Koliko god okolnosti, unutrašnje i spoljne, bile različite, ponekad i neuporedive, danas i devedesetih – ipak se neka iskustva opozicionog delovanja tokom rušenja Miloševićevog režima mogu iskoristiti u vučićevskim uslovima, reći će politički analitičari. Jedno od njih je to da građani loše reaguju na konfuzno opoziciono delovanje, opterećeno unutrašnjim sukobima, a dobro ukoliko se unutar antirežimskih stranaka pronađe nekakav zajednički jezik bez obzira na razlike. Građane takođe valja ubediti da je opozicija sposobna da se izbori protiv autokratije uprkos teškim okolnostima u kojima deluje.

Dakle, od prevelikog kukanja nema ništa – naprotiv, treba demonstrirati snagu, odlučnost i marljivost. I imati plan. Devedesete uče i to da nije bitno samo koordinisano delovanje političkih organizacija već i opoziciona saradnja sa civilnim sektorom, recimo u borbi za fer izbore i animiranje građana da na njih izađu. Tu je – budimo iskreni – i komunikacija sa nezadovoljnim delovima ili otpadnicima autokratskog režima.

Naravno, neke činjenice opoziciji danas, za razliku od devedesetih, ne idu u korist. Vučić je uspeo da napravi goru i otrovniju medijsku scenu nego Milošević. Potom, opozicija nema podršku Zapada, koji očigledno još uvek računa na Vučića, ali i koji kao i građani – loše reaguje na iskazanu političku nemoć antirežimskih snaga. Dok je Miloševićeva vlast nedvosmisleno bila antizapadna, Vučić igra dvostruke igre sa duplim dnom. Iako je DOS bio izrazito heterogena politička koalicija, ipak je u njemu bilo manje razlika nego što one danas postoje između građanske i nacionalističke opozicije. Vlast to koristi tako što se fiktivno postavlja u zonu umerenog centra i često u prvi plan postavlja teme oko kojih unutar opozicije cvetaju nesuglasice. I to koristi i za unutrašnju i za spoljnu upotrebu. Razlike unutar opozicije su pojačane svetskim događanjima, posebice ratom u Ukrajini. Naravno da ceo civilni sektor (u koji, naravno, ne uključujemo GONGO organizacije) ne možemo staviti pod istu kapu, ali je činjenica da jedan njegov deo svoje aktivnosti usklađuje sa donatorima, koji često nerado gledaju – iz raznih razloga – na njegovu saradnju sa opozicionim strankama. Opet, za razliku od devedesetih.

Ono što opoziciji ide u prilog jeste potpuno nesputana bahatost Vučićevog režima pre svega kada su u pitanju kriminal i korupcija. I pored medijskih barijera, velikom broju građana je to vidljivo. E sada, nekima od njih to i ne smeta, ne samo onima koji su se uvalili u piramidalnu koruptivnu šemu. Takođe, treba reći da ogrezlost u kriminal samo čini da će vlast biti spremna na sve da zadrži svoje pozicije: mnogo je putera na glavi, neki će morati da beže iz zemlje ako ne žele da zaglave u Zabeli. U prilog opoziciji ide i ekonomski kolaps Srbije koja je postala najskuplja zemlja u regionu; u prilog opoziciji ide i činjenica da su se građani u proteklom vremenu – čak i nezavisno od tragedije – trgnuli, da je strah savladan kod mnogih čak i u malim, zarobljenim sredinama – medijskim i pravnim crnim rupama. Osim toga, unutrašnje rastakanje donedavno monolitnog režima postaje opšte mesto.

POSTOJI LI NEKI PLAN

Pitanje iz međunaslova vazda susrećemo na društvenim mrežama i u novinskim komentarima. Ima li opozicija plan za nastavak protesta? Ima li plan kako će srušiti moćni i prebogati režim? Ima li plan kako da zaštiti građane koji su izloženi raznim oblicima torture vlasti i njenih institucija? Ima li plan kako probiti medijsku blokadu? I tako dalje, i tako dalje.

