Izbori 2022.
Izgubljeni legitimitet naprednjaka u Novom Sadu
Relativni uspeh opozicije u glavnom gradu Vojvodine veći je od onog u Beogradu: lokalni mediji, izuzev par njih, nalaze se pod kontrolom naprednjaka ili njihovih koalicionih partnera
Sada već legendarni nastup gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića na Pinku, tokom kojeg je izrazio nezadovoljstvo skorom parlamentarnih izbora, optuživši građane da nisu glasali onako kako je bilo planirano, nego su neodgovorno “šarali”, pa je neophodno organizovati nove izbore za republičku skupštinu sve dok se građani ne opamete – spremno su dočekali opozicioni prvaci Novog Sada.
Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Veljko Krstonošić pozvao je Vučevića da ideju o novim izborima ostvari u glavnom gradu Vojvodine, u kojem su rezultati glasanja za parlament pokazali da se volja birača prilično promenila u odnosu na 2016. godinu, kada su poslednji put održani višestranački izbori u Novom Sadu, podsetivši da je prethodno glasanje na lokalu (2020. godine) ispratio bojkot opozicije. Krstonošić je istakao da je Srpska napredna stranka, “uprkos svim izbornim mahinacijama”, uspela da osvoji samo 36 odsto glasova i da je to jedan od najslabijih rezultata ove partije, “slabiji čak i od onog u Beogradu”. Vanrednim lokalnim izborima Vučević i naprednjaci bi pokazali da im je “stalo do izborne volje građana i legitimiteta”, poručio je lokalni lider DS-a.
Nadovezao se na Krstonošića i Borislav Novaković iz Narodne stranke, koji je rekao da je u Novom Sadu zabeležen veliki broj izbornih nepravilnosti, kupovine glasova i pritisaka na birače, ali da je, i pored toga, SNS ostvario rezultat od tek nešto više od 36 odsto, dok je opozicija “dimenzionirana na oko 45 odsto”. Ne zna se šta sve tačno Novaković pod opozicijom podrazumeva, pogotovo zbog toga što Gradska izborna komisija, do zaključenja ovog teksta, nije saopštila konačne preliminarne rezultate parlamentarnih izbora u Novom Sadu, pa recimo još ne znamo tačne procente koje su osvojile manje lista koje su ostale “ispod cenzusa”. Sa druge strane, GIK je promptno i energično odbacio zahteve opozicije za poništenje izbora na 25 izbornih mesta, uprkos moru nepravilnosti i manje-više poznatih naprednjačkih marifetluka. U ovom gradu se, inače, na parlamentarnim izborima glasalo na 207 birališta. Plus Okružni zatvor na Klisi, gde su naprednjaci, tradicionalno, rasturili.
REZULTATI
Književnik i istoričar umetnosti Nebojša Milenković, poznati novosadski građanski aktivista, slaže se sa opozicionarima. On u razgovoru za “Vreme” kaže da je način na koji Miloš Vučević vlada – “uvrede koje konstantno upućuje građanima, medijsko nasilje, urbanistička, institucionalna i svaka druga destrukcija” – od njega stvorio jednog od najnepopularnijih gradonačelnika u istoriji Novog Sada.
“Reč je o čoveku koji je ukinuo društveni dijalog – i koji, zapravo, ne predstavlja nikog osim kaste takozvanih investitora. Otuda ne čudi ni to što SNS u Novom Sadu već dugo nema većinu – a kad vlast izgubi legitimitet, to se, prirodno, rešava izborima. Zato aktuelni gradonačelnik, umesto da ‘tumači’ kako su građani ‘neodgovorno glasali’ na republičkim, treba da skupi hrabrost da se pogleda u ogledalo i lepo inicira raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u Novom Sadu”, smatra Milenković.
