U prvoj nedelji direktorovanja Poreskom upravom, u koju je došao iz Bezbednosno-informativne agencije, Marinković se proslavio ličnim učešćem u zatvaranju čak 140 kladionica/kockarnica zbog opštepoznate, nesumnjive i lako dokazive muljaže sa uplatama i isplatama, čime je pobrao aplauz na otvorenoj sceni: vaskoliko nezavisno srpsko novinarstvo jednoglasno ga je proglasilo ovdašnjim Eliotom Nesom.

"Ja sebe ne vidim kao Eliota Nesa. On u filmu gubi ljude, a ljudi su moje najveće bogatstvo. S njima sam na terenu u svakoj većoj akciji. Zadovoljni su, osećaju da rade važan posao za državu. Samoinicijativno predlažu nove akcije, što se na kraju odražava i na rezultate, pa u poslednja četiri meseca imamo suficit u odnosu na planirani budžet", izjavio je u intervjuu za "Blic" u čijem uvodu je, pored konstatacije da je "krupnog stasa i pomalo poprekog pogleda", opisan kao "neko kome ne želite da se zamerite".

Na terenu, taj imidž "ne želite da mi se zamerate", svedoče očevici, pojačan je prisustvom koje desetine takođe krupnih, ali i naoružanih momaka ne baš pomalo poprekog pogleda.

AUTORITET ORUŽJA: Na novinarski šlagvort u već pomenutom intervjuu – da su "u američkim filmovima poreski inspektori naoružani", Marinković se nadovezuje: "Mi imamo sektor poreske policije čiji su pripadnici ovlašćena službena lica i po zakonu imaju pravo na uniforme, koje nikad nisu dobili. Mi sada vršimo pripreme za njihovu nabavku. Namera nam je da jedan manji broj poreskih inspektora, posebno onih koji se bave pitanjima organizovanog kriminala, opremimo vatrenim oružjem. Oni će proći potrebne psihološke preglede i obuku za rukovanje oružjem."

Potrebno je, veli, da budu naoružani "u smislu odbijanja pretnji i napada koji bi mogli uslediti tokom obavljanja njihovih dužnosti i obaveza", i objašnjava da u Upravi carina postoji jedna organizaciona jedinica koja se bavi sličnim aktivnostima kao i poreska policija, a koja je opremljena terenskim vozilima, taktičkim uniformama i službenim naoružanjem. "Budući da smo prethodne godine intenzivirali borbu protiv sive ekonomije, organizovanog kriminala i korupcije, navedena oprema i naoružanje su nam neophodni kako bismo se suočili sa rizicima koji se svakodnevno pojavljuju."

Kaže da je bilo "više rizičnih situacija u kontaktima sa licima iz sveta podzemlja, ali nismo imali većih problema jer imamo odličnu komunikaciju i pomoć bezbednosnih organa države". Navodi i primer: "Pamtim situaciju kada smo se sukobili s grupom naoružanih kriminalaca pod dejstvom droge. Oglušili su se o direktna naređenja pripadnika MUP-a i BIA, ali su, zahvaljujući hrabrosti pripadnika BIA, odstranjeni iz objekta gde su poreski inspektori vršili kontrolu."

KO TU ŠTA RADI?: Ova izjava je po više osnova zanimljiva: recimo, da pored policije poreskim inspektorima "asistiraju" i službenici Bezbednosno-informativne agencije. Nije to neka novost: BIA se pojavljuje i u onoj "rekordnoj zapleni duvana namenjenog ilegalnom tržištu", o čemu je bilo reči u prošlom broju "Vremena", jedino što nije, ama i ne može da bude jasno šta BIA uopšte radi u tim "akcijama".

Novost je, međutim, da regularna policija ne može da izađe na kraj sa "naoružanim kriminalcima pod dejstvom droge" koji su, valjda, ometali rad poreznika, ali su zahvaljujući hrabrosti pripadnika BIA ti kriminalci pod dejstvom droge "odstranjeni iz objekta". Nimalo pohvalno za policiju, ali ništa zato: sve će to biti drugačije kad poreznici budu za pojasom nosili pištolje.