Verovatno su ove prozivke bile jedan od motiva Zelenom-levom frontu da počne da radi na dokumentu pod nazivom “Put do pobede”, koji treba da predvidi osnovne pravce delovanja i saradnje opozicije u pripremi za očekivane izbore, koji će se desiti u vreme i u formatu kako to odredi predsednikovo bacanje pasulja ili salivanje strave. Još krajem prošlog meseca najavljeno je da je reč o papiru koji će sadržavati forme opozicione saradnje, ukazivati na potrebu ukrupnjavanja opozicije, podsticaće međusobno uvažavanje, nenapadanje i koordinaciju akcija, kao i – što je osobito važno – zajednički rad na kontroli izbora. Iako su izbori u Srbiji neregularni i pre nego što se raspišu zahvaljujući medijskim okolnostima i devastiranosti institucija, ipak se procenjuje da bi njihovi rezultati bili značajno drugačiji ukoliko bi se bar glasačke kutije valjano čuvale i kontrolisale, odnosno ukoliko se ne bi dozvolilo kozama da samostalno čuvaju kupus.

Dokument je još u izradi i još se ne zna šta će se sve u njemu naći, ali bi trebalo da bude javno prezentovan u prvoj polovini septembra. Ideja je da se oko njega okupi najšira opozicija, ona što je već okupljena oko protesta, pa su u toku unutaropozicione konsultacije. Kako nam kaže Radomir Lazović, šef poslaničke grupe Zeleno-levi front u Skupštini Srbije, prve reakcije stranaka su dobre i svi smatraju da jedan ovakav dokument treba da postoji. I treba da se prezentuje građanima. Ipak, još nije jasno da li će sledećeg meseca biti predstavljen kao zajednički akt ili akt ZLF-a koji će biti ponuđen svima. Zavisi valjda od toga da li će rešenja u njemu, u ovoj fazi, biti prihvatljiva svima ili bar većini.

Lazović ističe da je saradnja unutar građanske opozicije veoma dobra, i sve bolja. Okupile su ih velike tragedije, saradnja tokom organizacija protesta bila je odlična, a došlo je i do smene generacija što je dovelo do toga da je komunikacija pojednostavljena. Novi opozicioni prvaci nisu opterećeni prethodnim ličnim odnosima i problemima. Postoje dakako podele i u koalicijama i u političkim partijama, ali saradnja i pored toga nije okrnjena. Navodi da ZLF nastoji na sve načine da tu saradnju promoviše, da je podigne na viši nivo, a da je ovaj dokument – korak u tom pravcu.

“On inače podrazumeva i aktivno učešće civilnog društva, i kada je reč o kontroli izbora i kada je reč o podizanju izlaznosti, ali i u drugim segmentima poboljšanja izbornih uslova. Pozivamo, dakle, udruženja građana na zajedničko delovanje. To se odnosi i na aktivne lokalne inicijative, ali i na velike organizacije koje se bave razvojem demokratije. Ne očekujemo, naravno, od njih klasično političko delovanje nego da svoju ekspertizu i svoje kapacitete iskoriste kako bismo zajednički obezbedili, koliko je god to moguće, bolji izborni proces. Nekada čujemo kritike na račun civilnog sektora, ali je on u prethodnih deset godina imao značajnu ulogu. Vodio je tešku borbu za zaštitu javnog interesa i onda kada su drugi ćutali”, kaže Lazović.

PROTESTI, DOKUMENT, KOLONE I BOJKOT

Dokument je fokusiran na izborni proces i ne referiše se na aktuelne proteste. Ipak, veze postoje, kaže Lazović.

“Pre svega, delujemo u kontekstu posledica velikih tragedija i ogromnog nezadovoljstva građana. Ukoliko vlast ne ispuni zahteve građana sa protesta, onda će to morati da učini opozicija kada dođe na vlast. Pozvaćemo građane da nam daju podršku da smenimo naprednjačku vlast, a naši prvi koraci će biti ispunjenje zahteva”, kaže on.

Dokument neće predlagati kako da opozicija izađe na izbore, u koliko kolona, jer to će biti stvar naknadnih međustranačkih dogovora, ali i propitivanja stava građana. Što se tiče ZLF-a, kaže Lazović, iz pozicije ovog trenutka deluje realno da celokupna protestna opozicija izađe u jednoj koloni. Ipak, kaže, važno je kako na sve to gledaju građani.

“Važan je rezultat. Mi ćemo se zalagati za onu formu opozicionog izlaska na izbore za koju istraživanja kažu da će biti najefikasnija. Važno je ukrupnjavanje, ali ne treba po svaku cenu insistirati na jednoj koloni. Nećemo ništa postići ako budemo ignorisali međusobne razlike, ali saradnja i koordinacija mora da postoji. Građanima, u svakom slučaju, mora biti jasno da postoji dogovor i plan koji vodi ka smeni vlasti”, kaže on.

