Dok na državnom nivou u Crnoj Gori vlada funkcionalna blokada gotovo kompletnog sistema, na lokalnom nivou se dešava predizborna kampanja koja će finale imati 23. oktobra na lokalnim izborima u Podgorici i u još 13 crnogorskih opština. Politički subjekti, bez izuzetka odgovorni za stanje koje nalikuje opštoj anarhiji, šalju poruke glasačima kao da se izbori odvijaju u nekoj drugoj državi, a ne u Crnoj Gori gde je vladi izglasano nepoverenje, u kojoj je pokrenuto pitanje kršenja Ustava od strane predsednika jer ne želi da imenuje novog mandatara, u kojoj Ustavni sud ne može da se sastane jer nema kvorum, u kojoj svako optužuje svakoga za korupciju i pripadništvo kriminalnim klanovima. U suštini, gotovo svi politički akteri nadaju se da će rezultati lokalnih izbora otkriti političke trendove u raspoloženju crnogorskih građana, koji bi mogli pokazati i moguća pomeranja u rasporedu snaga na državnom nivou. Dakle, naznake rezultata eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora.

Procenjuje se da će upravo izbori u Podgorici pokazati te nove trendove. Novina na ovim izborima su dva pokreta “Evropa sad” koji su osnovali dvojica ministara iz vlade Zdravka Krivokapića – Milojko Spajić i Jakov Milatović, te pokret “Preokret”. Oni sigurno mogu da dovedu do određene preraspodele izbornog kolača. U nedostatku novih istraživanja, neki trendovi su već uočeni u rezultatima koje je izneo tokom juna meseca Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Naime, sve stranke beleže pad popularnosti. Pad popularnosti Đukanovićevog DPS-a se kontinuirano nastavlja, ali je on očigledan i kada su u pitanju Bečićeve Demokrate, URA Dritana Abazovića i, naravno, Demokratski front.

Istraživanje CEDEM-a je pokazalo da bi pokret “Evropa sad” na izborima dobio oko 11 procenata, što korespondira sa padom podrške koju beleže pobednici sa poslednjih izbora. Oni beleže padove od 1,4 odsto (URA) do 6,4 procenta (DF). Ukoliko se uzme u obzir i ocena ispitanika koji u 51,6 ostvo smatraju da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, očigledno je nezadovoljstvo kao glavna dominanta u raspoloženju biračkog tela. Svi događaji koji su usledili nakon trenutka kada je obavljeno ovo istraživanje mogli su uticati samo na porast tog nezadovoljstva.

BEZ MESTA ZA ŽALBU

Ukoliko se na lokalnim izborima u Podgorici potvrdi tačnost projekcija koje je donelo pomenuto istraživanje, i laiku će postati jasno da bi se vanrednim državnim izborima politička situacija u Crnoj Gori dodatno iskomplikovala i da eventualni vanredni izbori ne bi doneli rešenje koje bi značilo lagodan put za izlazak iz trenutne situacije. Zašto? Pre svega zato što uz trend pada podrške DPS ne bi mogao da osvoji većinu za formiranje nove vlade, a blok naspram Đukanovićeve stranke ponovo bi se našao, ovog puta sa još jednim novim političkim subjektom, u totalnoj neravnoteži uticaja koji bi vodio stabilnoj parlamentarnoj većini.

