotu izbora kao deo Saveza za Srbiju, kritikuju predloženo smanjenje cenzusa, kažu da je to samo Vučićev interes i ništa drugo. Maja Videnović (DS) kaže da je Vučić smanjio cenzus zato što ne želi da izgleda kao autokrata: "Uz politički inženjering pokušava da napravi parlament koji će izgledati kao parlament u kojem SNS i njihovi sateliti neće biti jedini."

To što među demokratama uvek postoji zvanično, ali i nezvanično, još jednom je dovelo do sukoba.

Naime, ovoga puta je o bojkotu i izborima govorio Dragoljub Mićunović. Izjavio je da je bojkot besmislen, pasivan otpor i ima opasnu crtu, da vodi u građansku neposlušnost i konflikte, zaoštrenost unutar društva i represiju vlasti, da bi priča o delegitimisanju izbora imala smisla ako "50 odsto birača ne bi izašlo na te izbore". Podsetio je Mićunović da u Albaniji nije izašlo 70 odsto birača, pa ništa. I da se vlada i sa 20–25 odsto podrške, kada na izbore ne izađe 50 odsto birača.

Zbog toga je dežurni Boško Obradović u nekom svom tvitu nasrnuo na Mićunovića, izvređao ga najstrašnije u tviteraškom maniru, upotrebivši pritom ocvale, bajate uvrede iz udbaškog arsenala, što reče Živković (NS). Onda je krenulo šibanje s obe strane zida predizbornog rijalitija. Posebno u Demokratskoj stranci koja će se, po svemu sudeći, ispostiti i pred ove izbore, i ponovo rascepkati ko zna koji put dosad.

SMISLENO I BESMISLENO

Ova je poslednja podela već poznata, za i protiv bojkota izbora, jer u DS-u, koji je formalno u SZS-u i za bojkot izbora, deo članstva i viđenijih nekadašnjih funkcionera stranke su uvereni da demokratama nije mesto u Savezu za Srbiju, te da je bojkot, što reče Mićunović, besmislen. Ako ostavimo po strani odluku o bojkotu izbora, čini se da je mesto koje je pripalo DS-u u Savezu za Srbiju dosta neugledno, samo po sebi uvredljivo i marginalizovano. Mada je Savez za Srbiju formiran u dobroj veri, makar se tako spolja činilo, da bude savez različitih ali po eksponiranju ujednačenih glasova, čini se da Boško Obradović ima glavnu ulogu i prepoznatljiviji je u Savezu i od Dragana Đilasa, na čiju je ideju Savez i formiran. Pitanje je samo da li mu je uloga dodeljena ili ju je sam oteo. Ko je tome kumovao, da li je toj sporednoj ulozi DS-a doprinela stalna unutrašnja nesloga s kojom demokrate ne mogu da izađu na kraj, ili jednostavno ne mogu da se nose s bezobraznim, uvredljivim, preglasnim, drskim i neprimerenim manirima Boška Obradovića, a možda je jednostavno takva podela karata, sad više nije ni važno. Dragan Đilas se potrudio da pošalje pomirljivu poruku kako i DS i Dveri imaju istog protivnika a to je Aleksandar Vučić. "Da bismo zadobili poverenje građana, ne smemo nijednim svojim postupkom da zaličimo na one protiv kojih se borimo. Zbog svih koji su danas obespravljeni i poniženi, zbog svih koji odlaze iz Srbije, zbog svih koji ostaju i ne predaju se, preklinjem sve članove rukovodstava svih stranaka članica SZS-a kao i svih drugih opozicionih stranaka i pokreta da se zaustave. Da prestanu da napadaju jedni druge, da dovode u pitanje odluke koje smo doneli, da počnu da poštuju tuđe stavove i da se suzdrže od toga da svojim izjavama idu naruku Vučiću", rekao je Đilas u izjavi za "Danas".

NEMOĆ DEMOKRATA

Naravno da tu ostaje večito pitanje šta će biti s demokratama u Savezu, a i inače. Hoće li načisto iskopniti. I ako se odluče da ponovo cepaju stranku, zato što ne žele da budu s Boškom Obradovićem pod istim krovom, DS je toliko nemoćan i ovako, da odluka jednog dela demokrata da izađu iz stranke, recimo, neće imati nikakvu stvarnu ulogu u osujećivanju bojkota kao što ne može imati značajnu ulogu u pozivu građana na izbore. Tu će jedino raditi lični interes i lukrativna procena gde se udomiti.

U međuvremenu je PSG Sergeja Trifunovića doneo odluku o bojkotu izbora, jer ne postoje uslovi za demokratske izbore, a i kod njih je bilo nekih neslaganja i odlazaka. Saša Radulović (DJB) rekao je da je cenzus od tri odsto samo mamac za one koji bi u parlament. Cilj je, rekao je, da se poželjna opozicija nekako preturi preko cenzusa i ugura u Skupštinu, kako bismo imali privid višepartijskog parlamenta: "Čanak, Čeda, Šešelj, Šapić, ne mogu da sanjaju o cenzusu, čak i uz poklonjene glasove SNS-a. O manjim organizacijama, poput one Miše Vacića, da i ne govorim. Sada, sa cenzusom od tri odsto glasova, oni bi mogli da imaju računicu." Radulović je uveren da ako DJB, PSG i SZS istraju u bojkotu ipak postoji šansa za nove, demokratske, slobodne izbore.

Na kraju će o bojkotu izbora ili izlasku na izbore odlučiti građani, a ne juče formirane stranke od raspalih strančica, pokret, ili udruženja. Posle Vučićevih izbora imaćemo prilično jasnu sliku koliko ljudi zaista gleda rijaliti programe. Jedan je tviteraš napisao ovako: "Narod neće čist vazduh, narod neće pijaću vodu, narod ‘oće 300 evra platu u javnom preduzeću… i tu niko ne može ništa da uradi. Kome je do pijaće vode, čistog vazduha i tih kerefeka – eno pasoš, eno aerodrom, eno Vizer, a ne da smarate ljude glupostima." (Pelikan Elvtars 8)

I to će biti jasno – posle Vučićevog izbornog imaginarijuma.