Na pitanje da li se u dokumentu nalazi i opcija bojkota izbora, Lazović ne može da da odgovor, jer – kako kaže – mnogo toga zavisi od partnera. Dosta se razgovara o izbornim uslovima, ali opozicija ne želi da otvori sve karte pred vlastima, da kaže koje sve mere planira da povuče ukoliko se uslovi ne poboljšaju ili se čak pogoršaju. Unutar opozicije postoji visok stepen saglasnosti oko izbornih uslova, a njeni prvaci se nadaju da međupartijski dijalog koji će se uskoro organizovati pod pokroviteljstvom EU – može dati izvesne dobre rezultate. Svakako je važna tema i razdvajanje izbora. Kako se sada čini, vlast ponovo ide ka tome da svi izbori, osim predsedničkih, budu održani istog dana, čemu se opozicija žestoko protivi.

“Verujem da će opozicija uskoro izaći sa zajedničkim stavom i zahtevom za razdvajanje izbore. Ukoliko se parlamentarni i lokalni izbori održavaju istog dana, time se gube lokalne specifičnosti. Između ostalog, izbore treba razdvojiti i zbog toga što se tako na najbolji način prezentuje volja građana”, kaže on.

KONTROLA IZBORA I DESNICA

Zajednička kontrola izbora je važan segment dokumenta. Lazović ističe da njegova partija veoma ozbiljno shvata ovaj zadatak i da već sada, u okviru nje, traju aktivnosti koje podrazumevaju edukaciju i organizaciju ljudi za kontrolu glasanja. Ipak, ističe, ovde je važna zajednička akcija, bitno je imati ozbiljan plan i dogovor kako da unutar opozicije jedni drugima budu podrška.

Ističe da se dokument odnosi i na desničarske opozicione stranke, koje su se, čini se, već dogovorile kako će nastupiti na izborima. Građanska opozicija sa njima trenutno nema ozbiljniju saradnju, ali Lazović misli da se može pronaći zajednički imenitelj koji će podrazumevati zajedničku borbu za fer izbore, slobodu medija, sprečavanje izborne krađe…

“Jasno nam je da Vučićev režim u slučaju bilo kakve akcione saradnje građanske i desne opozicije nameće teme koje ova dva politička pola razdvaja. Toga treba da budemo svesni. Ovo je režim koji promoviše destrukciju i razdor. Stoga je i bilo bitno odustati od najšire opozicione predizborne koalicije unutar koje će postojati ogromne političke razlike. Tako se sprečavaju unutarkoalicione svađe koje demobilišu građane. A i same velike razlike nemaju sinergetski efekat. Pametno profilisane kolone omogućavaju da sve opozicione organizacije deluju na svoj način, ali je važno da postoji međusobna koordinacija, a da svima u fokusu bude smena kriminalnog režima. Dakle, mi građanima šaljemo poruku da nismo ista organizacija, da imamo različita mišljenja, ali da smo svi jasno na poziciji da Srpska napredna stranka više ne treba da vlada Srbijom”, kaže Lazović.

On nije hteo da nam direktno odgovori na pitanje, smatrajući da je to tema za neke buduće međustranačke razgovore, da li je moguće da, ako tako budu pale izborne karte, građanska opozicija i ona antievropska zajednički formiraju prelaznu vladu, koja će biti vremenski oročena i imati zadatak da pripremi slobodne izbore. U građanskoj opoziciji o tome, kao što znamo, ima različitih mišljenja – neki mogućnost takve saradnje energično odbacuju.

“Teško je u ovom trenutku govoriti o tome, hipotetički. Zavisi to od mnogih faktora. Smatram, međutim, da je neophodno pre svega srušiti ovaj režim, a onda se dogovarati šta dalje. Jasno je da su neke razlike unutar opozicije nepomirljive, ali zato i imamo različite političke stranke i opcije za koje građani treba da glasaju na nekim sledećim fer izborima, uz slobodne medije i javnu debatu. Dakle, prvi korak je da se oslobodimo kriminalne organizacije na vlasti. Nadam se da Srbija nije odustala od evropskog puta. A naš je zadatak da se za taj evropski put borimo svim snagama. ‘Put do pobede’ treba da bude recept kako da se prevaziđu političke razlike među partijama opozicije koje ne treba kriti i ignorisati, već ih uvažiti i uprkos njima napraviti dogovor za rušenje vlasti”, kaže on.