Za "Vreme" iz Bona

Naučeni da ne veruju u slučajnosti, ljubitelji geopolitike su prošle srede (24. jun) ostali zatečeni saopštenjem Specijalizovanog tužilaštva sa sedištem u Hagu. Vest da se kosovski predsednik Hašim Tači i njegova dugogodišnja desna ruka Kadri Veselji terete za ratne zločine odjeknula je snažno, posebno jer je Tužilaštvo time miniralo razgovore koji su bili planirani u Vašingtonu za prošlu subotu.

Tači je zanoćio u Beču, okrenuo avion nalevo krug i na društvenim mrežama objavio logotip Oslobodilačke vojske Kosova. U Vašingtonu je pak Ričard Grenel, Trampov čovek za kosovsko pitanje, verovatno kipteo od besa.

Naime, haški tužioci su optužnicu napisali još 24. aprila, a nadležni sudija ima rok do 24. oktobra da tu optužnicu potvrdi ili odbaci. I vrapci na grani znaju da prištinska politička kasta nastupa zbijenih redova kad god se čuju optužbe na račun OVK, te da nije bilo nade da Tačija na brzinu u Vašingtonu zameni aktuelni premijer Avdulah Hoti.

DVE TEORIJE U OPTICAJU

U zvanično objašnjenje za žurbu – naime, da Tači i Veselji pokušavaju da podriju Specijalni sud u Hagu – lako je poverovati kada se zna istorijat svedoka koji su naprasno stradali ili promenili iskaze u procesima protiv nekadašnjih kosovskih gerilaca, pre svih Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja.

No, svi koji se razumeju u prilike iznose barem još dve teorije. Prva je da su evropske sile, prevashodno Nemačka, isposlovale saopštenje Tužilaštva i tako sprečile sastanak u Vašingtonu kojim bi Grenel sasvim preuzeo dizgine kosovskog problema. Ipak, EU daje najviše novca za rad Specijalnog suda u Hagu.

Druga teorija je da su tužioci hteli da se, pre tog sastanka, zaštite od američkog pritiska. Mihael Martens, novinar "Frankfurter algemajne cajtunga", kojem je Tači dao poslednji intervju pred vest o optužnici, piše da kosovski predsednik u poslednje vreme upadljivo kritikuje EU, a hvali Belu kuću. "Zapadne diplomate u Prištini već dugo sumnjaju kako bi to moglo značiti da se Tači nada američkoj protekciji – tako što se prema Vašingtonu postavlja kao neophodni partner, navodno je hteo da pridobije američku političku podršku kako bi izbegao optužnicu za ratne zločine. Ako je to zbilja bila njegova računica, sada je pomršena", napisao je Martens.

GRENEL OSTAO PRAZNIH RUKU

Bit nadmudrivanja Sjedinjenih Država i "Evrope" – u ovom slučaju misli se uglavnom na Nemačku – već dve godine je ista, još otkako su Tači i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić, svaki na svoj način i svojim rečnikom, pustili probni balon o "razmeni teritorija" ili "korekciji granica".

U nemačkoj štampi se takav dil uzimao maltene kao gotova stvar, kao da nedostaju samo potpisi pod pokroviteljstvom Amerikanaca pa da se obavi trampa – Sever Kosova za Preševsku dolinu.

U nedelji pred sastanak koji se nikada neće desiti, Grenel je pokušao da priče o razmeni teritorija pripiše Džonu Boltonu, bivšem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost. Istina, Bolton je jedini od Trampovih ljudi pomenuo da bi promene granica mogle da budu prihvatljive, iako je to bilo u avgustu 2018. i to u jednoj polurečenici, na konferenciji za štampu u Kijevu. "I tako se borim protiv svih glasina koje su trajale zato što je Bolton vodio sopstvenu politiku, a ne politiku predsednika Trampa", rekao je Grenel za Foks njuz.

Valja dodati da Bolton nije baš omiljena osoba među Trampovim ljudima ovih dana. Po običaju američke politike, veterani sa viškom vremena hitaju da napišu memoare koji postaju bestseleri, te Bolton u knjizi Soba u kojoj se desilo, objavljenoj prošle sedmice, predstavlja Trampa kao idiota. Knjiga se prodaje kao alva, a liberalni mediji u njoj traže citate za odavno formirane teze o Trampu.

Grenel bi, kako je rekao, pre da sa Srbima i Albancima priča o ekonomiji, da "donese kapitalizam" regionu i isposluje nekakvu slobodnu ekonomsku zonu, po ugledu na kineski Šenžen.