Sa druge strane, u poslednjoj "akciji" u "jednom elitnom beogradskom klubu", tokom koje je pronađena veća količina alkoholnih pića koja nije bila zavedena u poslovne knjige, policija se u svom "asistiranju" naročito istakla: dok su inspektori "pretresali papire" i sravnjivali stanje u knjigama i kasi, policajci su koliko da ne budu zaludni pretresali zaposlene, pa su pronašli neke narkotike u posedu nekih od njih, koje su potom "priveli u službene prostorije". Vlasnici lokala će da fasuju prekršajnu prijavu, jer o prekršaju je reč, lokal će biti zatvoren na neko vreme, dok ovim drugima sleduje krivična prijava.

"Ovo je još jedan od primera da saradnja državnih organa u borbi protiv sive ekonomije, na podizanju opšteg nivoa finansijske discipline i podizanja sigurnosti na teritoriji Beograda daje rezultate", izjavio je tim povodom direktor Poreske uprave Marko Marinković.

ŠTA STVARNO (NE) MOŽE: Prema zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska policija postupa kao organ unutrašnjih poslova i ima (skoro) sva ovlašćenja kao i "redovna" policija, jedino što ne može da ograničava kretanje – ne može, recimo, da zapreči ulicu, da zaustavi saobraćaj i tako to, ali može da poziva na saslušanje, uključujući i prinudno dovođenje, može da pretresa stan, poslovne prostorije i prevozna sredstva osumnjičenog kad/ako postoji osnovana sumnja da je izvršeno poresko krivično delo, može privremeno da oduzme predmete koji mogu u daljem postupku da posluže kao dokaz, s tim da za pretres mora da postoji naredba/odobrenje suda, a pretresu moraju da prisustvuju i dva svedoka.

Sva navedeno poreska policija sprovodi samostalno, ali ukoliko se "tokom sprovođenja tih ovlašćenja osnovano očekuje otpor, na zahtev Poreske policije Ministarstvo unutrašnjih poslova pružiće pomoć radi omogućavanja izvršenja tih ovlašćenja". Tako piše u Zakonu.

Piše još i da Poreska policija sa onom redovnom "ostvaruje i druge oblike saradnje", a koji su to oblici i na koji način se ta saradnja ostvaruje sporazumno određuju ministri nadležni za finansije i unutrašnje poslove. Istim zakonom precizirano je da "poreski službenici, u zavisnosti od prirode poslova i uslova rada, imaju pravo na službenu uniformu, radnu odeću i obuću".

Međutim, sem prava na uniformu, radnu odeću i obuću, o oružju koje bi poreski inspektor/policajac eventualno pripasao ni slovceta nema, ali to slovce može lako da se doda: prosto, Ministarstvo finansija podnese predlog izmena i dopuna zakona, ili predlagač bude grupa poslanika, što je nova parlamentarna moda, pa posle nekoliko dana prepucavanja ovih i onih poslanika o tome šta je koji režim radio ili nije radio, ko je za sve kriv i kuda sve ovo vodi, većina na kraju po svojoj savesti zakon izglasa, jer je to za Državu dobro, i kvit posla.

Bilmez-država

Nikola Barović, advokat

Policija i vojska su naoružani i sem te dve strukture nema razloga da bilo ko drugi bude naoružan. Mi smo se jednom već opekli kada je svojevremeno naoružan DB, sada je to BIA, pa se to pretvorilo u jedan kriminalni i ubilački osinjak. Naoružavanje neke službe iz Ministarstva finansija isti je taj model, bez obzira što ovo u odnosu na JSO deluje kao obdanište. Prilično je zastrašujuće da neko na tako visokom položaju, na direktora Poreske uprave mislim, dođe na takvu ideju – da naoruža poreske inspektore, da javno tu ideju saopšti, a da niko ne zna da kaže: to ne može. To je potpuna bilmez situacija ("bilmez" na turskom znači "nepismen"), u ovom slučaju reč je o apsolutnom nerazumevanju šta je država i kako funkcioniše. To je znak da tonemo u jedan vrlo razuđen način zastrašivanja, pa i terora.