Za snažnu i modernu Srbiju, sa visoko otvorenim tržištem, važno je da ima relativno ravnomeran razvoj svih svojih delova. Ovo, naravno, ne isključuje mogućnost da pojedine oblasti mogu, poput nekih ekonomskih zona u Južnoj Aziji i Južnoj Americi, da imaju drugačiji poresko-pravni status. Ako bi se dugoročno pokazala kao dobra, rešenja iz tih oblasti mogla bi se primeniti i u drugim delovima naše zemlje. Ovakvim se pristupom ublažavaju turbulencije ekonomsko-političke tranzicije ka demokratiji i otvorenom tržištu. Administrativno fleksibilnim odnosom i dobrim menadžmentom, tranziciona država ne samo da će uspeti da ublaži neizbežne negativne propratne efekte tranzicije već će, štaviše, povisiti nivo sopstvene adaptivnosti na globalne promene i zahteve.

Regioni unutar pojedinih država, ali i oni koji zahvataju mnogo šire teritorije, međusobno se razlikuju po svojoj sirovinskoj bazi, geografskom položaju, klimatskim uslovima, nivou socijalno-ekonomskog razvoja i po čitavom nizu drugih parametara. Razvoj stoga ne može da bude jednak u svim delovima jedne države, ali se efikasnim partnerstvom javnog i privatnog sektora može obezbediti da stimulativna poreska politika, dobra saobraćajna i telekomunikaciona infrastruktura, fleksibilno tržište rada, usaglašenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede i stabilno pravno okruženje za rad finansijskih institucija budu sličnog nivoa.

Geografsko-demografska slika većine zemalja Zapadnog Balkana ima regionalni karakter, tj. uočavaju se prirodne regionalne granice. Nekada su one presečene novim administrativnim linijama podele, pre čijeg uspostavljanja je postojao visok nivo komplementarnosti privrednih grana. Ipak, usled činjenice da mnoge regije poseduju veliku unutrašnju etničko-konfesionalnu šarolikost i često drugačiju privrednu dinamiku, potrebna je posebna pažnja prilikom definisanja administrativnog ustrojstva države. Zato je neophodno tražiti odgovarajući balans između decentralizacije i jačanja lokalne samouprave s jedne strane i funkcionalne centralne vlasti s druge. Na ove teme se danas dosta razmišlja i u Srbiji.

Fokusiraćemo se u daljem razmatranju na siromašni jug Srbije, sa posebnim akcentom na tri etnički mešovite opštine – Bujanovac, Preševo i Medveđu.

Najnoviji statistički podaci za pomenute opštine daju poražavajuću sliku trenutnog stanja. Vlada Republike Srbije proglasila je svih trinaest opština na jugu "nerazvijenim", a sedam od njih je proglašeno "najnerazvijenijim", među kojima i Bujanovac, Preševo i Medveđa. Stopa nezaposlenosti se, prema novijim podacima Zavoda za razvoj Republike Srbije, kreće od 39,1 odsto u Medveđi do čak 63,6 odsto u Preševu. Pad društvenog proizvoda u odnosu na stanje početkom devedesetih prosečno iznosi preko 50 odsto. Takođe se beleži i znatan pad produktivnosti rada uz nepovoljnu kvalifikacionu, polnu i starosnu strukturu zaposlenih, kao i izrazitu depopulaciju.

Treba istaći da siromaštvo u ovoj oblasti, s obzirom na prisutne etničke tenzije, može da predstavlja jedan od najznačajnijih faktora dalje radikalizacije međunacionalnih sukoba i da dovede do trajne nestabilnosti.

Aktivnosti državnih institucija proteklih godina, kao i međunarodnih razvojnih agencija, inače veoma prisutnih na ovom prostoru, dale su dobre rezultate. Treba posebno naglasiti odličan rad Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu u poslednje vreme. Samo takvim istrajavanjem na sveobuhvatnom i temeljnom pristupu rešavanju problema na jugu Srbije mogu da se postave temelji budućeg razvoja, u uslovima povećane regionalne saradnje i priključivanja šireg regiona novim globalnim ekonomsko-bezbednosnim tokovima.