E sada, postavlja se pitanje da li su rezultati nedavnih izbora zaista takvi da je ozbiljno doveden u pitanje legitimitet naprednjačke vlasti u Novom Sadu. U najmanju ruku, jasno je da ogroman broj opoziciono nastrojenih Novosađana u lokalnom parlamentu nema svoje predstavnike, čak i ako bismo među opozicione liste uvrstili samo “Ujedinjene za pobedu Srbije” i koaliciju “Moramo”, za koje je prema neslužbenim rezultatima glasalo bezmalo 28 odsto birača. Pogotovo svoje odbornike nemaju građani koji žive u gradskim jezgrima, u kojima su ove dve opozicione grupacije imale više glasova nego SNS, pa čak negde više nego SNS i SPS zajedno. Navedimo primer centralnih mesnih zajednica, gde su “Ujedinjeni” osvojili 30,3, SNS 25,4 , “Moramo” 10, a SPS – 7,2 odsto. Prema nekim analizama, na osnovu neslužbenih rezultata, opozicija je tukla naprednjake (sve sa socijalistima, SVM i SRS) na Limanu, Grbavici, Starom gradu, Podbari, Rotkvariji, Sajmištu, Banatiću, Detelinari, dok su na Telepu, Novom naselju i Salajci pale, gore-dole, pata-karte. S tim što je po ovoj analizi opozicioni korpus proširen, pa su u opoziciju uvršteni, iz donekle nepoznatih razloga, i NADA i koalicija “Zajedno za Vojvodinu”, iza koje stoji LSV, dugogodišnji verni partner naprednjaka. Ukoliko se ovako gleda, opozicija je na mnogim izbornim mestima osvojila čak dve trećine glasova. Naprednjaci i njihovi koalicioni partneri “izdominirali” su u predgrađima i selima oko Novog Sada. Ako svemu dodamo da su tokom izbora zabeležene sve vrste nepravilnosti, koje su u međuvremenu postale rutina, a posebno se, kako kažu, kralo “i šakom i kapom” po obodima grada – onda zahtevi za vanredne gradske izbore imaju i te kako smisla.
Politički analitičar Radivoje Jovović kaže za “Vreme” da opozicija, iako je međusobno sarađivala, pre svega personalno, nije uspela da obezbedi valjanu kvantitativnu i kvalitativnu kontrolu izbora van gradskog jezgra Novog Sada. Iako predgrađa i ruralna mesta tradicionalno drugačije glasaju od centra, po njemu, natproporcionalni rezultati naprednjaka na izborima u suburbiji posledica su i nedovoljno valjane opozicione kontrole. Jovović ističe da su naprednjaci tokom izbora u Novom Sadu upražnjavali sve do sada viđene marifetluke.
NOVOSADSKO NE REŽIMU
Međutim, da bi vanredni lokalni izbori bili raspisani, biće potreban snažan pritisak opozicije i građanskih inicijativa. Ne može se, dakako, očekivati da će SNS ovu ideju realizovati samonicijativno, tim pre što su se gradonačelnik i njegovi saradnici, odnosno šefovi – među kojima su i brat predsednika Andrej Vučić i zloglasni Zvonko Veselinović – “namontirali” da u Novom Sadu realizuju urbicidne kapitalne projekte, koji će stranci doneti veliki novac, a građanima i gradu – veliku štetu. Neki smatraju da će upravo ovi projekti, kao i prethodne kontroverzne naprednjačke urbanističke perverzije, koje su izazvale veliki revolt građana, rezultirati time da će SNS na lokalu osvojiti manje glasova nego na parlamentarnim izborima, na kojima se partija krila iza imena Aleksandra Vučića. Eventualna pobeda opozicije bi pak podrazumevala ozbiljniji rad na terenu, pogotovo po obodima grada, svakako bolja kontrola izbornih mesta, odnosno bar malo manje naprednjačkih izbornih mahinacija. Ona podrazumeva, naravno, i da se postizborna dešavanja na nacionalnom/beogradskom nivou okončaju tako da u potpunosti ne ubiju volju građana da menjaju vlast.
