Hitro usvajanje paketa zdravstvenih zakona u Skupštini Srbije, a pre svega racionalizacije u Fondu za zdravstvo, kojim je uz rešenja iz penzijskog zakona javna potrošnja u 2006. godini smanjena za 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda, pre je bio džoker Vlade Srbije za povratak pregovaračkog tima MMF-a u Beograd nego što će građanima Srbije odmah doneti boljitak u zdravstvenoj zaštiti i lečenju. Odlazak u penziju 7140 lekara i drugog medicinskog osoblja i zakonsko smanjenje rashoda za bolovanje, sahrane i putne troškove značio je uštedu – suficit u zdravstvenom budžetu od devet milijardi dinara. Nesumnjivo je, međutim, da se zakonima uvode novine u sistem zdravstva, prava i obaveze osiguranika, drugačije poslovanje, ponašanje lekara i pacijenata. Osim obaveznog, uvodi se i mogućnost dopunskog osiguranja. Zdravstvo definitivno više neće biti besplatno ni na papiru.

"Sigurno ćemo se lečiti bolje jer, u odnosu na ono što smo preživeli, gore ne može da bude. Naravno, zakoni sami po sebi ne donose promene ako se ne primenjuju. Biće potrebno dosta vremena, navikavanja i strpljenja. Definisano je mnogo bolje, javno zdravlje, zaštita prava pacijenata, alternativna medicina. Formiraće se institucije kojih nije bilo. Na primer, lekarska komora na nacionalnom nivou u koju će morati da se učlane svih 25.000 lekara, ali i ostalo medicinsko osoblje. Komora će imati javna ovlašćenja za izdavanje, ali i oduzimanje licenci za rad, kao i za njihovo obnavljanje. To je jako važno zbog zakonskih kriterijuma o kvalitetu zdravstvene zaštite. Rok od tri godine ostavljen je za formiranje agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova, procenu zdravstvenih tehnologija. Osnivač domova zdravlja ponovo će biti lokalna zajednica, a zdravstveni centri ostaće u nadležnosti Republike. U sistemu organizacije novina je i Zdravstveni savet Republike Srbije sa mandatom od pet godina (bira ga Skupština Republike Srbije), koji daje praktično predlog razvoja zdravstva u Srbiji u periodu od deset godina. Članovi će biti profesionalci i niko neće smeti da bude u političkoj stranci niti na upravnoj funkciji", kaže profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije. Od demokratskih promena u Srbiji, sa prekidima, bio je ministar u dve vlade.

"VREME": Gde je u svemu tome građanin–korisnik zdravstvenih usluga? Od pet do 35 odsto od vrednosti intervencije, građani će morati da učestvuju u troškovima operacija, bolničkom lečenju, kupovini pomagala i ugradnih implantata?

TOMICA MILOSAVljEVIĆ: Mnogo je mistifikacija oko toga, a nikakvih dodatnih plaćanja neće biti, osim u stomatologiji. Budžet je usvojen a zajedno sa njim i finansijski plan Fonda zdravstvenog osiguranja koji se temelji na participaciji usvojenoj septembra ove godine: pregled 30 dinara, recept ili bolesnički dan 20 dinara, od 300 do 600 dinara za pregled na dijagnostičkim aparatima, magnetna rezonanca i slično.

Da li je to u startu kršenje zakona?

Ne možemo sada da naplatimo operaciju kad nemamo pravu cenu i troškovnu analizu. Ali to ćemo raditi cele iduće godine. Uvešćemo informacioni sistem i pripremiti se da u jednom trenutku počnemo da plaćamo bolnice po dijagnostički srodnim grupama, da po granama medicine ujednačimo način izvođenja operacije, tretman pacijenta, da pripremimo bolnice za to, pre svega da ih opremimo i da utvrdimo cenu svake operacije. Da pojasnim, participacije predviđene zakonom ne važe za 2006. godinu. One će se utvrđivati svake godine na predlog Fonda, ministra i Vlade.

Ono što je stvarna restrikcija u ostvarivanja prava jeste oblast stomatologije. Kod zubara će ubuduće besplatne usluge imati deca do 18 godina starosti, trudnice i porodilje, hendikepirani i delimično stariji ljudi. Svi ostali plaćaju sve. Potrudićemo se da cenovnik stomatoloških usluga bude niži od trenutno važećih u privatnim ordinacijama.

Uostalom, stalno se govori da u stomatološkim službama u domovima zdravlja ni sada ne možete da uradite ništa bez plaćanja.

Gde je Fond zdravstvenog osiguranja još uštedeo?