Zaista, kako da jedna oblast, u ovom slučaju mislimo na jug Srbije, napreduje i da se razvija? Neki smatraju da je za perspektivu različitih regija neophodna dobra osnova za razvoj, pre svega u vidu prirodnih bogatstava. Ovakve tvrdnje najbolje demantuje misao Adama Smita, tvorca moderne ekonomije, koji napominje da "države mogu da se bogate i bez zlata" i da im "nije potrebno zlato, ako imaju običan proizvod". Azijski tigrovi, poput Južne Koreje i Malezije, najbolji su pozitivan primer, a pojedine rudama prebogate zemlje, poput Sijera Leonea, najslikovitiji negativan primer tačnosti Smitove konstatacije danas.

Kako smo napomenuli ranije, regioni se međusobno razlikuju po mnogo čemu. Ipak, svaka od oblasti, pa samim tim i jug Srbije, ima realne ekonomske mogućnosti rasta i razvoja i komparativne prednosti u odnosu na druge regije. Prioritetno je da se te prednosti pravilno definišu i umešno pozicioniraju. Za tako nešto neophodno je u najvažnije grane privući umešne menadžere, što je zadatak lokalnih vlasti. Jednom rečju – ono čime se u datoj oblasti raspolaže treba na najbolji mogući način da se upotrebi tako što će se angažovati menadžeri koji će te komparativne prednosti znati da iskoriste.

Treba početi identifikacijom pokretačkih snaga modernizacije regija, što se prirodno nameće kao preduslov. Jasno je da su u slučaju juga Srbije u pitanju pojačane investicione aktivnosti sa dolaskom svežeg kapitala, bez čega je svako rešenje problema privrednog zaostajanja oblasti nemoguće. Da bi se to ostvarilo, treba ubrzano raditi na smanjenju investicionih i kreditnih rizika. Sredstva će biti najlakše privući, ako se stvori imidž perspektivne i stabilne regije, sa nižim troškovima poslovanja od ostatka Srbije. Oblast treba učiniti atraktivnom za novčana ulaganja, a u privlačenju domaćih i stranih investitora ključnu ulogu će odigrati integralni marketinški pristup i prezentovanje mogućnosti regiona udruženim učešćem lokalnih vlasti i privrednika na različitim forumima, izložbama, sajmovima itd. S druge strane, sredstva će se lakše privući ako i država Srbija i jug Srbije uspeju da se transformišu u stabilne strukture, sa nižim troškovima poslovanja od ostatka Zapadnog Balkana, uz visoko harmonizovane propise i podršku formiranju zajedničke zone slobodne trgovine.

Da bi sve pomenuto dobro funkcionisalo i dalo rezultat (koji se ogleda isključivo u obimu investicija koje su privučene u ekonomiju oblasti), neophodno je stvoriti efikasan menadžerski tim. Taj tim neće, kao što je do sada bio slučaj, da "rešava probleme", već može i mora da deluje tako da problema bude što manje. Nije, dakle, reč samo o prilivu novca, već i mozgova, savremenih principa upravljanja finansijskim sredstvima i tehnologijama. Prvi zadatak tima je već pomenuto definisanje komparativnih prednosti regije, uporedna analiza postojećih napora i pojačano praćenje trenutnih regionalnih inicijativa. Sve pomenuto će znatno olakšati razumevanje sopstvene trgovačke ponude i određivanje spektra potencijalnih budućih partnera.

Od prednosti juga Srbije treba izdvojiti pre svega strateški pogodan položaj oblasti koja je smeštena na preseku međunarodnih i unutrašnjih transportnih koridora. Na taj način se omogućava privredi da se u znatnoj meri smanje transportne komponente cene proizvoda i usluga, uz očuvanje složene logistike. Preduzeće koje se nalazi u ovoj oblasti ima niže izdatke za iznajmljivanje zemljišta i nepokretnosti. Dobra resursna baza sirovina za industriju građevinskih materijala u regiji i najbližoj okolini ne samo da omogućava razmeštaj ovog vida proizvodnje po regiji, već takođe faktički pojeftinjuje gradnju. Kombinacijom ovih faktora, jug Srbije ne samo da postaje perspektivan za pokretanje nove proizvodnje, već i pogodan teren za dolazak preduzeća iz oblasti sa većim izdacima (mikro i mini outsourcing).