Relativni uspeh opozicije u Novom Sadu tim je veći jer u ovom gradu vlada čak veći medijski mrak nego u Beogradu: lokalni mediji, izuzev par njih, nalaze se pod kontrolom naprednjaka ili njihovih koalicionih partnera. Osvojivši više od sedam odsto glasova, koalicija “Moramo” je ostvarila pomalo i neočekivan uspeh, jer praktično u lokalu nije imala niti jednu organizaciju koja je stala iza nje, niti bilo kakvu izgrađenu infrastrukturu ili vidljivu ličnost. U Novom Sadu postoji značajan broj građana koji je opredeljen za izrazito građansku politiku, pa i onu vojvođansku, i sada glasaju za opciju koja je najbliže tim idejama. Liga socijaldemokrata Vojvodine i njen trodecenijski gazda Nenad Čanak, koji su nekada u glavnom gradu Vojvodine imali snažno uporište, u međuvremenu su se smučili i bogu i narodu, pre svega zbog lukrativne kolaboracije sa vučićevcima. Da li će ovaj prostor biti ispunjen na sledećim izborima, da li će koalicija “Moramo” razvijati svoju strukturu u ovom gradu ili će se pojaviti neko drugi, videćemo. Za sada beležimo dalji pad popularnosti LSV-a, koji je ovog puta osvojio otprilike duplo manje glasova nego na prethodnim lokalnim izborima. Sada se krio iza koalicije “Zajedno za Vojvodinu”, a na izborima 2020. godine, pod firmom “Vojvođanskog fronta”, osvojio je u Novom Sadu 4,43 odsto glasova.
Uporedimo još neke rezultate sa lokalnih izbora 2020. godine i sadašnji neslužbeni ishod parlamentarnih izbora. Pre dve godine, izborna lista SNS-a osvojila je 82.591 glas, odnosno 57,91 odsto, a sada više od 20 odsto manje ili 36,68 odsto (oko 74.000). Godine 2020. izlaznost je bila 42,86 odsto, a na ovim izborima prešla je 60. podeok (bezmalo 63 odsto). Dok se broj naprednjačkih glasača smanjio bez obzira na znatno veću izlaznost, socijalisti su stabilni: i 2020. i ove godine osvojili su oko 16,5 hiljada glasova (doduše, procenat se zbog izlaznosti smanjio sa 11,57 na 8,7 odsto). “Ujedinjeni za pobedu Srbije” osvojili su ove godine oko 41.000 glasova ili 20,27 odsto, “Moramo” 7,1 odsto , “Nada” oko 7. I Radulovićevi Suverenisti su prešli cenzus. Svi ostali su ispod 3. podeoka. Radulović, iz nekog razloga, i dalje crpi dosta glasova u Novom Sadu, a podsetimo da je na lokalnim izborima 2016. godine lista “Dosta je bilo” bila drugoplasirana, osvojivši gotovo 10 odsto. SNS je tada osvojio 41,3, radikali 8,72, SPS 8,45, LSV 7,43, DS 6,29, a Zelena stranka 5,37 odsto. Cenzus su kao manjinske liste prešli onomad i SVM i “vlaški” NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora).
Za razliku od parlamentarnih, Gradska izborna komisija objavila je službene rezultate izbora za predsednika Srbije u Novom Sadu. Vučića su “ispoštovali” koalicioni partneri, pa je u gradu dobio nešto više od 100 hiljada glasova ili 49,4 odsto, Ponoš je osvojio nešto više od 56 hiljada ili 28 odsto (bolje je prošao nego “Ujedinjeni” i “Moramo” zajedno). Treći je bio Miloš Jovanović ispred “Nade” sa 14,5 hiljada glasova ili 7 odsto, a četvrta Biljana Stojković sa 9,7 hiljada glasova ili 4,6 odsto. Ostali su oko “trojke” ili ispod nje.
Jovović kaže da je, i pored brojnih izbornih zloupotreba, Novi Sad uspeo da stavi do znanja da više nije grad Srpske napredne stranke. “Kada bi se održali lokalni izbori, Srpska napredna stranka ne bi ni izbliza mogla tako komotno da formira gradsku većinu kao ranije. Novi Sad je ovim izborima zapravo rekao NE ovom režimu. Smatram da je to veliki dah nade za predstojeće gradske i pokrajinske izbore”, kaže on.