Osim odlaska u penziju više od 7000 ljudi, očekuje se da uskoro i iz vojvođanskih zdravstvenih ustanova ode oko 1000, uštede su ostvarene i u tzv. nemedicinskim davanjima. Mere su rigorozne za bolovanja. Ne možete pet godina biti na bolovanju na teret zdravstvenog osiguranja. Posle šest meseci možete otići u invalidsku penziju ili se vratiti na posao. Ako penzioni fond nije u stanju da reši pojedine slučajeve, onda će isplate bolovanja ići na teret penzionog fonda. U slučaju povrede na radu, troškove bolovanja snosiće poslodavac koji nije obezbedio adekvatne uslove zaštite na radu. Redukcije su predviđene i u broju dana koliko će zaposleni moći da bude odsutan sa posla zbog bolesti deteta. Putni troškovi pacijenata za odlazak na lečenje u drugi grad takođe su svedeni na minimum i gotovo bez šanse za manipulaciju. Zdravstveni fond ubuduće neće nadokanađivati ni troškove sahrane osiguranika. To stečeno pravo penzioneri će ostvarivati samo preko Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zaposlenima će troškove sahrane plaćati kolektiv. Sve ove stavke, uključujući i odlazak velikog broja ljudi, donele su Fondu uštedu od osam milijardi na godišnjem nivou.

Prema istraživanju Svetske banke, 45 odsto stanovništva Srbije ne ide kod lekara zato što nema para. Vratila nam se tuberkuloza, porastao broj obolelih malignih i srčanih oboljenja. Novim zakonskim rešenjima Fond će, međutim, kompletno plaćati troškove preventive, dok će zakasnelo otkrivanje bolesti i lečenje delimično plaćati sami pacijenti. Kako ćete naterati ljude da idu kod lekara?

Pokušaćemo da građane motivišemo za preventivne preglede, vezujući sve za novac i stimulacije. Tako, na primer, poštovanje preventive može da bude uslov i za sklapanje dopunskog osiguranja. Već imamo jedan projekat u 25 domova zdravlja u Srbiji i pokušavamo tačno da definišemo spisak preventivnih usluga, koji će se pregledi raditi i na koji način. Važnu ulogu imaće institucija izabranog lekara opšte medicine. Ti ljudi će biti čuvari kapija zdravstvenog sistema. Svaki pacijent će izabrati svog lekara. I ti lekari će morati da budu stimulisani i nagrađeni za ono što rade. Ne može isto biti plaćen neko ko ima 1600 i neko ko ima 1100 pacijenata. Predviđeno je da svaki izabrani lekar ima između 1400 i l800 pacijenata. To neće biti lako primenjivo. Nešto smo po tom pitanju eksperimentisali u Kraljevu i čini mi se da je poboljašan kvalitet rada.

Izabrani lekar moraće da vodi računa o svakom svom pacijentu i da zna sve o njemu, od godina starosti do njegovog zdravstvenog stanja. Podzakonskim aktima biće tačno definisano koji preventivni paket usluga izabrani lekar mora da sprovede. Od njegove umešnosti zavisiće koliko će ljudi doći jednom godišnje na sistematski pregled, na primer. Uvođenjem informacionog sistema tačno će se znati ko od lekara dobro, a ko loše radi. Ako je od svih žena pacijenata jednog lekara koje imaju pedeset ili više godina, samo njih 30 odsto uradilo preventivne preglede, to znači da je lekar loše radio. Ili, na primer, ako među pacijentima ima 80 odsto pušača, da li je lekar uradio i jedan kurs odvikavanja od pušenja.

Ko će to da radi uz ove plate i kad je toliko ljudi napustilo zdravstvo?

Nismo otpuštali ljude onako, otprilike. Biće dovoljno lekara opšte medicine. Tamo gde ih ne bude bilo angažovaćemo preko Fonda privatne lekare. Naravno da će morati da budu bolje plaćeni i stimulisani prema rezultatima.

Da li mislite da će se najavljenim promenama građani Srbije kvalitetnije i dostojanstvenije lečiti i da će u zdravstvu biti suzbijena korpucija?

Stanje koje imamo posledica je petnaestogodišnjeg propadanja

zdravstva i lekarske profesije. Ipak, ne prihvatam paušalne ocene da u celoj hirurgiji, ginekologiji ili urologiji samo otimaju pare i da ništa bez mita ne može da se uradi.