Naravno da su rezultati lokalnih izbora sami po sebi važni, ali o činjenici da se posmatraju pre svega kao test za parlamentarne izbore govori podatak da se održavaju u uslovima nepostojanja Ustavnog suda. Ustavni sud je poslednja instanca za žalbe partija i zbog toga je veoma važan deo procesa. Ovaj organ danas ima samo troje sudija od predviđenih sedam. On funkcionalno ne postoji i lokalni izbori u takvim uslovima samo dopunjuju niz nelegitimnih postupaka poput neustavnog odlaganja izbora ili kreiranja izborne jedinice Zeta u toku izbornog procesa. Niko od političkih subjekata nije doveo u pitanje njihovu legalnost ili makar uslovio njihovo održavanje konačnim izborom barem jednog sudije Ustavnog suda koji bi obezbedio neophodan kvorum za odlučivanje. Da je bilo imalo političke odgovornosti, dva meseca, a ne dve godine, bili bi dovoljan rok za njihov izbor. Najzad, nikome nije bilo nimalo neobično što se i ovi izbori održavaju po starom, toliko osporavanom zakonodavstvu. To sve govori o visokom stepenu političke neodgovornosti učesnika u političkom životu Crne Gore. Ili, još bliže istini, to je samo još jedna potvrda da su političke elite zarobile građane u svoje interesne mreže.

USTAV NEMA KO DA TUMAČI

ako su narativi koji dominiraju predizbornom kampanjom u polovini crnogorskih opština daleko nižeg intenziteta, te se uglavnom kreću u domenima lokalnih tema i obećanja, sukob na državnom nivou im daje važan bekgraund i na specifičan način ih oslobađa teških tema. Naime, lokalni izbori će se odvijati pod neposrednim uticajem nekoliko važnih događaja.

Pre svega, reč je o sukobu ponovo uspostavljene parlamentarne većine koja je predložila Miodraga Lekića za predsednika nove vlade i predsednika države Mila Đukanovića koji je odbio da lideru DEMOS-a da mandat za sastav vlade. Đukanović je to obrazložio činjenicom da nije uveren kako postoji većina i da se predlagači nisu odazvali na njegov poziv na konsultacije o novom premijeru. Usledio je poslanički Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik države povredio Ustav ili ne, s obzirom da nije pozvao sve predstavnike parlamentarnih stranaka na konsultacije. Ovaj predlog još nije stigao do Đukanovića na izjašnjenje jer ga je predsednica Skupštine Danijela Đurović (Socijalistička narodna partija – SNP) vratila na doradu sa zahtevom da se ispravi i uskladi sa odredbama Ustava. Predsednik je u obavezi da se izjasni Skupštini o eventualnom kršenju odredi Ustava. No, odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud. Ukoliko Ustavni sud, koji, podsećamo, nema kvorum, donese odluku da je prekršen Ustav, Skupština može razrešiti predsednika. Uzgred budi rečeno, Ustavni sud je mesto na kojem bi se moralo doneti i obavezujuće tumačenje člana Ustava na koji se predsednik poziva i koji tumači tako da mu najviši akt daje ovlašćenje da ukazom raspusti Skupštinu.

Uporedo sa sukobom na relaciji parlament–predsednik, eskalira i sukob Đukanovića sa premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem, čiju su vladu srušile Đukanovićeva Demokratska partija socijalista “sa tradicionalnim partnerima” i Demokrate Alekse Bečića. Đukanović je u javnosti rekao da je “pobeđivao i mnogo ozbiljnije protivnike” i da, kada je o Abazoviću reč, “nije reč ni o nikakvom Davidu, reč je o bratu Abazu slugi velikosrpstva”, a premijer je uzvratio “da su Đukanoviću politički dani odbrojani”, a potom i da je glavni problem Crne Gore grupa oličena u “organizovanom kriminalu i korupciji” i da je to “grupa oko predsednika države”. Ovaj sukob je zapravo eskalirao do krajnjih granica na skupštinskoj sednici na kojoj je smenjena Abazovićeva vlada, kada je premijer ukazao na neke od važnijih žarišta kriminalnih i koruptivnih aktivnosti u državi.

ANB SKREĆE KAMIONE

Ovi verbalni dvoboji su samo vrh ledenog brega koji pogađa Crnu Goru. Očigledno je da je borba protiv organizovanog kriminala, šverca i korupcije glavna tačka sukoba. I to se na razne načine prelama. Nakon što je Crna Gora postigla značajne rezultate u zaustavljanju šverca cigareta, čitavu aktivnost je dovela pod znak sumnje činjenica da jedan kamion sa cigaretama nije stigao u Nikšić na mesto gde su se cigarete spaljivale.

