Hiperinflacija i slom bankarskog sistema tokom devedesetih godina prošlog veka, naučili su građane Srbije da bankama veruju koliko i državi. Sa povratkom poverenja u politički sistem, delimično se povratilo i poverenje u banke. Štednja je konstantno rasla. Do prvog masovnog povlačenja depozita došlo je usled početka svetske ekonomske krize i straha od njenih posledica na finansijski sektor u zemlji. O značaju štednje građana u bankama za sveukupnu ekonomsku stabilnost države i merama koje je NBS uvela radi sprečavanja negativnih efekata recesije razgovarali smo sa Radovanom Jelašićem, guvernerom Narodne banke Srbije.

"VREME": Do prošle godine Narodna banka Srbije je oslobađala banke obaveze polaganja rezervi na depozite prikupljene u Nedelji štednje. Da li će ove godine ponovo uvesti tu praksu?

RADOVAN JELAŠIĆ: Ne. U prošloj godini nije bilo izuzeća, pa ga nećemo napraviti ni sada. Svaki izuzetak predstavlja izvor neke nelojalne konkurencije, a tome regulativa NBS-a ne treba da služi. Smatramo da ne treba kampanjskim i selektivnim merama podsticati štednju. NBS to čini merama monetarne politike na dugi rok. Tako i prikupljanje depozita treba da bude stalna aktivnost i cilj poslovne politike banaka.

Koliko su poverenje u banke i štednja građana važni za stabilnost dinara i kontrolu inflacije?

Bez poverenja sigurno ne bi došlo ni do povratka štednje građana u banke. Domaća štednja je najkvalitetniji izvor bankarskog sektora, od kojeg zavisi i obim kredita koje banke odobravaju. Nažalost, da kreditni plsamani zavise samo od domaće štednje, sigurno značajan broj velikih projekata ne bi mogao da bude finansiran. Zato su banke prinuđene da "uvoze" inostranu štednju i da se zadužuju u inostranstvu. To utiče na cenu kredita koje banke odobravaju iz tih izvora. Logično, u prednosti je svaka ekonomija koja svoj razvoj može da bazira pre svega na domaćoj akumulaciji. Zato je izuzetno važno da se obim štednje stalno povećava. NBS merama monetarne politike, usmerene na očuvanje finansijske stabilnosti i obezbeđenje solventnog i visokolikvidnog bankarskog sektora, doprinosi i poverenju građana u banke i rastu štednje.

Što se stabilnosti dinara tiče, podsećam da je pre tri godine, kada smo krenuli u proces ciljane inflacije, kurs bio 73 dinara za evro. Danas je oko 93 dinara. Smatram da je to stabilan kurs. Devizno tržište je nesmetano funkcionisalo. Nije bilo prevelikih dnevnih fluktuacija čak ni prošlog oktobra kada smo imali privremeni odliv devizne štednje. Takođe, NBS je na dobrom putu da ostvari svoj osnovni cilj. Ova godina će biti završena sa inflacijom od oko osam odsto, koliko je bilo i planirano. Dakle, imamo dva osnovna preduslova da se ostvari kontinuiran rast štednje.

Kakve je posledice imala domaća ekonomija od povlačenja skoro milijardu evra štednje građana polovinom prošle godine?

Građani su izgubili na kamati koja je iznosila šest do osam odsto godišnje, a to je ukupan gubitak od 60 do 80 miliona evra. Banke su izgubile potencijalnu zaradu jer su odobrile manje kredita klijentima i privrednim subjektima. I odobreni krediti bili su skuplji zbog smanjene ponude. Državna blagajna je bila na gubitku jer manji privredni rast znači i manje prihode za državu. Izgubili su praktično svi.

Da li je na krizu poverenja više uticao strah od prelivanja globalne recesije ili pad vrednosti dinara?

Ključnu ulogu u naglom povlačenju devizne štednje jeste imala svetska ekonomska kriza. Dodatno je bila "začinjena" izjavama domaćih ekonomskih eksperata, nadriekonomista i neodgovornih političara koji su predskazivali slom banaka i domaće ekonomije. Sa zadovoljstvom mogu da zapazim da se sada svi nalaze tamo gde im je i mesto – u "mišjoj rupi".

Bankari tvrde da se devizna štednja vraća na nivo mesečne i dnevne dinamike iz perioda pre početka krize. Da li je realno očekivati da se trend rasta nastavi?

Nakon povlačenja depozita iz banaka u poslednjem kvartala 2008, u prvih devet meseci ove godine ostvaren je rast od oko 520 miliona evra. Krajem septembra devizna štednja iznosila je 5,3 milijarde evra, a istovremeno raste i broj uloga sa dužim oročenje. To govori da ponovo jača poverenje u finansijski sektor i realno je da će se taj trend nastaviti. U kriznim vremenima ljudi manje troše i više štede. Praksa je potvrdila ispravnost onoga što je Narodna banka uradila po pitanju stabilnosti domaće valute i bankarskog sektora.

Da li NBS nekim povlasticama podržava štednju u nacionalnoj valuti? Ima li smisla uopšte štedeti u dinarima?