Novim zakonskim rešenjima pokušaćemo da uvedemo red i obezbedimo normalno lečenje. Teško će se ljudi usuditi da uzmu nešto što im ne pripada ako znaju da mogu izgubiti licencu za rad. Mera protiv korupcije je i lista čekanja za najsloženije intervencije, kao i zakonsko definisanje dopunskog rada lekara. Pored državnog posla, oni će moći da rade samo još u jednoj ustanovi. Ugovor se potpisuje na tri godine i do trećine radnog vremena, posle čega će lekar morati da se odluči gde želi da radi.

Doktori mogu ostvarivati dopunski rad i u matičnoj zdravstvenoj ustanovi, ako je nešto neophodno da se uradi posle radnog vremena. To je vrlo osetljivo pitanje i nadamo se da će zaštitni mehanizmi dati rezultate. Na primer, ako se žena porađa imamo obezbeđen servis 24 sata. Ali, ako pacijentkinja želi da određeni doktor dođe u dva noću da je porodi, stvarno ne znam da li to treba da bude na lepe oči. Ali znam da to treba da bude javno. Takva usluga mora se platiti posebno, ali na blagajni bolnice, uz račun i sa poznatom tarifom. Posebno će biti tačno utvrđeno koliko se to puta u toku meseca može raditi. To će dovesti do boljih odnosa između pacijenata, medicinskih sestara i lekara.

To, naravno, neće moći da se ostvari preko noći ni u prvom mesecu ili godini primene zakona.

Proteklih godina zdravstvo je dobilo velika sredstva, donacije i kredite od međunarodnih finansijskih organizacija. Bilo je primedaba i od samih donatora da se sredstva ne troše po planu, pa čak i sumnji da neće biti utrošena u predviđenom roku?

Trenutno imamo nekoliko razvojnih projekata. Jedan od 50 miliona dolara, koji finansira Evropska investiciona banka, obuhvata uređenje 20 bolnica u Srbiji i Institut Torlak. Projekat je počeo da se realizuje 2003. godine i treba da bude završen do 2007. Drugi projekat, koji finansira Svetska banka (20 miliona dolara), namenjen je za uređenje i opremanje bolnica u Kraljevu, Zrenjaninu, Valjevu i Vranju.

Svetska banka ima svoju proceduru i dinamiku posla koja je veoma komplikovana. Njih uvek zanima koliko je sredstava opredeljeno, a koliko realizovano. Dosad je potrošeno 1,5 miliona dolara, ali će do juna biti iskorišćeno 8,7 miliona dolara.

Njihova poslednja inspekcija bila je ovde početkom novembra i bili su zadovoljni.

Bolnice se renoviraju, kupuju ili dobijaju savremeni aparati, donose ambiciozni sistemski zakoni, a u bolnicama je nekako sve po starom: gužve, dugo čekanje, uplašeni pacijenti koji misle da samo mitom mogu obezbediti doktora ili bolesnički krevet, pocepani i prljavi čaršavi koji već u dotrajalom stanju stižu iz Hajata i Interkontinentala, neuredni WC–i i pride nervozni sestre i doktori…

Nije sve po starom i, ko neće da vidi promene, neće ih nikada ni videti. A ovo što pominjete stvar je menadžmenta bolnice i to je sramota. Pa da li treba da ministar odlazi i čisti bolnicu? Nema razloga da u bolnicama nema čaršava.U Fondu zdravstvenog osiguranja ima dovoljno novca za to, kao i za održavanje higijene.

Ako na primer u koronarnoj jedinici Kliničkog centra u Beogradu nema čaršava, a dešava se, pa ne treba ni da rade. Mogu da imaju angio salu od milion i po evra, stentove, potrošne materijale, a nemaju čaršave. Pa ne mogu ja da budem glavna sestra.

Šta je sa inspekcijom?

Sve mora da se unapređuje. Posle 12 godina radimo stručni nadzor. Ljudi se, pa i zaposleni u bolnicama, teško uteruju u red kad su dugo radili u stanju anarhije. Najavljenih promena je mnogo i odjedanput. Uvode se licence za rad i kontrole, ne date im da uzimaju pare, hoćete da ih kažnjavate i još im kažete prljavo je, mora da se redovno održava higijena. Sve će ići jako teško. Uostalom, ako me pitate da li je važnije prvo kupiti skener pa čaršav, ja bih pre bio za skener.

Ali to su nemerljive stvari. Uostalom, govorite o uništavanju zdravstva u poslednjih 15 godina. Da li je neko odgovarao zbog toga?

Niko.

Kada ćemo kao građani osetiti efekte onoga što danas pokušava da se uradi u zdravstvu?

Završavanjem započetih projekata 2007/08. i primenom ovih zakona u naredne tri godine videće se da smo stvorili jedan razuman sistem zdravstva, koji je blizu Evrope. Za pet godina biće mnogo lakše biti ministar zdravlja.