"Njegov neuspeh je sada očigledan", kaže za "Vreme" Erik Gordi, američki profesor sa Univerzitetskog koledža u Londonu, odličan poznavalac bivše Jugoslavije. Prema njegovoj oceni, Grenel više neće imati vremena da isposluje kakav-takav sporazum Beograda i Prištine pre američkih predsedničkih izbora u novembru. "Grenel je zato i srušio vladu Aljbina Kurtija i računao da će mu Tači podariti tu malu pobedu u vidu sporazuma", kaže Gordi. "Ovo sada znači da Tramp izlazi na izbore bez ijednog uspeha u međunarodnoj politici."

U BRISELU NE PLAČU ZA TAČIJEM

U Nemačkoj se raduju svakom Grenelovom neuspehu. Za vreme kratkog ambasadorskog boravka u Berlinu, nazivan je "Trampovim buldožerom" i "namesnikom kolonijalne sile". Takav imidž je zaradio zbog oštrih kritika upućenih Berlinu – tražio je veća ulaganja Nemačke u odbranu, zaustavljanje gradnje Severnog toka 2, sankcije protiv Irana…

Propast razgovora o Kosovu u Beloj kući naišla je na odobravanje u Nemačkoj jer su jednim potezom iz igre naizgled izbačeni i omraženi Grenel, i Tači koji se smatra najskupljom američkom investicijom na Balkanu. "Tačija je stalno podržavala bivša američka šefica diplomatije Madlen Olbrajt, a aktuelni predsednički kandidat Džo Bajden hvalio ga je kao ‘kosovskog Džordža Vašingtona’", piše nedeljnik "Špigel", dodajući da je Tači do poslednjeg momenta "besprekorno igrao ulogu dvorskog psa američkih geopolitičkih stratega".

Sudeći prema prvim reakcijama iz Brisela, za Tačijem tamo niko suzu neće pustiti. Još pre objavljivanja da postoji optužbeni predlog, u Briselu su tražili da Priština izabere novi pregovarački tim, uz opasku da je Tači "dobrodošao" ako želi da se pridruži. "Ustav (Kosova) je vrlo jasan i kaže da je glavni pregovarač premijer, a ne predsednik. Tači kao predsednik ima važnu ulogu, ali nije njegov posao da postiže dogovore i nastavlja dijalog", rekla je za DW političarka nemačkih Zelenih Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo. Ona veruje da bi već ovog leta mogao da se postigne napredak u dijalogu.

ŠTA SADA?

Profesor Gordi nije uveren da će se dijalog ubrzati: "Vučić i Tači imaju isti problem – imaju vlast, a nemaju legitimitet. Bilo kakav sporazum bi, i za Srbiju i za Kosovo, značio da daju nešto što javnost teško može da prihvati. Javnost može da bude ubeđena, za to treba da se desi demokratski proces, ali njega nema."

Vučić je sredinom meseca za TV Prva rekao kako čitavo nadmetanje Vašingtona i Brisela o tome "ko će da vodi glavnu reč" nema mnogo uticaja na Srbiju. "Suštinske razlike nema. Njihov predlog će svakako biti ovako ili onako nezavisnost Kosova, koju bi trebalo ili formalno ili neformalno da podržimo", procenio je Vučić. "Kakva je onda razlika između Evropljana ili Amerikanaca?"

Doduše, znakovita je opširna analiza objavljena u režimskom tabloidu "Alo", gde se kaže da Grenelov plan navodno nije obuhvatao priznanje Kosova, pa su ga zato neke zle sile srušile. To bi mogao da bude zgodan alibi za Vučića, izgovor da bi sve bilo bolje po srpske interese samo da se desio sastanak u Vašingtonu.

Čak i više za tim žali Hašim Tači. On je najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika ukoliko optužnica bude potvrđena. Sva je prilika da se on više neće pojavljivati ni u Briselu.

U tom gradu se prošlog petka Vučić sastao sa evropskim zvaničnicima i, u izjavi za medije, izveo računicu prema kojoj Srbija 2026. godine može da postane članica EU. Paradoksalno, istog dana se čulo da ovog leta Beograd neće otvoriti nova poglavlja u pristupnim pregovorima.

Velika šargarepa u vidu ulaska u EU godinama je bila glavni motiv da predstavnici Beograda i Prištine vode razgovore u Briselu. No, o proširenju EU više niko i ne govori. Jedan neimenovani diplomata je nedavno za bečki list "Standard" ceo pristupni proces opisao kao "loš brak u kojem se niko ne usuđuje da se razvede".

Ako nema proširenja, pitanje je čime će Evropska unija vršiti pritisak na dve strane. Iz Brisela su najavili nastavak razgovora u julu, bez tačnog datuma. U drugu polovinu je ušla i ova pompezno najavljena "godina odluke", a nikakav rasplet nije na vidiku.