Nažalost, štednja u domaćoj valuti je još na niskom nivou i iznosi oko 10,6 milijardi dinara. Isplati se štedeti u dinarima i takva štednja sigurno pobeđuje inflaciju. Zato je referentna kamatna stopa na nivou od 11 odsto, što je znatno iznad inflacije. S druge strane, kamatne stope u evrima, mogu, ali ne moraju, da budu iznad stope inflacije. Sigurno je da neće biti na duži rok ispod stope inflacije, iako se mnogi pod izgovorom podrške privredi za to i danas zalažu. Kao da nismo u osamdesetim i devedesetim prošlog veka iskusili šta to znači.

Procenjuje se da u slamaricama građani Srbije čuvaju blizu tri milijarde evra. Da li će država nekim argumentima pokušati da ih ubedi da ušteđevinu premeste u banke?

Nama takva procena nije poznata. Građani treba sami da odluče da li im je isplativije i sigurnije da novac drže u bankama po atraktivnim kamatnim stopama i zarađuju ili da ga čuvaju po skrivenim mestima i tako rizikuju. Od krađa do prijava za pranje novca. Ukoliko im dovoljan motiv nije stabilnost bankarskog sektora, dodatnu motivaciju svakako predstavlja nivo osiguranih depozita u vrednosti do 50.000 evra.

Pored garancija na štedne uloge, država je usvojila i privremeno ukidanje poreza na ostvarenu dobit od kamata do kraja 2009. Da li će se period važenja tih povlastica produžiti i u 2010?

O tome odlučuje Ministarstvo finansija, a Vlada za sada nije izašla sa stavom o tome da li će ova mera važiti i u 2010. godini.

Koje je sve mere Narodna banka Srbije od oktobra prošle godine donela da bi uticala na stabilnost finansijskog sistema?

Narodna banka Srbije je donela blizu 20 različitih mera u cilju održanja stabilnosti, ali u Srbiji se očigledno malo ceni ono što se ima i postigne. Smanjenje kamatne referentne stope (sa 17,75 odsto na 11 odsto) i vraćanje bankama 50 milijardi dinara (kroz izmenu strukture obavezne devizne rezerve) doprineli su, između ostalog, da krediti danas budu jeftiniji nego u prvom kvartalu 2009. kada je bio vrhunac krize. Sada predstoji mukotrpan posao sa MMF-om, drugim međunarodnim institucijama, planiranje budžeta za 2010. i borba sa inflacijom. Sigurno je da će sledeći koraci biti teži, a rezultati manje spektakularni kada je smanjenje kamatne stope u pitanju.

Po pisanju domaćih ekonomskih listova, kamate na štednju građana u Srbiji su najviše u poređenju sa zemljama regiona. Da li će se taj trend održati i šta je na njega uticalo?

Ne bih bio toliko siguran da se u drugim zemljama ne nude kamatne stope na oročenja devizne štednje slične onima u Srbiji. Međutim, ako se može verovati trendu, i te kamate se postepeno smanjuju iz dva osnovna razloga. Prvo, zbog raspoloživosti inostrane štednje kroz zaduživanje banaka u inostranstvu koje na taj način dobijaju jeftinije izvore. Drugo, zbog toga što je sve teže plasirati skupe kredite bazirane na izvorima kod kojih je kamata na depozite visoka.

Da li je poverenje u banke veće u Srbiji ili u drugim zemljama bivše Jugoslavije?

Ne mogu to objektivno da procenim. Ako je suditi po izveštajima Svetske banke, MMF-a i IBRD-a, možemo se samo pohvaliti bankarskim sektorom. U njega naši građani zaista mogu da imaju poverenje. U Srbiji se, nažalost, i najmanja informacija vezana za ovaj sektor automatski prikazuje u negativnom svetlu. Čini se kao da je zadatak ekonomista "iz mišje rupe" da kvare sve ono što banke i NBS mesecima mukotrpno stvaraju. Takođe, srpski bankarski sektor je već odavno u Evropskoj uniji jer je više od 75 odsto njegove bilansne sume u rukama vlasnika iz tih zemalja. Umesto da se sada bavimo "finim štelovanjem", na javnoj sceni se i dalje govori terminima: naši-vaši, derikože, perači para, lopovi i slično. Za razliku od prakse drugih zemalja gde je bilo neophodno pomagati finansijski sektor, domaći poreski obveznici nisu platili ni jedan jedini evro zarad njegove stabilnosti. Ipak, on je kvalitetan i zaslužuje poverenje deponenata.

Koji iznos oročen tokom Nedelje štednje bi dokazao da građani imaju poverenje u banke?

Poređenja su nezahvalna. Da bi se iskoristila povoljnost vezana za obaveznu rezervu, tokom Nedelje štednje bilo je više prevođenja starih uloga u novu štednju nego novog oročavanja. Na taj način obesmišljene su i dobre namere Narodne banke Srbije. Afirmisanje štednje ne treba da bude kampanjski, nego kontinuirani posao banaka i odraz stava građana da svakog meseca pokušaju da uštede neku minimalnu sumu. Štednja treba da bude pre svega negovanje principa dobre prakse, a ne samo sposobnost da se izdvoji veća količina novca.