Tim povodom je Abazovićev partijski kolega i direktor Uprave prihoda i carine Rade Milošević bio saslušan u Specijalnom tužilaštvu, da bi potom podneo i ostavku. Raško Konjević, potpredsednik vlade u tehničkom mandatu i ministar odbrane, u reakciji na taj događaj izneo je tvrdnju da je samo 10 odsto zaplenjenih cigareta uništeno, a da je ostatak navodno vraćen u švercersku mrežu. Inače, premijer je početkom oktobra Konjevića smenio sa mesta šefa koordinatora službi bezbednosti. Nakon te sednice Veća za nacionalnu bezbednost, Abazović je optužio Konjevićev SDP, DPS i kompaniju “Bemaks” da žele da ga političkim manipulacijama obeleže kao “pokrovitelja šverca cigareta u Crnoj Gori”.

Ove godine je u Luci Bar zaplenjeno cigareta u vrednosti većoj od 200 miliona evra, a specijalizovane strane službe su svojevremeno iznele podatak da se preko ove crnogorske luke prokrijumčari godišnje više od dve milijarde cigareta namenjenih zapadnoevropskom tržištu.

Pošto je podneo ostavku, Rade Milošević je u emisiji TV Vijesti “Načisto” izneo sumnje da je u čitav događaj “umešan deo Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB)” i poimenice naveo Sava Kenteru i Draga Spičanovića. Milošević je rekao da je “Drago Spičanović čovek za kojeg postoje operativni podaci godinama unazad da je povezan sa švercom cigareta. On je povezan sa Đokom Pavićevićem, jednim od glavnih organizatora šverca u Luci Bar”. Nadalje, bivši direktor Uprave prihoda i carine je ustvrdio da sa ovom dvojicom bliske veze imaju Savo Kentera (v. d. direktor ANB), Drago Spičanović i Raško Konjević (potpredsednik vlade).

ŠPIJUNI U DUVANSKOM DIMU

Ubrzo nakon ovoga Vlada je na elektronskoj sednici smenila v. d. direktora ANB Sava Kenteru. Smena je usledila nekoliko sati pošto je Abazović, na 2BS Foruma javno čestitao na aktivnostima ANB u obračunu sa uticajem Rusije u Crnoj Gori. Kentera je u nastavku panela rekao: “Ako imate najveću operaciju raskrinkavanja ruske mreže špijuna, 35 proteranih iz Crne Gore, identifikovane agente GRU-a u Crnoj Gori, i ako posle svega neko kaže da ne radimo dobro i ne navede ni jedan razlog, nego vas smenjuje… Sve je jasno”. Predsednik Crne Gore je ocenio da je ova smena Abazovićev strah da je istraga ANB “potvdila veze premijera sa ruskim službama i švercom cigareta”, a Konjević da je “izgleda neka velika muka oko Rusa i cigareta”.

Ovo je, dakle, ambijent u kojem će se odigrati lokalni izbori. Više je nego očigledno da međunarodni kontekst daje atmosferu u kojem se odvija obračun sa kriminalom, švercom i korupcijom. Sve se odvija u pokušaju daljeg zamagljivanja stvari i što snažnijeg udaljavanja od glavnih aktera događaja u Crnoj Gori. Oni akteri koji su instalirali čitav nelegalni biznis u ovoj državi danas iznose optužbe da se nedovoljno obračunava sa kriminalom. A svi skupa su doprineli da najvažnije institucije ne funkcionišu. U takvim uslovima izbori su tek prolazna pojava, čiji rezultati obezbeđuju dalji status kvo. Sve je to, kako je Milo Đukanović rekao, “politika ringe, ringe”. Šta će na to reći raja?