"Bambi – Banat", jedan od najpoznatijih proizvođača konditorskih proizvoda u Srbiji, po rečima generalnog direktora Miroslava Miletića, "u 2008. godini, koja je sa sobom nosila mnoge teškoće, uspeo je da učvrsti svoju lidersku poziciju". Pažnju potrošača dodatno su privukli sa nekoliko desetina novih proizvoda, a poslednjih meseci novinske stupce puni i sudski spor u kom tvrde da je na srpskom tržištu prisutan keks koji je "klasičan plagijat" njihove Plazme.

Bambi danas u Srbiji drži jednu petinu ukupne proizvodnje konditorskih proizvoda, a u prozvodnji keksa zauzima 40 odsto tržišta. Veoma je prisutan u zemljama regiona, pogotovo u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Ove godine obogatio je svoju ponudu velikim brojem novih ukusa i nakon pripajanja "Banata", ušao u čokoladni program. Ističu da potrošače odlikuje emotivna vezanost za njihove proizvode. U prilog tome ide i podatak da su se, kada su lansirali Mini Plazmu, ljudi javljali tvrdeći da je receptura izneverena. Receptura je bila i ostala ista, ali potrošači još nisu bili navikli na nov izgled proizvoda. Pri tom, "Bambi – Banat" je u Crnoj Gori jedan od tri "najjača igrača na polju konditorskih proizvoda", i pored dugogodišnjeg postojanja crnogorskog keksa Đetić i Mljeveni Đetić (pre par meseci je promenio ime) koji veoma podseća na Plazmu. U "Bambiju" kažu da, po ugledu na najveće poslovne kompanije, svoje odluke, između ostalog, baziraju na komunikaciji sa potrošačima.

"Ne možemo reći da je 2008, na početku, najavljivala takvu recesiju", kaže Miletić. Sama godina je krenula sa problemom deklaracija za tržište Kosova i Metohije i prva dva meseca smo rešavali te probleme, koji su svakako ostavili traga. Ali pokazali smo zajedništvo, snagu, i uspešno nastavili. Kao i mnogo puta ranije, kupovna moć potrošača je takva da on pojedine proizvode, ma koliko mu bili omiljeni, eliminiše iz potrošačke korpe i vrati ih kad dođu bolja vremena. Činjenica je da poslednjih meseci postoji nagla preorijentacija potrošača na ono najnužnije. Što se tiče naše kompanije, ova godina je bila puna restrukturiranja. Kompanije koje žele da izdrže ovako oštru konkurenciju, koje žele da se šire na druga tržišta, a za većinu konditora ono je malo, moraju stalno da se bore sa tom konkurencijom, da se bore sa cenama i, konačno, da se stalno razvijaju. Mi očekujemo da će ova godina biti uspešno završena i da će pokazati znatan napredak, pre svega na strani prihoda."

"VREME": Koliko ste prisutni u regionu i da li imate planova da se širite i na neka udaljenija tržišta?

MIROSLAV MILETIĆ: Mi izvozimo jednu trećinu naše ukupne proizvodnje, a od toga osamdeset procenata ide na zemlje regiona, pogotovo na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru. Postoji afekcija njihovih potrošača prema našim proizvodima na isti način kao na domaćem tržištu, ali kada govorimo o ceni ništa se ne može generalizovati. Vladaju tržišni zakoni, žestoka domaća konkurencija, a uticaja ima i pojedinačna valuta svih tih zemalja. Mi imamo tradicionalno dobre distributerske ugovore, nastupamo sa drugim generalnim distributerima na tržištima BiH i Makedonije. Pokušavamo da vodimo računa i o nekoj vrsti globalne podele tog regionalnog tržišta kada je u pitanju trgovina, pa nastupamo zajedno sa drugim velikim igračima u toj oblasti. Plan nam je da se širimo i na zapad i na istok, takođe i u centralnu Evropu, gde je već došlo do diverzifikacije, ali idemo i strateški prema nekim našim opredeljenjima. Smatramo da smo, oduvek našim kvalitetom i dizajnom, a sada i marketinškom orijentacijom i nastupom, stali rame uz rame sa kompanijama centralne i zapadne Evrope.

Lansirali ste dosta novih proizvoda. Da li imate neku povratnu reakciju od potrošača?

