Otkad se pretprošlog ponedeljka, u pratnji premijera i ministara, zvanično kandidovao za predsednika Srbije, Dragoljub Mićunović hoda, dobro putuje, Srbijom. Primetno je da je Mićun bodar i oran, kao što i leci i plakati kažu, da bude Naš predsednik. Uočljivo je i da ga na tom putu prati država sa svojom logistikom: s njim je uvek neko od ministara, skupštinskih ili stranačkih prvaka, obezbeđenje i vozni park se podrazumevaju. Dâ se primetiti da su na tom putu Profesorovi domaćini, uglavnom, članovi, moguće, neke buduće koalicije, pa ako se na izborima budu brojali samo glasovi demokrata, Liberala Srbije, Građanskog saveza, Demokratskog centra i onih što se nazivaju laburisti, Mićun bi i mogao da bude Njihov predsednik. Ali, da ne baksuziramo, to je samo utisak reportera.

Treći dan predsedničke kampanje, sreda 22. oktobar, Mićunović je počeo prepodnevnom tribinom u Lajkovcu. Kad se tu rekao, uputio se za Valjevo, na čijem su ga prilazu sačekali opštinski i drugi, pa stranački, čelnici, s kojima je zajednički otvorio tri i po kilometra puta za Beograd, koji se, treba li reći, gradi nekoliko godina. Tu je gospodin kandidat istakao značaj gradnje modernih saobraćajnica, da bi, potom, prilikom obilaska gradilišta osnovne škole, istakao značaj škola za obrazovanje, što su, pa zajedno, preduslovi ulaska u Evropu.

REALNOST I PERSPEKTIVE: Onda gospodin Mićunović posetio zgradu opštine, u kojoj su iz bezbednosnih razloga isključeni liftovi. Tu se desio razgovor sa odbornicima i predstavnicima partija. Prisutan kandidat, načisto bez brkova i načisto podašišan i načisto ofarban ministar Šumarac, prisutan i pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju Slobodan Petrović, pa zamenik šefa poslaničke grupe DOS Reforme u Skupštini Srbije, pa ne baš podašišan Siniša Mitrović, zatim predsednik opštine i demokrata Tomislav Milanović, predsednik demokrata Milovan Marković, u svojstvu domaćina, naravno još demokrata, te par ovih što su uzeli da se zovu Liberali Srbije, nekoliko rukovodilaca Građanskog saveza, jedan iz Demokratskog centra i sve što ima, par komada, onih iz ASNS-a ili će biti laburista. Prvo se selo, pa predsednik opštine pozdravio kandidata i informis’o da opština funkcioniše. Profesor se zahvali pa uze on da se izlaže, problema ima, takva realnost, ali ima i perspektiva, nažalost ima onih koji populistički galame da ništa ne valja. Ispada da je kod nas najlakše biti protiv, to nam u krvi, nikako da se odviknemo od toga, iako politički život traži da se bude za, biti za je pravi prilaz politici, konstruktivan i pozitivan. Rešio je da prepešači, dobro proputuje Srbiju, sa svakim se rukuje, svakog pita kako misli da mu bude dobro, hoće li da gunđa ili da koristi svoje pravo, a poznato je da je čovek najmoćniji sa glasačkim listićem u ruci, tad odlučuje o svojoj sudbini.

Imati predsednika države je prioritet, kakav smo mi to narod bez predsednika, da imamo predsednika ne bi stajali prigovori da je Vlada uzela svu vlast, bilo bi ravnoteže, zato je izbor predsednika važan, zbog stabilnosti, kontrole vlade i zaustavljanja loših zakona. Kad bude izabran, tako mu rekli da nastupa, ne ako bude, kad bude izabran, odmah će sazvati lidere partija i videti šta činiti, izbori ili ustav, ili Zakon o izborima. Inače, srećan što ga podržava 16 partija, ali on nije samo kandidat DC-a, niti koalicije DOS, želi da bude predsednik svih građana, do sada je pokazao da to može, a valja rešiti krupna pitanja, oko međunarodne zajednice, Kosova, EU-a, ekonomskog rasta… Gledao je neke stare kasete, na jednoj pokojni Đinđić govori u Vršcu, dođe pitanje "Nema para, dajte bar pravdu", i šta je Đinđić odgovorio, i on je strepeo šta će reći, ali odgovor bi briljantan, "Potpuno se slažem sa vama, pravda je temelj", i on želi isto da kaže, niko ne sme da bude gladan, reforme se ne mogu zaustaviti, ali teret tranzicije treba pravilnije rasporediti.

