Ukupan udeo sačuvane energije na globalnom nivou iznosio je u 2022. godini 2,2 odsto, što je značajan napredak u odnosu na prethodni period – duplo više nego pre pet godina. Posebno su bile loše prethodne dve godine, te je prema najnovijim rezultatima, progres skoro četiri puta veći.

Mere za postizanje energetske efikasnosti sprovode se posljednjih godina i u Srbiji; usvojena je nova zakonska regulativa, određene inicijative nadležnih ministarstava, gradova i lokalnih samouprava postoje, a i sredstava često ne nedostaje, jer su različiti strani fondovi i evropske institucije više nego raspoloženi da investiraju u ovoj sferi. Prosto rečeno, ovo je globalna tema kojoj se mora odmah pristupiti, bez ikakvih daljih odlaganja.

U prošlom broju, “Vreme” je pisalo o subvencijama Ministarstva rudarstva i energetike za primenu mera o povećanju energetske efikasnosti, koje su usmerene direktno ka građanima, kao i načinima na koje domaćinstva mogu učestvovati u energetskoj tranziciji. Apliciranjem za ova bespovratna sredstva, građani su u mogućnosti da zamene stolariju, poboljšaju izolaciju krovova i zidova, ugrade efikasnije kotlove, solarne panele, solarne kolektore, kao i toplotne pumpe.

ENERGETSKA SANACIJA STAMBENIH ZAJEDNICA

Sekretarijat za energetiku grada Beograda raspisaće sredinom oktobra javni poziv za stambene zajednice u cilju poboljšavanja energetske efikasnosti objekata. Projekat “Energetska sanacija stambenih, više-porodičnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja – Javni ESCO projekat” realizovaće se u naredne dve godine zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike i JKP Beogradske elektrane. Za razliku od subvencionisanja Ministarstva energetike usmerenih isključivo prema domaćinstvima i građanima pojedinačno, ovaj projekat targetira stambene zajednice, te se samo one kao takve mogu prijaviti za bespovratna sredstva.

Teret i ovog projekta snosi Ministarstvo rudarstva i energetike. Pored Beograda, realizuje se i u drugim gradovima, njih 20 ukupno. Ukupno je izdvojeno 62,2 miliona evra, dok će skoro polovina sredstava otići na Beograd. Posle Beograda, najviše zgrada biće sanirano u Nišu (239), Pančevu (187), Kragujevcu (150), dok je Novi Sad tek na petom mestu, sa 122 zgrade.

Kako za “Vreme” kažu iz gradskog Sekretarijata za energetiku, plan je da se izvrši sanacija 972 stambene zgrade. U ovom pozivu, projekat se odnosi samo na zgrade koje su na sistemu daljinskog grejanja, te koje su iz starogradnje, jer novoizgrađene same po sebi troše manje energije zbog načina na koji su projektovane, kao i korišćenih materijala.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je 20 odsto sredstava u vidu granta, Republika Srbija 30 odsto, dok će građani, kao i u prethodnim subvencionisanjima, pokriti 50 odsto sredstava, sa tim da će ih otplaćivati u periodu od deset godina, kroz račune za grejanje.

Stambene zajednice mogu se prijaviti za obnovu fasada, krovova, postavljanje novih instalacija grejanja, poboljšanje starih, ali i odvajanje stambenih jedinica kako bi se omogućio prelazak na naplatu grejanja po utrošku. Zamena stolarije nije obuhvaćena ovim projektom jer već postoje druga subvencionisanja za zamenu iste.

Nakon što poziv bude javno objavljen, stambene zajednice će moći da se prijave, potom će se praviti rang-liste, a onda slati ponude stambenim zajednicama. Iz sekretarijata naglašavaju da samo prijavljivanje ne obavezuje zgradu da realizuje projekat ako ponuda ne bude odgovarala stanarima. Kako kažu za “Vreme”, zgrade će se rangirati na osnovu nekoliko kriterijuma: koliko su energetski efikasne (najlošije imaju prednost), ako su već učestvovale u sličnim projektima (imaće prednost), jednoglasna podrška vlasnika zasebnih delova zgrade, ako su blokovski grupisane.

Projekat u velikoj meri cilja blokove na Novom Beogradu, pogotovo one građene tokom 1970-ih, s obzirom da su one najveći “rasipnici” energije – prilikom njihove gradnje o tome se nije vodilo računa jer je energije bilo na pretek. Iz sekretarijata navode da će sa njihove strane procedura biti maksimalno pojednostavljena, kako prikupljanje nepotrebne dokumentacije ne bi bila prepreka za apliciranje. Iako je za prijavu potrebna dvotrećinska većina stanara stambene zajednice, kažu da će prednost imati zgrade gde je 100 odsto vlasnika zasebnih delova glasalo potvrdno. Na taj način, objašnjavaju, žele da izbegnu saradnju sa zgradama gde može doći do problema u realizaciji jer se neki stanari ne slažu sa sanacijom iz različitih razloga.