Najveći broj naših proizvoda je i nastao upravo udovoljavajući željama i na sugestije naših potrošača. Bilo putem ispitivanja tržišta, u komunikaciji sa njima putem besplatne linije za potrošače, mejla, svih sajtova koje imamo, sve je to ono što su oni radili u svojim kuhinjama, kao što je, na primer, spoj čokolade i Plazme. Neiscrpan resurs je kada vam se potrošači često obraćaju. Bambijevi proizvodi su sastavni deo, ne samo domova, već specifične ishrane koja proističe i iz načina života. Kao što je, recimo, naš integralni keks Welness.

Kako izlazite na kraj sa konkurencijom? Pomenuli ste neprestanu borbu…

Konkurenciju na domaćem tržištu i ne doživljavamo kao otežavajući faktor. Od 2000, ovako žestoka konkurencija je našla snage da se ujedini u svoju asocijaciju konditora i da ima ujednačen nastup na domaćim i lokalnim tržištima. Poslednjih godina, mi smo sa našim prijateljima, a manje konkurentima, kao što su "Štark", "Svislajon" i "Pionir", povukli niz važnih poteza i aktivnosti koji su nam pomogli da zajednički nastupamo na svetskim i domaćim sajmovima. Ima i slučajeva nelojalne konkurencije. Jedan od njih je potez "Jafe", ali dok traje sudski spor, mi preko medija ne komentarišemo ponašanje svog konkurenta. Bili bismo srećniji da do samog spora nije moralo da dođe, ali to ne zavisi samo od nas.

Ne možemo a da ne spomenemo globalnu ekonomsku krizu. Koliko ona utiče na naše velike kompanije?

Globalna ekonomska kriza koja nam kuca na vrata još nije u punoj meri prisutna i nema tolikog uticaja na 2008. Ali mesecima se osećaju predznaci. U ponašanju običnih ljudi, potrošača, u njihovim navikama, odlaganju krucijalnih odluka. Kriza će zahvatiti i našu ranjivu ekonomiju koja veoma zavisi od globalnih uticaja, od novih ulaganja stranih investicija, od dalje globalizacije tržišta i ulaska multinacionalnih kompanija, recesija će pogoditi i firme koje nisu koristile svoje potencijale u tom smislu. Mi smo zaokružili taj ciklus, bilo da se radi o opremi ili o kapitalnim, strateškim projektima, pa do marketinških ili projekata prodaje. Naša ulaganja su takođe jako značajna. Kriza će se veoma osetiti, ali za 2009. svaka ozbiljna kompanija moraće da napravi i plan koji će biti vrlo blizak kriznom menadžmentu, nešto što se zove survival plan.

Nedavno ste bili u delegaciji privrednika Srbije u Briselu kao predsednik skupštine Privredne komore Srbije. Kakvi su vam utisci?

Mogu reći da je to bio istorijski susret sa veoma uticajnim članovima kao što je, na primer, komesar za proširenje Oli Ren. Tu su bili i eksperti i profesori univerziteta i poruka je vrlo jasna – biznis traži svoje mesto u Evropskoj uniji, ono koje je imao do devedesetih godina, i hoće da pomogne kompletnim evropskim integracijama naše zemlje. To se odnosi i na slobodan protok naših proizvoda na način na koji će njihovi proizvodi biti ili jesu prisutni u ovoj zemlji. Ovaj deo biznisa je manifestovao odsustvo straha da će približavanje, pa i pripajanje Evropskoj uniji značiti neku vrstu dodatnih poteškoća sa kojima se inače susreće naša ekonomija. Jedna bitna crta je želja za daljom liberalizacijom, ali i poštovanje države, njenih zakona i institucija, zatim poštovanje određene poslovne etike.

Da li je to odsustvo straha pokazatelj da jednostrana primena Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji ne nosi sa sobom opasnosti?

Nema većih prepreka i opasnosti koje i inače nisu prisutne. Ali ono što se smatralo pretnjama treba pretvoriti u mogućnosti. Najveći strah je, u stvari, strah od promena. Promena navika, jezika ili alata. Prošlo je vreme zaštite na autohtonim tržištima. Sada moramo stalno da se menjamo i razvijamo.