Bilo još Mićuna, pa bila pitanja. Jedan iz GSS-a izrazio sreću što imamo kandidata kome je Srbija u srcu i u mislima, javljali se i novinari, jedan se predstavio kao odbornik i potpredsednik DS-a… Kandidat rekao da se sa Hagom mora sarađivati, da je kandidaturu prihvatio jer je sada, za razliku od prošle godine, drugačije, ima energičnu podršku DOS-a, kad bude izabran, radnici bez posla mogu da računaju na njega, sve će dati za tehnološki razvoj, za kulturni razvoj…

MISLIŠ KRAJ, ONO JOK: Onda se dogodio ručak, na kome se kandidat nije nešto isticao, pa, kako je već zabeleženo, poseta naprednom zemljoradniku u Donjoj Bukovici, gde je video i krave. Kako je toga dana baš lila kiša, do planiranog susreta sa građanima nije došlo. Zato bila tribina u Domu kulture. Sve ko u kampanji, bina sa kandidatovim velikim slikama, prvi red rezervisan za one što se računaju u visoke zvanice, sve na nivou, i devojke što teraju da se sedne, jedan što nije hteo bi isteran iz sale. Popeše se na binu Mićunović, Šumarac i Petrović, voditelj najavi, sve ko u kampanji. Mićun se reče sa dobro veče, pa poče da se kazuje na razne teme. Vreme je da se izaberu predstavnici države, energično će se boriti protiv kriminala i korupcije. Kad bude izabran, prvo što će uraditi je da će sesti za sto sa stranačkim prvacima, mora biti saradnje. Reče i ono da je čovek najjači sa listićem u ruci, o gledanju kasete, misliš završio, ono jok, ustav, Kosovo, evropske integracije, izbeglice… završi li, jok, zaboravio polnu ravnopravnost, krupno pitanje, ima esej na tu temu koji se dopao ženama, tome će posvetiti posebnu tribinu.

Behu pitanja, javiš se, devojka donese mikrofon, pa se kažeš. Prvi dobi reč jedan što zažele sreću i zdravlje predsedniku naše lepe Srbije. Pa se izjavi jedan mnogo nezgodan, zna on kandidata dok je bio drug, Evropa je šarena laža, može li sa toliko godina, sa tako malom partijom, odgovoriti zadatku. Kandidat se ne dade, upita pitača, ima li šta drugo, osim krštenice, za takmičenje. Pomoć stiže i od demokrate, koji se predstavi kao kandidatov ispisnik, prozva nezgodnog pitača na kviz takmičenje, sugerisa kandidatu da više pažnje obrati na penzionere, da se osvrne i dâ osvrt. Mićunović zahvali, penzionerima će posvetiti deo govora. Javi se jedan iz medija, pohvali suptilnost profesora, a pita – kad će se živi pristojno. Već iduće godine, dobi odgovor, u ljudskoj je prirodi da očekuje više, kako opao standard, koliko on vidi, puni putevi, pune kafane. Svako pitanje dobija ljucki odgovor, još Ruvarac zapisao: "Ovom narodu spasa nema, ali propasti ne može". Kad se mikrofona dohvati osnivač i predsednik Bratstva upornih šetača, može li da se čuje, može, sa kandidatom stari znanac, desi se da se ljudi ne rukuju a znanci, sa znancem bio na mitingu u Beogradu, još ‘90, profesor sedeo na ulici, dobro zna, sluš’o šta priča, kad je pošao, u fabrici mu rekli da se ne vraća na posao, sad ga taj isti tera iz fabrike, a on znanac sa profesorom. Išao, protestovao, još ‘90, i gde je, bačen u stranu, a oni koji su držali konce i dalje drže. Kad bude izabran predsednik će se zalagati za takve ljude.