Prema informacijama iz sekretarijata, zgrade sa najlošijom energetskom efikasnošću u Beogradu su blokovi uz reku Savu na Novom Beogradu. Oni troše i do pet puta više energije od novoizgrađenih objekata, dok su ostale starogradnje u proseku 2 do 3 puta veći potrošači od novogradnji.

Na pitanje kako će stanarima biti predstavljena njihova dugoročna dobit od ove investicije, iz sekretarijata kažu da će zgrada “više vredeti, te da će oni plaćati manje račune u budućnosti”. Međutim, jedan od problema sa kojim bi se ovaj poziv mogao suočiti jeste nedovoljna informisanost javnosti o istom, kao što je slučaj sa sličnim projektima. Građani često nisu ni svesni postojanja subvencionisanja za energetski efikasnije stambene zajednice ili pak domaćinstva, što je rezultat lošeg reklamiranja ovih poziva.

Pomenuti projekat odnosi se isključivo na stambene objekte. Ali šta je sa javnim? Veliki broj javnih ustanova nalazi se u starim zgradama, koje svakako nisu energetski efikasne, a veliki su potrošači energije. Iz sekretarijata kažu za “Vreme” da će za objekte u javnom vlasništvu biti posebni projekti. Njihov stav je, kako kažu, da “novca ima, ali da fali projekata” sa kojima će se aplicirati. Ipak, kažu da trenutno u procesu tender za izgradnju energetski efikasne zgrade Hitne pomoći.

PO POTROŠNJI ILI PO KVADRATURI

Jedan od segmenata okretanja ka efikasnom trošenju energije jeste i pitanje grejanja – odnosno, odnosa daljinskog grejanja po utrošku i po kvadraturi. U cilju racionalnog trošenja energije, neophodno je preći na plaćanje goriva po potrošnji. Na taj način domaćinstva mogu koristiti grejanje u onoj meri u kojoj im je potrebno, te plaćati isklučivo koliko potroše.

Kada su u pitanju starogradnje, grejanje se uglavnom očitava po kvadraturi; prvo, stare zgrade uglavnom nemaju kalorimetre izdvojene za svaki stan pojedinačno, a drugo, cevi su često postavljene na način da vertikala prolazi kroz zidove stanova, pa je praktično nemoguće izmeriti tačnu potrošnju domaćinstva. Sa novogradnjama situacija je u većini slučajeva drugačija.

Državna revizorska institucija naložila je javnom komunalnom preduzeću Beogradske elektrane da moraju omogućiti prelazak stambenim objektima koji koriste sistem daljinskog grejanja na korišćenje energije po utrošku. Iz Sekretarijata grada Beograda za energetiku kažu nezvanično za “Vreme” da elektrane odlažu ovaj proces jer može biti “bolan” za deo građana koji plaćanjem po kvadraturi, zapravo plaćaju manje nego što troše, iz prostog razloga što zgrade nisu efikasne. Procenjuje se da je takvih oko pet miliona kvadrata.

Međutim, stambene zgrade imaju rok od tri godine da pređu na naplatu grejanja po potrošnji, te je sama transformacija svakako neminovna. Problem je jedino što za takav proces treba odluka skupštine stambene zajednice; celokupna zgrada mora preći, nemoguće je prelaziti parcijalno.

Aprila 2021. godine donet je novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, sa ciljem da se stvore uslovi za efikasno korišćenje energije, čime se doprinosi “ostvarivanju ušteda energije, sigurnosti snadbevanja energijom, smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa, kao i smanjenju energetskog siromaštva”. Ovaj zakon nalaže svim novoizgrađenim stambenim zgradama, koje su na sistemu daljinskog grejanja, da moraju koristiti sistem naplate po utrošku. Na taj način, investitori su u obavezi da stanarima omoguće sve uslove za ovaj vid grejanja, što znači odvajanje stambenih jedinica i ugradnja kalorimetara.

Tako se temperatura može podešavati u skladu sa ličnim preferencijama članova domaćinstva, a grejanje isključivati ako niko ne boravi u stanu.

Većina novogradnji na koje se ovaj zakon odnosi i koristi sistem daljinskog grejanja po potrošnji, ali postoje i izuzeci. Stanar jedne zgrade, završene nakon usvajanja pomenutog zakona, kaže za “Vreme” da oni plaćaju grejanja po kvadraturi uprkos tome što u zgradi postoje svi uslovi da se iskorištena energija meri po utrošku. Dodaje da su se obraćali nadležnim gradskim institucijama, ali da odgovor nisu dobili. Kako je to moguće kada Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnom trošenju energije jasno nalaže upravo suprotno, neobjašnjivo je i samom stanaru.