Početkom decembra, Biznis info grupa (BIG) predstavila je istraživanje "100 najvećih 100 najboljih 2008–2015" o najuspešnijim i najvećim kompanijama Srbije u tom periodu. Prema podacima ovog istraživanja, ubedljivo najviše kompanija sa najvećim prihodima nalazi se u trgovini – njih 40, dok je prerađivačka industrija na drugom mestu sa 36 kompanija; svi ostali sektori (saobraćaj i skladištenje, snabdevanje električnom energijom, rudarstvo, informisanje i komunikacije, građevinarstvo…) učestvuju sa ukupno 24 kompanije u najvećih sto. Cilj istraživanja bio je identifikovanje i analiza preduzeća koja su, uprkos ekonomskoj krizi i nepovoljnom privrednom ambijentu, uspela da ostvare rast, a rezultati su dobijeni na osnovu podataka APR-a i Uprave carina.

Kako u publikaciji Biznis info grupe piše prof. dr Zoran Jeremić, autor istraživanja, "nakon svetske ekonomske krize izvozna konkurentnost zemalja i kompanija koje u njima posluju nametnula se kao centralna tema u svetskoj ekonomiji". Prema njegovim rečima, privredni rast je jedino moguć ako se bude zasnivao na izvozno orijentisanoj proizvodnji. "Fokus ekonomske politike u Srbiji kao zemlji sa siromašnim tržištem morao bi biti na izvozu i stvaranju povoljnijih uslova za razvoj preduzeća izvoznika. Time bi se dao doprinos i u kreiranju ekonomske politike, odnosno izvozne strategije zemlje da pronađe svoje optimalne prostore za izvozni rast, odnosno da identifikuje oblasti u kojima ima relativne komparativne prednosti uz promenu izvozne strukture ka proizvodima koji imaju višu dodatu vrednost. Srbija, dakle, treba da utvrdi gde je njen ‘product space’ i da na bazi toga kreira kvalitetnu industrijsku strategiju", piše prof. dr Jeremić.

Pomenuta prerađivačka industrija je generisala više od četvrtine ukupnih poslovnih prihoda u grupaciji 100 najbolje plasiranih kompanija – blizu 600 milijardi dinara poslovnih prihoda u periodu 2008–2015, od ukupno 2225 milijardi. U ovom sektoru posluju i najveći domaći izvoznici, među kojima se posebno izdvaja prehrambeno-prerađivačka industrija zbog neto efekta i pozitivnog uticaja na trgovinski i platni bilans zemlje. Prerađivači poljoprivrednih proizvoda koji izvoz baziraju na kvalitetnim domaćim sirovinama veoma su značajni u ovoj priči, prema mišljenju prof. dr Jeremića, jer menjaju strukturu izvoza – od izvoza poljoprivrednih sirovina ka izvozu viših faza prerade. "Ujedno, prehrambeno-prerađivački sektor ima i nekoliko prednosti u odnosu na druge sektore sa stanovišta izvoza: za razliku od nekih industrija koje su zasnovane na velikom učešću uvoznih komponenti, ovde je to učešće relativno nisko, pa bi prerađivači trebalo da budu i veliki neto izvoznici, što ima veliki značaj za trgovinski i platni bilans zemlje."

Prema rezultatima pomenutog istraživanja za 2015. godinu, a na osnovu podataka Uprave carina, vodeći na listi najvećih neto izvoznika su Fijat Srbija i HIP Petrohemija sa 360, odnosno 126 miliona evra neto izvoza u 2015. Viktorija grupa je, sa svojim kompanijama Sojaprotein i Viktorijaoil, treći neto izvoznik Srbije, a prvoplasirana je u prehrambeno-prerađivačkom sektoru. Pojedinačno, Sojaprotein i Viktorijaoil se nalaze na 6. i 7. mestu liste, a neto izvoz samo ove dve članice Grupe iznosio je 120 miliona evra prošle godine. Slede Jugoimport SDPR sa 97 miliona evra neto izvoza i LBK Livnica Kikinda i Jura korporacija sa po 61 milion.

Neto izvoznici mogu znatno da doprinesu promeni privredne strukture i smanjenju trgovinskog deficita, a kako navodi prof. dr Jeremić, dobar primer za to su upravo grupacije prerađivača poljoprivrednih proizvoda. U istraživanju se dodaje da Srbija ne može preokrenuti negativne trendove ukoliko se uporedo sa fiskalnom konsolidacijom i poboljšanjem uslova poslovanja ne bude kreirala i sprovodila kvalitetna izvozna strategija.

Prema rečima Vladimira Čupića, izvršnog i finansijskog direktora Viktorija grupe, ova kompanija je godinama unazad među najvećim izvoznicima i neto izvoznicima u Srbiji. "Mi domaću soju i suncokret prerađujemo u proizvode viših faza prerade koje plasiramo na domaćem i inostranom tržištu. Izvozimo u više od 50 zemalja širom sveta sa Evropskom unijom kao centralnim izvoznim tržištem, dok je uvoz naše kompanije minimalan. Naši proizvodi su u svetu vrlo prepoznatljivi po kvalitetu koji se prati od njive do finalnog proizvoda. U jakoj globalnoj konkurenciji fokusirani smo i na postizanje i održavanje cenovne konkurentnosti, što je konstantan izazov imajući u vidu volatilnost svetskog tržišta poljoprivrednih roba", kaže Čupić.