Pravci ulaganja finansijskih sredstava treba da se kreću ka razmeštaju ili prenošenju na teritoriju oblasti industrijskih ili servisnih preduzeća, sa mogućnošću plasmana u ostatku Srbije i južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, zatim Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj i drugim zemljama, čime se predlog formiranja zajedničke zone slobodne trgovine čini još logičnijim. Ova oblast je perspektivna za razmeštaj preduzeća industrije široke potrošnje, drvne, građevinskih materijala i konstrukcija, preduzeća usluga, IT outsourcing. Ne sme se zanemariti ni rekreativno-turistička grana privrede, s obzirom na to da je reč o uglavnom ekološki čistoj oblasti. U opštini Medveđa se, na primer, nalazi i takav nedovoljno iskorišćen potencijal kao što je Sijarinska banja koja, uz skromna ulaganja, može da postane biser banjskog turizma u Srbiji. Pritom treba razviti čitavu infrastrukturu prijema gostiju. Ne treba nikako smetnuti s uma da je prioritet očuvanje tananog balansa između urbanizacije i zaštite životne sredine.

Kada je reč o kvalifikacionoj strukturi stanovništva, u kontekstu privlačenja stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta – situacija nije povoljna. Zato u narednom periodu treba dugoročno planirati i izgraditi strukturu kvalifikovanog kadra. Posebno treba obratiti pažnju na preorijentaciju višeg i stručnog obrazovanja prema konkretnim potrebama privrede oblasti, što do sada nikako nije bio slučaj. Na taj način ne samo da će biti razvijana ekonomija već će se stvoriti i mogućnost da se uči, radi i zarađuje za sve veći broj stanovnika regije. Kao dobar primer može da posluži obrazovna politika Republike Irske, koja je svoj obrazovni sistem transformisala na taj način da on može brzo da se prilagođava potrebama tržišta rada u izmenjenim uslovima – članstvo u EU-u, a pre toga mogućnost korišćenja pretpristupnih fondova.

Lokalni organi vlasti moraće da obave veći broj prezentacija i poslovnih susreta u biznis-asocijacijama i ambasadama. Tako će doći ne samo do razmene mišljenja o perspektivnim pravcima saradnje, već i do uspostavljanja direktnih kontakata i postizanja konkretnih dogovora. Stranim investitorima pritom treba staviti do znanja da će, dolazeći u ovu oblast, učestvovati u transparentnim i otvorenim poslovima i da će izgraditi sistem odnosa zasnovan na poverenju i poštenju.

Sasvim je jasno da će Srbija sutrašnjice biti onoliko ekonomski jaka koliko budu jaki njeni pojedinačni delovi. Koliko oni pojedinačno budu uspešni, toliko će biti dobro i državi kao celini. Pritom treba uvek imati na umu da ne postoje neperspektivne regije, već samo lošije ili bolje vođene. Menadžment i ljudski resursi su ključni faktori. Sama država treba da dâ svoj doprinos regionalnom razvoju i povećanju priliva stranih investicija. Potrebno je stvoriti elastičniji sistem olakšica kojim će se formirati povoljniji uslovi za poslovanje sa našim potencijalnim partnerima. Za naredni period ostaje da se izradi sveobuhvatna razvojna strategija koja će svojim proaktivnim pristupom dati smernice svim relevantnim strukturama za rad na unapređenju ekonomskog statusa slabije razvijenih delova Republike Srbije. Pre svega, potrebni su promišljenost, vera u budućnost, regionalna saradnja, korišćenje dobrih tuđih iskustava i, naravno, dosta rada, stalnog usavršavanja i strpljenja. Uspeh ne dolazi preko noći.